[PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Ministarstvo odbrane i dalje analizira kiparske jurišne helikoptere Mi-35P, ovaj tip helikoptera će sigurno dodatno biti nabavljen do nivoa eskadrile

15. okt 2021

[PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Srbija nabavlja još Erbasovih H145M helikoptera, svi se dižu na HForce 3 nivo, potvrđena nabavka transportnih aviona, ulazi se u viši nivo industrijske saradnje

15. okt 2021

U Srbiji u toku srpsko-ruska PVO vežbe “Slovenski štit 2021“

13. okt 2021

Počela zajednička srpsko-ruska letno-taktička vežba BARS-2021: Prvo učestvovanje za helikoptere Mi-35M

12. okt 2021

[PARTNER 2021] Rosoboroneksport: Evo nas konačno u Beogradu. Hajde da kupite i nešto novo?

12. okt 2021

[PARTNER 2021] Leonardo: Došli smo prvi put da ponudimo Spartan; Stefanović: Uzimamo C-295

12. okt 2021

Makedonija u plamenu: kako su Srbija, Rumunija i Crna Gora pomogle u spasavanju male balkanske države

11. okt 2021

Sajam naoružanja ASDA 2021: Francuzi tajnoviti o Rafaleu, Amerikanci pripremili Black Hawk

8. okt 2021

Erbas: Na Partneru 2021 promovisaćemo H145M, Karakal, C295 i putnički A220

8. okt 2021

[EKSKLUZIVNO] Federacija Bosne i Hercegovine kupuje 2 protivpožarna aviona AT-802A Fire Boss i dva Belova helikoptera

7. okt 2021

[NAJAVA] Sajam naoružanja i vojne opreme Partner 2021 počinje u ponedeljak

6. okt 2021

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo dobija Helikoptersku jedinicu

4. okt 2021

Češka nabavila izraelske raketne sisteme PVO Spyder

1. okt 2021

RV i PVO nastavlja sa remontom tehnike u “Orlu“ i “Kosmosu“ iz Republike Srpske

30. sep 2021

Indija postaje najveći korisnik Erbasovog vojnog transportera: Potpisan ugovor za nabavku 56 aviona C295

29. sep 2021

Viking – izvozna verzija PVO sistema Buk-M3

24. sep 2021

Ekapija: Na vojnom aerodromu u Batajnici gradiće se hangari za smeštaj aviona MiG-29

22. sep 2021

Aleksandar Radić za Air Forces Monthly o RV i PVO Vojske Srbije: Najzanimljiviji detalji o trenutnom stanju, mogućim nabavkama i modernizaciji

20. sep 2021

CH-95: Još jedna izviđačko-borbena bespilotna letelica za Vojsku Srbije

17. sep 2021

[ANALIZA] Ako Srbija zaista kupi Pancir S1M: Sva unapređenja u odnosu na verziju sistema koju već imamo

16. sep 2021
Sve o raketnim sistemima porodice Buk
Samohodno lansirno orudje 9A310M1-2 / Foto: Aleksandar Milošević

Sve o raketnim sistemima porodice Buk

U prethodnoj kolumni, počeo sam sa analizom sistema PVO koji bi mogli u prvo vreme dopuniti, a onda i potpuno zameniti raketne sisteme PVO 2K12 Kub-M. U tom smislu, naglasio sam da očiti prvi izbor pada na njegove naslednike, raketne sisteme PVO iz porodice Buk.

Razvoj sistema PVO iz porodice Buk počinje od sistema 2K12 Kub. Sve ono što je na njemu uočeno kao slabost, na sistemima iz porodice Buk je sukcesivno otklanjano i unapređivano. Raketni sistem Kub razvijen je i u upotrebu uveden tokom 1967. godine. Buk je razvijan kroz nekoliko generacija i u ovoj kolumni ću prikazati razvoj koji je počeo od sistema 2K12 Kub-M4, kao svojevrsnog prelaznog rešenja.

Počeci razvoja

Početak razvoja 9K37 Buk započeo je od samohodnog raketnog sistema PVO 2K12 Kub. Osnovna namera je bila otkloniti mane i slabosti uočene kroz upotrebu sistema Kub i kroz kontra-mere koje su protiv njega upotrebljavale avijacije drugih zemalja, pre svega Izraelske. Razvoj je tekao kroz početno hibridno uvezivanje dva sistema.

Raketna baterija PVO Kub, kao osnovna vatrena jedinica, u osnovi se sastoji od Radarske Stanice Osmatranja i Navođenja (RStON 1S91), Uređaja za Prenos Podataka o Cilju (UPPC 9S417), 4 Samohodna Lansirna Oruđa (SLO 2P25) i 2 Automobila za Prevoz i Pretovar Raketa (APPR 2T7). Pored toga, u sastavu raketne baterije se nalaze se  protivavionske poluaktivno radarski samonavođene rakete 3M9 u više modifikacija (kod nas 3M9ME i 3M9M3E).

Raketne baterije Kub se obično formacijski nalaze u sastavu raketnih pukova ili brigade, a na komandnom mestu pukova ili brigade, nalazi se Baterija za upravljanje vatrom, koja se u osnovi sastoji od osmatračko-akvizicijskog radara (OAR) 1RL128D (popularna Mečka), radara za merenje visine PRV-9 ili PRV-16 i Uređaja za Komandovanje i Upravljanje Vatrom (UKUV 9S416) koji predstavlja komandno mesta puka ili brigade. Opciono se mogu koristiti i drugi osmatrački radari, poput P-15, P-18 ili P-19.

Moralo se pristupiti modernizaciji sistema 2K12 Kub i razvoju nove rakete, nove komandne stanice, novog OAR-a i mogućnosti da samohodna raketna baterija dejstvuje na više od jednog cilja jednovremeno / Foto: Aleksandar Milošević

Raketni sistem 2K12 Kub mogao je dejstvovati autonomno u okvirima raketnih baterija uz prijem talasa obaveštavanja ili pak samostalnim otkrivanjem ciljeva RStON-om i njegovim osmatračkim radarom, zatim uspostavljanjem zahvata i automatskog praćenja i osvetljavanja cilja preko nišanskog radara i predajnika osvetljenja RStON-a, vršiti praćenje i osvetljavanje cilja za protivavionsku raketu 3M9 sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem. Na ovaj način samohodna raketna baterija 2K12 Kub može jednovremeno da dejstvuje na jedan cilj, na daljinama do 24 km i visinama do 7 km (nešto više uz upotrebu sistema TOS – televizijski optički sistem).

Kub je mogao dejstovati i u okviru raketnog puka/brigade, kada jedan raketni puk može centralizovano, preko sistema K-1M uvezati 4 do 5 raketnih baterija Kub-M i na taj način usmeravati i navoditi nišanske radare raketnih baterija direktno na ciljeve, bez potrebe da se uključuju osmatrački radari na baterijskim RStON-ima. Na ovaj način, raketni puk naoružan sa 4-5 samohodnih raketnih baterija Kub-M, mogao je jednovremeno da dejstvuje na 4-5 ciljeva, na daljinama do 24 km i visinama do 14 km.Veza je uspostavljana telekodnim radio ili žičnim putem.

Uočeni najznačajniji problemi:
– Samohodna raketna baterija 2K12 Kub-M može dejstvovati samo na jedan cilj jednovremeno.
– Centralizovani rad sistema K-1M je relativno lako ometan preko telekodne radio veze, a preko žične veze je potreban veliki napor da se Puk uveže, uz često smanjivanje prostornih mogućnosti raketnog puka usled sporosti protoka informacija žicom (kablom) i potrebne velike količine ptk kablova za uvezivanje 1 raketnog puka (oko 80 km).
– Poznate frekvencije rada RStON-a i mali domet otkrivanja po visini
– Nedovoljna brzina i agilnost, inače veoma dobre, rakete 3M9 (3M9M, 3M9M3)

Moralo se pristupiti modernizaciji sistema 2K12 Kub i razvoju nove rakete, nove komandne stanice, novog OAR-a i mogućnosti da samohodna raketna baterija dejstvuje na više od jednog cilja jednovremeno.

Prva modernizacija na putu ka stvaranju sistema PVO Buk, imala je za cilj stvaranje mogućnosti da se u sastav samohodne raketne baterije 2K12 Kub integriše novo samohodno lansirno oruđe sa radarom (u nastavku teksta: SLO sa radarom) i modernizovanim raketama 3M9.
U tom smislu, rađena je modernizacija RStON-a na verziju 1S91M3, SLO-a na verziju 2P25M2 i raketa 3M9, na verzije 3M9M3 i 3M9M4. Modernizovani sistem je označen kao 2K12 Kub-M3 i uveden je u upotrebu 1976. godine. Kada je ovo izvedeno, stvoreni su gore navedeni preduslovi, jer je modernizovani RStON, sada imao mogućnost da uspostavi vezu, kontroliše rad, predaje podatke, usmerava i navodi i komanduje novim sredstvom koje se uvodi u sastav baterije – Samohodnim lansirnim oruđem sa radarom (SLO sa radarom).

Dakle, u nastavku modernizacije sistema 2K12 Kub-M3, konstruisano je novo sredstvo,  Samohodno lansirno oruđe 9A38 sa sopstvenim radarom praćenja i osvetljavanja cilja 9S35 Fire Dome, sa 3 modernizovane rakete 3M9M3 i/ili 3M9M4. Na ovaj način, stvoren je hibridni samohodni raketni sistem PVO 2K12 Kub-M4 kao prva prava preteča sistema Buk i to 1978. godine. Ovakva raketna baterija bila je u mogućnosti da jednovremeno dejstvuje na dva cilja, na daljinama do 24 km i visinama od 7 – 14 km.

