PVO Sistem Terminal High Altitude Area Defense (THAAD) vojske UAE uništio je pretprošlog ponedeljka balističku raketu koju su ispalili Huti (podržani od strane Irana), što je bila njegova prva poznata upotreba u vojnim operacijama. U pitanju je treći raketni napad za mesec dana koji je juče doveo i do vesti da će Sjedinjene Američke Države pomoći Emiratima slanjem svojih borbenih aviona i jednog razarača uz već postojeće PVO sisteme Patriot koji su dejstvovali iz baze Al Dafra.
THAAD je uklonio balističku raketu srednjeg dometa korišćenu za napad na naftno postrojenje u Emiratima u blizini vazduhoplovne baze Al-Dafra u kojoj se nalaze američke i francuske snage, javio je Defence News pozivajući se na svoje izvore. Ambasador UAE u Sjedinjenim Državama Jusef Al Otaiba rekao je da su u napadu Huta u Abu Dabiju, u kojem su korišćene krstareće rakete, balističke rakete i bespilotne letelice, ubijena tri civila i ranjeno šest drugih.
S obzirom da će tema ove kolumne biti prva bojeva upotreba sistema THAAD, prvo ću se osvrnuti na osnovne, poznate karakteristike sistema, a onda se možemo vratiti na ovaj događaj, detaljnije ga analizirati i sagledati kako bi UAE mogle kompletirati svoju, pre svega, protivraketnu odbranu, a u svetlu napisa da su se UAE tajno obratile Izraelu za pomoć. Uz sve pomenuto imajući i u vidu saradnju koju UAE imaju sa Rusijom i ponudu sistema PRO Rusije zemljama Zaliva i Bliskog istoka.
Footage of an attacking ‘suicide drone’ at the Abu Dhabi Airport 🇦🇪. #Loiteringmunition.
via @JosephHDempsey. @jpg2t785 @9b3OR2qdITMbDcd @jesusfroman pic.twitter.com/WKqSQuH8GG— Felix Woessner (@FeWoessner) January 26, 2022
THAAD
Treba podvući da je sistem THAAD (Terminal High Altitude Area Defence) proizvod spiralnog razvoja. To znači da se konstantno razvija i u tom smislu gotovo stalno se nalazi u nekoj fazi modernizacije i ispitivanja novih mogućnosti.
Sastav raketne baterije:
– AN/TPY-2 radar
– TFCC – THAAD Centar za upravljanje vatrom i komunikaciju
– do 6 raketnih lansera sa do 8 presretača svaki
– projektili/presretači
AN/TPY-2 radar je radar sa digitalnim antenskim nizom, koji radi u X-bandu, na frekvencijama od 8,55 – 10 GHz. Maksimalni domet radara varira od izvora do izvora, ali se obično svi slažu da iznosi od oko 800-900 km u završnoj fazi (Terminal mod) pa do 2000 ili čak do 3000 km po daljini (FB mod). Osnovni je radar sistema THAAD, a takođe se koristi i za navođenje radara AN/MPQ-53 raketnog sistema PVO MiM-104 Patriot, koji je sistem nižeg nivoa protivraketne odbrane.
AN/TPY-2 je radar za protivraketnu odbranu koji može da otkrije, klasifikuje, prati i presreće balističke rakete. Ima dva režima rada – jedan za otkrivanje balističkih projektila dok se podižu u početnoj fazi leta i vršenje diskriminacije bojeve glave od mamaca (FB mod), i drugi kojim može da omogući pripremu podataka za presretanje bojeve glave, koja se spušta u terminalnoj (završnoj) fazi (Terminal mod). Jednom kada detektuje projektil, zahvata ga, prati ga i koristi svoj moćni radar i složene kompjuterske algoritme da napravi razliku između bojeve glave i lažnih ciljeva (mamaca, ostataka pogonskog dela projektila), kako bi uništio projektil pogotkom presretačem sa kinetičkim udarom – “hit to kill”.
Sastoji se iz 4 glavne komponente: radarske antene sa pratećom opremom, kabine za napajanje (glavna i alternativna rezervna), kabine za elektronsku opremu i kabine opreme za hlađenje. Antenski modul je dugačak 12,8 metara i težak oko 34 tone. Kabine za elektronsku opremu i hlađenje su dugačke svaka po 12 metara i teške svaka po oko 27-28 tona.
