Vučić: Kupili smo 18 sistema Mistral sa 50 raketa

16. jul 2019

Bugarska vlada dala zeleno svetlo za nabavku 8 borbenih aviona F-16 Block 70 vrednih 1,2 milijarde dolara

11. jul 2019

[FOTO REPORTAŽA] Flota Helikopterske jedinice MUP-a u vazduhu: Tri Erbasa, jedan Bel i jedan Sikorski

10. jul 2019

Severna Makedonija proslavila 25. godina upotrebe helikoptera Mi-17

10. jul 2019

[EKSKLUZIVNO] Helikopterska jedinica MUP-a: Prve vazduh-vazduh fotografije srpskih Erbasova H145M

9. jul 2019

[FOTO] Prve fotografije Erbasovih H145M za Helikoptersku jedinicu MUP-a u Srbiji

8. jul 2019

[POSLEDNJA VEST] Prvi Erbasovi helikopteri za Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije sleću danas u Beograd

8. jul 2019

[FOTO REPORTAŽA] Otvoreni dan vazduhoplovne baze Graf Ignjatijevo, jubileji bugarskih Bell 206, MiG-29 i Mi-24

4. jul 2019

[ANALIZA] Vazdušna moć Islamske Republike Iran

3. jul 2019

[FOTO/VIDEO] Fudbalski klub Partizan posetio Batajnicu i Jakovo

2. jul 2019

[INTERVJU] Nenad Miloradović: Nabavljaćemo još Erbasovih H145M, opremamo ih sa domaćim vođenim oružjem, Gazela i Mi-17 podjednako važni

2. jul 2019

Utva i Mašinski fakultet u Beogradu potpisali Sporazum o partnerstvu, uskoro konkurs za projektovanje bespilotnih letelica

28. jun 2019

„Utva avio industrija“ sa partnerom iz Dubaija pokreće proizvodnju modernizovane Utve 75

28. jun 2019

[VIDEO] Poletanje H145M sa parkinga beogradskog sajma

28. jun 2019

[POSLEDNJA VEST] Aerodrom Batajnica se od sada zvanično zove – Vojni aerodrom „Pukovnik – pilot Milenko Pavlović“

26. jun 2019

Srbija platila 9 helikoptera H145M 105 miliona evra, Erbas sa MUP-om pričao o konceptu centra za obuku pilota helikoptera

26. jun 2019

[PRVE FOTOGRAFIJE] Prvi H145M u Srbiji

25. jun 2019

Dan visokih zvanica vežbe “Slovensko bratstvo 2019“: Desanti na Kovin

25. jun 2019

Kulminacija ili početak još veće krize: Iran oborio američku bespilotnu letelicu RQ-4 Global Hawk

21. jun 2019

[VIDEO] Kako je Utva projektovala poboljšanja na Sovi

21. jun 2019
Burže: Istorijat učešća aviona jugoslovenske proizvodnje na najvećem svetskom sajmu avijacije
Na Buržeu 1991. Super Galeb je bio i deo statičke izložbe. Zanimljivo da se među izloženim ubojnim sredstvima našla i sovjetska raketa vazduh-vazduh R-60 koja je bila predvidjena za modernizovani G-4M / Foto: Arhiva VOC-a

Burže: Istorijat učešća aviona jugoslovenske proizvodnje na najvećem svetskom sajmu avijacije

Sajmovi avijacije i kosmonautike predstavljaju najbolju priliku da vazduhoplovne industrije sveta prikažu svoja najnovija dostignuća, razvojne i proizvodne programe, što im omogućuje ne samo da privuku pažnju potencijalnih kupaca već i šansu da se probiju ili dugoročno opstanu na tržištu. Jedan od takvih „aerokosmičkih salona“ jeste Paris Air Show koji je prema broju izlagača kao i izložbenom prostoru, najveći takav događaj na planeti. Ustanovljen je još 1909. godine a od 1953. se svake druge godine održava na aerodromu Le Burže.

U ponedeljak 17. juna počinje 53. Paris Air Show sa kojeg će kao i prethodnih godina Tango Six uživo izveštavati. Za nas će ovaj događaj biti posebno zanimljiv pošto će na njemu na statici biti izložen višenamenski helikopter Airbus Helicopters H145M koji je nabavljen za potrebe Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije. Iako nije reč o vazduhoplovu koji je konstruisan i proizveden u nekoj od biviših jugoslovenskih republika, na Buržeu će se prvi put nakon 28 godina pauze ponovo naći vojna letelica iz našeg regiona.

Drugi prototip Galeba na avio-salonu u Parizu 1963. godine / Foto: Arhiva VOC-a

Jedna od država koja je na ovoj manifestaciji imala šta da pokaže bila je i bivša Jugoslavija. Do 1991. godine SFRJ je sa proizvodima svoje vazduhoplovne industrije sedam puta učestvovala na izložbi u Parizu. Prvo pojavljivanje sa letelicom dogodilo se 1963. kada je na Buržeu svetskoj javnosti prikazan drugi prototip školsko-borbenog aviona Galeb koji nije samo bio izložen na statici već je i leteo. Pilot Ljubomir Zekavica izveo je odličan letački program kojim je ostavio najbolji utisak od svih aviona te kategorije. Zbog toga je, iako na njega u početku nije obraćana pažnja zbog velike konkurencije poznatih svetskih proizvođača, Galeb bio najprijatnije iznenađenje sajma.

Šest godina kasnije, 1969. G-2 se ponovo našao na Buržeu, ovoga puta zajedno sa njegovim jurišnim derivatom Jastrebom koji je svoju svetsku premijeru imao u Ujedinjenom Kraljevstvu, odnosno na Farnborou 1968. godine. Uspešne demonstracije Galeba, verovatno najboljeg i najuspešnijeg aviona jugoslovenske vazduhoplovne industrije, svakako su uticale da ova verzija doživi sasvim solidan izvozni uspeh. Za svoje vazduhoplovne snage Libija je nabavila 112 G-2 kao i 34 Jastreba dok je Zambija kupila 6 G-2 i 13 Jastrebova. Poslednji put Galeb i Jastreb bili su izloženi u Parizu 1971. a tada je umesto Galeba G-2 bio poslat prototip G-3. Tada su njihove letne karakteristike pokazali piloti Ivan Štrener i Vladimir Krmelj.

Svoj novi vazduhoplov, školsko-borbeni avion G-4 Super Galeb čiji je prototip poleteo 1978, Jugoslavija je svetu prvi put pokazala 1983. kada je u Francusku poslat drugi prototip. Prikaz mogućnosti aviona u letu izvršili su piloti Laslo Kolar i Marjan Jelen. Ovaj tip aviona je do raspada bivše države bio izlagan na pariskom salonu još tri puta i to 1985, 1987. i 1991.

Udes aviona G-4 na Buržeu 1985 / Foto: Aviation week & space technology

Na Buržeu 1985. društvo G-4 je pravio jurišnik Orao kome je to bila prva međunarodna promocija. Oba aviona su tada učestvovala u letačkom programu a G-4 je nakon nastupa 2. juna imao manji udes kada je usled nezabravljivanja prednje noge stajnog trapa pilot Sreten Knežević morao da ošteti nos letelici.

Svetska javnost, vazduhoplovni stručnjaci i potencijalni kupci mogli su da na Buržeu poslednji put vide Super Galeba uoči raspada Jugoslavije juna 1991. Letački program na G-4 izvodili su tada šef opitnih pilota Vazduhoplovno-opitnog centra Marjan Jelen kao i probni pilot Srđan Cimbaljević. Izvedeno je ukupno čak 15 letova, 4 pred komisijom za prikazivanje aviona u letu i 11 pred publikom. U odnosu na svoju konkurenciju, Super Galeb je bio jedini avion na kome je tokom letenja prikazan i kovit.

VOC-ov Super Galeb G-4 23686 na Buržeu 1991. / Foto: Milan Micevski

I pored toga što je G-4 tokom 80-tih i početkom 90-tih bio prisutan na dva najveća svetska sajma Buržeu i Farnborou, Super Galeb nije doživeo izvozni uspeh svog prethodnika. Jedini strani kupac bila je Unija Mjanmar koja je 1990. nabavila 6 primeraka. Jedan od glavnih razloga za to svakako je bio raspad države.

Ono što je zanimljivo za skoro sve jugoslovenske avione koji su bili na Buržeu jeste da su nosili i provizorne evidencijske brojeve koje nije koristilo jugoslovensko RV i PVO. Tako je prototip G-1 Galeb 1963. na vertikalnom stabilizatoru nosi neobičan broj 0537 (stvarni ev. broj je bio 23001). 1969. izloženi Galeb imao je na nosu broj 667 a na vertikalcu 23228 dok je Jastreb imao kombinaciju 666 na nosu i 24328 na vertikalcu. Dve godine kasnije, 1971. prototip novog Galeba G-3 je nosio brojeve 938 i 23268, Jastreb je na nosu imao 937 a na vertikalnom stabilizatoru evidencijski broj 24003.

Drugi prototip Super Galeb sa neobičnim evidncijskim brojem na nosu / Foto: Milan Micevski

Drugi prototip G-4 je 1983. na repu umesto 23005 nosio 423005 a na nosu umesto 005 broj 410. Na izložbi 1985. Super Galeb je na vertikalcu nosio pravi JRV evidencijski broj 23626 dok se na nosu nalazio broj 406. Jednosedi Orao J-22 sa motorima koji imaju komoru za dodatno sagorevanje takođe je na repu imao pravi JRV ev. broj 25102 a na nosu ‘’lažni’’ 407.

Jedini Burže gde je Super Galeb imao prave brojeve bio je onaj iz 1987. kada je učestvovao G-4 23627. Juna 1991. u Parizu je bio pokazan avion 23686 koji je taj broj nosio na repu ali je na nosu imao broj 405. Taj primerak dugo bio u sastavu VOC-a a danas je izložen u krugu Vazduhoplovnog zavoda ‘’Moma Stanojlović’’ iz Batajnice.

Video na kome se vidi udes aviona G-4 na Le Buržeu 1985:

Tango Six izveštavanje iz Pariza već četvrti put omogućava prvi srpski privatni handling operater kompanija „Sky Partner“.

Komentari

I

Lep tekst.
Hvala vam gospodine Bankoviću.

Odgovori
n

Kada se ocekuju zavrsna isitivanja na avionu orao 2 i da li se odustalo od G-4 MD

Odgovori
B

Zivojine, pronasao sam video u kojem se moze pogledati deo leta pilota Zekavice, samo je avion pogresno oznacen u videu kao Aermacchi MB 326, to je samo nekih desetak sekundi mene je ranije mrzelo da postavljam zato sto je kratak video, a ako ti znaci zbog teksta ja cu da ti okacim na mom kanalu (vidim da si vec pregledao), pa ga ubaci u tekst. Pozdrav i cestitam vam na radu, tebi posebno!!!

Odgovori
B

Okacio sam video, pa pogledajte!

Odgovori
D

Eh da je bilo sreće i još više pameti ko zna što bismo danas izlagali.

Odgovori
B

Nije moglo Dule, drugi neki nisu hteli da budu u zajednickoj drzavi sa Srbijom, a nikada pre ulaska jos u prvu drzavu sa nama nisu imali ama bas nikakvu avio industriju niti neku ozbiljniju tradiciju u ovoj grani industrije. Sada se to posle tridesetak godina jos vise manifestuje. Srbija hramlje i na jedvite jade uspeva makar nesto da uradi sa Utvom, PPT-om i nekoliko privatnih firmi, a cak i to se uspeva jedino zahvaljujuci ovo malo kadra i entuzijasta koji su ostali u ovoj zemlji, zato zaista treba posmatrati kao veliki uspeh postavljanje H145M sa nasom opremom. vidim da tamo na temi ljudi svasta pisu, ali od necega se mora poceti, ako uzmemo u obzir da smo bukvalno bili sravnjeni sa zemljicom crnom!

F

Za BSD – Čisto zbog onih lijenih koji vjeruju samo u ono što žele vjerovati – Mislim, znam da je po internetu to sad u modi, kako eto susjedi nikad pojma nisu imali, a „naši“ su opet najbolji u svemu, ali T6 ipak nije bezveze neki blog, pa evo… Danas se lako može naći info po internetu, pa progooglaj malo što se sve i kada radilo u Puli i s čim je i kako u Zagrebu konstruirao i letio Slavoljub Penkala… Naravno, odmah će se javiti netko iznimno inteligentan pa kao pitati kakve veze ima tadašnja Pula s Hrvatskom, a bez da se upita u kojoj je državi tada bila Subotica, ali eto možda se netko dobre volje i zainteresira… Živjeli!