Osmatračko-akvizicijski radar 9S18M1-2 Kupol / Foto: Aleksandar Milošević

Hibridni sistem, ako mogu tako da ga nazovem, 2K12 Kub-M4 suštinski nije zaživeo kao izvozni, niti je uveden u naoružanje SSSR-a, već se odmah krenulo u narednu razvojnu stepenicu a to je integracija sa novim raketama tipa 9M38, koje su prve rakete sistema Buk, uz odgovarajuća podešavanja na postojećem SLO sa radarom 9A38 u smislu stvaranja uslova za nošenje novih raketa.

Novi sistem je nazvan 9K37 Buk-1 i jedna samohodna raketna baterija ovog sistema, imala je mogućnost dejstva na 2 cilja jednovremeno na daljinama do 24 km i visinama od 7-14 km sa raketama 3M9M3 sistema Kub i na daljinama do 30 km i visinama do 20 km sa raketama 9M38 sistema Buk. Ova verzija sistema razvijena je tokom 1979. godine, ali rad se nastavio. Kod ove verzije sistema, u sastav raketnog sistema 9K37 Buk-1 uvedene su i nove komponente na nivou raketnog diviziona i njegove Komandne baterije:

– Osmatračko-akvizicijski radar 9S18 Kupol
– Komandna stanica 9S470

Ova sredstva, u potpunosti menjaju dosadašnja sredstva u nateriji za upravljanje vatrom, OAR Mečka i radar za merenje visine PRV-9 ili 16 i Uređaj za komandovanje i upravljanje vatrom UKUV.

Modernizacija

Završni potez je bio izbacivanje svih komponenti sistema PVO 2K12 Kub iz sastava, a ostavljanje u sastavu svih komponenti sistema PVO 9K37 Buk-1. U sastav je uključen novi samohodni lansirni uređaj sa radarom 9A310 koji je zamenio prethodni 9A38 iz sastava sistema 9K37 Buk-1, iako se ovaj mogao koristiti kao opcioni ili rezervni.

Komponente sistema na nivou diviziona i komandne baterije:

– OAR Kupol 9S18M
– Komandna stanica 9S470

Komponente sistema na nivou raketnih baterija kojih ima 3 u divizionu i u svakoj:

– 2 x samohodno lansirno oruđe sa radarom 9A310 sistema Buk sa 4 rakete 9M38 sistema Buk i radarom 9S35 Fire Dome
– 1 x transportno-lansirno oruđe 9A39

(Opciono: 2 x samohodno lansirno oruđe sa radarom 9A38 sistema Buk-1 sa raketama sistema Buk 9M38 i radarom 9S35 Fire Dome).

Ovako je rođen prvi pravi samostalni sistem iz porodice Buk, po nazivom 9K37 Buk koji je organizovan kroz divizione sastava 3 raketne baterije. Svaka raketna baterija može jednovremeno da dejstvuje na 2 cilja, a ceo divizion, uvezan znatno boljim komandno-informacionim sistemom (KIS) do 6 ciljeva jednovremeno, na daljinama do 30 km i visinama do 20 km. Sistem 9K37 Buk je konačno uveden u operativnu upotrebu 1979. godine.

Rad na razvoju i unapređenju mogućnosti sistema je nastavljen i u tom smislu, sledeća stepenica u razvoju sistema je verzija 9K37 Buk-M1. Ona je sve osnovne komponente svog prethodnika „9K37 Buk“, ali su te komponente sada modernizovane i unapređene.

– OAR Kupol 9S18M, unapređeni osmatračko-akvizicijski radar sa elektronskim skeniranjem po elevaciji. Krajnji domet detekcije od 140-160 km sa mogućnošću automatskog praćenja do 50 ciljeva i predaju parametara za 6 ciljeva na Komandnu stanicu 9S470M.

– Komandna stanica 9S470M, zadužena je za prijem podataka o ciljevima od strane OAR Kupol i telekodnu ili žičnu predaju tih podataka baterijskim SLO sa radarom za praćenje ciljeva i navođenje raketa 9S35 Fire Dome na cilj.

– Samohodno lansirno oruđe sa radarom (SLO sa radarom) 9A310M sa 4 poluaktivno radarski samonavođene rakete 9M38 iz sistema 9K37 Buk ili modernizovanim 9M38M iz sistema 9K37 Buk-M1. SLO sa radarom 9A310M je bazično isto kao i kod Buka ili kod preteče hibrid sistema 9K37 Buk-1. Opremljen je radarom praćenja i osvetljavanja ciljeva 9S35 Fire Dome koji ima mogućnost monopulsnog praćenja cilja i CW kontinualnog osvetljavanja cilja i funkcioniše u H/I bandu, sa 36 radnih frekvencija. Opremljen je i TV optičkim sistemom za rad u pasivnom režimu kod elektronskih ometanja. Radar formira snop širine 2,5 stepeni po azimutu i 1,5 stepeni po uglu elevacije kod monopulsnog praćenja cilja, odnosno uži snop od 1,4 stepena po azimutu i 2,65 stepeni po elevaciji, kod osvetljavanja cilja za poluaktivno radarsko samonavođenje raketa. Radar pretražuje sektor od 120 stepeni po azimutu za 4 sekunde. Ima mogućnost da navodi rakete na daljinama od 3 – 35 km i da osvetljava cilj za lansirane do 3 rakete 9M38 i/ili 9M38M na jedan cilj.

Sastav:

Raketni divizion sistema 9K37 Buk-M1 se sastoji od 3 raketne baterije sa po 2 samohodna lansirna oruđa sa radarom 9A310M i 1 Samohodnog transportno-lansirnog oruđa 9A39 po svakoj raketnoj bateriji i 1 OAR + 1 Komandna stanica za svaki divizion.

U sastav raketnog diviziona ulaze:
– OAR Kupol 9S18M
– Komandna stanica 9S470M
– 6 x SLO sa radarom 9A310M
– 3 x Samohodno transportno-lansirno oruđe 9A39M
– protivavionske rakete 9M38 i/ili 9M38M

Raketna baterija (ima ih 3 po divizionu) se sastoji od:
– 2 x SLO sa radarom 9A310M
– 1 x Samohodno transportno-lansirno oruđe 9A39M
– protivavionske rakete 9M38 i/ili 9M38M

Ovako konfigurisan raketni divizion 9K37 Buk-M1 može jednovremeno da dejstvuje na do 6 ciljeva, na daljinama do 35 km i visinama do 22 km. Na položaju Buka-M1 važno je sledeće:

Udaljenje između OAR Kupol – Komandna stanica, iznosi do 5 km.
Udaljenje Komandna stanica – SLO sa radarom, iznosi do 10 km žičnom vezom, a može i do 20 km u uslovima direktne vidljivosti i telekodne radio veze. Udaljenje SLO sa radarom – Samohodno transportno-lansirno oruđe iznosi do 500 m (može i do 2500 m, ali nije preporuka). Raketni sistem PVO 9K37 Buk-M1, uveden je u operativnu upotrebu tokom 1983. Godine.

Dalji razvoj, sistem 9K37 Buk-M1-2

S obzirom na to da prvi sistemi 9K37 Buk i 9K37 Buk-M1 imaju određena ograničenja, pre svega u mogućnostima dejstva na taktičke balističke projektile, projektile vazduh-zemlja, precizno navođene avio-bombe kao i na ciljeve na zemlji i na vodi, bilo je potrebno izvršiti dodatne modifikacije na sistemu. U tom smislu razvijena je nova raketa sa oznakom 9M317, povećanog dometa, koja je uz unapređeni radar OAR 9S18M1-1 Kupol, Komandnu stanicu 9S470M1-2 i samohodno lansirno oruđe sa radarom 9A310M1-2 sa unapređenim radarom praćenja cilja i navođenja raketa 9S35 Fire Dome, sačinjavala novu verziju sistema pod oznakom 9K37 Buk-M1-2.

Formacija kod sistema 9K37 Buk-M1-2, ostaje bazično ista kao kod prethodnika. Dakle, radi se o divizionu kao osnovnoj taktičkoj formaciji sačinjenoj od 3 raketne baterije.

Na nivou diviziona nalaze se:
– OAR 9S18M-1-1 Kupol
– Komandna stanica 9S470M1-2

Na nivou svake od 3 raketne baterije iz sastava diviziona nalaze se:
– 2 x SLO sa radarom 9A310M1-2 sa 4 poluaktivno radarski samonavođene rakete 9M38M1 ili 4 nove INS/ poluaktivno radarski samonavođene rakete 9M317
– 1 x transportno-lansirno oruđe 9A39M1
– poluaktivno radarski samonavođene rakete 9M38M1 ili INS/ poluaktivno radarski samonavođene rakete 9M317

Povećan je i domet dejstva raketne baterije na 42 km po daljini i na 25 km po visini.

Za nove rakete 9M317 karakteristično je INS navođenja u početnom delu leta, to omogućava i nešto povećan domet po daljini. U završnici leta je poluaktivno radarsko samonavođenje metodom proporcionalne navigacije kao i kod prethodnika. Takođe, nova raketa 9M317, može dejstvovati na ciljeve u VaP-u koji lete brzinama do čak 1200 m/s.

Što se tiče ostalih novih mogućnosti sistema 9K37 Buk-M1-2 treba napomenuti da sistem može dejstvovati na:

– taktičke balističke projektile, na daljinama do 20 km i visinama do 16 km
– krstareće projektile vazduh-zemlja ALCM, na daljinama 30-35 km (Buk-M1 do 25 km)
– ciljeve na zemlji poput aviona na stajankama, lansera raketa ili većih komandnih mesta, na daljinama od 10 – 15 km
– ciljeve na moru veličine i tipa razarača, na daljinama do 25 km

Raketni sistem PVO 9K37 Buk-M1-2, uveden je u operativnu upotrebu tokom 1998. godine.

Razvoj sistema 9K317 Buk-M2

Dalji razvoj sistema iz porodice Buk iziskivao je potrebu za još većom kanalnošću po cilju po jednom samohodnom lansirnom oruđu sa radarom (u nastavku: SLO sa radarom), odnosno većim brojem jednovremeno angažovanih ciljeva po raketnoj bateriji. To nije bilo tehnički izvodljivo, ali ni isplativo (nepotrebno gomilanje broja SLO-a sa radarom u bateriji/divizionu) sa SLO sa radarom dosadašnjih verzija 9K37 Buk-M1 i 9K37 Buk-M1-2 sa radarima sa mehaničkim skeniranjem.

