Ekspanzija turske vazduhoplovne industrije: Poleteli školsko-borbeni avion i borbeni helikopter, prvi helikopter sa turskim motorima, dalji razvoj besposadnih letelica

U proteklih desetak godina turska vojna, samim tim i vazduhoplovna industrija, napredovala je iznenađujuće brzo i uspešno. Velika ulaganja u kadar i tehnologiju , kao i prethodna iskustva, veoma se isplatilo i Turska je na putu da za svoje potrebe, ali i za izvoz, proizvodi skoro sve što se tiče vojnih letelica različitih namena, od turboelisnog školskog i mlaznog školsko-borbenog, preko višenamenskog borbenog aviona, višenamenskog i borbenog helikoptera, pa do besposadnih letelica po kojima je već vrlo poznata u svetu.

Ne samo da Turci rade na konstrukcijama, već su razvili i proizvode svoju elektroniku, razne vazduhoplovne sisteme i vazduhoplovna ubojna sredstva, a nastoje da razviju i sopstvene motore, čime bi se dobio potpuno turski proizvod (turski zvaničnici za sada navode da njihovi vazduhoplovi trenutno imaju do 85 procenata delova proizvedenih u Turskoj). Prethodne dve nedelje je u Turskoj obeležilo nekoliko veoma bitnih događaja značajnih za ostvarivanje planova daljeg razvoja letelica turske proizvodnje, poleteo je prvi turski mlazni avion, prvi turski borbeni helikopter, potom helikopter sa prvim turskim turbovratilnim motorima, a izvršeno je i prvo rulanje nove besposadne letelice sa smanjenom vidljivošću u širem spektru elektromagnetnog zračenja.

 
Prvi let prototipa jednomotornog mlaznog školsko-borbenog aviona Hürjet izvršen je 25. aprila sa aerodroma turske državne organizacije za proizvodnju vazduhoplova Turkish Aerospace Industries (TAI) u Ankari. Tokom leta koji je trajao 26 minuta, posada je dostigla visinu od skoro 4.300 m i letela brzinama do 460 km/h. Ovo se može smatrati velikim uspehom obzirom da razvoj aviona za sada traje manje od 6 godina, savet direktora TAI je avgusta 2017. godine odobrio pokretanje programa, da bi samo tri meseca kasnije to isto uradila i turska država.

Ugovor za razvoj aviona TAI je od Uprave za odbrambenu industriju Turske dobijen jula 2018. godine a istog meseca je na međunаrodnoj vazduhoplovnoj izložbi u Farnborou prikazan model aviona u razmeri 1:1. Prototip je predstavljen 23. decembra 2022. godine, na njemu je 30. januara 2023. izvršeno prvo zapuštanje motora, a 18. marta 2023. na prvom prototipu je započeto voženje po zemlji sa ubrzanjima i kočenjima.

Do sada su zvanično objavljene dimenzije letelice i neke od predviđenih taktičko-tehničkih karakteritika. Dužina aviona je 13,6 m, razmah krila 9,5 m i visina 5,1 m. Maksimalna brzina bi trebalo da bude 1,4 maha, vrhunac leta 13.700 m, maksimalni dolet preko 2.200 km, početna brzina penjanja 200 m/s, maksimalno dozvoljeno opterećenje +8G. Pogonsku grupu za sada čini američki turboventilatorski motor General Electric F404-GE-102 potiska oko 80 kN, a Turska namerava da razvije sopstveni motor kojim bi bio opremljen i Hurdžet.

Plan je da se proizvedu ukupno 4 prototipa, po dva za letna i statička ispitivanja. Takođe je planiran razvoj tri varijante, trenažni Hurdžet-B za naprednu obuku koji će u ratnom vazduhoplovstvu Turske zameniti avione T-38 Talon i F-5 Freedom Fighter, potom laki jurišni avion Hurdžet-C čija bi nosivost bila 3.000 tereta na 7 podvesnih tačaka, i treća, mornarička palubna verzija, kako za postojeći univerzalni desantni brod L400 Anadolu koji je uveden u upotrebu 10. aprila ove godine, kao i za budući nosač aviona koji Turska namerava da napravi, a koji bi bio dva puta veći od L400.

Tursko ratno vazduhoplovstvo još nije potpisalo ugovor za nabavku ovog aviona, postoji namera da se prvo nabavi 16 trenažnih Hurdžet-B. TAI ima veoma ambiciozan plan da sertifikuje avion i započne njegovu proizvodnju već krajem 2025. Takođe je planirano da Hurdžet dobije i turska akro-grupa ‘‘Turske zvezde‘‘ koja trenutno leti na F-5 (ovi američki avioni jedino su preostali u ovoj jedinici).

