Jedan od najboljih (prema mišljenu mnogih verovatno i najbolji) vazduhoplovni vojni časopis današnjice, britanski mesečnik Air Forces Montlhy (AFM), redovno u svojim izdanjima objavljuje tekstove o vazduhoplovnim snagama sveta. Autori ovih članaka trude se da detaljno opišu Ratno vazduhoplovstvo određene države sa akcentom na avijaciji, uz tabelarni prikaz formacijskog sastava kao i tipova vazduhoplova.
U poslednje dve decenije je obično na svakih 4-5 godina objavljivan tekst o RV i PVO Vojske Srbije (pre toga Vojske Srbije i Crne Gore odnosno Vojske Jugoslavije), a autor je gotovo uvek bio naš poznati vojni analitičar Aleksandar Radić. Najnoviji, oktobarski broj AFM-a donosi nam najsvežije informacije o RV i PVO Vojske Srbije, njegovog trenutnog stanja, formacije, modernizaciji i perspektivi.
Tango Six je imao prilike da dođe do ovog teksta u kome su manje-više iznesene već dobro poznate činjenice o našem RV i PVO. Postoje i neke prvi put iznesene informacije a neki podaci su zanimljivi za analizu. Uz napomenu da Tango Six nije nezavisno proveravao tvrdnje o novinama u tekstu.
Kada su u pitanju nove nabavke, Radić navodi da se očekuje nabavka nepoznatog broja španskih dvomotornih turboelisnih taktičkih transportnih aviona C295M kako bi se proširile transportne sposobnosti, što bi, prema njegovim tvrdnjama, trebalo da znači da će se nabaviti više od jednog Erbasovog transportera. Podsetimo, postojećem jedinom An-26 resursi ističu 2023. godine (za motore) i 2026. za avion. Prema tome novi transportni avioni bi morali biti naručeni vrlo brzo, u narednih godinu-dve.
Navedena je i nabavka bespilotne letelice klase MALE (Medim Altitude Long Endurance) iz Kine (tada još nije zvanično bio poznat tip, sada znamo da je to, najverovatnije, CH-95), i da bi isporuke trebale biti realizovane već do kraja ove godine. Za nabavku dodatnih Mi-35M, Mi-17V-5 i H145M smo već imali zvaničnih nagoveštaja, a navedena je i moguća kupovina kiparskih Mi-35P. Takođe, ono što je interesantno je i Radićeva tvrdnja da bi se još H145M, osim za VS trebali nabaviti i za Helikoptersku jedinicu MUP-a.
Što se tiče modernizacija, iznesen je podatak da je u programu modernizacije 11 jednoseda MiG-29SD na nivo MiG-29SM, prvo modernizovan po jedan avion od svake podvarijante i varijante, odnosno da su prvo urađeni 9.12A (avion sa evidencijskim brojem 18151), potom 9.12B (18101) i 9.13 (18201). Kada ovi avioni budu ispitani, a promene odobrene, nastaviće se sa programom koji bi treebao biti gotov krajem ove ili početkom sledeće godine.
Osim toga navedeno je da će srpski MIG-ovi 29SM imati povećan borbeni potencijal što će uključivati precizna ubojna sredstva vazduh-zemlja, kao što je protivradarska raketa H-31P. Autor navodi i da će prema ugovoru iz 2019. godine, avioni imati integrisane rakete vazduh-vazduh R-77 ali i R-27ER.
Jedini zanimljivi detalj koji do sada zvanično nismo znali o modernizaciji Orla jeste da se u nosu tehnološkog demonstratora NJ-22 sa ev. brojem 25531, koji je prvi put prikazan ove godine, nalazi termovizijska kamera kao i laserski daljinomer. Ono što je napomenutno, a što vredi ponoviti jeste da se za sada odustalo od saradnje sa stranim partnerima. Delom opreme razvijene za modernizaciju Orla trebao bi biti osavremenjen i školsko-borbeni G-4 Super Galeb koji bi kao takav služio i u 2030-tim godinama.
Za tri laka helikoptera H145M (H-50B) koji za sada mogu biti naoružani samo nevođenim raketnim zrnima 80 mm i mitraljezima 12,7 mm, postoji plan opremanja optoelektronskim sistemom ali i vođenim ubojnim sredstvima, poluatkivno laserski vođenim raketnim zrnima S-8LGR (domaći razvoj ruske NRZ S-8KOM) i vođenom protivoklopnom raketom Pauk. To će ove helikoptere dovesti na Erbasov standard paketa sistema za upravljanje vatrom HForce 3. Tango Six je prošle nedeje preneo da će najverovatnije prvi korak ka HForce 3 sposobnostima biti kroz Talesovu laserski vođenu raketu.
U tekstu je navedeno brojno stanje skoro svakog tipa vazduhoplova RV i PVO VS, ali ono što je najinteresantnije je da prema izveštaju OEBS-a, Srbija poseduje čak 80 borbenih aviona od kojih su 25 lovci presretači MiG-21, a tu je i 10 Orlova u varijanti IJ-22 i INJ-22. Kao što znamo, poslednji operativni MiG-21 se srušio 25. septembra prošle godine, 21. maja ove godine organizovana je ceremonija povlačenja iz upotrebe ovog tipa aviona (mora se naglasiti da je to ipak bila nezvanična svečanost). Izviđači IJ-22 kao i dvosedi INJ-22 ne lete odavno i do sada nismo videli da su u planu za ponovno aktiviranje.
Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.
![[INTERVJU] Direktor Menzis grupe Filip Joeinig o poslovanju u Beogradu i širenju u regiji](https://media.tangosix.rs/2024/11/IMG_6673-copy-262x130.jpg)
![[CAPA konferencija u Beogradu] Podaci o vazduhoplovnoj industriji u 2024: Složena slika oporavka, izazova i transformacije](https://media.tangosix.rs/2024/11/6C5A2817-1759x-262x130.webp)
Stefan
Svako put kada ponovo vidim 18101 u vazduhu, obuzme me neopisiv osećaj radosti, pa to kao da nije dovoljno samo po sebi, već je još u SM varijanti.. :)
Pozdrav iz Turske sa letovanja..