Komandna stanica 9S470M1-2 / Foto: Aleksandar Milošević

Bilo je potrebno suštinski promeniti koncept SLO sa radarom i unaprediti ili potpuno zameniti dosadašnji radar praćenja i osvetljavanja 9S35 Fire Dome. Rezultat je bio proizvodnja potpuno novog SLO sa radarom pod oznakom 9A317 sa potpuno novim radarom sa elektronskim skeniranjem – pasivna fazna antenska rešetka (PESA/PFAR) sa oznakom 9S36, koji je imao mogućnost jednovremenog navođenja do 8 raketa na do 4 cilja. Razvijen je i novi osmatračko-akvizicijski radar (OAR) i novo transportno-lansirno-pretovarno oruđe i na taj način je rođena nova verzija sistema Buk pod oznakom 9K317 Buk-M2.

Raketni divizion Buk-M2 sastoji se iz 3 raketne baterije sa po 2 SLO sa radarom i 1 transportno-lansirnim oruđem po svakoj raketnoj bateriji i 1 OAR + 1 Komandna stanica za svaki divizion.

U sastav raketnog diviziona ulaze:

– OAR Kupol-M2 9S117A
– Komandna stanica 9S470M2
– 6 x SLO sa radarom 9A317 sa radarom praćenja i osvetljavanja 9S36
– 3 x transportno-lansirno oruđe 9A316
– poluaktivno radarski samonavođene protivavionske rakete 9M317

Raketna baterija (jedna od 3 u sastavu diviziona) se sastoji od:

– 2 x SLO sa radarom 9A317 sa radarom praćenja i osvetljavanja 9S36
– 1 x transportno-lansirno oruđe 9A36
– poluaktivno radarski samonavođene protivavionske rakete 9M317

Ovakav raketni divizion 9K37 Buk-M2 u mogućnosti je da teoretski jednovremeno dejstvuje na do 24 cilja, na daljinama do 45 km i visinama do 25 km. Što se tiče ostalih mogućnosti sistema treba napomenuti da može dejstvovati na:

– taktičke balističke projektile, na daljinama do 20 km i visinama do 16 km
– krstareće projektile vazduh-zemlja ALCM, na daljinama 30-35 km
– ciljeve na zemlji poput aviona na stajankama, lansera raketa ili većih komandnih mesta, na daljinama od 10 – 15 km
– ciljeve na moru veličine i tipa razarača, na daljinama do 25 km

Jedna od najznačajnijih novina u sistemu 9K37 Buk-M2, bio je uvođenje novog SLO sa radarom 9A317 sa novim radarom praćenja i osvetljavanja ciljeva 9S36, koji je zamenio stari 9S35 Fire Dome. Radi se o radaru sa pasivnom faznom antenskom rešetkom (PESA/PFAR), koji je u mogućnosti da istovremeno prati i osvetljava do 4 cilja za navođenje do 8 raketa 9M317. Novi SLO sa radarom može biti i na guseničnoj i točkaškoj platformi.

Potrebno je napomenuti da je u kasnijim modernizacijama, razvijeno novo sredstvo, samostalni samohodni teleskopski radar praćenja i osvetljavanja ciljeva 9S36 koji može upravljati sa do 2 transportno-lansirna oruđa 9A39M1. S obzirom na mogućnost podizanja antene do 21 metar visine, poboljšane su karakteristike otkrivanja, akvizicije i praćenja niskoletećih ciljeva. Zbog svoje konstrukcije i mogućnosti podizanja antene teleskopom, pruža i bolju zaštitu posada radara od gelera protivradarskih raketa, a moguće ga je i bolje maskirati jer može biti raspoređen unutar manjeg šumarka, tako da samo antena malo viri iznad krošnji.

Razvoj ovog radara, omogućio je i izmene u formacijskom sastavu diviziona 9K37 Buk-M2 jer je bilo moguće umesto 2 SLO sa radarom, sada u raketnoj bateriji imati 1 SLO sa radarom 9A317 i 1 samostalni samohodni radar 9S36, uz povećanje broja transportno-lansirnih oruđa na 2-3 po raketnoj bateriji (mada je obično ostajao broj na 1). Raketni sistem 9K317 Buk-M2 uveden je u operativnu upotrebu tokom 2008. Godine.

Buk-M3

Nastavak razvoja sistema PVO iz porodice Buk odvijao se u pravcu povećanja dometa raketa i kanalnosti po cilju. U sastav raketnog diviziona i raketnih baterija, integrisani su novi samostalni samohodni radari praćenja i osvetljavanja ciljeva 9S36, kao i novi SLO sa radarom i transportno-lansirni uređaji sa većim brojem raketa, koje su ovaj put u kontejnerima. Naravno, razvijene su i nova komandna stanica i modernizovan OAR. Tako je razvijen sistem 9K17M Buk-M3. Najnovije modifikacije omogućavaju kompatibilnost sa sistemom S-300V i njihovim samohodnim lansirnim oruđima sa radarima.

Buk-M3 odlikuje se značajnim povećanjem dejstva po daljini i visini, kao i kanalnosti po cilju, a samostalni samohodni radar 9S36M došao je do punog izražaja.

Raketni divizion 9K17M Buk-M3 sastoji se od:

Komandne baterije sastava:

– Komandna stanica 9S510M
– Osmatračko-akvizicijski radar 9S117M Kupol

Dve samohodne raketne baterije, od kojih se svaka sastoji od:

– Samohodni radar praćenja i osvetljavanja 9S36M
– 2 x transportno-lansirno oruđe 9A316M sa po 12 raketa svaki
– 2 x samohodno lansirno oruđe sa radarom 9A317M sa po 6 raketa svaki
– 2 x transportno-lansirno oruđe 9A316M sa po 12 raketa svaki
–  poluaktivno/aktivno radarski samonavođenih raketa 9M317 i 9M317M

Ovakav raketni divizion, sa 2 samohodne raketne baterije, u mogućnosti je da teoretski, gotovo jednovremeno, dejstvuje na do 36 ciljeva, sa do 72 rakete, na daljinama do 70 km i na visinama do 35 km.Samohodni radar praćenja i osvetljavanja 9S36M može kontrolisati 2 samohodna transportno-lansirna oruđa 9A316M. Omogućava jednovremeno dejstvo na do 6 ciljeva. Antena radara (PFAR) može se teleskopski podići na visinu do 21 metar, pa je radar moguće koristiti u šumovitim predelima. Zbog visine teleskopa, pogodan je za praćenje niskoletećih ciljeva. Teleskop može okretati antenu u horizotalnoj ravni u krugu od 330 stepeni.

Pretraživanje ciljeva vrši u sektoru od +/- 45 stepeni po azimutu i 70 stepeni po elevaciji, na daljinama do 120 km, dok praćenje cilja može vršiti u sektoru od +/- 60 stepeni po azimutu i -5 do +85 stepeni po elevaciji, uključujući i ciljeve koji lete na malim i veoma malim visinama.
Stanica može jednovremeno detektovati 10 ciljeva. Posadu čine 4 člana.

Povećane mogućnosti sistema Buk-M3

Kod sistema 9K17 Buk-M3 primetan je povećan domet dejstva na ciljeve u vazdušnom prostoru do čak 70 km po daljini i do 35 km po visini. Da bi se to postiglo, izvedene su modifikacije na radarima praćenja i osvetljavanja 9S36M, kao i na raketama 9M317M. Rakete 9M317 se lansiraju prema cilju i u početnoj fazi lete sa INS navođenjem. U srednjoj fazi leta, raketa dobija radio komande upravljanja sa SLO sa radarom 9A317M ili samostalnog samohodnog radara 9S36M, da bi se u završnici leta poluaktivno samonavodila na cilj, na osnovu radarskih signala emitovanih sa radara sa zemlje i reflektovanih od cilja. Ukoliko se pak radi o raketi 9M317M , one se lansiraju prema cilju I u početnoj fazi lete sa INS navođenjem. Zatim, zavisno od daljine cilja, moguće su radio korekcije i zatim kratak programirani (memorijski) INS, da bi u završnici samonavođenje preuzela aktivna glava za samonavođenje. Naravno, kod bližih ciljeva, nakon početnog INS navođenja i radio korekcija u srednjem delu leta, odmah preuzima samonavođenje aktivna glava za samonavođenje.

Već se vidi po navedenim podacima, da je sistem navođenja raketa veoma približan (da ne kažem gotovo isti) sa sistemom navođenja raketa sa sistema PVO S-300V, što je dovelo i do veoma zanimljive modifikacije sa integracijom jednog SLO sa radarom 9A383 sa 4 rakete 9M83M iz sistema PVO S-300V.

U ovoj konfiguraciji, raketni divizion 9K17M Buk-M3 u stanju je da dejstvuje na aerodinamičke ciljeve na daljinama do 100 km, a na balističke ciljeve na daljinama do 40 km, raketama 9M83M, tako da je sistem i antibalistički. Ovi ciljevi mogli su se gađati sa najviše 2 rakete jednovremeno.

Akviziciju i zahvat cilja vrši samostalni samohodni radar 9S36M ili SLO sa radarom 9A317M koji vrši praćenje i osvetljavanje ciljeva. Kada se lansira raketa 9M83M, SLO sa radarom 9A317M ili samohodni radar 9S36M prate cilj, navode antenu radara na SLO sa radarom 9A383M i formiraju komande za upravljanje koje se šalju na rakete na srednjem delu sa SLO putem radara 9A383M. U završnom delu navođenja raketa, uključuje se radar osvetljenja cilja na SLO sa radarom 9A383M koji omogućava završno poluaktivno radarsko samonavođenje rakete 9M83M do cilja.

