[REPORTAŽA] Jedan dan sa nosiocima Ordena zasluga za narod: „Da prvi prenesemo vesti, kakve god da su“

Srpsko Ministarstvo odbrane počelo je, za vreme ministrovanja Aleksandra Vulina, da vraća nekadašnje programe podrške organizacijama koje su direktno ili indirektno na dežurstvu kada treba braniti zemlju ili su rasadnik budućih kadrova za Vojsku Srbije. Tako smo u poslednjih nekoliko godina svedoci da Ministarstvo odbrane ulaže u padobranstvo, jedriličarstvo a kroz Vulinove inicijative bili smo svedoci ustanovljenja osnovnih priznanja veteranima i medijske produkcije koja je izrodila nekoliko kvalitetnih ratnih dokumentaraca.

Radio-amateri su nedavno takođe došli na red kroz program pomoći Ministarstva odbrane nazvan „Uvećanje operativnih kapaciteta amaterske radio-mreže u vanrednim situacijama“.

Tango Six je bio na vežbi u okviru ovog projekta ali priču o događaju počinjemo na zanimljiviji način.

Ni oni nisu rekli da neće

Pre interneta, e-pošte i brojnih danas popularnih društvenih mreža, jedini način da se ostvari besplatna komunikacija sa celim svetom bio je  putem radio-talasa. To je slučaj i danas. Kada internet, fiksni i mobilni telefoni zakažu, radio-talasi ostaju jedini pouzdani način komunikacije, dokazano je u više navrata – od zemljotresa u Skoplju 1963. godine, preko NATO agresije 1999. godine do ne tako davnih poplava u Srbiji i regionu 2014. godine.

Značajnu ulogu u svim pomenutim i brojnim nepomenutim situacijama imali su radio-amateri. Bili su tu u svakoj većoj neprilici koja je poslednjih nekoliko decenija zadesila našu državu i narod, imajući veoma primetnu i značajnu ulogu u spašavanju ljudskih života i materijalnih dobara. Ljudi različitih zanimanja i profila, povezani ljubavlju prema radio-tehnici, dobrovoljno i samoinicijativno uzimali su učešće u radu „Radio Mreža za Opasnost (RMZO)“ Saveza radio-amatera Srbije i Jugoslavije. Poznavanje tehnike uspostave veze u različitim, često nepovoljnim uslovima, kao i sposobnost rada u momentima kada sva druga sredstva komunikacije ne funkcionišu su im omogućila da nebrojeno puta pokažu njihovu humanost u karakter.

Svakog 24. marta, radio-amateri održavaju memorijalni “sked” pod nazivom “Da se ne zaboravi”. Tada se svi prisete nemilih događaja od pre 22 godine i izvrše prozivku svih prisutnih amatera u etru. Svi oni koji su tada učestvovali u radu RMZO Saveza radio-amatera Jugoslavije (SRJ), čak i danas se sećaju te večeri, kada je započelo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije.

Odmah nakon proglašenja stanja neposredne ratne opasnosti na teritoriji SR Jugoslavije, Savez radio-amatera Jugoslavije (SRJ) je aktivirao RMZO. Svrha te mreže je prvenstveno bila prosleđivanje informacija značajnih za spašavanje ljudskih života i materijalnih dobara. Svi učesnici RMZO, sa teritorije tadašnje države su dobrovoljno i bez naknade učestvovali u radu radio-mreže, stavljajući svoje znanje i ličnu tehniku na raspolaganje. Radio-klub “Novi Beograd” je ubrzo postao glavni štab veze i upravna stanica na KT i UKT frekvencijama a upravljanje navedenim mrežama je povereno članovima kluba (YU1EA, YU1UO).

U 19:55, te večeri, nekoliko radio-amatera se nalazilo u prizemlju solitera na Novom Beogradu. Širom Srbije bilo ih je nekoliko hiljada, prenoseći bezbroj poruka i informacija namenjenih svima onima koji su ih koristili da odbrane Jugoslaviju. Bili su često prvi koji su prenosili informacije, iz svih krajeva tadašnje države. Bez naređenja, regrutacije, davali su sebe i svoju ličnu tehniku koju su posedovali, često i bez sna po više dana. Za podrume i skloništa nisu znali – njima je sklonište često bilo vedro nebo na nekom brdu, čuki, uzvisini, odakle su osmatrali vazdušni prostor iznad sebe. Javljali su pravce naleta neprijateljskih aviona i krstarećih raketa, tipove letelica i njihovu brojnost, visinu leta, a naša PVO je to sve pomno pratila.

Korišćena je sva raspoloživa tehnika – ručne stanice i stacionarni uređaji, repetitorska mreža koja je u trenutku omogućavala da informaciju čuje bilo ko od nekoliko hiljada stanica, radio-amaterskih i vojnih, koje su tada bile na prijemu.

– Zapostavljanje porodice je trajalo 78 dana. Moja majka je svih tih 78 noći stajala na prozoru i čekala da se vratim. Čovek u jednom trenutku shvati gde je, šta radi – zna zašto to radi i šta može da mu se desi i to je ta matematika sa kojom smo živeli. – priseća se za Tango Six Karlo Novković, YU1FX.