A

@BSD
Ukines porez na sve firme koje se bave vazduhoplovnom industrijom ili bar smanjih za 70-80%, smanjis im birokratiju, to proglasis „jednim od prioriteta“ kao npr. Juzna Koreja elektronsku industriju 60ih, pa sad imaju Samsung(koji je tada pravio toalet papir i sta vec ne) i eto ti za 15 godina neka lepa vazduhoplovna industrija. Nece biti kao Francuska, ali postojace. Trenutno ovde coveku koji prave avione nece da prodaju hektar zemlje pored aerodroma jer su sujetne avetinje, pa mora da menja grad….
Ne trebaju nama bivse republike, mozemo sami vise nego svi ostali zajedno, samo kad se potrudimo i kad ne stojimo sami sebi na putu, treba samo da dodje takva promena

a

@BSD
i sada na kraju Svovenci nez tradicije okreću pare sa Pipistrel avionima, a Hrvati sa HS oružjem
a nama ostaala tradicija i

i

Cini mi se da G-4 nikada ustvari nije bio prilagodjen za upotrebu r60 V-V raketa, nit su je sa njega ispalili

Odgovori
P

G4 nije ali G4M jeste, bar teoretski.
A da li su imali neko bojevo godjanje to ne znam.

B

@ Fishbed
Humoristicki forumi i blogovi su na drugom mestu.
To sto ti znas za Ivana Sarica jeste pohvalno, ali je tuzno da ne znas mnoge i sto sta, sto je Srbija imala puno pre balkanskih ratova u vreme balkanskih ratova i prvog svetskog rata. Nemam ja potrebu da isticem nesto nego kada razmislim cak i potcenjujemo ono sto smo bili u tom vremenu na ovim prostorima, jedino sa Bugarima mozemo da se u pojedinim elementima uporedjujemo, a to sto su neki pametno odlucili da se odvoje od nas ja pozdravljam, ali zato ce puno toga tek da posmatraju ovako sa blogova i foruma. Vreme ce da pokaze tu tradiciju, znanje, projekte na kojima ce bivse SFRJ Republike da rade u dogledno vreme. Svima u svetskim razmerama je jasno zasto MTU AERO ENGINES pravi fabriku ovde, a ne na nekom drugom mestu, a to je znanje koje ovde postoji na fakultetima u Beogradu i ostalim tehnickim fakultetima u ovoj zemlji i nista vise. Taj nivo znanja ne postoji u bas velikom radijusu odavde i nema razloga da mi zalimo za nekim projektima koje nismo razvili u bivsoj SFRJ gde smo godinama ubedjivali neuke da je korisno imati jedan NA, Orla, G-4.

Odgovori

Sa MTU AERO ENGINES je potpisan memorandum of understanding (MoU), on NIJE pravno obavezujuci, tako da se nista ne pravi, nego postoje izgledi da se napravi.

a

kada shvatiš da od blistave prošlosti ostale samo fotografije, onda ti preostane samo vređanje sugovornika…

F

BSD – Svaka čast svemu što je „Srbija imala puno pre balkanskih ratova u vreme balkanskih ratova i prvog svetskog rata“. Ja skidam kapu tome. Čestitam i na sudjelovanju danas na Le Bourgetu. Drago mi je! Ali prije nego omalovažavaš braću susjede prouči malo što je i kako bilo kod njih. To barem danas nije teško. Ako nećeš – Druga je stvar.

I

Recimo, Mercep je bio Srbin i cim je poceo Prvi svetski rat bio je uhapsen i zatvoren.

B

@aha
Koje vredjanje? Uvreda je ako kazes nekom da nismo mi krivi sto se drzava raspala i sto je Srbija predala znanje na tacni nekome ko pre toga nije znao da napravi komplikovaniji proizvod od vina i sira (Austrougari su znali meru za svakoga tamo). To je apsolutna neukost u avio industriji, pa Srbija je sisana za znanje i tehnologije od strane Francuza, Nemaca i Engleza, da bi stigla od balona, Blerioa, Farmana… do Bre-19, Ik-3, Do-17, S-49, a onda je neko doneo odluku da to znanje i lovu koju smo ulozili poklonimo zbog zajednicke ljubavi i srece. Evo dokle smo stigli sa tim, a moci cemo da pogledamo rezultate i za desetak godina. Glupo je sto covek vise ne moze da napise suvu istinu, a da ne mora nekom koga istina ne interesuje da objasnjava nesto. Treba sad da zalim sto su otisli neki, koje su molili od G-2, pa do NA da je to dobro za sve, a oni ubacivali klipove u tockove gde su stigli, procitajte samo sta pise Sava Pustinja u vezi NA koliko je samo to koceno i sad kao niko se nicega ne seca, svi su bili za to, ma kako da ne. Ja zelim svima sve najbolje, pravite vi F-35 sa Amerima, ali koliko vidim kako kaze nas narod voleo bih cerko, da te zeni carev sin, ali oko kuce cigani setaju. Bice mozda tamo i RV-a ako to drugi budu hteli, a pokazivanje makar malo postovanja je otreznujuce.