T6 čita se i na plaži.. :)
Nebojsa
Izvestaj Oebs-a uglavnom ne prati realno stanje na terenu
Verovatno se oslanjaju na nase zvanicne podatke koji se bas i ne azuriraju redovno
Posebno po pitanju otpisa
Eto,od tih 10 IJ/INJ vec je nekoliko postavljeno kao eksponati(Ladjevci,Krusevac)
U realnosti jedino bi nekim cudom mogli vratiti ona tri IJ/INJ u Batajnici/Momi
Aleksandar
I jos nesto ako dozvolite veci nas gleda sukob,ko sta,gde koliko ali moramo gledati i sa politicke strane jer to rat i politika su nerazdvojivi…to ako mi nekom srusimo 10 aviona i ubijemo 500 vojnika to ce biti boom u toj,tj.tim svi znamo kojim zemljama jer nije stvar u tome da li ce oni to nadoknaditi,ma nece vojska to ni osetiti,u tehnickom smislu bar ne i u moralnom ali zato kod njih kuci bi nastao takav haos da ili bi na neki nacin trazili izlaz ili bi nas poravnali…pa u Avganistanu je za koliko god poginulo nekih 3000 vojnika,pa im mnogo kod kuce a zamisli par stotina u danu pa perje bi letelo i kod njih i kod nas
Meče
18101 treba preparirati a potom u muzeju izložiti kao uspomenu i sećanje na najduži let našeg RV 1999. Pilota Milenkovića usamljenog u uslovima izrazite NATO prevlasti u VaP kada je nakon 40 minuta lova čitav avion vratio na zemlju.
radovanovic
Pilot je bio Boro Zoraja
Zoran
Prijatelju, nije taj let izvrsio Milenko Pavlovic, vec ( tada) major Boro Zoraja, let je trajao 42 min i to je bio najduzi let tada ( 1999 god) i jedini nas pilot koji je ostao toliko u vazduhu!
Pavlović Dušan
Koji normalan čovek bi u nestašici vazduhoplova “ preparirao” izrazito moćan lovački avion koji trk što je modernizovan?Kada odsluži svoje svakako, ali sad ? Nikako
Bob
Zivojin Bankovic
Da li R-27ER ima domet od 130 km? Jel to znaci da im je domet veci od R-77?
TT
R-27ER ima domet od 117km ali je u pitanju poluradarsko navodjenje za razliku od R-77 koja je samonavodeca.
Aleksandar
Ljudi znam da je bitno imati dobaru,aj kazemo solidnu avijaciju…naravno znamo cemu ona sluzi ali nismo mi velika zemlja,a ni bogata ko izrael koja je tu povrsine ko nasa,msm da je najbotnije imati odlican slojeviti pvo….to mislim da bi bio kljuc odvracanja….jer u slucaju sukoba,a bice ga hteli mi ili ne,oboriti deset pa i manje 6-7 aviona od po ko zna koliko miliona uzdrmalo bi i najjace zemlje…ne zato sto smo oborili nego sto bi predsedniku recimo amerike pala glava da izgubi 10 letelica u danu a da ne govorimo o evropskim zemljama…hvala pozzzu svima
Boža M
Ti maksimalni dometi od preko 100 km važe za nemanevrišuće/slabomanevrišuće ciljeve na velikim visinama zbog razređenog vazduha, i to ako avion koji ispaljuje raketu ima veliku visinu i brzinu, a avion koji je gađan ide njemu u susret. U stvarnosti, većina ispaljivanja i obaranja se dešava na manje od 50-60 km.
Ne znam ni za jedan slučaj da je jedan avion oborio drugi na preko 100 km, a čini mi se da nema nijednog obaranja preko 70 km, bar nije bilo do pre koju godinu.
Mislim da je važnije koliko je raketa otporna na ometanje, koliku bojevu glavu ima i mogućnosti g zaokreta.
Nove rakete sa ramjet motorima, kao što je Meteor, treba to da promene.
Tako, da dok ne nabavimo v-v raketu sa ramjet motorom, te daljine preko 100 km, nisu toliko bitne.
Апок
Куд се не зезнусмо па узесмо Р77-1. 77ца је већ „кратка“ по домету у односу на актуелни амраам.
Stojko
@Aleksandar
Koja je razlika u ceni izmedju dobrog slojevitog PVO I dobre avijacije? Evo recimo Rumunija je platila Patriot sisteme skoro 4 milijarde dolara, turci su potrosili 2,5 milijardi na S-400 a hrvati su za milijardu kupili 12 Rafala.
Znaci da li je bolje imati Patriot ili S-400 ili 30-48 Rafala.
Jos kad se na cenu PVO doda da ti ipak treba i veci broj PVO sistema manjeg dometa i namene, koji ce medjusobno da se pokrivaju.
Na stranu to sto slojevita PVO ne moze da obavlja sve namene koju visenamenski avion moze.
Ivkos
@Aleksandar Israel je manji 3 puta od Srbije bez Kosova. Republika Srpska je otprilike povrsine Izraela. A sto se tice RV i ja sam istog misljenja. Treba da imamo za Air Polising avione , znaci 10 tak i to je to, sve ostalo je bacanje novca. Jaka PVo nama treba. Mi nemamo novca da odrzavamo i jedno i drugo. Ko ima, to je super, ali jedna Madjarska ima 14 iznajmljenih Gripena, povrsinski veca od Srbije, u NATO i Eu je i ima BdP 4 puta veci od naseg.
Ivkos
@Stojko.
Velika je razlika. Hrvati su platili polovne Rafale za milijardu. Cega se vise plase, sta mislis, S400 ili Rafala? Ali nije u sustini to najveci problem, ja sam to vec sto puta pisao. Nije stvar samo kupiti avione, vec je odrzavanje i nalet skup. Male zemlje sa slabom ekonomijom ne mogu da odrzavaju adekvatno te avione. Uvek se kuburi negde. Ili je smanjen nalet pilota ili fale rezervni delovi… ili na kraju fali pravo, ubujito naoruzanje u dovoljnom broju. I skoro uvek je polovina aviona prizemljena i u toku su neki remonti. U slucaju sukoba sa jacim protivnikom, ocas posla ti Tomahavci polupaju aerodrome. Lakse je S400 sakriti i kamuflirati nego Rafal. S 400 moze da se krije i u Surdulici i u Krusevcu i bilo gde, a Rafal ne moze da poleti iz Kursumlije i van aerodroma. Sad ce neki da kazu, imamo autoputeve.Pa da, al hoces na sred autoputa da ostavis avion? Nije to tako lako. Doduse mi nemamo ni S 400 ni Rafal, pa je smesno i pricati. Samo Air Policing i jak pvo. Mi za vise nemamo.To je kao onaj moj komsija sto je svojevremeno kupio Audi, a posle nije imao za zimske gume, da bi na vrhuncu slucajno razbio soferku dok je cackao retrovizor, pa pola godine drzao auto u garazi dok skupio pare da zameni to sve….a da , podigao je inace kredit da kupi taj audi. Al eto, da komsije vide. Tako je i Hr kupila Rafale. Nemas PVo, al imas 10 aviona.
Miloš77
S400 ne moras da se plasis ako ne planiras da letis di ne treba.
madpal
Ni jedna drzava se ne naoruzava samo PVO sistemima niti bi tako nesto imalo smisla favorizovati u odnosu na druge sposobnosti vojske. Razumno bi bilo favorizovati sisteme koji omogucuju brz transport vojnika i udar po dubini neprijateljske teritorije. Uzmimo na primer moguce sukobe u BiH i na Kosovu. Sta u tom slucaju pomaze PVO (mislim na teritorijalni , trupna pvo je must-have) ?
Isto vazi i za dronove. Imaju svoju ulogu i namenu ali teritorija nije pod kontrolom dok na njoj nije cizma.
Ivkos
@manped mislio sam na favorizovanje pvo u odnosu na RV dok na ne poraste gdp jos. Jer se gleda sta je nama najhitnije i sta je najprece. Ne znam kakvo je stanje sa 1500+ , to opremanje specijalaca, da li se nastavilo, secam se da je predsednik pominjao pre 2-3 godine to.
Aleksa
@Ivkos
Jaka PVO bez bar sposobne avijacije (a 10ak aviona to nije) nije jaka PVO…
Milos Pavlovic
@Aleksandar
Najbolji nacin odvracanja je mogucnost protivudara duboko u neprijateljsku teritoriju. Sto se tice naseg okruzenja , ili jaka avijacija ili raketni sistemi zemlja zemlja (sistem Sumadija na primer). To, da sedis i cekas da te neko konstantno napada a ti da pokusavas da mu oboris neki avion, i da ti on vremenom slabi PVO sistem do konacnog unistenja, to nikome pobedu nije donelo.
Zulum
Hrvati kupili S-300, a sad i Rafal i odma košmar u komšiluku.
Marko
Stojko…meša babe i zabe…
Ni 1000 aviona ne vredi apsolutno ništa bez PVO a ni 1000 PVO ne vredi ništa bez Aviona…
Ako jedno i drugo se ne prate…džabe si ulagao novac…kao da nemaš ništa
Stojko
@Ivkos
Kako ces da sakrijes nesto ciji radar zraci na 400km?
Ako ces da ga sakrijes i drzis iskljucenog, onda ti i nije od neke koristi, jel da?
Drugo pitanje je ko bi te napao da imas 48 Rafala, ili F-16 ili Gripena ili SU-35 ili bilo kojih modernih aviona.
Ivkos
@Stojko.
Ko bi napao da imas 48 Rafala. Ne bi te napao, sacekao bi 6-7 godina kao u nasem slucaju da ostanes bez rezervnih delova, pa bi ti onda polupao Rafale na zemlji. 48 Rafala je brat bratu 5 milijardi. Za te pare se moze kupiti ihahaj Pancira, Bukova i S400.
Protivudar u dubini teritorije? Hr sa 10 Rafala ili mi sa 14 Migova cemo da izvrsimo protivudar? Je l kao i 99 ? Pa nam razbili na desetine mig 21 u hangarima. Nisu ni poletali. Pa sto ih nismo koristili i udarili na okolne aerodrome? Zato sto su bilu verovatno poluispravni, piloti bez nedovoljnog naleta i avioni izraubovani do besvesti, pa bi padali sami, ne bi morala recimo Bugarska Osom ili Kubom da gadja. Kakav bre udar po teritoriji sa 10-20 aviona.
Ja pricam sve vreme o tome da mi nemamo para i za jare i pare i to je sustina. Ni mi, niti ijedna zemlja u okruzenju. Ako krenes da ulazes i u RVO i u PVO, oba ce da budu suplja i slaba. Imamo primer Jugoslavije. Na desetine aviona i PVo sistema , a opet nedovoljno i zastarelo.
Bilo bi super da mi imamo 3 eskadrile recimo SU 30 ili F-16 + recimo Pancir, Kub, S – nesto. I da sve bude u dovoljnom broju inoperativ o. Ali nemamo.
Dakle Air Policinig+ jak PVO + Sumadija.
Gladius
@Ivkos
Treba nam jurisna avijacija sto znaci 20 mi 35m i 22 su 25 sm3 a to je jeftino nabaviti i odrzavati,to moze u dubinu teritorije da udje i da gadja kao dronovi.Inace nasi su bombardovali 99e aerodrome u tuzli i tirani nego nije smelo da se objavljuje da ne bi civilna naselja gadjali a bice objavljeno tek 2049,inace na aerodromu u tiranu su orlovi i galebovi sa bl 755 britanskim kasetnim bombama unistili 14 apaca sto su ameri potvrdili da je unisteno na zemlji
Dušan Pavlović
@ Apok
Ne vredi veći domet same rakete kada radar na avionu nema taj domet kao raketa koju pominjete
Ivkos
Gladius to o bombardovanju Tuzle i Tirane su lovacke price, vise puta su nasi samo rekli da to nije istina…to je neko odvalio i kao tako se primilo medju ljudima.
Te avione i mi 35 koje si nabrojao kostaju vise milijardi i treba ti mnooogo pilota i toliku flotu mi sa ovim budzetom ne mozemo da odrzavamo i to je jedina istina, jer nemamo novca. Budzet je smesan, ali opet bolji nego ranije. Da se ulaze,ulaze se, ali mi ne znamo gde smo suplji i sta nam pre treba, jer se 35 godina skoro nije dinar ulozio, a tehnika se samo habala i trosila,plus tehnoloski zastarela. Daleko od toga da mi nemamo nista, ali mora to dosta bolje.
Beduin
Dusane, danas je 21.9.2021.
21. stoljece, vrijeme 5G svakom na dodir prsta.
Tko kaze da cilj mora biti obasjan od strane platforme koja lansira projektil?
Imam 2 hinta:
1. Link 16
2. Over the shoulder
Welcome to 21st century
Bob
Beduin
A ko ima takvu tehiku u okolini da moze precizno lansirati raketu 400 km sa aviona? Niko.
Miloš77
Bilo bi super za mnoge citaoce (komentatore) ako bi T6 napisao clanak o modernim vazduh-vazduh raketama i prednostima razlicitih dizajnova i nameni.
Vecina ljudi ovde poredi sve VV rakete samo po dometu i mozda nacinu navodjenja. Ima tu daleko vise aspekata sto se dizajna i namenen tice.
Za primer, postoji dobar razlog zasto Su-35 nosi zajedno R-27ER i R-77-1. I zasto te dve rakete jedan Meteor ne moze da zameni.