TFCC – THAAD Centar za upravljanje vatrom i komunikaciju se sastoji od mobilne Taktičke operativne stanice, Stanice za upravljanje lansiranjem i Stanice za podršku i logistiku. Namena Centra je prijem podataka od radara AN/TPY-2, veza sa lansirnim oruđima i presretačima, donošenje odluke za lansiranje presretača i samo lansiranje.
Raketni lanseri smešteni su na šasiji teškog teretnog mobilnog taktičkog kamiona M1120 HEMTT LHS. Svako vozilo sastoji se od lansirnog uređaja sa 8 presretača, koji se lansiraju pod uglom. Prema podacima iz američkih izvora, baterija se načelno sastoji od 6 lansera (čak do 9), iako su se u praksi viđale i formacije sa 3 lansera.
Projektil THAAD pokreće jednostepeni raketni motor na čvrsto gorivo Aerojet Rocketdine sa vektorom potiska. Projektil je dugačak 6,17 metara, ukupne startne mase oko 900 kg. Maksimalna brzina leta iznosi do 10 000 km/h uz plafon leta od 150 km. Nakon sagorevanja, buster se odvaja od dela za uništenje pretnje, “kill vehicle”, koji nastavlja do tačke presretanja. Za manevrisanje van atmosfere, raketa je opremljena Aerojet Rocketdine sistemom za skretanje i kontrolu nagiba (DACS) koji obezbeđuje brzu reakciju pokretom koji pozicionira THAAD presretač da presretne svoj cilj. U završnoj fazi presretanja, “kill vehicle” je vođen infracrvenim fokalnim matričnim tragačem (FPA), koji se pravovremeno “otkriva”. (proizveden od strane BAE Sistems). Nakon što se približi meti pogonjen svojim busterom, THAAD „kill vehicle“ se odvaja i koristi svoje potisnike za usmeravanje radi manevrisanja u završnoj fazi leta ka cilju.
Baterija THAAD pokriva sektor od 90 stepeni po azimutu. Prema dostupnim podacima, jedna baterija može istovremeno da dejstvuje na nekoliko projektila.
Protivraketni system THAAD funkcioniše u sistemu protivraketne odbrane, koji bi trebao biti umrežen i integrisan sistemom C2 BMC (Command Battle Management Center, odnosno komandni borbeni centar upravljanja i izviđanja, ali bez upravljanja raketnim gađanjima kroz vatrene kanale) radi pokrivanja zona po daljini i pogotovo po visini. Tako je u sastavu tog protivraketnog sistema i sistem MiM-104 Patriot. Osnovna zamisao je da se Patriotom dejstvuje na visinama do 20-24 km i daljinama do 35 km, a iznad toga da dejstvuje sistem THAAD, koji ima zonu dejstva po visini od 40 km do 150 km i po daljini do 200 km.
THAAD izazovi
Sistem THAAD razvijen je, između ostalog, da bi se ispravili svi uočeni nedostaci kod projektila raketnog sistema Patriot, prilikom presretanja balističkih projektila tipa Scud (Elbrus) lansiranih od strane Iraka na Izrael, ali i na američke snage u Saudijskoj Arabiji, kada je 25.02.1991. godine u blizini grada Dhahrana, stradalo 27 američkih vojnika, dok je 98 povređeno.
Razvoj sistema nije išao glatko i bilo je zastoja na početku razvoja. Prvi pokušaj presretanja 13.12.1995. godine nije bio uspešan kao ni narednih 5 pokušaja u periodu od 1996. – 1999. godine. Iako su nakon toga izvršena još 2 testa i to uspešna u 1999. godini, odlučeno je da se sa projektom zastane i da se relaksiraju zahtevi za presretanjem na manjim visinama. Pored toga, rađene su modifikacije samog presretača ali i radarskog sistema AN/TPY-2. Sistem je konačno razvijen i uveden u operativnu upotrebu Vojske SAD, uz 18 izvedenih presretanja u periodu od 2006. do 2019. godine od kojih je uspešnih presretanja bilo u 14 izvedenih gađanja. Preostala 4 nisu bila uspešna zbog kvarova i grešaka na metama koje su bile predmet gađanja.
Primarna namena mu je i dalje borba protiv balističkih projektila Scud i Scud-like projektila koje su u međuvremenu razvile zemlje poput Severne Koreje i Irana. U tom smislu je zaštita strateških područja Južne Koreje, Japana, američkih baza na Pacifiku i zalivskih kraljevstava i emirata, postao imperativ za THAAD.
Postoji mišljenje da je balistički projektil tipa Scud, kao projektil jedinstvene metalne strukture, koji leti poput kakvog balvana, relativno jednostavna meta za presretače sistema THAAD. Ipak, u jednom istraživanju i analizi od 2016. godine, profesor Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) Teodor Postol, izneo je veoma zanimljive, a za SAD i druge korisnike sistema THAAD, donekle i zabrinjavajuće zaključke.
Problem može nastati sa projektilima koji u toku leta, koriste tehnike eksplozije pogonskog goriva koje dovode do formiranja većeg broja fragmenata, metalnih ploča, šrafova i drugih površina, koje zajedno sa bojevom glavom projektila, lete do visina od nekih 70 km, onemogućavajući pravovremenu identifikaciju, odnosno diskriminaciju bojeve glave balističkog projektila od fragmenata, koji ovde imaju funkciju lažnih ciljeva ili mamaca.
Otpor vazduha bi bio mali, a brzina kretanja objekata bila bi približno ista. Drugim rečima, raketa za presretanje ne bi mogla da bude ispaljena sve dok teža bojeva glava i lakši fragmenti ne dostignu visinu od preko 70 km pa do 80 km, gde bi se promenila njihova aerodinamička brzina i bila bi moguća identifikacija (razlikovanje/diskriminacija).
Projektil za presretanje mogao bi da stigne do bojeve glave na visinu od oko 30 km u roku od 27 sekundi od lansiranja ako THAAD radar na zemlji odredi tada razliku između bojeve glave i drugih fragmenata i prosledi informacije za lansiranje, o položaju bojeve glave i visini, projektilu za presretanje. Problem je u tome što bi takva tačka bila ispod minimalne visine presretanja projektila koja iznosi oko 40 km – što znači da je precizno presretanje praktično nemoguće.
Zemaljski THAAD radar bi, naravno, mogao da lansira raketu za presretanje pre nego što se napravi razlika između bojeve glave i fragmenata. Ovo bi predstavljalo problem u dva aspekta. Prvo, čak i ako je radar THAAD napravio zakasnelu razliku nakon lansiranja presretača, on ne bi mogao da prenese informacije projektilu kada je u letu. Projektili za presretanje su konstruisani da dođu do cilja sa sopstvenim infracrvenim senzorima kada mu se približe nakon lansiranja. Prenos informacija je uvek bilo važno pitanje.
Bez prenosa informacija, jedina mogućnost da senzor presretača može da razlikuje bojevu glavu od drugih fragmenata došla bi samo nekoliko sekundi pre udara. Pre toga, senzoru bi bilo nemoguće da napravi bilo kakvu razliku između bojeve glave i mamaca.
Ovaj problem postoji sa svim odbrambenim raketnim presretačima koji koriste infracrvene senzore.
Pomenuto je rezultat analize koja je rađena zbog navoda da su kod projektila Nodong, lansiranih od strane Severne Koreje, upravo uočene ovakve mogućnosti projektila.
U daljem izlaganju, profesor Postol je naveo da ne vidi problem u tome da S. Korejci ili Iranci, to isto urade sa svim Scud projektilima ili njihovim unapređenim derivatima. U tom slučaju, nastale bi značajne teškoće za presretanje takvih projektila.
Šta se dešavalo nedaleko od Abu Dabija?
U napadu na vazduhoplovnu bazu Al Darfa u UAE koja se dogodila u ponedeljak 24.01.2022. godine, Ministarstvo odbrane UAE saopštilo je da je presrelo 2 balističke rakete, ispaliviši pritom 10 presretača, uključujući najmanje 3 iz sistema MiM-104F Patriot. S obzirom da je navedeno da je 1 balistički projektil oboren presretačem iz sistema THAAD, možemo pokušati da rekonstruišemo događaj:
THAAD-om je oboren jedan projektil. Drugi nije pogođen usled nemogućnosti sistema da brzo reaguje na 2 cilja, dovodeći višekanalnost sistema u pitanje ili zbog promašaja presretača usled korišćenja mamaca ili fragmenata ostataka balističkog projektila nastalih eksplozijom pogonskog goriva ili iz drugih razloga. Drugi projektil je oboren drugim sistemom protivraketne odbrane, najverovatnije MiM-104F Patriot.
Ovde je zanimljiv i veliki broj ispaljenih projektila na samo 2 balističke rakete. Iz toga možemo izvući sledeće zaključke:
THAAD-om je oboren jedan projektil, a Patriotom drugi. Usled slabe koordinacije ili rada van umreženog C2I sistema, raketaši sistema Patriot nisu imali dovoljno ažurne ulazne podatke i dejstvovali su i na balističke projektile i na ostatke fragmenata prvog i drugog uništenog projektila. Takođe, moguće je pored ovoga ili kao zasebna opcija i da su presretači sistema Patriot bili neprecizni, pa je iz tog razloga bilo potrebno lansirati veći broj presretača za uništenje balističkih projektila.
Iz ranijeg opisa funkcionisanja umreženog C2I sistema, videli smo da postoji i određena praznina između maksimalne zone dejstva Patriota po visini (do 24 km) i minimalne zone dejstva THAAD-a po visini (od 40 km). U tom smislu je zanimljivo razmišljati da li će i u kom pravcu UAE planirati eventualnu nabavku novih sistema PVO/PRO.
Iz dostupnih izvora već je procureo podatak da se UAE obratio Izraelu za pomoć oko jačanja slojevitog sistema PVO. Tako su se pominjali i potencijalni sistemi koje bi UAE nabavio. To su Barak-8 i Spyder ER. Tango Six je o njima već detaljnije pisao.
Već i iz ovih navoda vidimo da UAE pokušava da nađe i dodatna rešenja za ostale pretnje, a ne samo za balističke projektile, kao što su krstareće rakete i bespilotne letelice-kamikaze koje Huti u Jemenu već odavno koriste. Njihovo dejstvo i efekat i na ciljeve u Saudijskoj Arabiji mogli smo da vidimo prilikom napada na naftna postrojenja kompanije Aramco u Kurejsu i Abkejku 14.09.2019. godine.
Podsetimo da UAE poseduje raketno-topovske sisteme Pancir S1 i da je ova zemlja jedan od ključnih finansijera razvoja ovog sistema. Moguće je da su njegovi i najveći kupci jer dobar deo verovatno završi u Libiji, kod snaga LNA Maršala Haftara.
Kada se kroz ovu prizmu sagleda trenutna situacija, eventualna nabavka sistema Spyder (verzije SR/MR i ER), koji je pre svega namenjen za dejstvo protiv aerodinamičkih ciljeva na kratkim i srednjim daljinama, bila bi značajno pojačanje sposobnosti odbrane UAE od novih vazduhoplovnih napasti kakve su krstareće rakete i bespilotne letelice-kamikaze. Sa druge strane, sistem Barak-8 je već ozbiljnija priča, jer se radi o sistemu koji ima i određene anti-balističke mogućnosti i mogao bi se koristiti i u tom smislu.
Cilj je slojevita zaštita
Balistički projektili su svakako mete koje su opasnije i koje prave daleko veću štetu i mogu uzrokovati daleko već ljudske žrtve prilikom pogotka objekta gađanja. Zbog toga bih pomenuo i moguću nabavku sistema protivraketne odbrane koji bi donekle zakrpio prazninu između maksimalnog dometa Patriota po visini i minimalnog dometa THAAD-a po visini, a koja je između 24 – 40 km. S obzirom da UAE sarađuje i sa Rusijom, ne bi trebalo da začudi ako se, pored nekih izraelskih sistema PVO, u naoružanju UAE pojavi i novi protivraketni sistem nestrategijske odbrane 98R6 Abakan, o kome smo takođe već pisali na Tango Sixu.
Ovaj sistem se sastoji od komandne stanice, višenamenskog radara 98L6-AE Jenisej i 2-4 samohodna lansirna oruđa 51P6E2 sa po 2 rakete 9M82MDE i 1-2 samohodna transportno-pretovarna oruđa. Domet raketa-presretača iznosi do 40 km po daljini i do 30 km po visini, što bi sistem smestilo između mogućnosti Patriota i THAAD-a i donekle smanjilo razliku u zonama dejstva po visini. Mobilnost sistema i mogućnost rada u krugu od 360 stepeni, za razliku od sektorskog rada kod Patriota, daje i određenu kvalitativnu prednost u odnosu na sisteme Patriot. Sa druge strane, baterija sistema Abakan nosi manji broj raketa nego baterija sistema Patriot.
