[ANALIZA] Da li je borbeni avion F-16 ratnog vazduhoplovstva Ukrajine oboren raketnim sistemom Patriot?

Prilikom nedavnog ruskog masovnog kombinovanog udara po ciljevima širom Ukrajine koji je balističkim i krstarećim raketama, kao i dronovima-kamikazama, izvršen krajem avgusta, ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo izgubilo je svoj prvi borbeni avion tipa F-16.

Za sada se zna da je istraga ovog događaja u toku, samim tim zvanično još uvek nije poznat razlog uništenja letelice i pogibije pilota.

U različitim medijima, na društvenim mrežama, blogovima, portalima, od tada se pojavilo mnoštvo analiza, tvrdnji, spekulacija, pretpostavki onoga što je moglo da se desi, a zapravo su se u tim izlaganjima pretresle sve moguće varijante uzroka gubitka prvog F-16 RV Ukrajine.

Jedna od verzija koju su spominjali i neki ukrajinski politički zvaničnici, jeste da je avion oboren takozvanom „prijateljskom“ vatrom, a konkretno je pomenut i raketni sistem PVO tipa Patriot kojima je opremljena ukrajinska protivvazudhoplovna odbrana.

Predmet ove Tango Six analize su mogućnosti i verovatnoća da se tako nešto dogodi, kroz prikaz dela istorije borbene upotrebe i funkcionisanja ovog američkog PVO sistema velikog dometa.

„Nema letova avijacije nad zonom odgovornosti kopnene PVO“

Među pripadnicima našeg RV i PVO kruži jedna novija legenda, koja kaže da je prilikom jednog od ranijih susreta naših oficira sa ruskim oficirima, postavljeno i pitanje kako se sistem raspoznavanja ’’svoj-tuđ’’ (IFF) pokazao u realnim borbenim uslovima, odnosno, koliko je avijacija bezbedna da leti nad zonom odgovornosti sopstvenih kopnenih jedinica PVO.

Odgovor je navodno bio pomalo iznenađujući, a glasio je „nema letova avijacije nad zonom odgovornosti PVO u kojoj aktivno deluje kopnena PVO“. Sistem IFF se, kako se dalje govorilo, može ometati i obmanjivati, a teško je očekivati da će komandir i operator na kopnenom sistemu PVO da gledaju avion koji im se približava, nadajući se da im je sistem raspoznavanja pravilno označio cilj kao prijateljski. Dakle, mora postojati sistem koordinacije delovanja između vazduhoplovnih snaga i snaga PVO, i ne može se samo oslanjati na sistem raspoznavanja.

U dosadašnjem toku rata u Ukrajini, zebeleženo je najmanje 6-8 prijateljskih obaranja ruskih borbenih aviona od strane sopstvene PVO. U ovaj broj bi verovatno trebalo uračunati bar još toliko oštećenih aviona, ali i jedan broj oborenih i oštećenih helikoptera. Da li je to previše ili u nekim granicama dopuštenog, za dve i po godine rata, bilo bi zaista interesantno istražiti kroz neke druge sukobe nakon Drugog svetskog rata, a nakon početka uvođenja u operativnu upotrebu kopnenih raketnih sistema PVO.

Prijateljskih obaranja bilo je i u Vijetnamskom ratu i to sa obe strane, ali i u arapsko-izraelskim ratovima, gde je u sukobu iz 1973. godine arapska koalicija sopstvenim sistemima PVO zemlja-vazduh, oborila gotovo podjednak broj svojih i izraelskih aviona. Takvih slučajeva je bilo i u “Pustinjskoj oluji“, ali i u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.

Ipak, da li su ovakvi slučajevi karakteristični samo za zemlje sa naoružanjem istočnog porekla ili se to dešavalo i državama sa naoružanjem zapadne proizvodnje? Pitanje je na mestu, jer se obično pogrešno ovakvi događaji stalno pripisuju istočnom (sovjetskom/ruskom) naoružanju, nemaru i nepažnji jedinica koje rukuju tim sistemima.

Obzirom da ovde govorimo o padu ukrajinskog F-16, za čiji pad odgovornost nisu preuzele ruske jedinice RV i PVO, da li je moguće da se desio prijateljski incident?

Patriot je obarao savezničke avione, i bio pogađan “prijateljskim“ raketama

Tokom proleća 2003. i invazije američkih i savezničkih snaga na Irak, raketne baterije protivvazduhoplovne odbrane američke vojske naoružane sistemima Patriot bile su toliko opasno nepouzdane i sklone dejstvu na prijateljske avione da su izazvale kratak, a danas u velikoj meri zaboravljeni sukob između raketaša i pilota lovaca savezničkih vazduhoplovnih snaga.

