BEG airport status
[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kome to i zašto smeta aerodrom u Nišu? Zašto je država odlučila ekstremno usporiti rast Niša? / