U okviru juče objavljenih detalja o uspešno izvedenoj CSAR misiji izvlačenja dva oborena pilota američkog ratnog vazduhoplovstva iznad Irana nalaze se i indirektne paralele sa Srbijom.
Dan nakon potrage i eksfiltracije drugog letača nastala su i dva interesantna snimka Erbasovog transportnog aviona C-295W od kojih je jedan prikazao letelicu u izuzetno niskom letu, verovatno takođe iznad Irana.
Prvi oboreni avion F-15E pripada eskadrili koja je ovog meseca pre 27 godina sa istim tipom letelica bobardovala most u Grdelici, aerodrom Lađevce i koja je uzrokovala uništenje aviona akro-grupe „Leteće Zvezde“ u Crnoj Gori.
Spekulacije o toku akcije spasavanja ažuriraće se na internetu u danima koji dolaze, kao i broj izgubljenih američkih vojnih vazduhoplova. Trenutno, broj gubitaka nije manji od 13 za pilotirane letelice i čak 16 za oborene borbene besposadne letelice – sve MQ-9 tipa.
Prekjučerašnji gubitak višenamenskog F-15E je četvrti gubitak ovog tipa u konfliktu za samo mesec dana.
Podjednako frapantno, ali na pozitivan način za američki „Joint Force“ koncept i uopšte za značaj vojnih vazduhoplovnih operacija bilo gde, je izuzetno uspešna eksfiltracija ljudi na branjenoj neprijateljskoj teritoriji – drugi put od početka ove godine.
Kratak „Viski“
Dva odvojena snimka leta Erbasovog C-295W i njihova autentičnost za sada nisu potvrđeni od strane američkih zvaničnika, pitanje je da li će se o njima uopšte i oglašavati.
Prelet letelice je, po svemu sudeći, snimljen od strane lokalaca. Na prvom snimku je letelica koja nema lako uočljive oznake, pa ju je zainteresovana javnost odmah svrstala u jedan od aviona koji pripada 427. eskadrili koja je opskurnija po javno dostupnim podacima i od 160-te SOAR jedinice koja je po svemu sudeći preksinoć izgubila dva namenska Herkulesa i nekoliko „Little Bird“ helikoptera.
Varijetet USAF tipova manjih transportnih letelica za specijalne misije je impresivan. Uključuje više tipova manjih transportnih, čak i originalno putničkih regionalnih letelica.
„Viski“ model – ugrađivanje vingleta na dotadašnje C295 sa „čistim“ krilima – Erbas je počeo da razvija kao koncept još 2013. godine. Broj naručenih letelica i datumi isporuka USAF-u i 427. eskadrili su na otvrenom internetu teže dostupni. Mogu se naći spekulacije da postoji više letelica do toga da postoji navodno samo jedna.
Oznaka MW skorija je u novoj Erbasovoj nomenklaturi (nakon poslednjeg preimenovanja u „Airbus Defence“). Pitanje je da li postoji razlika između označavanja aviona samo sa „W“ i sa „MW“. Verovatno da ne.
Da bi pouzdano dešifrovali godište i podtip letelice treba nam pristup unutrašnjosti i uvid u jedinstvenu malu fabričku metalnu tablicu koja nosi sve podatke nekog aviona. Na primer, kako je Tango Six već izveštavao, oznaka dva srpska aviona je C295MW TS03, gde W označava vinglete a „TS03“ modifikaciju sa Kolinsovom „Fusion ProLine“ avionikom koju su, nakon dotadašnjeg Talesovog rešenja, na ovom tipu letelice prve počele da koriste Irska, Srbija i trenutno najveći kupac Indija.
Inače, puna dezignacija Erbasa u srpskom RV i PVO je C295MW TS03(tip) RS01 (verzija) i RS01-2 (namenjeni Srbiji).
Ugrađivanje vingleta jedan je od aerodinamičkih načina za unapređenja STOL karakteristika koje su ključne za ovakav tip misija.
Kako Tango Six saznaje, srpsko RV i PVO je na početku upotrebe Erbas transportera postiglo rekord STOL poletanja od nekih 420 metara sa praznim avionom.
Distance za poletanje i sletanje zavise od spoljašnje temperature, nadmorske visine aerodroma, težine letelice, nagiba piste, vetra i materijala od kojeg je pista napravljena.
Naravno, treba imati u vidu da USAF gotovo nikad ne mora da kalkuliše sa gorivom budući da su svi SOF transporteri opremljeni sistemom za dopunu goriva u vazduhu – osim snimljenog Erbasa, što njegovu upotrebu u Iranu čini dodatno interesantnom.
Panteri
Druga indirektna veza iranske drame sa Srbijom leži u činjenici da je oborena letelica deo eskadrile koja je bez gubitaka bombardovala Jugoslaviju 1999. godine.
Kao deo 48. vinga baziranog u Velikoj Britaniji u bazi Lejkenhit, 494. eskadrila Panteri pre skoro tri decenije bila je odgovorna za uništenje mosta u Grdeličkoj klisuri i ubistvo civila, dejstva po vojnim aerodromima i drugim ciljevima, kao i za uništenje aviona akro-grupe Leteće Zvezde.
Tango Six je preneo svedočenje WSO-a koji je učestvovao u operaciji „Allied Force“ u kojoj je detaljnije opisao pomenute događaje.
Strajk Igl je do rata u Iranu padao tri puta ako posmatramo samo borbene misije. Dva puta za vreme Pustinjske Oluje tokom borbenih dejstava i jednom zbog čudnih tehničkih razloga iznad Libije.
Interesantno je pogledati kraći deo intervjua sa dva američka pilota koji su iskočili iznad Libije gde pričaju o proceduri „reintegracije“ u službu i povratak na letenje nakon obaranja i iskakanja.
Obaranje dodatna tri aviona ovog tipa od strane jedne kuvajtske letelice kao „blue-on-blue“ incident u istom danu ostaje najbizarnije dešavanje rata – i dalje bez detaljnijeg pojašnjenja.
Aps15
De facto razbijen je jedan mit o nepobedivosti ovog aviona, takodje polako pocinje da se odmotava klupko koje potvrdjuje da Ameri protiv jaceg PVO sistema ne mogu da izadju bez gubitaka. Lako je bilo napadati male zemlje skoro bez avijacije i savremenije PVO. Stvari dolaze na svoje mesto, a Ameri prozivljavaju tezak blam!!! Prvenstveno jer su sebe smatrali nedodirljivim u vazduhu, a drugo sto su tvrdili da Iran vise nema PVO sisteme.