Rumunija potpisala ugovor za još 32 polovna F-16, bugarski parlament odobrio kupovinu dodatnih 8 novih Block 70

Ministarstvo odbrane Rumunije saopštilo je u petak 4. novembra da je istog dana u sedištu državne kompanije Romtehnika potpisan ugovor o kupovini 32 borbena aviona F-16 od vlade Kraljevine Norveške. Kako se navodi, avioni će biti isporučeni u konfiguraciji M6.5.2, zajedno sa rezervnim motorima i logističkim podrškom, vrednost ugovora je 388 miliona evra, njegova realizacija trajaće tri godine, a prvi avion će biti isporučen krajem 2023. godine.

Avioni će biti isporučeni Rumuniji u operativnom stanju, sa raspoloživim resursima koji će rumunskom ratnom vazduhoplovstvu omogućiti njihovo korišćenje u periodu od najmanje 10 godina, odnosno tokom prelaznog perioda do dolaska aviona 5. generacije. Ugovor je definisan i realizovan uz podršku vlade Sjedinjenih Američkih Država, a u tom smislu, vlada Rumunije je poslala vladi SAD „Pismo zahteva“ za koje se očekuje da dobije odgovor do kraja godine.

Ministarstvo odbrane Rumunije napominje da nabavka 32 aviona od vlade Kraljevine Norveške u stvari predstavlja transfer sposobnosti između dve zemlje članice NATO-a, kako bi se povećao odbrambeni kapacitet Rumunije i obezbedio njen doprinos kolektivnoj odbrani u okviru Severnoatlantske alijanse. Podseća se i da je saglasnost rumunskog parlamenta za pokretanje postupaka nabavki dobijena u decembru 2021. godine.

Rumunsko ratno vazduhoplovstvo trenutno raspolaže sa 17 aviona (13 jednoseda F-16AM i 4 dvoseda F-16BM) u MLU konfiguraciji M5.2R, koji će, kako je saopštilo rumunsko ministarstvo odbrane, biti nadograđeni u konfiguraciju M6.6. Dodatnom narudžbinom aviona istog tipa rešiće se problem zamene sovjetskih aviona MiG-21 za koje je, nakon što su bili prizemljeni sredinom aprila, ipak odlučeno da ostanu u naoružanju do sredine maja sledeće godine.

Dodatne američke borbene avione F-16 nabavlja i Bugarska, što je i bilo za očekivati obzirom da je već naručeno i plaćeno 8 aviona Block 70 što naravno nije dovoljno za eskadrilu. Sa 162 glasova ‘‘za‘‘, 49 protiv i 11 uzdržanih, bugarski parlament je takođe 4. novembra odobrio projekat investicionih troškova za realizaciju druge faze nabavke aviona F-16. Prethodno je nacrte međunarodnih ugovora sa SAD, u vezi one kupovine, privremena bugarska vlada odobrila 26. oktobra.

Ono što je zanimljivo je da su se na sednici na kojoj je nabavka odobrena mogli čuti argumenti predstavnika stranaka koje su bile protiv ovog posla. Tako se moglo saznati da američka strana prema ugovoru navodno može bez najave podići cenu 10 procenata, a uz najavu i više. Tu su potom tvrdnje da u ponudi dobavljača nigde nije naznačena cena rezervnih delova, da ni u prvom niti u drugom ugovoru nema klauzula o osiguranju kvaliteta aviona, rezervnih delova, odgovornosti dobavljača za nezadovoljavajući kvalitet i kazne za kršenje rokova isporuke. Pri tom se podseća i da je isporuka prvih 8 aviona već odložena, umesto 2023-24. avioni bi trebali stiči 2025. godine, a početna operativna sposobnost bi možda mogla biti postignuta 2026. godine.

Bugarski ministar odbrane Dimitar Stojanov izjavio je da je u ugovoru za drugih 8 F-16 planirana isporuka dodatnih rezervnih motora, dodatnih radarskih stanica, dodatnih nišanskih kontejnera i dodatnog naoružanja, i istakao da u ugovoru za prvu tranšu aviona nije bilo dovoljno naoružanja za svih 8 letelica. On je pojasnio i da će se avioni otplaćivati u ratama u periodu od 10 godina, kao i da se očekuje da će isporuka drugih 8 aviona biti obavljena 2027. godine. Ponuda za drugih 8 Block 70 koju su poslale SAD ističe 15. decembra, do tada bi dve zemlje trebalo da potpišu međunarodni ugovor o nabavci i da se izvrši prva uplata.

Stojanov je takođe naglasio da je potrebna prelazna platforma bez koje Bugarska neće moći da zaštiti svoj vazdušni prostor od kraja 2023. do 2029. godine. Odgovarajući na pitanja narodnih poslanika zašto je potreban ovaj projekat, odnosno nabavka i drugih 8 F-16, bugarski ministar odbrane je pojasnio da bi u slučaju da Bugarska ostane samo sa 8 letelica, u svakom trenutku mogla da računa na samo 6 aviona (naveo je da je uobičajno da operativnost na početku upotrebe sasvim novih aviona bude 70 posto), da bi od tih 6 aviona dva morala da dežuraju u sistemu PVO, da bi onda ostalo 4 aviona za redovne zadatke i obuku, a to bi značilo samo 50 sati naleta po pilotu godišnje, što je nedovoljno.