Provokator_
Јел можеш ако није проблем да даш линк или сам појасниш јер и ја сам прочитао негде да је то непрактично да један метеор замени али нису навели разлог зашто
Miloš77
@Prolaznik
To je bio deo razoga pre 5-6 godina i ranije, ali sigurno nije danas glavni razlog.
Veliki deo razloga je sledeci, ..ovako super uprosceno ne ulazeci u nacine navodjenja, taktike tojest potrebe na specificnim ratištima:
R-77-1 koristi rešetkasta krilca i ima daleko manji motor od R-27ER. Ona ima izuzetnu sposobnost manevrisanja na srednjim i manjim visinama kao i americki Aim-120, (R-77 dosta bolje sposobnosti ponarucito u startu). Ta sposobnost u slucaju R-77 i Aim-120 rakete skoro nestaje na vecim visinama zbog malih krilaca..
Obe rakete imaju optimalnu efikasnost na daljinama do oko 60km i visinama ispod 10km. Domet se produzilo malo mozda sa zadnjim varijantama R-77-1 i Aim-120C/D ali ne i po visini. Aim-120 su se tako uvek i koristile. ne verujem da je ista ikad oboreno dalje od 50km a dosta ih je ispaljeno pa se moralo ponovo.
R-27 sa daleko većim povrsinama krila moze da manevriše i prati cilj na vecim visinama od ove dve gore napomenute. ER verzija zahvaljujuci jos vecem motoru i krilima moze moze da obara avione i na visinama preko 20km (do 27km po nekim izvorima) a usput je dobila potreban domet da parira Aim-120C/D
R-27ER na Su-35 danas zamenjuj nekadasnju R-40 koju je nosio MiG-25.
Teška je i nosi daleko vecu bojevu glavu od R-77 ili Aim-120 ali stize mete koje ove jedva da mogu, ili uopste ne mogu. Pogledajte samo kako R-40 izgleda i to je tako sa dobrim razlogom tojest da moze da obara visokoletece U-2, SR-71 i B-70.
R-37 je nju zamenila kod MiG-31 i sada kod Su-35,ali R-37M opet nema manevarske sposobnosti kao R-27ER gde bi daleko teze pogodila recimo F-22 ili Tajfuna na 100-150km od R-27ER.
Mislim da bi bilo fino da neko strucan napise clanak za sve da se jednom za svagda razjasni i razbije taj mit o dometima kao jedinim kriterijumima za poredjenje raketa.
Miloš77
Zaboravih da napisem za Meteor da po meni bar to je nesto kao Aim-120 sa daleko efikasnijim sposobnostima na vecim daljinama zbog veoma interesanog kontrole rada ramzdet motora za vreme leta koja produzava ili odlaze ubrzanje za kad je najpotrebnije da se pogodi cilj. Poznato je da standardne rakete sa daljinom gube inerciju jer motor potrosi gorivo i samim tim su daleko manje efikasne. Uz to Meteor naravno ima i najbolju mogucu elektroniku tojest nacin navodjenja i imunost protiv elektronskog ometanja.
Po visini ne bih rekao da je ista bolja od Aim-120 sto se manevrisanja tice, mada dodtna snaga motora tu itekako isto pomaze. Medjutim na osnovu aerodinamike i kontrolnih krilaca na vecim visinama ipak ima ogranicenje na tom polju kod meta kao sto su Recimo F-22 ili Su-57. Ali to je samo moje misljenje na osnovu onog sto sam citao.
Beduin
Milose, za razumjevanje problematike o kojoj pises…..
Sto mislis, sto je pokretnije, projektil duljine cca 5 m ili avion duljine cca 20+ m i tezine 15× t?
Miloš77
Pokretniji ili okretniji :-)?
Vise G sila ili ostriji zaokret pri bilo kojoj brzini?
Na kojoj visini i koji model aviona ili rakete (aerodinamika)
Pa onda u kom stadiumu leta od momenta lansiranja rakete (kojoj zoni napada).
Raketa se ne ispaljuje dok zona napada nije odredjena i prihvacena za tip rakete na raspolaganju da se ispali. U tome lezi zec inace su sanseza pogodak minimalne ili 0.
R-77 ili R-37 :-) Velika razlika u okretnosti ponarucito u prvoj fazi leta kod te dve.
Na prvi pogled poerditi nema smisla jer lete skroz drugacijim brzinama i drugacijih su proporcija i aerodinamike. Medjutim pitanje je ustvari odlicno jer pokrece gomilu drugih koje mnogi ne uzimaju u obzir kad porede dve VV rakete. Sve se svelo na domet i da li ima AESA radar ili ne.
Moja poenta je bila poredjenje sposobnosti (namene) pomenutih raketa na osnovu razlike u aerodinamici i motorima.
Gladius
@Miloš 77
Miloše rakete tipa R 37M KS 172 Novator i R33 su predvidjene kao awacs killer,u prevodu da unistavaju awacse tankere i transportne avione na velikim daljinama zato su debele tako.Dok realno ameri nemaju takav tip raketa
Aleksa
@Beduin
Zavisi na kojoj razdaljini pričamo i koliko je potencijalne energije ostalo top projektilu dužine 5m.
Živojin Banković
Miloš77
У Русији, па и у Сирији, руски Су-35С обично дежура са комбинацијом Р-77-1, Р-27Т и Р-73 (74).
Beduin
Aleksa, iskustvo je pokazalo da pricamo o 1/2 deklarirana max.efektivnog dometa.
Dakle, ako kaze proizvodjac da je taj i taj projektila ucinkovit do max toliko i toliko km, taj iznos slobodno djeli s 2.
O tom dometu pricamo.
igor®
@ Beduin
Ne dajte se zavesti parametrima g opterećenja kod raketa. Po tome ispada da bi raketa uvek pogodila avion jer poteže 5 i više puta veću g silu. Ali nije tako, max g kod raketa se mora preračunati u ugaonu brzinu zaokreta jer da isprati cilj raketa mora skretati. Na primer, AMRAAM ima max 40g na max brzini, to preračunato ispada nešto malko preko 19°/sec što je manje od ugaone brzine zaokreta većine aviona. Pa opet, ni to ne znači da će avion uvek izbeći raketu…..
Marko
Slažem se…treba nam jedan detaljan članak upravo na temu V-V naoružanja. Ali baš detaljan i dugačak. Mogao bi biti i iz delova.
