[EKSKLUZIVNO] Saša Vlaisavljević za Tango Six: Druga pista na „Nikoli Tesli“ je opravdana, bez nje bi zatvarali aerodrom, očekujem i više od 15 miliona putnika godišnje u nekom trenutku

Kako je u ekskluzivnom razgovoru za Tango Six portal kazao direktor Akcionarskog društva „Aerodrom Nikola Tesla Beograd“, Saša Vlaisavljević, umetnuta pista koja će ove nedelje zvanično biti puštena u rad je bila neophodna i bez nje neće biti moguće obaviti dubinsku rekonstrukciju originalne piste a da se aerodrom u potpunosti ne zatvori. Optimističan je po pitanju rasta saobraćaja na „Nikoli Tesli“ i iznad do sada najavljenih maksimuma. Za naš portal detaljnije obrazlaže detalje, logiku i tok donošenja odluke da se izgradi, umetnuta, 12R/30L pista.

Vlaisavljević, nekadašnji direktor Jata i aerodroma „Nikola Tesla“, ostao je na mestu rukovodioca pravnog lica koje je pre dolaska Vansija bilo operater aerodroma – Akcionarskog društva aerodrom „Nikola Tesla Beograd“. Proceduralno, Vansi je formirao svoj srpski d.o.o. koji je od akcionarskog društva preuzeo sertifikat operatera koji će mu nakon isteka koncesije vratiti.Vlaisavljević i njegov tim, kako je Tango Six o tome detaljnije izveštavao pre tri godine, sada su nadzornici Vansiju iz ugla države i staraju se da francuska kompanija poštuje sve obaveze iz koncesionog ugovora.

Pet godina već prođe…

Frekvencija vesti sa najvećeg srpskog aerodroma tolika je da je većini promakla činjenica da je u martu ove godine prošlo pet godina od početka koncesije izgradnje i upravljanja koja će, prema sadašnjem ugovoru, trajati još dvadeset godina – do 2043. godine.

Vlaisavljević za Tango Six kaže da je izuzetno zadovoljan kako je prvih pet godina prošlo do sada, posebno imajući u vidu jednu prirodno- bilošku kataklizmu i jedan do sada nezabeležen rat:

– Ugovor o koncesiji, kao uostalom i ceo projekat, je pripremljen i otpočeo u kompletno drugačijem privrednom, finansijskom i u krajnjoj liniji svetskom ambijentu koji je 2020. godine doživeo zastoj svega pa i odvijanja vazdušnog saobraćaja. Nakon masovne vakcinancije, i ponovnog otvaranja vazdušnih prostora zemalja, desio se sledeći poremećaj, a to su ratna dejstva u Ukrajini.

Sve to zajedno nije moglo da ne utiče na jedan obiman i značajan infrastrukturni projekat poput koncesije procenjene vrednosti od 1,5 milijardi evra, od čega je samo na radove na rekonstrukciji, izgradnji i održavanju aerodromske infrastrukture planirano 732 miliona evra. Ono što je davanje javnog resursa u koncesiju pokazalo, a pogotovo tajmnig kada je to urađeno, jeste da je moć čvrstih blagovremenih, zasnovanih i promišljenih odluka države najbolji način da se resurs od posebnog značaja za državu sačuva i unapredi.

Proces koncesije se nije desio preko noći, već je skoro dve godine strukturiran temeljno nakon sagledavanja tehničkih, pravnih i finansijskih potreba kako Republike Srbije, tako i građana odnosno korisnika usluga aerodroma. Ta temeljnost je očuvala ovu koncesiju na pravnoj snazi 2020. godine i kada je svet stao i omogućila da se jedan zaista neočekivan zastrašujući događaj, u dogovoru sa koncesionarom „Belgrade Airport“ d.o.o., sa maticom „VINCI Airports“ SAS, iskoristi na dobro i ubzranim tempom izvede deo radova, baš zato što saobraćaja nije bilo.

Tačno je da se sada završava prvi petogodišnji investicioni ciklus i Akcionarsko društvo „Aerodrom Nikola Tesla“ zajedno sa predstavnicima Vlade Republike Srbije, oba u svojstvu davaoca koncesije, pažljivo prate realizaciju, dinamiku i kvalitet izvedenih radova.

Ono što možemo da kažemo jeste da se naš mali aerodrom pred našim očima pretvara u velelepno zdanje dostojno putničkog i robnog haba koji je bio 80-tih i koji će ponovo biti. Vansi je 2020. godine pokazao zašto je najveći operater aerodroma i verujući u ovaj projekat, isto kao što veruje i davalac koncesije, uz podršku, u najtežim uslovima nastavio da radi. Sa ponosom ističemo da je prošlog ponedeljka Direktorat civilnog vazduhoplovstva, nakon višemesečnih nadzornih radnji, uručio kompaniji „Belgrade airport“ dozvolu za puštanje u upotrebu jednog od najznačajnijih infrastrukturnih objekata na kompleksu aerodroma – umentnute poletno-sletno staze. –

Zbog čega umetnuta pista?