Odgovori
F

Radi djece koja prati T6 samo da napomenem: N-60 Galeb G-2 konstruirao je Hrvat Rendulić iz Jastrebarskog. A Savo Pustinja se oko mnogih činjenica posvađao i s kolegama Srbima. Toliko o kredibilnosti iznesenih činjenica. A ono za vino i sir je teški primitivizam, koji ne zaslužuje dalji komentar. Takvi stavovi su i otjerali ostale iz SFRJ. Šteta je što to vidimo i na T6.

A

Recimo dosta tehnologije u PPU je doneto iz Slovenije, kao i neke stvari iz „Puskarne Kranj“ u tadasnji zavod, sto je posle postao Zastava(iako je postojao godine i godine pre toga). Srbija je sto se tice namenske industrije i domace pameti u toj sferi daleko bila ispred komsija, stoji i na to sam licno ponosan, ali budimo iskreni i oni su imali svoj doprinos, nije da nisu. Da li mali ili veliki, nije btino, ali majku mu nisu pecinski ljudi. Sta vise pismenost i opste stepen industrijalizacije je bio veci u na prostoru bivse Austrougarske nego u siroj Srbiji(zbog silnih ratova ovde
i glupih Turaka).
No nije ni bitno, svako u svojoj drzavi sada, pa cemo videti ko ce gde stici u vazduhoplovstvu.

B

@ Fishbed
Nije istina! Rendulic nije konstruktor G-2 iako se on kiti tim perijem, ceo tim ljudi je radio na tom projektu gde su njega eto „slucajno” stavili tu, coveka koji nikada pre toga nije konstruisao ozbiljan avion. Toliku je zaslugu imao da nakon toga nije video Orla i G-4. Mene bi bilo sramota da sam na njegovom mestu da tako nesto izjavim i da kazem za jednog Dragoljuba Beslina on je bio tamo neki tehnicar, taj covek koji je radio jos kao konstruktor aviona u fabrici aviona u Kraljevu kad ovaj nije znao ni za avione od papira. Cije radove kada danas pogledate vidite da je bio ispred svoga vremena i da je bio pa da ne preteram Ajnstajn za Rendulica koji je tu dosao politickom linijom. Pa Jugin moze da kaze evo ja sam najzasluzniji za G-2 i ako to nikada nije rekao, znas li ko je Kosta Sivcev, pa taj verovatno ima najvece zasluge za razvoj aviona G-2, on je prvi direktor Vazduhoplovnotehnickog instituta, covek koj je sve to organizovao po sektorima, podelio poslove i cak radio na projektovanju G-2. Onda se pojavis ti da pricas o Rendulicu, koji je sve sto zna o avijaciji naucio u Beogradu gde i danas zivi i gde mu sin Zoran zivi koji i dalje radi na VTI-u (ako nije otisao u penziju), mogli ste da ga vidite u jednom videu sa ovog portala gde on mota slajdove dok Rendulic govori, eto zarad te dece koje prate ovaj portal da malo proguglaju i procitaju istinu. Nije sramota reci da je neka zemlja pocela od poropljivede da razvija industriju samo su neki poceli pre, a neki kasnije.

Odgovori
F

BSD – Isto tako se i Srbija „kiti tuđim perjem“ (odnosno takvi kao ti) kad za ono što smo zajednički stvarali zasluge prisvaja samo sebi. Nisam ja izmislio priču o Rendulići. Imaju knjige, samo se tebi te izgleda gade. Po tvojoj priči Slovenci kao i da ne postoje. Oladi svoj primitivizam pa malo provjeri što je radio zagrepčanin David Schwarz. Da malo logički razmišljaš, a ne etnonacionalnim emocijama, onda bi shvatio da je po samoj prirodi stvari građanima Austo-Ugarske tadašnja tehnologija bila dostupnija nego građanima Srbije. Ej 21. je vijek, a ti još živiš u Srednjem. Oladi s tom mržnjom prema drugima. Čar zrakoplovstva je baš ta što ne poznaje granice.

B

Stvarno je smesno to sto pisem, Hrvatskoj su u Austrougarskoj bile dostupne vazduhoplovne tehnologije?! Koje, gde kada, koji avioni? Mozda se stvarno salis!

S

Mislim gad bi ujedinili snage sa ovih prostora mogli bi opet da konstrujisemo dobar skolski avion U celom regionu imamo kvalitetne pametne i sposobne inzinjere Nazalost sve zavisi od politike

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Send this to a friend