U svakom slučaju, ukoliko bi se UAE odlučile na nabavku Spajdera i/ili Baraka-8, pa još i Abakana, uz zadržavanje postojećih sistema THAAD, Patriot i Pancir S1, i eventualno po potrebi jačanja radarske mreže, mogli bi uz umrežavanje i uvezivanje svih tih sistema, biti jedna od ne tako brojnih zemalja sveta koja bi imala sistem PVO/PRO razrađen za sve namene i funkcije i slojevito hijerarhijski složen u integrisani sistem C2I.
Pitanje koje će potom doći na red će svakako biti: kako će se taj umreženi i slojeviti sistem PVO/PRO suprotstaviti savremenim pretnjama – balističkim raketama, krstarećim projektilima i bespilotnim letelicama-kamikazama, pogotovo kada se one lansiraju u salvama ili rojevima.
Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.
Zoran je koautor knjige „Nebeski štit sa zemlje – Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat“ i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.
ivkos
Sad kad istresu jedno 10 milijardi za razne PVO sisteme.
Bob
Ovo je samo potvrda da je Vojin najbolje resenje. I potvrda da nabavkom S400, bez drugih sistema nebi resila problem, kako to drugi misle. Kada mnogi komentarisu sisteme malog dometa, uvek govore, slabo, kratak domet i sl. Ovo je dokaz da moras imati od sistema veoma malog dometa, do sistema velikog.
ivkos
Bob Tako je, to sam i ja primetio. mnogo odmah pocinju sa pricom o S 400. Nisam nikakav vojni expert, ali onako laicki, pa neces gadjati dron ili tomahavk sa raketom koja kosta par miliona dolara i koje imas npr ograniceno na lageru. Kao i kuca, mora od temelja da se krene, od dole na gore, a ne obrnuto. Problem kod nas je slozena politicka situacija i svaka iole nabavka privlaci „svevidece oko´´.
Milos S
S400 bi nama doneo više problema nego koristi. Sa tolikim dometom bi imali na nišanu popriličan broj NATO baza na Balkanu. To jest ko poleti odmah je potencionalna meta!!! A sasvim je sigurno da nebi sedeli skrštenih ruku i gledali kako im mi stvaramo nebo za ceo Balkan. Pljusnule bi sankcije ko ništa ,izolacija, i ko zna šta još…….
Milos S
Mislim da naši stručnjaci rade odličnu stvar. Sa relativno skromnim sredstvima i možda malo lošijim sistema(mislim na FK3) u nekom skorijem vremenu imaćemo slojevitu PVO sposobnu da odgovori modernom načinu ratovanja. A to neće koštati 20 milijardi$$$$ !!!!! Nego mnogo mnogo manje.
Njofra
Samo je problem sto sa svim baterijama FK3 sustava i sa svim baterijama Pancira koji su Srbiji dostupni, mozda mozes slojevito braniti tek podrucje Beograda..
Stojko
Koliko manje kosta, toliko je i losije.
Sa par baterija FK-3, par baterija Pancira, prevazidjenim Nevama i Kubovima i i gomilom Strela 2m tesko da moze da se zastiti neka veca teritorija. A od hipotetickog napada balistickim projektilom, najverovatnij nikako.
Milos S
Njofra pričam o Srbiji ne o Sibiru,😀😀 😃😃 Od Beograda do državne granice Hrvatske,Madjarske, Rumunije,BiH, NEMA VIŠE OD 150KM DO MAX 200KM . Niš je 200km od Beograda a tu i Bugarska i Makedonija. FK3 domet raketa oko 100km ,postoje i novije rakete za FK3 dometa 170km mada ne verujem da su Kinezi voljni da ih prodaju.Da se uzeo ceo divizon pokrili bi celu teritoriju što će verujem i biti. 3 Diviziona KUB, 1 Divizion Neva, 50 pasarsa, Panciri, trenutno mogu zakrpiti rupe dok ne stignu još FK i novi panciri sm sa dometom 40km. To bi trebalo da stigne u toku godine .. ……I to je poprilično ozbiljna PVO za jednu malu zemlju !!!! PS u Beogradu živi bezmalo pola stanovnika Srbije i sigurno će tu PVO biti najjači i u tom nisi pogrešio u komentaru.
