[ANALIZA] Novi podaci o dejstvima Vojske Jugoslavije protiv USAF jurišnika A-10 „Thunderbolt“ iznad Kosova i Metohije 1999. godine

Tango Six uporno, već nekoliko godina, prikuplja nova svedočenja o sukobima na nebu tokom agresije na Jugoslaviju 1999. godine. Iako nismo telo države ni vojske, niti smo istoričari/istraživači, trudimo se da prikupimo nove podatke o do sada neobjavljenim pogocima, detonacijama koje su se dogodile blizu ciljeva koji su preživeli i naknadno sleteli.

Od rekonstrucije bombardovanja grdeličke klisure, izbegavanje četiri Neve lansirane na jednan USAF avion, mogućeg oštećenja bombardera B-1B, novih detalja o obaranju pukovnika Milenka Pavlovića, PVO gonjenja „Prowlera“, još jedne verzije bombardovanja RTS-a. Zatim smo analizirali učinke artiljerijsko-raketnih jedinica tokom rata, i sa posebnim zadovoljstvom kopali sve moguće podatke koji nam mogu reći da li je bilo još pogodaka aviona F-117A, i sa kojim raketama.

Potrudili smo se i da napravimo i Sveobuhvatnu lista NATO gubitaka iznad SR Jugoslavije i regiona tokom rata 1999. godine.

Konstatovali smo još ranije da nikada nije napisana detaljna analiza NATO dejstava u agresiji nad SRJ, bar u onoj meri u kojoj je to učinjeno nekih sedam godina nakon završetka 1. Zalivskog rata, kada su amerikanci napisali analizu toliko preciznu da su tabelarno prikazali svaki avion koalicije koji je oboren, teže oštećen i zatim rashodovan, pa čak i lakše oštećen i kasnije vraćen u upotrebu. Čak su naveli i kojim tipom sistema je letelica pogođena (protivavionska artiljerija, IC samonavođeni raketni sistemi, radarski navođeni raketni sistemi ili „iz drugih i nepoznatih razloga“). Ovo „iz drugih i nepoznatih razloga“ je najčešće bilo pogađanje savezničkih aviona u vazduhu od strane iračkih lovaca, pa tako i amerikanci teška srca priznaju jedan (a možda ih je bilo i više) gubitak F/A-18 Horneta u vazdušnoj borbi sa iračkim lovcem sovjetske proizvodnje tipa MiG-25.

Prinuđeni smo da se služimo onim analizama i zapisima koje imamo sa Zapadne strane, nekim našim analizama i procenama i naravno materijalnim dokazima, u nadi da će se pojaviti novi dokazi ili pak svedočanstva određenih zanimljivih događaja iz tog perioda. Perioda herojstva, znanja i truda da se narod na zemlji odbrani.

„Krpljenje“ jednog od najboljih USAF jurišnika

Nikada se nismo detaljnije bavili veoma široko korišćenim i veoma opasnim američkim frontovskim bombarderima A-10 „Thunderbolt“, koji su, pogotovo u rejonu Kosova i Metohije i juga centralne Srbije, ali pri kraju rata i u bokokotorskom zalivu u rejonu poluostrva Luštica i na jadranskoj obali kod Ulcinja sejali strah, ali i municiju sa osiromašenim uranijumom. Pored toga, korišćen je i u CSAR misijama evakuacije i spašavanja oborenih pilota. Avion je podzvučan, veoma dobro oklopljen i sa prepoznatljivim motorima, razdvojenim i smeštenim sa gornje leve i desne strane. Opremljen je rotacionim topom GAU-8/A kalibra 30 mm i može biti naoružan širokim spektrom vođenih i nevođenih avionskih bombi, kasetnih bombi i navođenih projektila vazduh-zemlja.