Dragan Antonić YU1UO i danas pamti eksplozije:

– Bila je noć, negde oko tri časa ujutru, širom otvoreni prozori u prijemno-predajnoj sekciji našeg kluba. Samo osetite kako tlo podrhtava i kako se čuje strahovita eksplozija, i onda kolega sa terena preko stanice javlja – pogodili su Valjevo.

– U tim situacijama ne razmišljate o ličnoj opasnosti i ugroženosti. Iznad njihovih glava preleću avioni, bilo je bitno da nam oni jave, a mi to prenesemo. – prisetio se Srećko Morić, YU1DX.

Dragica Ivanović YU1DI je učestvovala sa oba svoja sina, koji su išli na dežurstvo na smenu. Svi stanari solitera u kome se klub nalazi su takođe na neki način davali doprinos – silazili su u prizemlje i donosili kafu i cigarete, tih dana deficitarne artikle, a često i hranu posadi upravne stanice.

Posle više od 20 godina, NATO akcija pod kodnim imenom “Allied force” i dalje izaziva burne rasprave na društvenim mrežama. Rasprava među radio-amaterima ipak nije bilo:

– Imali smo prijatelje radio-amatere iz Nemačke koji su nam javljali kada su iz Frankurta poletali vojni avioni ka Srbiji. Bilo je italijanskih radio-amatera koji su nam javljali o poletanjima iz baze u Avijanu. Bilo je i makedonskih i bugarskih stanica koje su učestvovale otuda. Naravno, bilo je i namernih ometanja, sa aviona NATO namenjenih elektronskom ometanju, pa i sa drugih pojedinačnih tačaka – iz same Srbije, pa i Hrvatske, gde su bile organizovane smetnje i tu se zapravo vodio pravi mali elektronski rat. – ističe naš sagovornik.

Za svoje učešće i pomoć u odbrani zemlje 1999. godine, radio-amateri su nagrađeni Ordenom zasluga za narod.

Iako se te 1999. godine dogodilo možda najznačajnije učešće Radio-kluba “Novi Beograd” u amaterskoj radio-mreži u vanrednim situacijama, to nije bilo i jedino. Jedna od prvih informacija o razornom zemljotresu koji se dogodio u Skoplju 1963. godine pristigla je upravo preko radio-amaterskih frekvencija. Tokom građanskih ratova 90-tih godina, veliki broj porodica je ostao razdvojen, na različitim stranama učesnika sukoba, bez mogućnosti međusobne komunikacije prekidom telefonskih linija između članica sukoba. Radio-amaterima koji su tada danima i nedeljama sedeli za radio-stanicama i preko radio-talasa pozivali kolege sa “one strane” da oni telefonom pozovu lokalni broj koji su uplakani i zabrinuti očevi i majke, sestre i braća, verenici ili supružnici donosili na papirićima, u nadi da će se neko javiti i čuti svoje drage ili makar saznati nešto o njihovoj sudbini i danas krenu suze pri sećanju na to. Još pamte redove ispred kluba i osmehe onih koji su imali sreću da saznaju nešto o svojim bližnjim.

U poplavama koje su zadesile Srbiju i region 2014. godine, radio-amateri su opet samoinicijativno krenuli sa radom i preneli preko 25000 poruka i informacija, pomažući na taj način spasilačkim službama da spasu preko 700 ljudi. To je bilo veoma značajno, jer je velika teritorija bila istovremeno pogođena poplavama, što je izazvalo nestanak struje i potpuni prekid svih komunikacija, pa i onih kojima su državne službe raspolagale. Jedini način komunikacije na terenu je bio preko radio-amaterskih uređaja – ručnih stanica i repetitora R1 postavljenog na Avali.

Radio-klubovi su oduvek imali veliku ulogu u omasovljavanju, podmlađivanju i obuci članova Saveza radio-amatera Srbije. Uviđajući značaj amaterske radio-mreže u vanrednim situacijama, jedan od najvećih i najbrojnijih radio-klubova u Srbiji, Radio-klub “Novi Beograd”, neguje tradiciju obuke svojih članova za rad u takvim prilikama. Ove godine, nakon veoma uspešnih prethodno realizovanih projekata, četvrti put je realizovana saradnja između Radio-kluba “Novi Beograd” i Ministarstva odbrane Srbije koje je prepoznalo aktivnosti kluba i u okviru programa pomoći civilnim organizacijama sufinansiralo projekat pod nazivom “Uvećanje operativnih kapaciteta amaterske radio-mreže u vanrednim situacijama”.

Cilj projekta je, kako za Tango Six kažu iz radio-kluba „Novi Beograd“, afirmacija volonterizma i osećaja društvene odgovornosti i solidarnosti u zaštiti i odbrani ljudskih života i imovine tokom vanrednih situacija na definisan, bezbedan i organizovan način.

– Projekat je započeo 01. avgusta 2021. godine, kada se započelo sa pripremom i izvođenjem specijalističke osnovne obuke grupe od 15 radio-amatera za rad u amaterskoj radio-mreži u vanrednim situacijama (ARMVS) koji ranije nisu imali iskustva u istim.