Milan
U Beogradu zivi tacno 25% Srbije, gde izvuce pola i od kada BG ima 3.5 miliona stanovnika?
Milos S
@Milan nema 3,5 mil ali sa susednim opštinama ima blizu 3. Pričamo o teritorijalnom rasporedu stanovništva i šta bi branila PVO rasporedjena u BG. Vojvodina manje od 2 mil , Srbija isto tako oko 2. 😃😃A bogami 7 miliona nas odavno nema i svake godine nas je za 50000 manje.
Njofra
I ti stvarno mislis da to tako funkcionira? Imas domet 100 km i onda na svakih 100 km stavis jedan FK3, kraj svakog FK3 jedan Pancir i to je obrana?
Milos S
Baterija FK3,Baterija pancira, divizion KUB , 15 pasarsa,15 Praga,15 boforsa, +1000 strela +++ Zasada je tu toliko + što treba da se isporuči. Na 100km sasvim dovoljno u ovom trenutku.Za sve okolo Komšije što imaju 1-2 eskadrile ili nemaju uopšte avijaciju branjeni smo kao Moskva 😁 Za NATO je to smešno i zgazili bi nas kao mrava ali i ne mislimo ulaziti sa njima u rat tako da ostaje ovo prvo😏
Boža M
@Miloš S
Zoran Vukosavljević je već komentarisao da je najbolje da PVO sistemi jedan drugog pokrivaju iz raznih razloga- teže ih je prezasititi, veća verovatnoća otkrivanja i pogađanja cilja, jedan štiti drugog kada mu nestane municije ili je oštećen zbog neprijateljskog dejstva itd.
Ako ih rasporedimo tako da samo pokrivaju teritoriju Srbije, a ne štite se međusobno, zapravo im umanjujemo efikasnost.
Rešenje je ili veći broj sistema ili manji broj sa većim dometom.
Naravno, težiti većem broju sredstava za elektronsko ometanje i većem stepenu automatizacije i digitalizacije, da bi uvišestručili mogućnosti PVO.
Pavlović Dušan
@Miloš S
po onome što se sada priča neće doći Pancir SM već Pancir S1m, dometa 30km, dve baterije sa po 6 vozila
Грга
@Душан
И такав нам ваља. По домету превазилази Кубове, а близу је и Неве.
Чини ми се да су Руси рекли да СМ иде само њима, а да је С1М за извоз.
Nindza
Kako je raketa doletela iz Jemena do UAE, zar nije trebao prvenstveno reagovati PVO Saudijske Arabije?
Алекса
@Nindza
ПВО Саудијске Арабије је вероватно концентрисана на одбрани кључних потенцијалних мета (градови, војне базе, средишта власти, инфаструктура нафтне индустрије). Као такво оно сигурно не покрива слабо настањено и релативно неважно пустињско постранство југоисточне Арабије.
Srdjan
Odličan članak ! Ono sto je vidljivo je da odbrana mora da bude zilava , viseslojna i obučena , ovde , u UAE verovatno imamo sve ali malo su zakasnili sa praćenjem trendova , a pritom napadač ima mogućnost izbora , gde i kada , a i sa čime , takodje poseduje znanje ! Biće jako interesantno da se prati razvoj dogadjaja .
Srbofil
Jedan bivsi pilot F-4 Fantoma je pricao, kako je prvu misiju kada je dosao u Vijetnam imao da unisti neke kamione. Polete on i wingman, nadju kamione, bace bombe, sve pogodjeno, on zadovoljan.
Posle kad se vratio u bazu razmislja: „bombe, plus gorivo, plus njegov nalet, plus odrzavanje, mi smo potrosili 10.000$(tadasnjih), taj kamion kad je nov bio nije kostao vise od 2.000$. Da smo stali na cosak i nudili svakome 2.000$ ko donese sovjetski kamion, pa mi bi pobedili“
Mozda UAE i KSA trebaju malo u tom smeru da razmisljaju?
Milos S
😃😃😃😃😃 Kod nas bi sigurno upalilo,😃😃😃možda i za manje para😃😃😃😃
Andrija
Na tu temu, iskreno meni nije jasno zašto Amerika mora da šalje avione i brodove da štiti – Emirate – od…Huta? Primera radi RV UAE ima na raspologanju 78 F-16, 59 Miraža, i 20 AT-802 u COIN konfiguraciji. Nek je operativno pola toga (a verovatno je i više), zašto im treba američka pomoć u avionima za borbu protiv pustinjskog plemena? OK ako im Amerikanci šalju PVO sisteme koje nemaju ako ih ovi zasipaju nekim iranskim raketama, ali F-35?