Ovaj avion je bio toliko neprijatan za kopnene snage Vojske Jugoslavije, da je u jednom trenutku na području Kosova i Metohije čak, nezvanično, dat prioritet jedinicama PVO da se svim raspoloživim sredstvima posebno koncentrišu na ove letelice koje su nanosile gubitke u tehnici i ljudstvu snagama Vojske Jugoslavije.

U tom smislu je i zanimljivo analizirati, koliko se to može u jednom tekstu, borbu između jugoslovenskih artiljerijsko-raketnih jedinica PVO i američkih frontovskih bombardera A-10A.

U tome će nam pomoći i podaci iz dostupnih publikacija sa Zapada, a koje govore o gubicima među ovim avionima, iako, podsećam, ove podatke ne treba uzimati kao potpune, jer detaljna analiza sa strane NATO-a nikada nije u suštini urađena. Ili to nama, kao u slučaju Srbije, nije poznato.

Tako se u publikaciji “NATO Air War for Kosovo: A strategic and operational assessment” može pronaći podatak da su tokom 78-dnevnog vazdušnog rata nad SRJ, pogođena četiri aviona A-10A od kojih su dva pogođena, kako se navodi protivavionskom artiljerijom ali nisu oborena. Jedan je pogođen IC samonavođenom raketom u jedan od motora i prinudno sleteo na aerodrom Petrovec u Skopju, dok je još jedan avion pogođen „mobilnim raketnim sistemom PVO“ ispod kokpita pilota, ali se projektil, kako se navodi, nije aktivirao i letelica je prošla sa lakšim oštećenjima konstrukcije.

Pre nekoliko dana se pojavio podkast na izuzetnom YouTube kanalu nekadašnjeg aktivnog pilota-oficira USAF-a gde smo, ponovo, primetili jedno interesantno svedočanstvo.

Pukovnik G. Hall Sebren mlađi, zamenik komandanta Centra za održavanje američkih vazduhoplovnih snaga u ovom podkastu priča o tome kako se održavaju borbeni avionu u USAF-u i samo zbog toga vam preporučujemo da ga u celosti preslušate.

Sebren je kao mlad poručnik učestvovao u operaciji „Saveznička Sila“ 1999. god nad tadašnjom SRJ u sastavu 81. Lovačkog puka (81. Fighter Squadrom FS) koji je u svom sastavu imao avione A-10A. Pukovnik prepričava da su dve letelice A-10 tokom obavljanja misije nad SRJ bile pogođene, kako on svedoči, protivavionskim raketama u motore, jedna letelica u levi, a jedna u desni motor.

Piloti ovih aviona uspeli su prinudno da slete, a motori su se, kako svedoči, rasprsnuli i letelice nisu bile borbeno upotrebljive. Inače,  radi o dva odvojena događaja (ne istovremena), ali se po daljem opisu može naslutiti da su letelice pogođene u (relativno) kratkom vremenskom razmaku jedna nakon druge. Dalje saznajemo da su pozvali u pomoć stručno osoblje iz sastava jednog od tadašnjih Pukova za borbenu logističku podršku, kojih je u to vreme bilo ukupno tri. Njihov zadatak je bio, kako pukovnik svedoči, da pronađu rešenje kako da „veoma polomljenu letelicu, ponovo vrate u letno stanje“. Pripadnici jedinice su na skladištima rashodovanih aviona i aviona koji čekaju na remont i opravku koje oni nazivaju „boneyard“ pronašli odgovarajuće motore i druge neophodne delove, skinuli sve oštećene komponente sa pogođenih aviona i izvršili zamenu sa ispravnim delovima. Zatim su vršene provere na zemlji, a potom i u letu i letelice su ponovo bile spremne za upotrebu.

Iz svedočenja pukovnika Sebrena, nije jasno da li su se letelice vraćale u misiju nad tadašnjom Jugoslavijom, pogotovo što je i sam konstatovao da je rat trajao „samo 78 dana“. Iz podataka koje sam uspeo da pronađem iz drugih izvora, bilo je potrebno 31 dan da se na letelici A-10 pogođenoj u motor 02.05.1999. godine,  izvrši zamena motora, što je značilo nekih 4-5 dana pred potpisivanje Kumanovskog sporazuma i prekida bombardovanja.