Iz svega ovoga možemo videti da je evolucija sistema Kub do sistema Buk-M3, zaista veoma zanimljiva. Sistem najnovije generacije iz porodice Buk, Buk-M3, ima impresivne mogućnosti dejstva, kako po većem broju ciljeva u vazdušnom prostoru jednovremeno (maksimalno do 36 ciljeva po divizionu), tako po daljini i visini, boljim mogućnostima otkrivanja i dejstva po niskoletećim ciljevima i ciljevima na zemlji i vodi, ali i po mogućnosti znatno efikasnijeg dejstva na balističke projektile brzim raketama sistema S-300V – 9M83M koje se mogu integrisati u sastav raketnog diviziona Buk-M3. Uvođenjem novog samostalnog teleskopskog radara 9S36M, postignut je novi kvalitet i u zaštiti posade, jer se sada na radaru ne nalaze i rakete, a sama antena se može podići do 21 metar visine, što značajno doprinosi maskiranju u šumovitim predelima, ali i preživljavanju posade u slučaju dejstva protivradarskim raketama. Radar, kao i SLO sa radarom, mogu kontrolisati i upravljati samohodnim transportno-lansirno-pretovarnim oruđima, koji u slučaju potrebe i većeg rizika, mogu raditi sa smanjenim brojem članova posade, čak i bezposadno, što je dodatni prilog zaštiti ljudstva.

Svakako da bi raketni sistem PVO Buk-M2 ili najnoviji sistem Buk-M3 bili i više nego idealno rešenje za zamenu postojećih sistema Kub i to kroz duži vremenski period (uz modernizacije).

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran će svakog drugog ponedeljka ekskluzivno pisati samo za naš portal o načinima kako obarati vazduhoplove sa ili bez posada, analiziraće aktuelne konflikte i iznositi mišljenja o najadekvatnijoj upotrebi ovog bitnog roda. Zoran je koautor knjige Nebeski štit sa zemlje – Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.

Komentari

M

„– 2 x transportno-lansirno oruđe 9A316M sa po 12 raketa svaki
– 2 x samohodno lansirno oruđe sa radarom 9A317M sa po 6 raketa svaki
– 2 x transportno-lansirno oruđe 9A316M sa po 12 raketa svaki“

Je li ovo neka greška u tipkanju? Jesu li to 4 ista vozila ili su po 2 od 2 različite vrste?

Odgovori
Z

Nije greška. Namerno sam tako stavio da se vidi da sa 2 transportno-lansirna oruđa upravlja samostalni teleskopski radar, a sa 2 upravlja SLO sa radarom….

V

Дакле једна батерија је опремљена са чак 60 ракета на лансерима што је изузетно битно. Колико сам ја разумео, возила за превоз и претовар такође се користе и као лансери.

Z

@Vladimir

Tako je. Kod „Bukova“ transportno-lansirna oruđa se koriste i kao izvor raketa za lansiranje. Navođenje se vrši sa SLO sa radarom ili sa novog samostalnog teleskopskog radara….

A

Svaka čast gospodine Vukosavljeviću na ovakvom tekstu. Sama obrada ove teme kroz vaš tekst me samo upućuje na jedno i to da bi se ovaj sistem vrlo lako uskoro i našao u našem naoružanju.Panciri su tu, elektronski sistem za ometanje u planu nabavke, pa ovo o čemu ste pisali i na kraju normalno S400. Samo napred Srbijo.

M

Gospodine Vukosavljevicu, kakvo je vase misljenje o Buk-MB3K sa 9M318 raketama?

Odgovori
Z

Svakako veoma pozitivno, ukoliko to sve i zaživi u jedinicama. Sa ovom raketom sa aktivnom glavom za samonavođenje, postiže se višekanalnost po cilju po jednom samohodnom lansirnom oruđu sa radarom (pretpostavljam, praktična 2-kanalnost) i povećava domet na do 70 km, što ovaj sistem približava verziji Buk-M2.
Takođe, oni u sklopu tog sistema ispituju i nove radare na divizionom nivou tipa Vostok -D (VHF – dobar za otkrivanje stealth letelica) i 80K6M, kao i RLS-150.

W

A kolko je to para? Ko ga poseduje ? Kako se pokazao u borbi?
Da li je njegov naslednik S 350 ? Njegovi ekvivalenti u svetu?😎

Odgovori
Z

Kako misliš da naslednik Buka bude S-350?
Potpuno dve odvojene grane razvoja…..

S

Ostaje nejasno zasto JNA nije nabavila nijedan Buk u periodu 1979-1990.

Odgovori
Y

Valjda je danas jasno…

S

@Stojko
Istekao grejs period za kredite, opterecen bio budzet, a nije delovalo „hitno“ jer smo bili u odlicnim odnosima sa NATO zemljama.

Y

@Srbofil
Podseća na „skini se, neću ti ništa“ priču…

S

@Yoda
Ne lici. Nama je jedina stvarna pretnja invazije tada bio SSSR i to nekoliko puta. Posle se stvar promenila, ali to je do okolnosti i nije tema sada.

Sustinski, nije se dovoljno novca ulozilo u RViPVO, a mozda je previse otilo na neke infrastrukturne projekte, usvajanje prozivodnje(npr. proizvodnja podmornica), i razne stvari.

K

Pa i nije joj trebalo. Da se Juga nije raspala, ne bi bilo NATO bombardiranja Srbije, a raspad Juge se ionako nebi spriječio nikakvom nabavkom novih raketnih PVO sustava. Vodstvo zemlje je sasvim dobro prosudilo što se toga tiče.

Y

Socijalističko samoupravljanje – još jedan najnapredniji, neodrživi sistem – najveće dostignuće nakon izuma točka (i to se čulo u Skupštini SFRJ), a zapravo samo „zlatno doba“ pre – „zlatnog doba“…
Strašno koliko patimo da se tripujemo…

M

@Svi – Da li ste kojim slučajem čuli da je SFRJ faktički bankrotirala 1984.godine i to samo 4 godine posle Titove smrti? Niko nije želeo da da bilo kakve kredite prezaduženoj SFRJ, novac je devalvirao za 30% svega mesec dana posle Titove smrti u junu 1980.godine. istekao je grejs period za kredite i kad podvučete crtu videćete da nije bilo nikakvih mogućnosti da se bilo šta ozbiljnije od naoružanja kupuje. Jeste bilo pokušaja da se sačuva finansijski tj monetarni sistem, i to u periodu 1988.god do 1990.god ali sve je to bilo isuviše kasno da bi se sačuvao monetarni sistem SFRJ.

S

@Markus 146
Zapravo je vec pocetkom 80ih iznesen vrlo dobar plan finanijskog oporavka drzave, koji bi poceo sa otvoranjem i DSI prvo ugovorom sa Shell oil-om, ali je to odbaceno od strane saveza komunsta kao „pokusaj reinkarnacije kapitalizma i antirevolucionarno delovanje“.
Otp. vam je jasno koliko su odvojeni od realnosti ti ljudi bili u tom trenutku, a svi odreda licno postavljeni od strane pokojnog Marsla, da mu ne bi kvarili planove za vecnom vladavinom(otp. slicno kao i sada u Srbiji).

Y

Svaka čast na textu kojim je i nama laicima detaljnije predstavljena geneza razvoja ovog popularnog PVO sistema koji je i želja mnogih za „regrutovanjem“ i u našu vojsku.
Uzgred, navodni savremeni trendovi (Rusija, USA i Izrael) podrazumevaju upotrebu pvo raketa sa EMP dejstvom (Rusija), dok Amerikanci intenzivno rade da integraciji te komponente i na svoje krstareće rakete kojima bi npr. probijali i poništavali pvo i nuklearni sistem Sev. Koreje…

Odgovori

Odlican tekst. Hteo bih da dodam, clanci poput ovog bi bili jos zanimljiviji ukoliko bi se dodala istorija dejstva sistema o kome se pise u konkretnim ratnim uslovima.
Svako dobro

Z

Skoro sam gledao uporednu analizu pvo sistema susednih zemalja i iznenadio se da Makarska,Rumunija i Bugarska imaju kvalitetnije pvo od Srbije.O cemu se radi i zasto se stalo da nabavkom sistema dugog dometa kad znamo da su nas NATO agresori tukli sa velikih daljina i visina?.Ako to ne kupujemo iz straha od sankcija onda nismo suverena zemlja.

Y

@Zoran
Ma treba nama najverovatnije ceo novi pvo, ali se kuća gradi od temelja – prvo kraćeg dometa pa redom…
Ne bi nama pomogao protiv NATO nikakav pvo – pa ni ruski najnoviji – ali niko ne može da spreči neku kooperaciju sa njima kao što je npr. Južna Koreja tako napravila svoje pvo sisteme dugog dometa…
Sankcije su izgovor, ali nam i nisu potrebne.
Avijacija i pvo su vreća bez dna – a štošta će brzo biti prevaziđeno/zaobiđeno – pa plaćaj modernizacije i sl…
Mora tu pažljivo da se prouči šta imam smisla samostalno ili sa drugima razvijati, a šta pazariti…

T

Svaka cast za analizu. Pitanje za autora; Da li se rakete na Buk-m3 lansiraju vertikalno, ili se usmeravaju ka cilju kao kod „patriota“, fk-3….

S

Po mom nestrucnom misljenju najbolja opcija za nas. Kupiti Buk-M3 I postepeno dokupljivati lansere I radare od S300V4.

Odgovori
T

Kolko kosta ova“ igrackica“

W

Ni slučajno !

T

Werewolf Zasto ne? BUK m3 je vrv najbolji sistem srednjeg dometa na trzistu trenutno.

d

Jedini idealan pvo sistem srednjeg dometa za potrebe Vojske RS je po meni novi S-350E Vityaz, tj jedno 4-6 bataljona istog.

Takodje dopuna sa Bukovima M1-2/M2/3(zamena starih kubova) i kupovina jos 2,3 baterije Pantsira(za cuvanje aerodroma).