„The Secretary also informed the Crown Prince of his decision to deploy 5th Generation Fighter aircraft to assist the UAE against the current threat“ – !?
Umeju li te arapske petro-monarhije da rukuju tom skupocenom opremom koje su nakupovali ili im ona služi samo za pokazivanje i kupovinu naklonosti zapadnih partnera?
Golub
Zato što nije stvar pobede, već novca. Nema zarade od mira. Kada bi se tako pristupilo sukobima, većina bi bila rešena u par meseci, za 10-100 puta manje novca. Jedini je problem što je novac potrošen na ratovanje nekome profit, a novac dat na rešavanje problema nikome (bitnom) nije profit.
To je ujedno i odgovor zašto Amerika šalje avione i brodove da se bore protiv Huta – zato što to nekome donosi pare…
Milos S
S400 bi nama doneo više problema nego koristi. Sa tolikim dometom bi imali na nišanu popriličan broj NATO baza na Balkanu. To jest ko poleti odmah je potencionalna meta!!! A sasvim je sigurno da nebi sedeli skrštenih ruku i gledali kako im mi stvaramo nebo za ceo Balkan. Pljusnule bi sankcije ko ništa ,izolacija, i ko zna šta još…….
Ivkos
To bi se gotovo sigurno desilo. Ako uspemo da provucemo nesto poput FK 3 , ili recimo neki Buk, to ce bude mrka kapa. A i tu cemo morati da se pravdamo i verovatno neke ustupke da ucinimo…i onda ce bude samo ukor. Kada jedna Turska ima problem, sta mislite kako bi mi prosli?
Грга
Е то је оно што многи не рачунају. И профа Милиновић је то једном помињао. За нас је систем домета до 100-120км мера. ФК3 ако дође дође, ако не Барак 8/Астер. С-350 тешко да ћемо дочекати…
Feline
@ Milos S
Jedini problem sa S-400 je cena – jedna ili dve baterije prosto nisu dovoljne – potrebno je bar 100 do 150 spremnih raketa da se odbije ozbiljan vazdušni napad – dakle 3-4 baterije, plus sistemi srednjeg i kratkog dometa, za dejstvo po krstarećim raketama, niskoletećim standoff oružjima, dronovima i sl. – ionako ne možemo da računamo na uvoz iole ozbiljnijeg naoružanja iz U.S of A, a ionako izvozimo samo municiju i poluautomatske puške za civilnu upotrebu.
Ko previše vodi računa da se susedi ne nadu uvređeni njegovim vojnim, ili bilo kakvim jačanjem će a pre a posle da bude lak plen tih istih suseda.
Ko misli da je FK-3, sa dometom od svega 100 km, i u premalom broju – koliko će ukupno biti spremnih raketa, koliki je domet standoff projektila koje sama Srbija razvija – pa Košava-3 ima veći domet nego FK-3 – ni Orla ne bi mogao FK-3 da spreči da neprestano napada iz zone van dejstva PVO – izuzetno loša orijentacija je bilo kakvo popuštanje – samo sebe slabiš za naredni zahtev, sve dok ne nestaneš.
To što će neko da se nađe “uvređenim”, ne znači baš ništa – one koji NATOm komanduju zanima samo mir i tišina u ex-YU, ne žele da otvaraju konkurenciji razne mogućnosti ni na teritoriji ex-YU ni u okolini (članica Turska ima apetita prema teritoriji članice Grčke), u oslonac na Rusiju, mogla bi da stavi U.S of A pred svršen čin, samo ako bi se dozvolili sukobi zato što Hrvatska ili BiH nisu nešto zadovoljne… Niti bi Amerikanci velikim angažovanjem bez mnogo potrebe drugde u Evropi da ostave npr Baltik nebranjenim – takvu priliku Rusija ne bi propustila, a još bi pride svi članovi imali prilike da vide da Amerika neće baš da uđe u nuklearni rat i rizikuje Njujork da bi eventualno povratila Talin i Rigu – a Baltičke republike Rusiji prave prevelike probleme da bi propustila tako finu priliku da skloni problem sa svoje granice.