Za drugu letelicu, nemamo vremenski okvir kada se dogodilo pogađanje, ali iz priče američkog pukovnika možda se može naslutiti da su obe letelice opravljane u istom periodu, tako da je verovatno da su obe popravljene pred sam kraj sukoba, ali je upitno da li su odmah krenule i u borbene misije, da li je bilo potrebe za tim i da li je korisno i opravdano tek opravljene letelice svega nekoliko dana od opravke odmah vraćati u borbenu zonu, pogotovo kada se očito bližio kraj rata, a Amerikancima (na žalost) ipak nije falilo ovih aviona da su bili primorani na tako nešto.

U knjizi „A-10’s over Kosovo@, autora pukovnika Kristofera Hejva i potpukovnika Fila Hauna, pominje se i opisuje pogađanje i teško oštećenje jedne letelice 02.05.1999. godine, ali se ne navodi da li se ona vraćala u zonu borbenih dejstava, što navodi na zaključak da najverovatnije – nije.

Dakle, iz ove priče pukovnika Sebrena, saznajemo da su dva aviona A-10 imala teška oštećenja motora i okolne konstrukcije letelice od protivavionskih raketa i da su krajnjim naporom logističke jedinice vraćena u letno stanje.

Šta kažu naši izvori?

Kao što sam rekao, borba protiv aviona A-10 je u jednom trenutku, posebno nad područjem Kosova i Metohije, postala posebno važna za naše jedinice PVO, ali i za druge jedinice kopnene vojske koje su morale tražiti načine da se sklone od pogleda ovih „ubica sa neba“. Sve artiljerijsko-raketne jedinice PVO stacionirane na području KiM i juga centralne Srbije gde su ovi avioni najviše korišćeni, imali su posebnu želju da baš ovaj avion pogode i obore nad našom zemljom.

O tome postoje i neka svedočanstva sa naše, ali i sa američke strane.

Prema podacima naših sistema radio-elektronskog izviđanja, 16.04.1999. godine jedan od aviona A-10A (81-0984 kodna slova SP), iz 81. FS, sleteo na aerodrom Skopje, a razlog sletanja je bio „pad pritiska goriva“.

Dana 02.05.1999. godine, jedna od baterija 4. diviziona 52. arbr iz sastava Prištinskog korpusa, raketom 9K32 „Strela-2M“ pogodila je, u reonu sela Klokot kod Gnjilana, američki jurišni avion A-10 „Thunderbolt“. Avion je pogođen u levi motor sa koga je otpala oplata koja se i danas čuva u jedinici kao trofej. Avion je prinudno sleteo sa teškim oštećenjem jednog motora na aerodrom Petrovac. Za ovaj avion se tvrdi, kako sam ranije naveo, a prema podacima koje sam pronašao pre više godina, da su oštećenja otklonjena i novi motor i delovi ugrađeni nakon 31 dan od prinudnog sletanja, (prema izvorima iz knjige “A-10s over Kosovo”, avion je opravljen nakon “manje od 30 dana”)  svega nekoliko dana pred kraj rata.

Artiljerijsko-raketne jedinice PVO tadašnje Vojske Jugoslavije, pogodile su još jedan A-10 iznad teritorije Kosova i Metohije i to dana 11.05.1999.

Izvor se može pronaći i u domaćim publikacijama, ali za ovu analizu ja ću opet koristiti američku publikaciju, knjigu „A-10s over Kosovo“ i izjavu tadašnjeg kapetana-pilota Krisa Šorta, koji je pilotirao pogođenim jurišnikom.