 
Drugi značajan događaj u protekle dve nedelje je bio prvi let borbenog helikoptera T929 ATAK-2 koga takođe razvija Turkish Aerospace Industries. U ovom slučaju imamo još kraći vremenski rok od kako je dodeljen ugovor za razvoj letelice do njenog prvog leta. Proteklo je samo nešto više od 4 godine od kako je Uprava za odbrambenu industriju Turske februara 2019. godine koncernu TAI dodelila ugovor da u programu ATAK-2 razvije, kako je definisano, teški borbeni helikopter. Prethodno je namera da se razvije ovakav helikopter objavljena 2017. godine.

Prvobitno je tražen helikopter koji bi, što se mase tiče pripadao klasi helikoptera mase 6-7 tona, i gde bi se koristili određeni sistemi kao i deo konstrukcije turskog srednjeg višenamenskog helikoptera T625. Međutim, vojska je potom promenila taktičko-tehničke zahteve, došlo je do potpune promene konstrukcije i T929 sada pripada klasi helikoptera sa masom od oko 10 tona. Samim tim su morali biti obezbeđeni i jači motori, rešenje je nađeno u Ukrajini, odlučeno je da pogonska grupa budu dva motora ‘‘Motor Sič‘‘ TV3-117VMA-SMB1V-01T maksimalne snage po 2.500 KS.

Interesantno da su prva dva od 14 ugovorenih motora stigli pre početak rata, u januaru 2022. Isporuka preostalih motora je trebala da se realizuje do 2025. godine za ugradnju na opitne i predserijske helikoptere, Turska je razmatrala i njihovu licencnu proizvodnju, ali će se u ovim okolnostima možda morati potražiti drugi motori koji će opremiti i serijske helikoptere. Isto tako, verovatno će se promeniti i prvobitni planovi da prva tri serijska T929 budu isporučena 2025. godine. Od objavljenih okvirnih karakteristika, TAI navodi da je maksimalna masa 11.500 kg sa masom korisnog tereta do 1.500 kg.

ATAK-2 će najverovatnije imati elektronsku opremu i naoružanje sa najnovije verzije borbenog helikoptera T129 ATAK koji predstavlja tursku licencnu varijantu italijanskog Agusta (AgustaWestland, sada Leonardo) A129 Mangusta, sa razlikom da će T929 umesto topa kalibra 20 mm imati top 30 mm. Ono što je još zanimljivo navesti da je objavljeno da je u toku razvoj višenamenskog transportnog helikoptera T925 koji pripada klasi helikoptera mase 11 tona sa motorima, rotorima i transmisijom sa helikoptera T929, a njegov prvi let bi mogao da se dogodi u periodu 2024-25.

 
Turska aktivno radi na razvoju turbovratilnih motora, 22. aprila izvršen je prvi let prototipa helikoptera T625 Gökbey (u pitanju je četvrti prototip) sa turskim motorima TS1400 maksimalne snage po 1.400 KS koje razvija TAI Engine Industries (TEI, odeljenje koncerna Turkish Aerospace Industries). Prethodna tri prototipa prvog turskog helikoptera T625 koji je prvi put poleteo 6. septembra 2018. godine, bili opremljeni britansko-američkim motorima LHTEC (Rolls-Royce/Honeywell) CTS800-4АТ.

TEI je 2017. godine u ugovoru sklopljenim sa Upravom za odbrambenu industriju Turske dobio rok da za 8 godina završi razvoj motora TS1400 i u periodu 2025-26. započne serijsku proizvodnju. Osim za helikoptere T625 koji će se proizvoditi u civilnoj i vojnoj varijanti, plan je da se domaći motori ugrade i na borbene helikoptere T129 koji trenutno takođe imaju britansko-američke CTS800. Paralelno se radi i na turboelisnom motoru na bazi TS1400 koji bi se primenio na turskom školskom avionu Hurkuš.

 
Turska vojna industrija je već duže vreme poznata po različitim tipovima besposadnih letelica, fotografije svog najnovijeg proizvoda, borbene letelice nazvane ANKA-3, turska kompanija TUSAŞ prikazala je prvi put 18. marta 2023, a prošle nedelje je saopšteno da je izvedeno prvo taksiranje na poletno-sletnoj stazi. Uskoro se očekuje prvi let koji bi, prema zvaničnim najavama trebao da bude izveden do sredine ovog meseca.