Daleko su devedesete, to da bi iko hteo sukob u Evropi jer se nekoj članici NATO nešto ne sviđa je i nerealno, i nemoguće bez ozbiljne štete po američke interese – nisu male države primljene u NATO da bi se od njih pravile velike sile, nego da se spoljna i odbrambena politika svojih vazala stavi pod kontrolu…
Sankcije u sferi odbrane i vojne saradnje bi više pogodile američke interese – Srbiji ništa bitno ne prodaju, a do zajedničkih vojnih vežbi im je jako stalo – time pokušavaju da pariraju ruskom i kineskom uticaju u Srbiji, i naročito u sferi odbrane – ex-YU je toliko nebitna za U.S da se ne bi bavili njom ni devedesetih, da nije bilo prilike da se malo “sekira” Rusija – posledice su jako vidljive u Ukrajini… da je moguće da se “zameni” Ukrajina za Balkan, nema šta ne bi bio Zapad spreman da izvede sa svim “silama”, ne samo sa Srbijom… geopolitika je nemilosrdna…
Boki
Jel se moze s 400 donjeti I sakriti da za njega ne zna puno ljudi?
Golub
Verovatno ni sanduk pušaka ne može više da se pronese negde, a da se to ne isprati, kamoli PVO sistem. Čak i da može, obuka posada sigurno ne može da prođe neopaženo.
Feline
@Boki
Može, samo ne u dovoljnom broju – par vozila (TEL) sa raketama i radarom donese avion u zatvorenim kontejnerima i gotovo. Problem je što za jednu bateriju treba bar desetak aviona…
Teško ga je sakriti jer mora da dežura non stop – ako se krije po podrumima ne služi baš ničemu, a potrebna je uvežbana i disciplinovana posluga – nije kao u video igri…
Boki
A brodom preko dunava? Na onom Tu 160 sam
Pitao niko nije odgovorio. Znaci dio po dio…
Milos S
@Milan nema 3,5 mil ali sa susednim opštinama ima blizu 3. Pričamo o teritorijalnom rasporedu stanovništva i šta bi branila PVO rasporedjena u BG. Vojvodina manje od 2 mil , Srbija isto tako oko 2. 😃😃A bogami 7 miliona nas odavno nema i svake godine nas je za 50000 manje.
Zma jok
Hvala lepo izvrsne analize. A malo sugestivno znaci za jednog iskandera m trebalo bi oko 2000 hiljade istovremeno ispaljenih thaad i patriot sa verovatnocom 50÷% laki struke.
frane
Na jedan Iskander ide jedan ili 10 Tomahawk, a ne Patriot… U tom smjeru treba gledati.
Drina
@frane
U pogresnom smeru gledas. To o cemu pises je scenario sukoba Rusija vs Amerika.
U tom slucaju Rusi ne bi gadjali samo vojne instalacije u Poljskoj i Rumuniji, vec prvo americke brodove i podmornice (i sa cega da lansiraju Tomahavk).
Tek tad idu Iskanderi da polupaju vojne instalacije u Poljskoj i Rumuniji, a nakon toga verovatno lansiranje ICBM iz silosa.
To je scanario za koji niko ziv ne zna kako bi se odvijao i gde bi odveo citav svet.
Tako da je glupo pisati o 10 Tomahavka, podzvucna raketa obarali ih i mi ’99-e, po teritoriji zemlje koja ima najjacu PVO na svetu, plus unapred znas da gadjanjem teritorije Rusije rizikujes treci svetski i nuklearni rat.
Turbo Shaban
Za komandama THAAD-a u UAE nalaze se amerikanci, a ne Arapi.
3 Patriota za 1 cilj, plus 7 THAAD raketa za drugi…brat-bratu 25.000.000 USD ispaljeno na dve balisticke rakete.
98R6E Abakan moze da resi problem balistickih raketa, a za sve ostalo tu je Pancir-SM.
Petar@12
Sad na Nimr montirati 8 do 10 kontejnera rln/zvezda i nađiđati što više termalnih kamera i raznoraznih senzora i prodati im 30/40 komada. To je naravno ako njima treba hitno i isporuka je spora, a mi možemo nešto da sklepamo na brzaka.
Грга
Шта ће им то поред Панцира? Лепо у тексту пише где су кратки, а то SHORAD свакако није.
Boki
Koliko s 350 kosta nigdje na netu ne mogu naci.