Kako Vlaisavljević kaže za Tango Six, ceo plan koncesije pre njene dodele pobedniku tendera razrađivan je dve godine. U okviru obaveza za infrastrukturnim radovima budućeg koncesionara razmatrana je i, već duže vreme hitna, potreba da se izvede dubinska rekonstrukcija jedine piste koju najveći srpski aerodrmo ima.

Vlaisavljević kaže da je moguće bilo rekonstruisati gornje slojeve asfalta noću ali da je takođe i činjenica da dubinska rekonstrukcija piste nije rađena od otvaranja aerodroma, dakle 61 godinu. Jasno je da vojni aerodrom kod Batajnice, kako je to nekada bilo razmatrano, ne bi mogao ni na koji način da apsorbuje obim današnjeg saobraćaja koji je, pre svega, pogonjen istorijski nezabeleženim rastom Er Srbije.

– Umetnuta pista je izgrađena kako bi se omogućilo izvođenje radova na rekonstrukciji glavne piste, kao i u slučaju bilo kakvih nepredviđenih situacija ili potreba za zatvaranjem glavne piste. Umetnuta pista je opremljena najsavremenijim radio-navigacionim uređajima, kao i svim ostalim sistemima kao i glavna poletno-sletna staza, neophodnim za omogućavanje instrumentalnog preciznog prilaza kategorije III, ILS Cat III. – kaže Vlaisavljević.

Obrazlaganje odluke o umetnutoj pisti on nastavlja sa vraćanjem u raniji period odluke da se, umesto sopstvenim snagama, Srbija, kada je razvoj aerodroma u pitanju, okrene inostranom partneru – kao i doslovno svaka zemlja u našem bližem i daljem okruženju:

– Kao što smo više puta ispričali, projekat koncesije se nije desio preko noći. On je rezultat, u skladu sa preporukom ICAO, prethodne opsežne tehničke, pravne i finansijske analize urađene od strane savetnika Vlade Republike Srbije, konzorcijuma predvođenog investicionom bankom Lazard u čijem timu je bio i svetski poznat tehnički savetnik, kompanija Mot Mekdonald.

Ova kompanija je, koristeći iskustva sa drugih aerodroma, ali i projekcije saobraćaja, pa i potrebe Republike Srbije i fizički prostor za razvoj, procenila da za beogradski aerodrom najviše odgovara model Getvika, sa umetnutom poletno-sletnom stazom.

Model predviđa korišćenje umetnute poletno-sletne staze prilikom rekonstrukcije postojeće poletno-sletne staze ili u drugim okolnostima kada je postojeća poletno-sletna staza van funkcije. Njena neophodnost je pokazana u leto 2018. godine, pre početka koncesije, kada je usled pucanja gume na vazduhoplovu kompanije Idžipt er, koji se dogodio na postojećoj poletno-sletnoj stazi, aerodrom više sati bio zatvoren za saobraćaj. To se sa izgradnjom i puštanjem u rad umetnute poletno-sletne staze više neće dešavati. Navedeno je važno i usled planiranog obima saobraćaja koji treba do kraja koncesije da dostigne skoro 15 miliona putnika.

Podsetiću Vašu čitalačku publiku da je tim AD „Aerodrom Nikola Tesla“ deo bivših timova investicija i razvoja, pravnog i finansijskog tima aerodroma. Prema našem saznanju, rekontrukcija piste je teoretski bila izvodljiva bez potpunog zatvaranja aerodroma, ali je Tehnički savetnik smatrao da s obzirom da se ne radi samo o presvlačenju gornjeg afaltnog sloja, kako se radilo decenijama unazad, već da je potrebna dubinska rekonstrukcija oštećenja donjih slojeva kolovozne konstrukcije. Prema mišljenju savetnika, dubinska rekonstrukcija bila bi od značajnog uticaja na neprekidno odvijanje saobraćaja.

Napomenuću da se ovoj rekonstrukciji pristupa nakon više od 6o godina od izgradnje glavne poletno-sletne staze koja je izgrađena u periodu 1959. – 1962. godine, i u nekoliko navrata je vršena rehabilitacija asfaltnog sloja kako bi se održale operacije. Rekonstrukcija oštećenja donjih slojeva kolovozne konstrukcije zahteva zatvaranje poletno-sletne staze zbog čega se izvođenju radova i pristupa po završetku izgradnje umetnute i izmeštanju kompletnog saobraćaja na istu. – objašnjava Vlaisavljević.