Pored toga mislim da bi trebalo obraditi i temu aviona…po nameni, sa primerima. Recimo da se objasni taksativno šta je i čemu služi Lovac, Lovac bombarder, Jurišnik, Višenamenski, školski, izviđački….itd…sve te pojmove razjasniti ljudima.
Dalje…kladim se da bi sve zanimalo tema: koji bi avion bio adekvatna zamena za Mig-29 u budućnosti. Mnogi navijaju za Su-30(35) a opet mnogi misle da on nije za nas dobar nego Mig-35…ima ko misli da je najbolje neki zapadni avion.
Treba tu temu obraditi i objasniti ljudima šta i zašto je dobro ili loše…prednosti i mane pojedinih letilica.
Evo ja bi ovako rangirao potencijalne kupovine u budućnosti, kako mislim da bi trebali biti favoriti za zamenu Mig-29:
1. Mig-35
2. Rafal
3. Su-30(35)…a kladim se da se 80% ljudi nebi složilo samnom
Miloš77
@Živojin
Upravu ste, R-27ET se kaci najvise na Su-35 uz R-77-1 i R-73 za ozbiljne operacije u Siriji i eskorte do Libije
Ipak bilo je i sa R-27ER na Su-35 i Su-30sm i Su-34 mislim bas u Siriji.
Nadam se da i mi uzimamo ba upravo te „ET“ ako moze da radi na nasim modernizovanim MiG-29. To je super tandem sa R-77.
Aleksa
@Beduin
U najkraćim i najuproštenijim crtama da, maksimalni domet je najčešće 1/2 zvaničnog dometa, a zna i da bude manji.
Beduin
Kutna brzina?
To je faktor koji ne predstavlja apsolutno nista.
Kakav ti je to izracun?
Mislim, ti znas sta G sila predstavlja?
Zar ti to meni zelis kazati kako sleper ima manji radius zaokreta od Yuga 45?
Ili mi zelis kazati kako se prohektili ispaljuju na cilj bez zayzimanja najoptimalnija polozaja za to?
Ajd, bar mi daj formulu za izracun kutne brzine.
Koliko je meni poznato, u toj formuli nema konstante G…..
A mozda sam i u krivu.
Nego, a radijan?
Beduin
Aleksa, ima nesto i u zauzimanja najoptimalnija polozaja za djelovanje.
Te BVR koje spominjete, njih se ne ispaljuje na cilj koji je u istoj ravnini ili na visoj ravnini od tebe.
Logika kaze, neka gravitacija…taj famozni G radi za tebe a ne protiv tebe.
Beduin
Prolaznice,
To ide ovako.
Kad ti je raketa na repu, ides balisticki u vis nadajuci se da si na problizno krajnjem dometu iste.
Ni lijevo ni desno ni dolje, vec ravno u vis.
A znas li zasto?
igor®
@ beduin
Ne znam da li ste se obrćali meni ili nekom drugom. Evo možda ovo malko pomogne oko ugaonih brzina:
https://dspace.lib.cranfield.ac.uk/bitstream/handle/1826/2912/CHAPTER_8_july27_2.pdf?sequence=5&isAllowed=y
Elem, lansiranje pod „optimalnim uslovima“ na dalljnama upotrebe raketa V-V srednjeg dometa u tako dinamičnom svetu kakav je borba u vazduhu je malo preoptimistična pretpostavka, blago rečeno. Jedino što možete je da date raketi što veću energiju na startu, znači brzina i visina, ostalo je sticaj okolnosti. Raketa se uvek navodi ka cilju, nema tu pretpostavke i preticanja, pa ako cilj rapidno menja poziciju raketa to mora da isprati skretanjem a brzina skretanja tj korekcija putanje se između ostalog definiše i ugaonom brzinom tako da ta ugaona brzina predstavlja u završnoj fazi apsolutno sve a ne ništa kako Vi tvrdite. Zamislite avion koji ide brzinom 500m/s i raketu koja mu dolazi pod pravim uglom sdesna a koja može da potegne 15°/sec. Hoće li ga pogoditi ? Pilot je dovoljno vešt da održava ugao od 90° spram rakete…..
Što se šlepera i juga tiče, da ,šleper koji ide 30km/h će imati manji radijus zaokreta od juga koji ide 120km/h. Brzinu ne izostavljajte….
Beduin
Igore,
veza kutne brzine i G opterecenja je ova:
sto je kutna brzina veca, to je i opterecenje na objket/projektil/avion/kamion/automobil/tijelo veca.
Dakle, ako sleper i yugo udju u zavoj radijusa, recimo 300 m, indenticnom brzinom, i na sleper i na yugo ce djelovati isto G opterecenje.
Smanjivajuci taj radijus ili povecavajuci brzinu na tom radijusu, utjecaj G opterecenja (u ovom slucaju se to zove centrifugalna sila ce rasti) sve do trenutka dok ne prevrne ili izbaci jedno od ta 2.
Sto mislis, koji ce se prije prevrnuti ili izletiti iz zavoja? Yugo ili sleper?
Ista stvar ti je u zraku.
Sigurno si gledao puno klipova na youtubeu o testiranjima pilota na izdrzljivost od utjecaja G sile.
Si vidio brzinu okretanja centrifuge na 2 G i brzinu okretanja pri recimo 7 G?
Sto mislis, pri kojem opterecenju po pilota se cintrifuga brze vrti?
Kad simulira 3 G ili 7 G?
I odg na tvoje pitanje……..raketa gadja cilj u 90 od 100 puta u tom slucaju kojeg si opisao.
igor®
@ Beduin
E super, malo fizike za osnovnu školu…al ne menja činjenicu da ste se zeznuli jer suština priče ovde je da šleper uvek ide 3-4x sporije od juga…….i ko onda ima manji radijus okretanja ? Ili ovako, ako šleper pri 30km/h skreće pod laganih 2g, koliko jugo pri 120km/h mora da potegne g da bi ispratio šleper ? To je suština….
Ajmo ponovo, sa stanovišta rakete koja ka cilju ide pod uglom 90, kada je raketa na 500m od cilja a on ide 500m/s, koliki je ugaoni pomeraj cilja u sekundi?
Beduin
Ne Igore,
bit ove price je kako je avion sleper a yugo projektil.
i ako jugo ima kamikazu za volanom, gadja sleper 110 puta od 100 pokusaja bez obzira pod kojim mu kutem prilazio.
igor®
@ Beduin
Jeste, to ste shvatili, šleper je avion al ostalo se spoplićete..neće baš jugo uvek pogoditi šleper…to Vam i praksa potvrđuje. I da, itekako ima veze sa, između ostalog, i ugaonim brzinama/opterećenjima. izgleda da ne znate da kako raketi opada brzina tako joj opada i max g…..