Sto se tice pvo zastite kopnenih brigada , tu bi idealan PVO sistem bio Tor-M2, drugim recima nabaviti 4 bataljona istog.

Sto se tice zamene starih sistema Strela i Igla, tu kao najbolje resenje vidim Francuski Mistral 3, ili kao drugu opciju 9k333 Verba.

0

Pre svega kao i uvek fantastican tekst gosp. Vukosavljevicu i jedno veliko hvala na ulozenom trudu i vremenu za nas citaoce na T6. Imam jedno pitanje za vas koje proizilazi iz straha nekih zvacnika nazalost… Ako bi se kojim slucajem nas KUB modernizovao na Kvadrat nivo da li bi on bio pandan da se tako izrazim BUK-M1-2? Da li bi na taj nacin poboljsali nas srednji domet PVO? Ovo vas pitam jer je jedan zvanicnik rekao da nasem PVO nije prioritet BUK vec dalji razvoj KUB(sto je po meni apsurd a nadam se i za vas). Takodje da li bi dobrim maskiranjem i sakrivanju u sumu mogao da bude zilav protivnik i BUK-M1-2 i pored toga sto nema teleskopski radar i da li bi mogao on da se modernizuje na M2 standard? I imam jos jedno pitanje poslednje. Da li ce biti teksta za Belorusku verziju BUK tj BUK-MB i da li i ta verzija nama odgovara? Izvinjavam se na ovolikom broju pitanja i unapred vam hvala na odgovorima! Sve najbolje!

Odgovori
Z

Kub ima izvoznu oznaku „Kvadrat“! ;)
Kub se može modifikovati, ali ne može se dovesti na nivo čak ni Buk-M1, zato što će jedna baterija uvek moći dejstvovati samo na 1 cilj.
Domet takođe ne može da se popravi bez intervencija na raketi (pre svega startni motor radi jačeg startnog impulsa), ali nisam siguran da mi to možemo.

Što se tiče kvaliteta Buk-M1-2, dobar je to sistem. U divizionu kao osnovnoj taktičkoj jedinici imaš 6 SLO sa radarom. Jeste svaki SLO sa radarom jednokanalan po cilju, ali ima povećan domet i ima ih 6.
Ima bolje mogućnosti dejstva po KR i po BPL, a može precizno da dejstvuje čak i na ciljeve na zemlji i na vodi.
Ipak, s obzirom da je ta radarska tehnika već prevaziđena, osim ako nam Rusi ili Belorusi ne poklone, ne bih plaćao za to.
Sistem Buk-M1-2 se ne može modernizovati na Buk-M2, jer je radar za navođenje potpuno konstrukcijski drugačiji.

Beloruska verzija Buk-MB je u stvari digitalizovana verzija Buk-M1-2 sa mogućnostima prijema signala od većeg broja eksternih radara direktno i bez posrednika (Komandna stanica).
Dakle, napredak, ali više u smislu manje potrošnje energije (goriva), produženja veka upotrebe i sl.
Ova verzija bi nama mogla više odgovarati zbog dužeg veka upotrebe, ali tehnologija je i dalje zastarela.

Sada Belorusi uvode raketu sa aktivnim radarskim samonavođenjem. Nazvali su tu verziju Buk-MB3K. To je već zanimljivo. Jeste radarska tehnologija zastarela, ali je raketna tehnologija najnovija i otvara mogućnost za barem 2-kanalnost po cilju jednog SLO sa radarom.

Hvala i sve najbolje i vama! :)

D

@Zoran. Da li beloruske verzije PVO sistema Buk-MB3K i Osa 9A33-2B uopšte treba uzeti u razmatranje prilikom eventualne modernizacije naše PVO kao neku alternativu u slučaju da ne možemo nabaviti PVO sisteme iz Rusije bilo zbog cene ili zbog političkih pritisaka?

Z

@DW

Buk-M3BK, kao što rekoh, možda i može da se razmatra sa raketama sa aktivnim radarskim samonavođenjem.
Osa je završila svoje, po mom mišljenju, u bilo kojoj verziji. Odradila „momački“ , ali sada je vreme za lagano povlačenje u penziju.

E

Super tekst. Jedino sto bih volio da imamo nekakvu vremensku liniju razvoja, tj. godine kad se zapoceo razvoj i kad se uvela u sluzbu pojedina generacija.

Odgovori
Z

Sve to ima u tekstu Ed….. ;)

T

Dobar tekst, pohvale autoru kao i do sada, ali se vidi da autor nije kubovac. Bez zamjerke, Kub i buk nisu kvalifikovani kao sistemi pvo teritorije već za zaštitu armija i oklopno mehanizovanih jedinica kao što je kub bio u JNA. Fali u tekstu vrijeme prevođenja iz marša u borbeno dejstvo, kada je isti pokriven nekim dalekodometnijim sistemom. Varijanta kub-a u JNA je u momentu zahvata i ozračenja cilja omogućavala izbor narednog cilja te brzi prenos gađanja na naredni cilj, što kaže 7, 8 minuta od jednog aviona pa na naredni. Kub je 70- ih gidina bio naj veći izazov za prodor avijacije, pa se za dolinu Beka u Libanu može vezati prva upotreba izraelskih bespilotnih letjelica, kada su izazivale sirijski sistem kub a na zahvat. Pogrešna taktika korištenja kub a od strane arapa a poslije u SFRJ i SRJ su u prvi plan postavili nešto drugo, kao što je NEVA a što nema veze sa mogućnostima sistema pojedinačno. Koliko je baterija kub-a tokom bombardovanja SRJ djelovalo autonomno i imalo slobodan lov? U toku građanskog rata u BiH samo jedna baterija je u dva navrata djelovala autonomno i to zbog obrazovanog i hrabrog k-dira. Svaki frontalni sukob sredstva kub a u kom su posade smještene direktno u položaju tehnike na vatrenoj liniji, bez brzog razvoja baterije iz marša ili zasjede, a da zna viša komanda, su dovele do ljudskih i tehničkih gubitaka. Možda sam štur i brz u opisu tt karakteristika ali je tako bilo i mislim da je kub trenutno naj bolji sistem pvo u Srbiji. Kakvi su vam k, diri i taktika, stepen ispravnosti tehnike, sasvim je druga stvar. Razumjeće autor a i čitaoci koji razumiju dubinu materije. Neije sve tt na papiru.

Z

@Tihomir

Autor jeste „kubovac“. A nigde u tekstu nije napisano da su Kub i Buk sistemi namenjeni za teritorijalnu PVO, iako nesumnjivo mogu tako biti upotrebljeni.
Tekst se pre svega odnosi na tehničke aspekte modernizacije sistema od sistema Kub, do sistema Buk i dalje….nisam se posebno (možda uopšte) u tekstu osvrtao na taktiku upotrebe jer bi tekst bio preopširan.
Nije isto upotrebljavati bateriju Kub autonomno 1994/95 ili 1999 i 1973. godine. Arapi nisu imali K-1M, sve autonomno. Napravili Izraelcima dar-mar. Svaki sistem ima svoje vreme i nakon toga ga treba zameniti i to je suština. Ovo je „ceđenje suve drenovine“ iz sistema i Kuba i Neve….

S

Vrhunski sistem svakako.

Starije verzije su zastarele, pa jedino da nam poklopne, novije se tesko prodaju polovne(jer su vrlo korisne), a za nov nemamo novca. Sve i da ga kupimo, opet bi nam camio u teritorijalnoj kao Kub, sto nije njegov primarni zadatak i onda se gubi smisao tolikog broja radara na SLO i gusenicarske konstrukcije koja je dosta skupa i za kupiti i za odrzavati. Nije da ne bi mogao taj posao da radi, ali znate vec na sta mislim.

Imalo je smisla za staru drzavu koja je imala par hiljada tenkova i oklopnih vozila i veliku teritoriju, za nas tesko. Vise bi nam legao S-350 da pokrije teritorijalnu PVO (sa 4 baterije skoro cela zemlja).

No kako stvari stoje, tesko. Skupo je to sve, a nas budzet nema vise odakle da se puni.

Odgovori
M

Kako je SFRJ planirao da brani onoliku teritoriju sa divizionima Kuba i Dvine (ne zanemarujem Migove 21) kada mi 1999.te na mnogo manjoj teritoriji nismo uspeli da se branimo iz svih pravaca?! Pritom je Kub u SFRJ koriscen kao trupna PVO a mi smo ga presaltali na PVO teritorije.

Odgovori
A

@Milos

Zato što SFRJ JNA nije pravila da se suprostavi 1000+ floti aviona samostalno.

G

20ak komada je završilo kod Bosanaca. Čisto da se zna.

D

Aleksa,

Kao neutralna zemlja, JNA se morala pripremati za borbu protiv „1000 neprijateljskih aviona.“

Ako udari NATO sa zapada (Italija) i juzno istoka (Grcka) tu su 800 aviona plus sto god bi poslali Amerikanci.

Ako udari Varsavski Pakt sa istoka, pa tu ponovo 1000+ aviona a i mongo helikopterskih postrojbi sa Mi-24.

A u prosijeku su oba dvije strane modernije od JNA i imaju podrsku od modernih sistema elektronskog ratovanja.

U oba dva slucaja JNA RV i PVO je u problemima.

Izmedu 1970 i 1990e lovacke eskadrile su u prosijeku imale svega 120-ak MiG-ova (ne racunam dvo sijedne MiG-21U/US/UM) . Cak 1968-e je bilo svega 150-ak lovaca od kojih je preko pola bila zastarijeli F-86D/E.

Problemi kvalitete nisu rijeseni. Jugoslavija nikad nije kupila moderne lovce u 1970-ima – dok su susjedi kupovali F-4E (Grcka) i MiG-23 (Rumunija, Bugarska i Madazarska). Jugoslavija je u 1980-ima kupila svega 16 MiG-29 – ponovo Grci su kupili u istom periodu 80 Mirage 2000/F-16, a CCCP je imao skoro citavu diviziju Mig-29 u Madzarskoj. A i USAF i ostatak Ruske flote su mogle pomogati sa modernim avionima F-16C/D (naprimjer iz 401 TFW u Spanjolskoj) ili dodatnim MiG-29/Su-27 ako je trebalo.