Razvoj letelice započeo je tek pre oko 15 meseci, februara 2022. godine, a sklapanje prvog prototipa završeno je januara ove godine. ANKA-3 ima jedan mlazni motor, u konstrukciji je primenjena aerodinamička koncepcija ‘‘leteće krilo‘‘ bez vertikalnih i horizontalnih površina, čime je znatno smanjen radarski odraz. Elektronska oprema i zemaljska stanica je preuzeta sa letelica ANKA i ANKA-2.

Objavljeno je da će ANKA-3 imati maksimalnu brzinu do 0,7 maha, maksimalni vrhunac leta nešto preko 13.400 m, koristan teret će iznositi 1.200 kg, maksimalna poletna masa je oko 6.500 kg, i da će moći ostati u vazduhu do 10 sati kada leti na visini od nešto preko 9.000 m. Naoružanje će se nositi na 7 podvesnih tačaka, 5 spoljašnjih (jedna podtrupna i po dve ispod krila) i dve unutar trupa. Od vazduhoplovnih ubojnih sredstava (VUS) tu su pre svega domaća malogabaritna VUS do bombi kalibra 454 kg, a posebno je zanimljiva besposadna letelica sa bojevog glavom za jednokratnu upotrebu Super Şimşek izvedene iz leteće mete Şimşek (Šimšek).

ANKA-3 će se koristiti za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva, dejstva po različitim ciljevima kako u vazduhu, tako i na kopnu i moru, između ostalog i za dejstvo po neprijateljskoj protivvazduhoplovnoj odbrani. U planu je umrežavanje sa pilotiranim vazduhoplovima (princip ‘‘loyal wingman‘‘), poput školsko-borbenog aviona Hurdžet, borbenog aviona F-16 i prvog turskog borbenog aviona koji je od pre dva dana poznat pod nazivom KAAN (projekat MMU, TF-X) koji je u svom konačnom obliku prvi put prikazan takođe sredinom marta ove godine kada je ujedno prvi put izvedeno i taksiranje aviona.

 
U međuvremenu nastavljaju se ispitivanja mlazne borbene besposadne letelice Bajraktar Kizilelma (Crvena jabuka, projekat MIUS) čiji je prvi od, za sada dva prototipa, poleteo 14. decembra prošle godine. Projekat MIUS započet je još 2013. godine, prve fotografije konstrukcije letelice koja ima oblik borbenog aviona prikazane su jula 2021. Iste godine sa Ukrajinom je dogovoreno da Kizilelma za početak bude pogonjena ukrajinskim turboventilatorskim motorom ‘‘Ivčenko-Progres‘‘ AI-25TLT.

Za Kizilelmu navode da treba da ima smanjenu radarsku vidljivost, visoke manevarske sposobnosti, AESA radar, a posebno se napominje da može poletati sa veoma kratkih poletno-sletnih staza, što stvara mogućnost da poleće i sleće na nosač aviona, u slučaju Turske, za sada sa univerzalnog desantnog broda Anadolu. Takođe se ističe da će se naoružanje, osim na 6 potkrilnih nosača, i u dva unutrašnja spremišta u trupu. Takođe je višenamenska kao i BPL ANKA-3, smatra se da je Kizilelma njena konkurenicja, mada nije nemoguće da na kraju obe budu uvedene u naoružanje.

Prošle godine je zvanično najavljeno da će se razviti bar tri verzije letelica, podzvučna Kizilelma-A, supersonična jednomotorna Kizilelma-B sa ukrajinskim motorom AI-322F i supersonična dvomotorna Kizilelma-C (dva motora AI-322F). Planirano je da i ova letelica jednom možda dobije tursku pogonsku grupu (što je nakon početka rata u Ukrajini verovatno razumno rešenje, ali ipak planirano i ranije), kompanija TUSAS radi na turboventilatorskom motoru TF6000.

Proizvođač je objavio dosta podataka o taktičko-tehničkim karakteristikama varijante Kizilelma-A, letelica je dugačka 14,7 m, razmah krila je 10 m, visina 3,3 m, maksimalna poletna masa je 6.000 kg, masa korisnog tereta je 1.500 kg, maksimalna brzina 1.100 km/h, borbeni radijus 930 km, maksimalni vrhunac leta 14.000 m, autonomija leta do 6 sati.