Boža M
@Beduin
Zašto manevar u vis pri izbegavanju rakete?
Ja koliko znam rakete kada gađaju udaljeni cilj idu kosom putanjom, tj, penju se posle ispaljenja da bi išle kroz razređeniji vazduh, jer je za klasične rakete problem trajanje rada motora.
Posle nekoliko sekundi motor prestaje sa radom i rakete idu po inerciji. Gust vazduh im brzo oduzima energiju, jer se kreću nekoliko puta brže od aviona.
Avion ima neuporedivo više goriva i deluje mi logičnije da ide cik-cak, ili naglo dole u strana, pa suprotno, jer će raketa tako potrošiti energiju.
Na manjim visinama su dometi raketa manji zbog gustine vazduha i ogromnog otpora.
Boža M
@Beduin
„Ne Igore,
bit ove price je kako je avion sleper a yugo projektil.
i ako jugo ima kamikazu za volanom, gadja sleper 110 puta od 100 pokusaja bez obzira pod kojim mu kutem prilazio.“
Kako su onda naši piloti uspeli da izmanevrišu tolike rakete 1999?
Beduin
Uf majke mu ga, ja stvarno ne znam kako sam i osnovnu skolu zavrsio….
O onom dalje da i ne pricam.
U prici s sleperom i yugom nije poanta ravnoteze sila, u ovom slucaju centrifugalne i centripetalne.
Poanta je koji od njih dva brze moze proci kroz zavoj radijusa toga i toga a da pr tom ne izleti ili da se ne prevrne.
Kod projektila, G sila dragi moj Igore, je konstanta. Projektil izdrzava tu i tu silu samom svojom konstrukcijom.
Dakle, ono sto projetil moze izdrzati je konstantno.
Naravno kako nece biti manevarski sposoban na u zadnjoj trecini svojeg nominalna dometa kao u prve dvije.
Opadala raketi brzina ili ne, njezin max allowed G load je uvijek konstantan.
Isto tako, kako raketi opada brzina, krivi izraz, opada joj potencijalna energija svakom promjenom pravca, tako i avionu kojeg gadja svakom promjenom opada energija koju mora na ovaj ili onaj nacin kompenzirati.
No, suma sumarum je jasna.
Projektil je i do 2 puta brzi od aviona, 100 puta laski od aviona i puno okretniji od aviona.
I projektili, kao i avioni imaju svoja ogranicenja.
Samim time je jako bitno dovesti se u najpovoljniji polozaj za ispaljivanje projektila naspram cilja.
A jos bitnije od toga jeste odabrati najadekvatniji projektil s obzirom na polozaj, visinu i udaljenost od cilja…isto tako je jako bitn i sam kurs cilja……
Sunday school over!
Ispit znanja je sutra u isto vrijeme.
Do tada, preporucam malo ozbiljna stiva a ne samo mikyeve zabavnike.
O & O
Boža M
@Beduin
Vi ste stvari baš pojednostavili.
Zamislite da ispalite projektil prema cilju koji Vam ide u čelo, a on otkrije projektil na dovoljnoj udaljenosti da samo okretanje aviona za 180 stepeni izvede avion iz dometa. To jest, vidi da se pozicionirate u povoljan položaj za ispaljivanje, na radaru, i dobije signal da je ozračen. U trenu se povoljan položaj za ispaljivanje pretvori u nepovoljan.
I šta ćete onda? I ako ima dovoljno goriva, može da Vas mami da trošite rakete i gorivo, dok ne postanete lovina.
Ili ako gađate cilj sa strane, a on naglo promeni pravac. Raketa jeste brža, ali što je veća udaljenost to je veći prostor za grešku u proračunu putanje.
Vi sve vrema opisujete situaciju kada se cilj gađa iz zadnje polusfere na relativno maloj udaljenosti.
Takođe, što je manja visina, to je manji domet projektila, zbog gustine vazduha i lakše mu je pobeći.
I nije sve u fizici. Raketa može da se zbuni, da izgubi zaključanost itd.
Ono što je bitno je da se većina obaranja dogodila kada je neko iznenadio neprijatelja i gađani nije ni znao da je gađan. Ili kada je bio daleko inferiorniji u svakom smislu. A rakete mogu da se izmanevrišu ili da se izometaju.
Miloš77
Ne mozemo sa ozbiljnoscu porediti skretanje automobila razlicitih masa i snaga, sa raketom i avionom. To uproscavanje kolko god da je zabavno jednostavno je udaljavanje od realnosti i od kompletne fizike tih letova.
Pa ne bi se zvalo Rocket Scence da nije to sto jeste.
Raketa ima i razlicite rezime rada cak i sa jednorezimskim motorom jer on ima jako ogranicen rad. Cak i da nema nije prosto porediti sa avionom. Brzina joj i pomazu da skrece pored krilaca, ali i odmazu zbog iste fizike koju pominjete kod auta i kamiona. Gustina vazduha, dizajn krilaca i ekstremne razlike u brzinama su ogroman faktor. Avion nema iste problema ali daleko da nemaju probleme sa raketom koja jako brzo dolazi. Tajming svega je naravno jako vazan za pogodak a jos vise vazan za izbegavanje rakete na vreme.
Sto rece Boža najvise oborenih aviona je jer nisu znali da raketa dolazi, ili su prekasno saznali.
Bolje da se drzimo poredjenja sposobnosti dve rakete nego skroz drugacijih stvari.
igor®
Evo malo i večernje škole, pre svega iz logike:
Da, max g je konstanta koju projektil svojom konstrukcijom može izdržati ali to ne znači da je uvek može i postići.
„No, suma sumarum je jasna.
Projektil je i do 2 puta brzi od aviona, 100 puta laski od aviona i puno okretniji od aviona.“
Vidim, bežalo se sa časova. Ok, dokument koji sam podelio je dugačak i zamoran za čitanje. Konsultujte tabelu 8-2. tu se lepo vidi koliko ste u zabludi.
Toliko za sada, da skratimo lekcije, čisto da ne opada pažnja.
Beduin
Boxo, bulls eye!
Upravo tome sluzi iznimno duga i iscrpna letacka obuka.
Da bi pilot znao sto i kako upotrijebiti, a i da bi znao sto i kako izbijeci.
No, ajmo malo o daljinama.
Dakle, ako ispucavas aktivno vodjeni projektil nominalna dometa od 60 km na cilj odaljem 30 km, cilj ima samo jednu opciju, celom nazad i vrludaj kako znas i umjes imajuci na pameti kako je to sto te ganja bar 2 puta brze.