Inače, kapetan Kris Šort je sin tadašnjeg komandanta vazduhoplovnog dela operacije Saveznička Sila generala Majka Šorta, a danas je i sam brigadni general američkog vazduhoplovstva. Tokom penjanja, kapetan Kris Šort je osetio „udarac“ na donjoj strani trupa aviona, iza svog sedišta. Kao mera samoodbrane i njegova letelica i letelica u sastavu pare, izbacile su IC mamce. S obzirom da su oba aviona bila upravljiva, letelice su nastavile do tankera, tankirale se i nastavile misiju u kojoj su otpustile Mk-82 bombe na srpski cilj na Kosovu i Metohiji.

Letelice su se potom vratile u svoju bazu „Gioia del Colle“. Kada su avioni bili u fazi razoružavanja, tehničko osoblje je na A-10 Krisa Šorta primetilo oštećenje sa donje strane trupa. Od pogotka projektila ili njegovih fragmenata, otkinuta je FM antena i primetno je veliko udubljenje na donjoj strani trupa sa crnim tragovima paljevine.

Projektil je očigledno eksplodirao veoma blizu letelice i kapetan Šort je sretno umakao.

U ovom slučaju se u američkim izvorima tvrdi da se radi o pogotku „mobilnog raketnog sistema PVO“, što bi mogla biti raketa sistema PVO Strela-10M, kako se uglavnom navodi u zapadnim izvorima, ali koja se nije aktivirala. Ipak, ne treba isključiti ni mogućnost da je letelica pogođena granatom iz protivavionskog topa koja je samo odskočila od trupa letelice i nije probila trup.

Dakle, od ranije smo već imali podatke iz naših i zapadnih izvora, ali i materijalne dokaze za pogađanje dva aviona A-10A i informaciju izviđačkih jedinica o prinudnom sletanju jednog A-10A u Skopje, dok smo sada saznali od pukovnika Sebrena detalje za pogađanje još jednog A-10A takođe u motor. Ostaje nam, prema američkim podacima još (barem) jedna letelica A-10A koja je pogođena, ali za koju nemamo detalje kako i kada se dogodila.

Takođe, treba napomenuti da je više artiljerijsko-raketnih jedinica PVO prijavilo pogađanje aviona A-10 iznad Kosova i Metohije te 1999. godine.

Nasilje nad A-10

Dana 01.05.1999 u popodnevnim satima, grupa aviona A-10 u pratnji SEAD avijacije F-16CG imala je zadatak uništenje opreme Vojske Jugoslavije u okolini aerodroma Slatina kod Prištine. Po dolasku u rejon, u 17:22 časova, 1. Samohodna raketna baterija PVO Kub-M iz sastava tadašnjeg 311. Samohodnog raketnog puka iz Prištine, lansirala je četiri rakete na nadolazeće A-10 uz korišćenje televizijskog optičkog sistema.

Četvrta raketa, lansirana sa drugog lansera je ostvarila stabilan zahvat i pratila cilj do eksplozije „u blizini aviona“.

Američki izvori iz pomenute knjige, kažu da je „avion A-10 pobedio projektil“ bez dodatnih detalja.

Nakon 10-15 minuta NATO avijacija (A-10 i F-16CG) vrši kontraudar po vatrenom položaju 1. baterije PVO sa pet avio-bombi i dve vođene rakete. Prilikom dejstava nije bilo povređenih. Lakše je oštećen RStON (radarska stanica osmatranja i navođenja) i UPPC (Uređaj za prenos podataka o cilju).

Po američkim izvorima, udarna grupa ide nazad na dopunu gorivom i naoružavanje i vraća se nakon 45 minuta pojačana sa još A-10 aviona i opet uz pratnju SEAD grupe u isti rejon. S obzirom da je 1. srb PVO Kub-M bila u velikoj opasnosti, u rad se uključila posada 2. Srb PVO Kub-M radi zaštite svojih drugova kojima je NATO avijacija zamislila potpuno uništenje.