– Mnogi saveznički piloti verovali su da im Patriot predstavlja veću pretnju nego bilo koja raketa zemlja-vazduh u iračkom ratnom inventaru – napisao je Benjamin Lambeth u svojoj iscrpnoj ratnoj monografiji “Neviđeni rat”.

„Patrioti su nas prestrašili“, primetio je tada jedan od pilota na lovcu F-16. Dok su rakete sistema PVO Patriot oborile dva saveznička borbena aviona, ubivši tri člana posade, piloti su učinili sve da izbegnu raketne baterije Patriot. U jednom slučaju pilot vazduhoplovnih snaga je dejstvovao na raketni položaj Patriota.

Kada su američke snage i njihovi zapadni saveznici ušli u Irak 2003. godine, za njima su išle i baterije raketnog sistema PVO Patriot sa 60-tak lansera, kako bi pružale zaštitu od potencijalnih napada iračkih borbenih aviona, kao i napada balističkim raketama.

Ipak, 23. marta 2003. godine, baterija Patriot oborila je lovac-bombarder Kraljevskih vazduhoplovnih snaga Velike Britanije tipa Tornado koji se vraćao u Kuvajt nakon misije iznad Iraka. Tom prilikom poginula su oba člana posade.

Patrioti su se i nakon toga pokazali velikom pretnjom. „Savezničke posade su doživele značajan skok nivoa stresa kad god su delovale unutar dometa raketa sistema Patriot“, pisao je Lambeth.

– Više od nekoliko njih koje je zahvatio radar sistema Patriot bilo je primorano da izbaci mamce, započne energično manevrisanje i panično pozove AWACS kako bi naredili bateriji Patriot da prekine zahvat. –

Piloti američkog vazduhoplovstva brzo su izgubili strpljenje sa raketašima. Jednog dana nakon obaranja Tornada, pilot F-16 je leteo iznad An Najafa u Iraku, kada ga je radar sistema Patriot zahvatio. Pilot je ispalio protivradarski projektil HARM koji je uništio Patriotov radar, ali, na sreću, nije povredio posadu jedinice.

Ipak, već 2. aprila iste godine, Patriot je iznad južnog Iraka oborio borbeni avion američke mornarice F/A-18. Pilot Horneta koji je poginuo otkrio je dolazeću raketu i pokušao da je izbegne. Drugi član posade je preživeo pogodak.

Tokom svih ovih dešavanja, traženi su uzroci, dok su krivicu za ove incidente vazduhoplovci i raketaši prebacivali jedni na druge. Za posadu Tornada tvrdilo se da im sistem IFF nije radio kako treba, a sa druge strane pilot F-16 koji je neutralisao Patriot je tvrdio da nije znao da je u pitanju radar sistema Patriot.

Ipak, iz kasnije sprovedenih mera, moguće je zaključiti i uzroke. Naime, američka komanda je naredila jedinicama PVO Patriot da ubuduće na rade u automatskom režimu rada, a pilotima vazduhoplovstva da ubuduće koriste nekodirani sistem IFF, koji je ocenjen kao sigurniji.

Sve ovo se dešavalo u uslovima kada na američke trupe nije dejstvovao niti jedan irački borbeni avion, a lansiranja balističkih raketa su bila veoma retka. Postavljalo se i pitanje, kako bi se jedinice RV i PVO američke vojske i saveznika snašle u uslovima kada protivnik na njih podiže veći broj aviona i lansira veći broj balističkih i krstarećih raketa, kada je u navedenim uslovima sistem pokazao sve svoje slabosti.

Ukrajina i princip rada Patriota

Prema dostupnim podacima, avion ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva F-16 sa pilotom Aleksejom Mesom sa pozivnim znakom „Moonfish“, srušio se 26. avgusta ove godine, prilikom kako je zvanično objavljeno „obavljanja borbenog zadatka u odbijanju ruskih napada raketama i dronovima“. Iako nije naveden uzrok pada letelice, u prvim obraćanjima javnosti samo kratko je saopšteno da „nije u pitanju krivica pilota“.

U tom slučaju postoji nekoliko mogućih uzroka pada.

Prvi je da je srušen dejstvom ruske lovačke avijacije, ili raketnih jedinica ruske PVO (ruska vojska se nije oglasila ovim povodom). Tu je potom mogućnost da je avion pogođen usled dejstva balističke rakete prilikom poletanja ili sletanja na aerodrom, jer su u tom periodu vršeni napadi na baze na kojima bi se potencijalno mogli nalaziti ukrajinski F-16. Poslednji izrok je ozbiljan kvar letelice koji se završio katastrofom.