Dve piste i obim saobraćaja

Pored tehničkih razloga vezanih za neophodnost privremenog zatvaranja originalne piste postoje planovi (još i iz vremena bivše Jugoslavije) prema kojima aerodrom pored Surčina ima rezervisan prostor za širenje. Prema tim planovima, eventualna potreba za drugom pistom mogla bi se realizovati na suprotnom kraju aerodroma.

– Druga pista je bila predviđena i prethodnim planskim dokumentom pre 30 godina, ali za njom nije nastala potreba. Izgradnji infrastrukturnih objekata, posebno kada je u pitanju vazdušni saobraćaj koji je hiperosetljiv na svaku eksternu promenu, sankcije, rat, pandemije, epidemije, promene vlasti i slično se pristupa onda kada za njih ima ekonomskog opravdanja i u realnosti procenjene potrebe na osnovu izvršenih analiza i saobraćajnih statistika.

Druga, nezavisna pista je sastavni deo i novog planskog dokumenta za kompleks aerodroma, a izgradnji će se pristupiti kada za njom nastane realna saobraćajna potreba. Treba napomenuti da izgradnja druge, nezavisne piste, podrazumeva i izgradnju prateće infrastrukture sa svim servisnim, logističkim i tehničkim sadržajima, rulnim stazama, spojnicama, platformama, manipulativnim i parking prostorima, kao i novom terminalnom zgradom.

Dodatno , kao što smo naveli, postoje brojni aerodromi sa mnogo većim saobraćajem od beogradskog koji su „single runway operated“. Trenutno smo „slot non-coordinated“ aerodrom, što se može promeniti kada broj operacija pređe odredjeni nivo. Shodno tome nije presudan broj pisti, već kako i kojom veštinom upravljaš aerodromom, a mi smo izabrali najvećeg operatera na svetu sa preko 60 aerodroma u svom portfelju pa čvrsto verujemo da će organizovati saobraćaj u svom i našem najboljem interesu uz logističku podršku SMATSA-e i DCV-a. – kaže Vlaisavljević za naš portal.

Regulaturno ograničenje u pogledu zabrane korišćenja obe piste na „Nikoli Tesli“ u isto vreme je pre svega pitanje bezbednosti. Paralelne operacije neće biti ni potrebne beogradskom aerodromu još duže vreme:

– Tačno je da bi beogradski aerodrom trebalo da ostvari planirani saobraćaj do kraja koncesije od skoro 15 miliona putnika i da za to ne postoji saobraćajna potreba u pogledu istovremenog korišćenja dve piste.

Međutim, avio-industrija je izuzetno dinamična i niko ne može sa sigurnošću davati dugoročne prognoze. Ja lično mislim da će saobraćaj biti i veći nego što je predviđeno. Umetnuta pista neće moći da se koristi paralelno sa postojećom, već će se koristiti kao paralelna rulna staza, kao i prilikom bilo kakvih nepredviđenih situacija ili zbog potrebe za zatvaranjem glavne piste, gde će preuzeti funkciju piste za operacije poletanja i sletanja vazduhoplova.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tango Six Portal (@tangosix)

Upravljanje vazdušnim prostorom i vođenje vazduhoplova na manevarskim površinama je u nadležnosti Kontole letenja Srbije i Crne Gore koji svojim iskustvom i efikasnošću obavljanju svoj posao u skladu sa najvišim svetskim standardima i na najvišem nivou. Vođenje vazduhoplova će biti prilagođeno novom sistemu spojnica i rulnih staza, novim pozicijama za čekanje za izlazak na poletno-sletnu stazu, novim parking pozicijama, što je sastavni deo odgovarajućih vazduhoplovnih procedura sa kojima su kontrolori upoznati i prošli odgovarajuće obuke. – završava Vlaisavljević.

Kako kaže, nakon završetka radova na rekonstrukciji glavne piste, i njenom ponovnom puštanju u saobraćaj, umetnuta će se koristiti kao paralelna rulna staza, zajedno sa sistemom rulnih staza – spojnica. Dodatno, završetkom radova na glavnoj pisti, biće puštene u upotrebu i četiri nove rulne staze za brzi izlazak vazduhoplova koje će smanjiti vreme zauzeća piste omogućavajući avionu da napusti pistu sa određenom brzinom, nakon kočenja, ali bez zaustavljanja, što će značajno povećati kapacitet piste i upravljanje na manevarskim površinama.

Vlaisavljević za Tango Six kaže i da će, u daljoj budućnosti, verovatno nakon sledećih 60 godina, moguće, doći do potrebe za još jednom dubinskom rekonstrukcijom. Kaže da ne postoji nijedan razlog da se pomisli da će njen životni vek biti išta kraći ubuduće. Naglašava da će oprema sistema sletanja za precizan instrumentalni prilaz (ILS) koja je novopostavljena na pragu nove umetnute piste 12R tu ostati zauvek. Neće biti uklanjana ili degradirana jer će se umetnuta pista možda nekada koristiti ukoliko glavna bude bila blokirana.