Ne bas ugodna spoznaja.
Sto ciniti? Mjenjati kurs koliko to god mozes, sto bas i nije tako jednostavno pri maximalnim brzinama aviona.
Sta je veca daljina, to je korekcija putanje projektila manja.
Primjer:
Greska od 1/10 stupnja po azimutu na topu dometa 30 km radi itekako veliku gresku pogotka.
Naravno kako ina tu jos aseva u rukavu lovca i lovine, no fizikalne zakonitosti koje djeluju na sve aktere i sredstva su potpuno ista i prosta ko pasulj.
Yoda
Odokativno, mudro zbori Beduin.
Treba u pravom, možda i zadnjem trenutku manevrisati pod velikim G a ne onesvestiti se – i to uvis nadajući se da je raketa izgubila na agilnosti i dodatno je opteretiti silom zemljine teže…
Sve je logično. Još ako avion održi brzinu ili dodatno ubrza – povećava šanse – ako pilot uspe da izdrži opterećenje. Ako je raketa u toj završnoj fazi toplotno navođena – onda bi manevar možda moglo i Sunce da pospeši.
Ispravite ako grešim.
NKVD
„No, ajmo malo o daljinama.
Dakle, ako ispucavas aktivno vodjeni projektil nominalna dometa od 60 km na cilj odaljem 30 km, cilj ima samo jednu opciju, celom nazad i vrludaj kako znas i umjes imajuci na pameti kako je to sto te ganja bar 2 puta brze.
Ne bas ugodna spoznaja.“
Ako je taj cilj putnicki avion, stvarno nije ugodna spoznaja. Ipak, ukoliko je cilj neki borbeni avion, napadac bi bio uocen mnogo pre tih 30 km, i samim tim bi imao vremena za raznorazne radnje.
Beduin
NKVD……
A od kud primisao da napadac ispucava projektil?
Branko
@Marko
Ne postoji avion koji bi bio pravi izbor za nas, ukoliko nije polovan.
Amerikanci ne dolaze u obzir iz vise razloga, kao i Jurofajter. Rafal preskup i zahtevno odrzavanje, Svedjani nam ne bi poslali ni dokumentaciju verovatno i neizvesno odrzavanje na duze staze. Jf-17 i J-10, prvi preslab, drugi isuvise egzotican, neizvesni uslovi prodaje i isporuke. Su-30 odmah otpada jer je dvosed, zbog manjka pilota, Su-35, preskup, prevelik, skupo odrzavanje, lako vidljiv na radaru, o Su-57 ne treba trositi reci, a ni jednomotorna verzija nece brzo… Mig29M/35, manje-vise na nivou od pre dve decenije, jos uvek bez modernog nisanskog uredjaja, bez najnovije avionike i aesa radara, a da ne pricamo o fuziji senzora, takodje i dalje slab dolet i nosivost, veci radarski odraz i daleko slabijih mogucnosti od zapadnih, a vise nije tako ni jeftin i cesti su problemi sa isporukom i kvalitetom samih aviona…
I sad, sta izabrati?
Cini se da Mig29M i Jf-17 ostaju kao jedine opcije, a za klasu do dve su ispod F-16v, da ne pricamo o Rafalu, F-18 ili F-15
igor®
@ Yoda
Nije baš tako jednostavno, u vis i to je to….Zavisi zapravo od toga na kojoj ste visini itd….Prvo, moderne rakete, ne sve ali većina imaju preprogramirani uspon tj penju se kako bi u u ređim slojevima atmosfere maksimizirale domet i praktično poniru ka cilju. Evo AIM-120b ako se lansira sa 10km visine otići će na 15km i onda ponirati ako je i cilj recimo na 10km visine. Ne zaboravite da avioni na tim visinama nemaju manevarske mogućnosti kao i na malim, za postizanje oštrijeg manevra treba vam veća brzina a gubitak energije je brži tj šansa za sledeći manevar je manja…Opcija je i ići dole sa promenom pravca od 30ak stepeni…tako i dalje vidite protivnika i imate šansu da ga i vi gađate ako ste nesreće da imate raketu manjeg dometa, spuštanjem automatski povećavate razdaljinu raketa-vi i primoravate je da izgubi brzinu a samim tim i pokretljivost plus što u gušćim slojevima atmosfere raketa još brže gubi brzinu dok ste je vi poniranjem stekli a za razliku od rakete imate pogon a samim tim i potencijal za više manevara…imate RWR koji vam javlja nadolazak rakete i to koristite…onda malo dovedete raketu na vaših 3 ili 9 i u zadnjoj fazi jako u vis i ka njoj…ovo samo teoretski jer sve zavisi od situacije u vazduhu i teorijskog otkrivanja rakete na vreme. Slobodan Perić je otprilike ovako izbegao prvi AMRAAM, drugi nije ni video pa ga je pogodio.
https://www.youtube.com/watch?v=9GWh3trvz28
Beduin
Higher ground je od pocetka svijeta davao prednost.
Tako je i sada, tako je i u zraku bilo od 1903. tako je i danas.
ex-moma
Izrael je površine kao Vojvodina,ali ima više stanovnika.Vojvodina 2 miliona,Izrael 8 miliona.
Miloš
Uopšte mi nije jasna nabavka prevazidjenih r27 raketa za mig 29, pa čak i tih protivradarskih (ne mislim da su zastarele, nego ih treba imati mnogo da bi ispunile cilj).
A što se tiče dileme avijacija ili pvo, mislim da kod ozbiljnih voski (ili onih koje to pretenduju da budu) ta dimema ne sme da postoji.I avijacija i pvo, makarbimali manju eskadrilu ili 2 diviziona umesto 4.
Boban
Milos
Prevazidjene? Hoces da kazes da ne mogu oboriti Avaks, avion cisternu ili nesto slicno? Dovoljno je da znaju da imas i ne prilaze.
Moča
Prvo treba imati količinu. A drugo treba imati gorivo u rezervi za 5 godina ratovanja. Mi nemamo nijedno od ta dva
Drina
Dobra je R-27, jedna od najboljih ako ne i najbolja raketa za gadjanje ciljeva na malim visinama. Vecina raketa sa aktivnim samonavodjenjem nisu bas efikasne ispod tri hiljade metara a ipsod hiljadu su neupotrebljive. Mislim da je to glavni razloga zbog cega Rusi jos uvek uz R-77 nose i R-27
Miloš77
Ukratko, R-27ER je daleko modernija raketa od stare R-27 sa dosta povecanim dometom.