U 18:32 časova, 2. srb PVO Kub-M na nadolazeću grupu lansira 2 protivavionske rakete.

Rezultat dejstva nije poznat ali se čula eksplozija u vazduhu. Po američkim izvorima, ne pominje se kako su „pobedili“ prvu raketu, ali se pominje da je druga raketa pratila jedan A-10 koji je manevrisao koliko god je to bilo moguće, a onda je raketa „promašila za oko 300 metara“.

Nedugo zatim, položaj 2. srb PVO Kub-M je gađan sa pet laserski vođenih avio-bombi. Lakše je ranjen komandir raketne baterije, a jedan vojnik, inače strelac na lakom raketnom sistemu PVO Strela-2M je nažalost poginuo.

Dana 2. maja 1999. godine, u rejonu sela Globočica, na Kosovu i Metohiji, formirana je grupa za zasedna dejstva koju su činili 4. srb PVO Kub-M iz sastava 311. srp PVO Kub, zajedno sa 3 PAT 30/2 mm Praga iz sastava lake samohodne artiljerijske baterije PVO istog 311. Puka. U ranim jutarnjim satima zaposeli su zasedni položaj i maskirali sredstva. U jednom trenutku grupa jurišnika A-10 započinje preletanje granice Srbije i Albanije u potrazi za jedinicama Kopnene vojske. Avioni lete relativno nisko. U tom trenutku 4. srb PVO lansira prvu raketu sistema Kub prema grupi jurišnika A-10, iznad kojih su leteli F-16 kao SEAD podrška. Nakon nekoliko sekundi, poleće i druga raketa. Rakete eksplodiraju u blizini aviona i oni za trenutak nestaju iz vidokruga grupe. Prema oceni rezultata gađanja na indikatoru daljine, impuls cilja se ubrzo rasplinuo. Pogodak! Ipak, nekoliko trenutaka kasnije, pojavljuju se jurišnici A-10 i počinju otvarati vatru na borbenu grupu. Granate su proletale između sredstava grupe, kako između RStON-a i dva samohodna lansirna oruđa, tako i između topova 30/2 mm Praga.

Grupa se hitno prebacuje u marševski poredak i napušta položaj samohodno prema ranije dogovorenom skrovitom zaklonu. U protivnapadu jurišnika A-10, ispaljen je veći broj granata, ali na sreću niko nije povređen i nije bilo štete na borbenim komponentama sistemima Kub-M i 30/2 mm Praga.

Dana 17.05.1999. godine na avion A-10 dejstvovala je i raketna baterije Kub-M iz sastava 60. Samohodnog raketnog puka koja je bila premeštena na prostor Kosova i Metohije. Već po ustaljenoj proceduri i taktici koja se primjenjivala u uslovima potpune prevlasti neprijatelja u vazdušnom prostoru, u radu su koristili TOS (televizijski optički sistem). U datom trenutku, uočen je cilj na monitoru televizijskog optičkog sistema. Cilj je bio američki jurišnik A-10. Avion je dolazio iz pravca Albanije i preletao je upravo Šar planinu.

Operator nišanskog radara je uključio predajnik osvetljenja i po dobijanju gotovosti za lansiranje raketa, komandir baterije je lansirao raketu. Raketa je poletela i videlo se jasno da je imala vođenje, odnosno da se samonavodila na cilj, na osnovu navođenja radara i predajnika osvetljenja upravljačkom palicom televizijskog optičkog sistema. Avion A-10 je krenuo u manevar propinjanjem po visini. Raketa ga je sustizala i eksplodirala na granici zone uništenja. Nakon toga , posada je na monitoru videla i prijavila katapultiranje pilota. Avion je bio usmeren ka Makedoniji i uspeo je preleteti granicu. Posada je spakovala radar i lansere i sakrila se u očekujućem rejonu. Sredstva su maskirali granjem.