Znaci odbrana ovisi o PVO – kojih je 1990-e bilo 1 raketna brigada (250) sa 6 divizijona, 3 raketna puka (155/350/450) svaki sa 4 divizijona i 2 laka raketno-artiljeriska puka (200 i 492).

A tu je problem da je vec u 1980-ima su glavnina sistema PVO bili zastarijeli (S-75/125 ) a cak je 2K12 Kub se dokazao puno ranjiv u Libanu (Operation Mole Cricket).

A nije ni JNA imala ikakve sposobnosti da unisti neprijateljske avio baze da sprijeci ikakve napade. J-21 je laki jurisnik koji je vec 1970-e bio zastarjeo i manje sposoban nego F-84G sto je zamijenio. J-22 je isto tako laki jurisnik sa malim dometom a nije imao sisteme elektronskog ratovanja.

Sjetimo se da je neutralna Svedska u istom periodu (1989) imala preko 400 modernih aviona (J-35, A/J-37) iako nije imala kopnenu granicu sa Varsavskim Paktom. Samo lovacka aviacija je imala 250 lovaca od kojih su 150 bili jako moderni JA-37 a ostatak J-35 (slican MiG-21). Imali su slabiji PVO nego Jugoslavija ali su imali druge prednosti u protiv-elekntronskoj borbi (Caravelle i J-32E) i u jurisnoj (134 AJ-37/SH37) i izvidackoj aviaciji (SF37 – napredniji od IJ-22, MiG-21R).

Isto tako Izrael je imao isto oko 400 aviona 1989 – F-4/-15/-16/Kfir C7) sa oldicnom podrskom elektronskih sistema i odlican PVO baziran na MIM-23.

Znaci JNA nije ulaga kako treba u svoje RV I PVO. Puno se trosilo na ekonomske investicije koje nisu donjele neke sposobnosti (naprimjer J-21/22) ili ogromne brojevi malih helikoptera Gazelle (cak 165 isporuceno!).

Iracki gubitci 1991-e dokazuje u kakvim bi problemima bila Juogslavija da nas je napao ili Varsavski Pakt ili NATO.

A

@Dead1

Ne. JNA uradila relativno pametnu stvar i imala RViPVO dovoljno opremljenu da se nosi sa susednim državama, koje su i bile glavna pretnja za SFRJ. Za sve ostalo se računalo na podršku zapada/istoka zavisno od toga ko je agresor ili u najgorem slučaju, vođenje narodnooslobodilačke borbe. Da li se kasnilo sa uvođenje savremenih sistema za EiPED i precizne municije, da, ali daleko od toga da je ceo sistem bio neprilagođen verovatnoj pretnji.

V

Dead1 o cemu ti pricas pa NATO jeste napao SRJ 1999.Taj napad sto se tice naoada iz vazduha je bio istriji od onig sto se desavala u Iraku 1991.

S

@Aleksa Radojicic
Susedne drzave NIKAD nisu bile pretnja SFRJ, ne znam sto pricate takve stvari? Madjarska pretila da ce da nas okupira? Rumunija? Bugarska? Grcka sa kojom smo bili u vojnom savezu? Ne sprdajte se. Jedina pretnja nam je bio SSSR i niko vise! Cak i za vreme trscanske krize, nije nam pretila invazija od strane Italije nego pogranicni okrsaj.

„narodno oslobodilacka borba“ ne postoji kad ti zivi 10 miliona ljudi u gradovima i vecina gradjana radi u fabrikama.

Dokle cemo da branimo ocigledno pogresne odluke?

A

@Srbofil

Zavisi o kakvom razvoju situacije mi pričamo. U slučaju napada Varšavskog pakta (i generalno da je Hladni rat postao vruć situacija koja je bila najrealnija pretnja SFRJ), Jugoslavija je za SSSR bila sekundarni front u najboljem slučaju, tako da bi nas većim delom pokrivale ista ta Mađarska, Rumunija i Bugarska, uz manju pomoć sveže mobilisanih jedinica iz SSSR. Postojalo je određeno očekivanje da bi nama poslale pomoć jedinice NATO pakta, što bi omogućilo prelazak u čuvenu kontraofanzivu plavih protiv nastupajućih crvenih. Krajna opcija jeste bilo vođenje narodnooslobodilačkog rata na okupiranoj teritoriji, ali generalna ideja naoružanog naroda je po svemu sudeći više trebala da funkcioniše u stilu sovjetskih partizana i Crvene armije u DSR, nego našeg NoB-a (u prevodu, NoB je bila krajna opcija). Zanimljivo je takođe primetiti da su slične koncepcije imale i druge zapadne zemlje, mada više pod uticajem obeveštajnih službi. U poređenju sa njima mi smo generalno najviše i najotvorenije otišli u pravcu NoB-a.

Da li je pogrešna odluka (govoreći o celoj ideji i projektima JNA), mi nikada nećemo sa sigurnošću znati, jer do rata za koji je JNA stvarana nikada nije ni došlo, da bi ista mogla da se efektivno proveri. A suditi o istoj ideji na osnovu totalno drugačijeg sukoba u kojem su se praktično sve strukture države raspale je veoma nezahvalna i nepraktična rabota, jer bi se u takvoj situaciji praktično svaka armija pokazala lošom.

O

>> „narodno oslobodilacka borba“ ne postoji kad ti zivi 10 miliona ljudi u gradovima i vecina gradjana radi u fabrikama.

Kako to? Ja u skoli kad sam bio gledao sam na ONO i DZS obrazovni film u kome se radilo o okupaciji SFRJ, posle cega su se organizovale celije otpora u urbanim centrima. Recimo, lepo se videlo kako neki momci sa zulufima, partizanskim kapama na glavama i pantalonama zvoncarama (Zeljko Bebek stil) bacaju letke sa novobeogradskih solitera i pozivaju na otpor agresoru!

D

Aleksa, postoji i senario gdje Varsavski Pakt napadne samo Jugoslaviju bez treceg svijetskog rata . Sjetimo se da su oni udarili i Madazarsku 1956-e i Ceskoslovacku 1968-e.

A Amerikanci ne bi poceli treci svijetski rat da stite Jugoslaviju.

„ostojalo je određeno očekivanje da bi nama poslale pomoć jedinice NATO pakta, što bi omogućilo prelazak u čuvenu kontraofanzivu plavih protiv nastupajućih crvenih. “

Tu nije bila ikakva garancija. Jugoslavija nije clanica NATO a niti Amerikanci niti zapadno Evropljani su bili spremni da cak pomognu Jugoslaviji sa naprednom vojnom opremom nakon 1958e (prodavali su staro smece poput F-86D isporucene 1961-e).

Vojna suradnja sa najvecoj NATO zemlji u regiji, Italijom, nije ni postajala.

Ako zaista SSSR salje svoje divizije kroz Fulda Gap onda nece Amerikanci slati ista da pomognu Jugoslavenima.

Cak je moguce da Amerikanci okupiraju stratesko vazne pozicije poput Vis.

S

@Aleksa Radojicic
Ne moramo diskutovati SBBKBB jer imamo istorijske primere kao npr. Cehoslovacka.

Taj scenario gde bi SSSR krenuo na zapad, a mi bili „sporedni front“ je bio nemoguc jer je NATO bio pokriven nuklearnim naoruzanjem. Jedini scenario zapravo moguc je da nas SSSR okupira i pomocu lokalnih politickih ekstremista postavi sovjetsku marionetsku vlast, kao neka vrsta naplate sto je Z. Nemacka pristupila NATOu npr.

Jednostavno, niti smo bili u NATO da imamo kakvu-takvu garanciju, niti smo mogli sami da se odbranimo, nego smo racunali na dobru volju Amerikanaca valjda…..u svakom slucaju, ekstremno glupo kockanje zarad politicke kontrole lokalnog despota.

Y

Ma sve je sam cirkus sa ex_SFRJ…
Socijalistička država, a dopisni član NATO…
Pa se još očekuje podrška jednih protiv drugih – da se tuku do nestanka. Šizofrenija čista…
Klika vrlo limitiranih „Crvenih Kmera“ je zavladala područjem ex-SFRJ posle 2. sv. rata uz podršku sovjetskih tenkova i američkih bombardera i logistike u sklopu borbe protiv Hitlera – i to se održava do današnjih dana. To ne zna čemu država služi, ali zna da svi treba da joj robuju…

G

I šta na kraju raditi sa klubovima, da ne bude bacanje para ili muzej t. J. otpad. Hvala

Odgovori
W

Kupovina ruskog oružja je šamar u lice NATO-u ! Za to slede posledice. Dakle NIŠTA RUSKO❗A i ne simpatišem Ruse preterano. Ako se kuburi sa novcima, onda rezervisati kupovinu (uskoro) Akash-NG, a do tada radnju bi dobro radile 3 baterije Akash-Mk.2. Znači odmah kupiti Akash-Mk.2 + Akinci UCAV + ZT-6 Mokopa + neki od sistema za elektronsko ometanje ( NE RUSKI ! ).

Odgovori
0

Aj sto smaras na YouTube nego si poceo i ovde svoje frustracije prema ruskoj tehnici da ispoljavas… Kome je to Indija uopste tek tako prodala Akash i gde se Akash pokazao? A o ovom tvom biseru o mokopi tek da ne pricam… Kako mislis da to integrises na Mig-29 keve ti? Ostavi se onanisanja preteranog na zapad i budi malo realan sa svojim zeljama.

T

Bolje kupiti rusko nego kinesko smece kao FK-3. Sta se bojis da NATO nece primit Srbiju u savez ? Branit ulazak u EU.

T

Thomas HQ-22 nije smece ..