Međutim, poslanica u ukrajinskom parlamentu i potpredsednica Odbora za odbranu Marijana Bezugla, tvrdi da ima informacije da je avion F-16 oboren sistemom PVO Patriot ukrajinske vojske usled „nedostatka koordinacije“ između jedinica. Ovu vest ubrzo su preneli mnogi evropski i svetski mediji i iako nije još uvek zvanično potvrđena, postoji mnogo pristalica ove verzije događaja.

Raketni sistem PVO Patriot primenjuje složene računarske algoritme za procenu brzine i visine cilja i, u slučaju aviona, signala njegovog radio transpondera. Ako računar odluči da se to podudara sa profilom neprijateljskog aviona ili projektila, na ekranu operatora cilj se prikazuje kao neprijateljski. U određenim režimima, Patriot može čak i automatski lansirati raketu na reflektovani radarski signal od cilja za koji je procenjeno da je neprijateljski.

Pisali smo ranije o dva osnovna režima rada raketnog sistema PVO Patriot. To su automatski i poluautomatski. Klasičan, ručni režim kod Patriota ne postoji.

Kod automatskog režima rada, radarska stanica sama traži, otkriva i prati ciljeve. Kada se ciljevi automatski otkriju, sistem ih postavlja u „red za angažovanje – TBEQ“. Sistem će sam odlučiti koji tip projektila će biti lansiran, sa kog lansera i kada. Jedino što operator ovde može da učini jeste da isključi ili uključi radar (odnosno njegovo zračenje u prostor).

Imali smo prilike na samom početku upotrebe sistema Patriot kod ukrajinske vojske da vidimo da se automatski rad aktivno koristi. To je i razumljivo jer je vreme obuke zbog situacije bilo skraćeno i bilo je potrebno što pre rasporediti jedinice na teren. Tom prilikom smo samo u jednom ruskom napadu na aerodrom i druge ciljeve u okolini Kijeva, mogli videti lansiranje većeg broja (oko 30-tak) projektila u veoma kratkom vremenskom periodu. Dakle, i ovde smo videli nešto što može u određenim trenucima da bude mana automatskog režima rada, ako se potroši preveliki broj raketa u odnosu na njihov raspoloživi broj.

Nešto je drugačija situacija kod poluautomatskog režima rada, koji je sličan automatskom režimu, ali sa bitnom razlikom da operator ima mogućnost da sam odredi i označi ciljeve za koje smatra da su neprijateljski, da predstavljaju opasnost i da ih odgovarajućom upravljačkom palicom po svojoj proceni postavi u „red za angažovanje – TBEQ“. Sistem će dalje sam odlučiti koji tip projektila će biti lansiran, sa kog lansera i kada.

Prema tome, iskusan operator i komandir će u određenim situacijama bolje odrediti koji su ciljevi stvarna opasnost i na koje ciljeve treba da dejstvuje Patriot, koji ciljevi su prioritet (redosled gađanja), koji su prijateljski, a koji to nisu. Takođe, znajući i to koliko imaju raspoloživih raketa oni će znati i racionalnije da ih troše.

Imajući sve to u vidu, možemo zaključiti da je sasvim moguće, a i bliska istorija to dokazuje, da raketni sistemi PVO Patriot, pogotovo ako rade u automatskom sistemu, mogu dejstvovati čak i na ciljeve koji se pravilno registruju sistemom raspoznavanja ukoliko njihovi parametri leta u algoritmu sistema prikažu da se radi o cilju koji predstavlja opasnost. To je, kako se tvrdi u američkim izvorima, rešivo ukoliko se primeni takozvani nekodirani sistem raspoznavanja, ali je taj sistem skloniji ometanju i čak obmanjivanju.

Poluautomatski režim rada bi trebalo, kako su američke analize pokazale, da ukoliko su za komandama iskusni operatori i komandiri, u većoj meri otkloni ove rizike, ali se na kraju opet možemo vratiti na sam početak i pitanje: da li avijacija treba da deluje u zoni odgovornosti u kojoj aktivno deluje sopstvena PVO?

Druga pitanja koja treba postaviti i koja treba da budu predmet dublje analize jesu da li se treba osloniti samo na sistem raspoznavanja ili treba više raditi na koordinaciji rada jedinica, organizaciji rada po zonama i sektorima, vremenskim intervalima i smenama.

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran je koautor nove knjige „Samohodni raketni sistem 2K12 Kub-M / Kvadrat – Od SFRJ do Srbije“. Za sve informacije u vezi naručivanja knjige možete mu se obratiti direktno na mail: zoran_vukosavljevic@yahoo.com

Zoran je i administrator „grupe o PVO tehnici na Fejsbuku“ .