Nakon nekih pola sata do najviše sat vremena, veća grupa NATO aviona aktivno je nadletala prostor u kome je jedinica dejstvovala, jasno čekajući da se ponovo aktivira ili da ih pronađu tokom marševanja. Zato su mirovali i tek nakon nekoliko sati, a nakon što su NATO avioni odustali od potrage za njima, sredstva su pomerili na sledeći vatreni položaj.

Prema svedočanstvu očevidaca dejstva, pripadnika 311. Srp PVO Kub-M, raketa je eksplodirala sa zadnje strane aviona A-10A. Avion je počeo da pada pravo na dole, ostavljajući crni trag dima.

Raketna kreativnost

Za kraj bih izdvojio nekoliko posebno zanimljivih detalja, a tiču se gađanja aviona A-10 sa improvizovanim mobilnim raketnim sistemom PVO RL-4M, sa raketama R-73E sa dodatim motorom kao busterom radi povećanja dometa po daljini i visini, a smeštenim na samohodnu šasiju vozila Praga.

U knjizi „A-10’s over Kosovo“, pominje se aktivnost para jurišnih bombardera A-10A američke avijacije u misiji nad Kosovom. Autor pominje da se aktivnost odigrala poslednjeg dana rata, s obzirom da se, već znalo da će sporazum biti postignut i da će ovo biti poslednja borbena misija.

U tom smislu je tako i nazvano poglavlje u toj knjizi: „Poslednji dan za letenje – poslednja šansa za pogibiju“.

S obzirom na obaveštajne podatke koje su dobili od kolega iz AFAC misije, poleteli su u zonu jugozapadno od Prizrena, gde se navodno nalazila jugoslovenska artiljerija, oklopna vozila i tenkovi.

Nakon što su primetili formaciju u obliku konjske potkovice, drugi pilot u formaciji je dejstvovao po formaciji projektilima Mk-82.

Kako nije bilo nikakvog pokreta na zemlji, prvi pilot, vođa grupe iz formacije je odlučio da i on dejstvuje po „formaciji“ i to na istočnoj strani, projektilima Mk-82. Prilikom manevra izlaska iz napada i penjanja po visini, vođa para je naredio drugom pilotu da ponovo dejstvuje projektilima Mk-82, po zapadnoj strani formacije.

Baš kada se spremao da izvrši udar, drugi pilot je primetio lansiranje rakete zemlja-vazduh prema njima. Prekinuo je napad na ciljeve na zemlji i počeo protivraketne manevre sa izbacivanjem IC mamaca, a to je činio i vođa para.

Nekoliko trenutaka kasnije, primetio je raketu zemlja-vazduh kako proleće pored aviona vođe grupe i promašuje ga.

Uspeo je da primeti približnu poziciju „mobilnog lansera“, a karakteristično je bilo to da se dim još uvek nije potpuno razišao sa mesta lansiranja. Beli gusti trag rakete video se većim delom putanje kojom je prošla. Odmah im je bilo jasno da se ne radi o lakom prenosnom raketnom sistemu, nego o nečemu sa većim dometom.

Doneli su odluku da izvrše protivudar po mestu odakle se video dim od lansiranja rakete. Vođa para je po položaju dejstvovao topovima, a drugi pilot je zatim dejstvovao projektilima Mk-82 po drvoredu do saobraćajnice u blizini reona odakle je dejstvovano na avione, a gde bi se mogla nalaziti srpska vojna vozila.

Nakon izvršenih dejstava, vođa para je primetio eksploziju na zemlji, što je trebalo da bude potvrda da su nešto pogodili na zemlji.

Po povratku u bazu, prilikom analize misije, došlo se do zaključka da su verovatno pogodili „srpski mobilni raketni sistem PVO“, ali da će to teško moći da se potvrdi, jer „Srbi imaju običaj da sklanjaju pogođene i oštećene ostatke vojne tehnike“, te je potvrda na terenu teži posao.