Dosta je sposobnija na vecim visinama i daljinama od R-77.
Srbofil
@Drina
Na malim? Apsolutno ne. Pogledajte upravljacke povrsine, ogromne, veliki otpor. R-27 je dobra za gadjanje ciljeva na jako velikim visinama i daljinama gde je vazduh redak, zato i ima takav aeorprofil i upravljacke povrsine.
igor®
Maksimalno opterećenje rakete AMRAAM je 40g, R-27 je 35g, znači tu su negde. Rusi je i dalje koriste zbog energetskog potencijala, tj odnosa potiska motora, vremena rada motora spram mase rakete. Ovaj koeficijent za AIM-120c5 je 86.5 a za R-27ER on iznosi 94 i za R-77 79. R-27ER je na prodaju nuđena početkom 2000ih sa više opcija navođenja, od sada već zastarelog SARH pa do ARH i Pasivnog IC te pasivnog radarskog. Pasivni radarski je naročito interesantan jer svaki avion koji nema IRST i mora tražiti cilj svojim radarom dolazi u situaciju da bude gađan bez upozorenja i da mora da ugasi radar na nekoliko sekundi pod uslovom da zna da protivnik ima ovu raketu. Novi pasivni IC tragači na R-27 F-15 iz prednje polusfere mogu zahvatiti na 30ak km kao i ARH.
Zulum
Gorivo se ne može skladištiti duže vrijeme jer se nakon par godina pretvori u želatinu. Kerozin još i najduže traje, šteta što se u svim sukobima prvo unište piste i avioni na stajankama.
Drina
@Srbofil
Jasno mi je sve to i nigde nisam napisao da nisu dobre za gadjanje ciljeva na velikim visinama, vec da su pored toga dobre i za gadjanje ciljeva na malim i srednjim visinama i da je to jedan od razloga zbog cega Rusi pored R-77 nose i R-27. To je neko moje misljenje.
Srbofil
@Drina
Ja vam kazem da to uopste nije tacno, nisu dobre za male i srednje visine zbog velikog otpora upravljackih povrsina, brzo gubi energiju. R-77 je za to optimizovana, R-27 je za velike.
U vreme kada se dizajnirala R-27 i AIM-7, racunalo se da ce na malim visinama zbog ground clutter efekta, moci dovoljno da se pridje za rakete kratkog dometa, sto u principu i jeste bilo tacno nekad.
igor®
@prolaznik
Nemam kategoričku potvrdu da je R-27AE uvedena u naoružanje, samo govorkanja po portalima ne preterano jakog kredibiliteta. Ja se pak vodim logikom: ako definitivno postoji aktivni tragač za R-77 i manjih je dimenzija od tragača na R-27 tj lako staje u nju zašto onda ne ugraditi?. Povrh toga, ko bi a da je iole ozbiljan na sva zvona to i objavljivao? Da sam na mestu rusa, ugradio bih i ćutao…Evo indusi naručuju novu partiju R-27. Čak i da je aktivna a obzirom na odnos sa Pakistanom, da li bi objavili na sva zvona ili čutali ?
Što se Vašeg stava o pasivnom navođenju tiče, znači li to da smatrate da su i HARM, ALARM i ostale PRR rakete neupotrebljive protiv radara koje ste opisali ?
Srbofil
@Prolaznik
I ja isto mislim, s tim da nisu svi radara AESA i u zavisnosti od navodjenja, ne mora se nuzno oslanjati iskljucivo na senzoriku unutar rakete. Ako je true-missile navodjenje, gde putem data-linka raketa salje nazad lansirnoj platformi svoje podatke, vrsi agregaciju sa podacima on-board senzora platforme i to salje kao korekciju data-linkom nazad…mozda nesto i moze da se uradi, s tim da je u vazduhu sa modernim radarima to jako tesko(cak i kad nisu AESA). Tesko je i na zemlji naci radar koji je u prakticnom smislu statican u trenutku rada.
Drina
@Srbofil
Pa svaka raketa V-V gubi energiju i brzinu na malim i srednjim visinama, mnoge rakete su prakticno neupotrebljive na malim visinama za razliku od raketa iz porodice R-27 koje imaju solidan domet i na malim visinama. Sto se upravljackih povrsina tice, raketa koja leti 4.5 puta brze od zvuka mora imati onakve upravljacke povrsine, da nema raketa bi posle odredjenog ‘preleta’ postala nestabilna i neupravljiva. Iako nije za poredjenje, pogledajte krilca na nasem Alasu, iako Alas ne leti na velikim visinama ima ogromna krila u odnosu na telo rakete.
Jos jednom, ne tvrdim da su R-27 namenjene za gadjanje ciljeva na malim i srednjim visinama vec da spadaju medju najbolje rakete koje danas mogu da se koriste i na malim i srednjim visinama u slucaju potrebe.
Iz VTUP za upravljanje MiG-29 i ruski grafikon za lansiranje R-27 sa MiG-29.
https://prnt.sc/1t8kd5o
https://prnt.sc/1t8kbv4
Toliko od mene, pozdrav i svako dobro.
Srbofil
@Drina
R-27 je ocajna na malim i srednjim visinama jer ima veliki otpor i to je to, nema tu sta da se filozofira, nije dobra i kraj, zato je tu R-77.
AIM-120 ima isto maks. brzinu 4.5 maha pa ne izgledaju joj tako upravljacke povrsine, upravo da joj ne bi aeroprofil izgledao kao AIM-7 koja je slicna R-27, 120ka je najbolja na malim i srednjim visinama, zatim Mica ako vas bas zanima, R-27 je najgora.
Te povrsine sluze i kao uzgonske da bi na velikim visinama dale raketi veci domet i energetski potencijal. Ako protivnik ima AIM-120, a vi R-27, poslednja stvar sto zelite je da se drzite 2-3km visine jer ste mrtvi 1/1.
Provokator_
Јел можеш ако није проблем да даш линк или сам појасниш знам и ја сам да сам прочитао негде да је то непрактично али нисам видео да је дат разлог зашто
Yoda
Obzirom na to da je nagli odlazak Amera iz Avganistana – kao i ujdurma oko nabavke podmornica za Australiju – naglo uzdrmao poverenje EU u USA i NATO i definitivno uticao na buduće formiranje jedinstvenih, evropskih vojnih snaga, za očekivati je da lovačka udruženja u našem okruženju ubrzo postanu respektabilne vojske.
Para i industrijskih mogućnosti za to je bilo i ranije, a falila je samo volja – koja više ne fali.
Tako da je predstavljena dilema RV ili PVO – irelevantna. Oba tri…