S

Pa nama ne preti pretnja od Rusa ili ruskih pulena nego od natoa i njegovih pulena, da se ne lazemo i ne mantramo.
Prema tome kupuje se ono sta moze da pomogne protiv takvih i slicnih koji bi se ponovo malo igrali oko nas i sa nama samima. Nema tog pandama na zapadu koji moze da se nam proda a da zavrsava stvari kao neka Krasuha, BukM2 ili 3, Vitjaz, S350, S400 i druga sokocala. Prosto nama se to nesme prodati i da bi se, tri puta vise bi sve platili i to garantovano.

I

When you compare chinese pvo to russian, chinese is shit. It not comparable. It’s like saying china makes a nice copy of a louis vuitton purse. It’s still just a copy and never as good. Buying indian is shit too. Russians make by far the best option that Serbia actually has access to. If you think buying chinese isn’t a slap in the face to nato but buying russian does, I don’t think you understand world politics. I would trade fk3 for bukm3 instantly if possible. China is the biggest threat to any country, be honest with yourself and then you can see that truth. china is not even good to their own people, let alone others.

B

Thomas H.
Rusko je odlicno, ali Kinesko nikako nije smece. Ima odlicne radare, novije generacije koji pored aviona, raketa, mogu pratiti i spoletece i lebdece ciljeve. A uz to pokriva 360 stepeni, kao i rakete sasvim dobrog dometa.

A

Šta je nama činiti, uz obaveznu nabavku novih PVO sistema? Postoji li eventualna mogućnost zadržavanja zastarelih PVO sistema (NEVA, Kub, itd.), za odbranu od bespilotnih letilica, dronova ili napada zastarelih letilica pretvorenih u samoubilačke dronove?

Odgovori
Y

Verovatno je najbolje podvući crtu i reći – ovo rashodovati i zameniti novim do npr. 2025. Radi se o tehnici na kojima su se i dedovi obučavali…
Nakon što odlučimo da i stvarno nemamo ono što kao mislimo da imamo (za biračke mase) – onda videti šta se od toga može i ima smisla modernizovati – i to učiniti i napraviti definitivnu računicu za nabavku novog…
Priče o Kubovima, Nevama i sl. DANAS su najverovatnije u rangu Vulinovog služenja vojnog roka – ako ne i ambicioznije…

W

Pod teškim ometanjem, na kojoj daljini može da otkrije
F 35 u niskom letu?

Odgovori
O

Pod „teskim ometanjem“ verovatno ne moze uopste. 32 fiksne frekfencije, kontinuirano osvetljavanje cilja, polukativno navodjenje… Poslednja verzija ima PESA radar ali ne primecuje se postojanje nekakve frekfentne agilnosti koja bi smanjila osetljivost na elektronska dejstva. Takodje PESA tu vise nije state of the art, moderni zemaljski radari u tom segmentu su AESA tipa.

Kod ovog i slicnih sistema pitanje je koliko je on takoreci hard wired a koliko je „softverski“, jer od toga zavisi fleksibilnost te mogucnost integracije i unapredjenja/modifikacija…

W

Hvala Oberbefehlshaber,

mnogo pitanja ,a odgovora ,,,sve je to vojna tajna.
Ipak bi se moglo reći koliko para toliko muzike.😎

O

>> Ipak bi se moglo reći koliko para toliko muzike

Skupi su to i sofisticirani sistemi a posto postoji samo par proizvodjaca na svetu, tesko da se mogu klasifikovati kao „jeftino“ u smislu prosecno. Ipak, kada vam na crtu izadje par F-35 onda vem trebaju karakteristike npr. jednog 9S32 od S-300V (po navodima ausairpower.net):

„The pulse Doppler radar uses monopulse angle tracking techniques, frequency hopping in all modes to provide high jam resistance, and linear FM chirped waveforms providing a high compression ratio. Three auxiliary receiver channels are used for cancelling sidelobe jamming.“

W

Hvala na info Oberbefehlshaber,
da , izgleda da je ovo veoma skup sport.Kad sam delimično pogledao
info o 9S32 od S-300V naleteh na donji podatak.Baš onako brutalno.

peak power: 150 kW

F

Gospodine Vukosavljevicu, kakvo je vaše mišljenje beloruskoj modernizaciji kub/kvadrat ma?

Odgovori
Z

Ništa „spektakularno“. Naši rade sličnu rabotu, koliko sam pratio.
Doduše, pominje se (ne znam koliko je to uopšte tačno), da taj beloruski modernizovani Kub/Kvadrat, može nositi na svojim SLO i navoditi RStON-om rakete Buk, 9M38M. To omogućuje određeno povećanje dometa po daljini i visini, a i raketa je nešto brža i agilnija. Ali nisam siguran u tačnost takvih tvrdnji.

T

Lepo bi bilo imat paar sistema BUK. Nikad nisam razumeo sto se nije uzelo ZSU-23-4. Umesto toga razni sistemi i kalibari. PRAGA je samo za
Anti-Gerilsku borbu. Uz to bi pasao BTR-152. Za Zandarmeriju. Old Skool.
Treba uvest neki standart. Zbog logistike. Trebali su T-55 prevest u Zandarmeriju. Prodat sve M-80 i M-84 i uzet kao standart BMP-2 i T-72B3.
Otvoriti remontni zavod sa russiman za tenkove i bvp.
Maljutke opremit sa termobarickim glavaman i predat Zandarmeriji.
Povecat Zandarmeriju na 5 samostalne i mobilne Brigade. Vojsku na 5 Brigada. Svaka sa 3 pesadijska bataljona i po jedna tenkovski i mehanizirani bataljon sa 3-4 ceta.

Odgovori
Д

A to bi platili sve kad bi recimo svi dali po jedan bubreg dobrovoljno… pretpostavljam.

T

Pa vojska vec jeste tako ustrojena, 7 borbenih brigada, 4 mesovite sa po dva mehanizovana, dva motorizovana i jednim tenkovskim bataljonom.
Zandarmeriju ne treba pretvarati u vojsku jer narod nema poverenje u istu, ljudi sumnjivih navika cesto rade tamo i ne treba kaljati VS sa tom paralelom.

B

Modernizovan M-84 je bolji od T72B3.

G

@ТТ Stranci našu Žandarmeriju već i smatraju za paravojnu formaciju.

S

Jesi skoro proveravao kalendar na tvoj Ajfonu? Danas je 2021. godina a ne 1981. pa da se koriste T-55 i BMP-2. Druga stvar, kome treba toliko zandarmerije naoruzane zastarelim naruzanjem? Njihova prvenstvena namena je borba protiv terorizma, za sta sigurno ne mogu da koriste T-55 i Maljutke.

T

@Stojko
To takozvano zastareljo naouruzanje je koristno samo u borbi protiv lokalnih terrrorista. T-55 kao mobilni top (tzv. Schturmgeschütz).
Maljutke sa termobaricnim glavam kao bunker-buster.
Nije vojska za borbu sa lokalnim terroristiman. Tu se treba ljudi drugog kalibra. „Partizanenkampf“ nije za redovnu vojsku.
Bolje BMP-2 nego M-80.

I

Neverovatno da SFRJ, nije uzela barem BUK. Sramota koliko smo los Pvo imali sredinom 80tih srazmerno nasoj teritoriji, kao i Rv bas su nam ocajni bili. Iz ovoga se vidi da je vec tada pocela Vojska naglo da slabi. Game Umesto Mi 24,kubovi umesto bukova, mig21bis umesto 29tki i suhoja.Sve se najlosije i najkeftinije uzimalo

Odgovori
Y

Ja koliko laički vidim ideala bi bila Buk M3 sa delovima sistema S-300V. Oprimalno rešenje Buk M2 a minimum minimuma Buk MB ili Buk 1-2 i eventualno krpljenje ovih preostalih baterija Kub-a u neki KUB-M4 sa jednim lansirnim vozilom Buk i još 2-3 KUB u neku mešovitu bateriju a sve sa starijim BUK raketama. San snova bi bio Buk 1-2 i KUB M4 kao drugi ešelon a Buk M3 prva linija odbrane dok ih ne bude dovoljno da pokriju sve. Ili makar KUB M4 kao dopuna kineskim FK-3. Neko socijalno rešenje progušćavanja i povećanja slojevitosti PVOu uslovima besparice. R-60 nakačen na SLO Kub-M je najgore rešenje a na to mi „smrdi“ naša „modernizacija“. Ako išta hoće da rade sa Kubovima samo KUB-M4 ima smisla.

D

Ivan, totalno se slazem. Zadnji put kad je Jugoslavija mogla kazati da ima modernu aviaciju je 1964-e kad je cak bio citav puk novih MiG-21F-13 a F-86D/E nisu bili totalno zastarijeli a i u istom vremenu se formirao prvi raketni puk sa SA-75.

Vec 1968-e je RV i PVO poceo da zakrzlja – polovina lovacke aviacije su i dalje bili F-86D/E.

1980-e je RVIPVO zaista postalo nesto iz treceg svijeta – ovisi se na zastarjelom MiG-21. Nema ista modernog poput MiG-23 ni Mirage F1 a kamoli F-4. Jesu to ogromne ekonomske muke ali se trose milijarde na smece J-22.

1989-e je JNA RViPVO smijurija naspram zapadnih RV ali cak i naspram Bugara i Rumunu koje su oba dvije dobile MiG-23 a pocele dobijati cak vece brojeve MiG-29 koji su cak na bolji standard nego stari Jugoslavenski.

Da su bili pametni, trebala je JNA 1970-ih kupiti dozvolu za Mirage F1 da zamijene i MiG-21F-13/PFM/M/MF I j-21. Iracke i Francuske verzije su zaista bile opasne cak u 1990-ima.

A

Иван Ужице,

Све је пуна истина, али грешке су чињене раније и стање 80. је последица свих грешака, пример уместо авиона Мираж 3, 5 па Мираж 2000 шта смо куповали и остало да не понављам све раније написано. други пример је новац потрошен на авион Ј-22 уместо да смо купили нпр Јагуар.