Izneću podatke o dejstvima sistema PVO RL-4M koji su malo poznati našoj javnosti, a verujem da će biti zanimljivi i zbog lokacije baziranja ovog sistema na Kosovu i Metohiji, zbog ciljeva na koje su dejstvovali i datuma dejstava.

Naime, jedan samohodni raketni sistem PVO RL-4M bio je raspoređen na teritoriji Kosova i Metohije. Položaji su bili u reonu Prizrena, što odgovora opisu iz knjige američkih pilota.

Prvo gađanje, jedinica je imala 01.06.1999. godine, upravo na avion A-10A sa položaja nedaleko Prizrena. Na avion je, nakon ostvarenog zahvata svojom IC glavom, lansirana raketa R-73E sa dodatim busterom. Prema tvrdnjama očevidaca iz ove jedinice, raketa je pogodila levi motor aviona A-10A, na kome se navodno pojavio crni dim. Na isti avion, vatru je otvorila i artiljerijska jedinica PVO naoružana sa PAT L-70 Bofors kalibra 40 mm, a svedoci tvrde da je tom prilikom gustom vatrom topova, pogođena jedna laserski navođena avio bomba, odbačena sa A-10A.  Avion je ipak nastavio let u pravcu prema Tetovu.

Drugo gađanje izvršeno je 05.06.1999. godine na avion „Sea Harrier“ sa položaja južno od Prizrena, pored puta Prizren-Dragaš.

Treće gađanje izvršeno je dana 08.06.1999. godine, takođe iz rejona južno od Prizrena, ali se u izvorima ne navodi na koji cilj je dejstvovano, već se samo konstatuje promašaj. Ovaj događaj se sasvim verovatno podudara sa iznad opisanim svedočanstvom aktivnosti američkih pilota A-10A prilikom „poslednje šanse za pogibiju“, kako su karakterisali pomenuta dejstva u samom finišu rata.

Hteo bih na kraju da podvučem i to da su lake raketne jedinice naoružane lakim raketnim sistemima PVO Strela-2M i Igla i mobilni sistemi Strela-1M i Strela-10M, takođe dejstvovali na avione A-10, a brojna dejstva na ovaj tip vršile su i artiljerijske jedinice PVO naoružane topovima 30/2 mm Praga, 20/3 mm u više verzija i topovima 40 mm L-70 Bofors.

Stalno podsećam, a vidimo da se to i potvrđuje, da će vreme pred nama doneti izvesne nove informacije i pojašnjenja oko detalja vazdušnog rata nad tadašnjom SRJ. Kako se akteri sa obe strane bliže penziji, tako se i pišu nove knjige, memoari i sećanja, prave novi podkasti, video prilozi. Verujem da će se to nastaviti dok god ima živih učesnika i svedoka ovog ratnog sukoba. Mi ćemo sigurno u narednom vremenu saznavati nove informacije, potrudićemo se da to sve pratimo, koliko je moguće, i za Tango Six čitaoce to i pojasnimo, raščlanimo i možda povežemo sa određenim događajima koji su nama već poznati, da bi informacija bila potpuna, dobijena sa obe strane.

Naše analize su, po mom mišljenju, korisne i da se bolje shvati kakva se lavovska borba vodila između jugoslovenske PVO i američke avijacije svih 78 dana agresije NATO na tadašnju SRJ. Kolika je to „David protiv Golijata“ bitka bila i koliko su posade PVO bile spremne da učine sve što je u njihovoj moći da u krajnje nepovoljnim i neravnopravnim uslovima potpune dominacije neprijatelja u vazdušnom prostoru pokušaju da izvrše svoj zadatak – zadatak odbrane slobodnog neba Srbije i Jugoslavije.

Epizodu „Afterburner“ podkasta koja nam je pružila nove podatke možete pogledati ovde.

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran je i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku, kao i global moderator na balkanskom forumu Palubainfo.