Takođe, izvedena je i obuka 5 radio-amatera, budućih instruktora, koji su tokom ranijih projekata i obuka već prošli osnovnu obuku i imaju prethodnog iskustva u radu radio-mreže u vanrednim situacijama. Obuka je bila podeljena na teorijski i praktični deo. U okviru teorijske obuke, polaznici obuke su se upoznavali kako sa pravnim okvirom delovanja, tako i osnovama rada, tehnikama rada i procedurama u vanrednim situacijama. Tokom praktične obuke, polaznici su u terenskim uslovima mogli da nauče i uvežbaju praktična znanja i veštine kao što su izrada i postavljanje različitih tipova antena, rad u terenskim uslovima sa akcentom na alternativne izvore napajanja (baterije, agregati). – kaže za naš portal Ivan Urošević, predsednik radio-sekcije radio-kluba „Novi Beograd“.

Nakon dvomesečne obuke, u nedelju, 07. novembra 2021. godine, na devet lokacija u Beogradu održana je i pokazna, završna vežba, koja je bila prilika da licencirani radio-amateri pokažu svoja znanja i veštine kojima su ovladali tokom obuke za rad u „Amaterskoj Radio-Mreži u Vanrednim Situacijama (ARMVS)“. Više od 30 radio-amatera učesnika iz Radio-kluba “Novi Beograd” je učestvovalo u simuliranim uslovima fiktivnog zemljotresa, nakon koga se stvorila potreba da radio-amateri pomognu državnim organima.

– Ocenjeno je da je vežba izvedena potpuno uspešno i po planu, iako su logistički zahtevi postavljeni visoko. Nekoliko terenskih lokacija, veliki broj antena, opremanje mobilnih ekipa u vozilima, slanje podataka i spiskova digitalnim modovima preko radio-amaterskih uredjaja i drugo. Poseban detalj je bila demonstracija postavljanja vertikalne KT antene na terenu od strane polaznika obuke za svega 90 sekundi. Montiranje antene, podizanje, lengerisanje, postavljanje radijala. – kaže Urošević.

Vežbi su prisustvovali i pripadnici Gorske službe spasavanja Srbije (GSS), Alpinističkog odseka Beograd (AOB) i potpredsednik Opštine Novi Beograd, gospodin Srđan Minić, koji je izrazio zadovoljstvo viđenim. Dogovoreno je da se u skorijoj budućnosti obave razgovori o mogućnosti dalje saradnje između organizacija, u cilju podizanja kvaliteta rada svih organizacija u budućnosti.

– Pored aktivnosti vezanih za obuku, nabavljen je i deo nedostajuće tehničke opreme za rad. Moderan KT primopredajnik Yaesu FTDX-5000MP, antena za KT opsege, laptop računar, koaksijalni kablovi i konektori, lemilice, merni instrumenti. Iako ova oprema još uvek ne pokriva sve zahteve kvalitetnog rada u ARMVS, značajno podiže operativne kapacitete radio-kluba, tehničke mogućnosti i menja zastarelu opremu za rad. – ističe Urošević i za naš portal opisuje u kom se stanju nalazi ovaj hobi koji je zanačajan i za odbranu zemlje:

– Danas mnogi radio-klubovi vode bitku da opstanu. Tranzicionim promenama tokom 2000-tih godina, država je prestala da finansira “Narodnu tehniku” (Savez organizacija za tehničku kulturu), te su tako pored avio-modelara, raketnih modelara, konstruktora, foto-sekcija bez sufinansiranja ostali i radio-amateri.

Sada su svi oni od države uglavnom zaboravljeni i zapostavljeni. Radio-amateri traže da postanu deo Sektora za vanredne situacije, jer gde su zemljotresi, požari, poplave, tu su i oni. Da prvi prenesu vesti, kakve god da su. –

Sagovornici iz Radio-kluba “Novi Beograd” ističu da njihove aktivnosti kao članova neprofitne organizacije dosta zavise od volonterizma, inicijativa članova i visokog kvaliteta obuka radio-amatera (posebno mlađih i školske omladine) za RATEL-ove licence, koji podmlađuju klub. Zahvaljujući tome, klub je jedan od retkih koji je preživeo tranziciju i još uvek funkcioniše, pa čak i uvećava broj svojih članova jer aktivnosti kluba privlače nove članove. Intenzivno se radi na opremanju i obnavljanju materijalnih resursa u skladu sa mogućnostima i nadaju se da će se donacije klubu nastaviti i u budućnosti. Iako veoma značajna, pomoć Ministarstva odbrane nije i u potpunosti dovoljna. Pozivaju sve koji su u mogućnosti, da pomognu rad kluba, jer je to pomoć celom društvu u celini. Ističu da su voljni da vredno rade, opremaju se i vežbaju, sve u nadi da oni nama svima ipak nikada neće zatrebati.

Posetite njihov sajt i raširite vest. Kao što su i oni to radili kada je bilo potrebno.