P

Ivane iz Užica,to o čemu govoriš je bilo planirano.Tadašnja SFRJ je bila pred nabavkom naoružanja i opreme u iznosu od dve mlrd dolara od SSSR.Zahvaljujući međunarodnim okolnostima,a pre svega tajnom delovanju Budimira Lončara,to je sprečeno.Dotični je o tome nedavno javno govorio i time se i pohvalio.Pozdrav…

I

@POW/LJPZ Hvala na ovoj informaciji,moram potraziti taj interviju

S

Kao i danas, oslanjamo se na domacu industriju koja nema ni razvojne kapacitete ni proizvodne pogone da naoruza vojsku modernim naoruzanjem. Zato imamo oklopni transporter otporan na metak 5,56mm, artiljerijsko rakteni sistem PVO bez raketa, reaktivni oklop na tenku bez eksplozivnog punjenja i raketu v-z pricvrscenu za avion superlepkom. Ali se to ne vidi na zvanicnom instagram profilu.

M

Zorane, da li biste mogli da pojasnite navedenu kablovsku komunikaciju na daljinama do 10km? Kakav je to tacno kabl i kako se to razvodi (kojom rutom)? Malo mi je teško da zamislim privremeni kabl (čak i kalem\namotaj) takve duzine, pa i da je samo 4-5km. Ko je zaduzen za to i za prikrivanje istog? Gde inače stoje ti ogromni kalemovi kablova za PVO i u slučaju čestog premestanja kao 99te za vreme nato bombardovanja, kako je to moguće namotati preneti i sprovesti ponovo na drugo mesto?

Havla na jos jednom odličnom članku, i unapred za odgovor.

Odgovori
Z

@Miloš77

Nisu to klasične kablovske veze. Koristi se PTK kabl, a u njemu se nalaze 2 izolovane žice. Te žice se nalaze na koturu (ML-1 ili dr).
S obzirom na naziv „poljski telefonski kabl“, neko primenjuje naziv „kablovska“ veza, a u suštini je to žična veza.
Tako kaže i pravilo: postoji telekodna veza: radio putem i žičnim putem (ruski: провод) .

U bateriji Kub, za uvezivanje SLO-RStON, obično je dovoljan 1 kotur za svaku vezu.
Takođe i u Bateriji za upravljanje vatrom, za vezu u bateriji.

Za vezu između Baterije za upravljanje vatrom i raketnih baterija, takođe su upotrebljavani ptk kablovi (žice), a uvezivanje su vršili specijalisti iz Voda Veze….I to, kao što i sam ispravno kažeš, uopšte nije lak posao za razvući, a da ne govorimo o pucanju žica na većim rastojanjima….

M

Zeznuta rabota bogami. Hvala jos jednom na odgovoru.

D
Ž

DUDE

Викинг је наравно извозна верзија Бука М3.

Руси обично износе ТТК верзија намењене иностраним корисницима.

T

Bolje kupiti rusko nego kinesko smece kao FK-3. Sta se bojis da NATO nece primit Srbiju u savez ? Branit ulazak u EU.

Odgovori
S

Zamolio bi za mali komentar jer ja nesto ne vidim prevelikog smisla u varijanti m3- na pojedinacna vozila se stavljaju skupi nisanski radari (elem sa mogcnoscu pretrazivanja), poprilicno.ogranicenih sposobnosti u poredjenju sa nekim ozbiljnijim radarima da bi se onda koristile aktivno navodjene rakete.
Jeftinije i bolje resenje bi bilo staviti neki kvalitetniji osmatracki radar ili dva koji bi preuzeo update pozicije raketa za individualna vozila.
Koliki je dometa kupol radara u najnovijoj verziji? Vec ionako je bio kupol malo kratak sa dometom.
Nisanski radari na vozilima verovatno su poprilicno ograniceni sto se tice maks dometa ili otkrivanju ciljeva malog odraza. Koji je maksimalni domet nisanskog radara za neke manje ciljeve?
Ipak je spyder sa aesa radarom ili s350 bolje i racionalnije resenje ( jos samo da bi bili na gusenicarima:))

Moram da napomenem da sam ocekivao malo detaljniji teksta sa vise fotografija sem standardnih informacija.

Odgovori
Z

@Steppenwolf

Radar se nalazi tu na SLO, zato što Buk-M3 koristi i rakete sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem.
Takođe, rakete sa aktivnim radarskim samonavođenjem, imaju domet otkrivanja i zahvata od 15-20 km, dakle potreban je radar za navođenje sa zemlje da precizno prati ciljeve i šalje komande radio-korekcija dok aktivna glava ne preuzme samonavođenje, da bi se dobili veći dometi….

T

Nije mi uopste namjera da omalovazavam kvalitet teksta i trud autora ali mislim da se takticka namjena sistema PVO mora navoditi u ovakvim tekstovima. Mobilnost je prednost i sa sobom nosi faktor iznenadjenja koji je bitan i 1973 i 1995 i 1999 i 2021. Nije isto nesto sto stavis tu i ima tt karakteristike te i te i nesto sto je mozda tu a mozda nije. Kako bilo, nadam se da cete i dalje pisati tekstove o PVO, jer Vam ide od ruke i licno ih volim citati. KUB/BUK ce se svakako i dalje razvijati i sistem je na koji ce se jos dugo racunati a upravo zbog mobilnosti platforme i mogucnosti takticke prednosti koristenja relativno gabaritima malog sredstva. Pri tome je tezina bojeve glave 50-60 kilograma a ne 10-15 kao kod TORa ili zapadnim sistemima na bazi avionskih raketa vazduh vazduh koji su u ekspanziji. To su informacije koje je nuzno navoditi kako bi se stekla prava slika o mogucnostima pojedinih sredstava PVO. Pozz

Odgovori
S

S obzirom da je moguce uvezivanje Buk-M3 sa SLO S-300V.
Da li to znaci da je moguce uvezivanje i sa modernijim VM ili VMD?
Da li bi Buk u kombinaciji sa Tor i Sosna (ili Strela-10 sa raletom 9M333) pruzio adekvatnu viseslojnu zastitu jedinicama KOV i zamenio postojecu trupnu PVO?

Odgovori
Z

Buk-M3 odnosno Viking je na izložbama naoružanja upravo i prikazivan sa elementima sistema S-300VM.

Mislim da bi svaka vojska poželela slojevitu odbranu sa sistemima koje ste pomenuli. To samo trebaju pratiti odgovarajući senzori za otkrivanje ciljeva i sistemi veze i umrežavanja.

S

@Zivojin

Da, da… Slazem se u potpunosti bez odgovarajucih sredstava aktivne i pasivne detekcije, sredstava veze i komandnih mesta ali i adekvatno obucenih kadrova koji bi svoje znanje redovno usavrsavali na vojnim vezbama sa bojevim gadjanjem sva ta tehnika bi bila uzaludna.
Nego citajuci prethodne tekstove autora nekako sam kao laik vizuelno skrojio sliku da bi kombinacija takva tri sistema bila skoro savrsena trupna PVO.

D

Zorane svaka čast za tekst.
Postoji li ikakva odbrana od protiv radarskih raketa. Imam prijatelje koji su 99-e bili na Nevama- mislim da je radar P 12,nisam siguran-tehnika je uništena kasetnim bombama-na sreću niko nije teže povredjen-sklonili su se na vreme.

Odgovori
M

Izvidjacki radari su gadjani kasrtnim, vodjenim ili klasicnim gravitacionim bombama zbog frekvencije na kojoj rade-metarskoj. Nisanski radari i visinomeri su gadjani protivradarskim raketama koje su pravljene da se navode na te frekvencije.

D

Rusi su priznali da Pantsir a i Buk M1, Tor M1, Osa AKM i Tunguska M1 nisu sposobni da se bore protiv BPL.

https://www.balkansec.net/post/ruski-vojni-eksperti-pancir-nemo%C4%87an-pred-malim-borbenim-bespilotnim-letelicama

Odgovori
Z

Dead1

Interesantno da su navedeni samo zastareli sistemi ali ne i savremeni. Naravno da Rusi nece navesti da su im moderni sistemi bespomoćni.

Nije ni naznačeno koja verzija Pancira, da li S1 sa jednostranom ili Janus antenom. Velika je razlika.

V

Dead1,
S namerom izvlačiš iz konteksta…
Navedeno je da ti sistemi (da budem precizniji – stariji tipovi tih sistema) nisu dovoljno uspešni ne protiv svih tipova BPL, već protiv malih kamikaza dronova. Veće su „rešavali“ na vreme.

V

Pa 1986 su nam nudili S-300 za kliring dug SSSR a naši generali rekli da nam ne treba i uzeli Mig-29 u najsiromašnijoj verziji sa najgorim radarom a mi smo pregovarali u to vreme i za francuski Mirage i uzeli govno. Imamo debile na vrhu to je činjenica. I posle 1999 nama opremanje PVO i dalje nije prioritet???Poslednja šansa propuštena 1996 kad su nam rusi ponudili modernizaciju PVO i avijacije i Sloba nije ništa kupio ishod se zna.

V

Tor nije imao nikakvih problema sa dronovima čak i stara verzija. On je doktorirao na njima. Stara verzija je mogla da gađa manji broj istovremeno. Pa u Siriji Tor je zaustavio sve što je išlo na bazu. U Libiji ga nisu ni imali a u Nagorno-Karabah je uništen jedan koji je bio parkiran u skladištu. Dok je radio na položaju nisu mu ni prišli. Inače taj zadnji konflikt je bio jako čudan, tamo gde je PVO odbrana bila veoma jaka Azeri su koritili VBR da preoru poziciju pa bi onda napadali iz vazduha, jako su dobro proučili prethodna iskustva koja su za njih bila porazna. Treba dodati da su Azeri imali iznajmljene i kapacitete kod Izraelskih satelita koji su geotagovali položaje PVO tako da su te zone ili zaobilažene ili uništavane Gradom , Smerčom i sl. Turci su koristili E-3 za otkrivanje pozicija PVO. Jermeni su bili veoma nespremni.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Send this to a friend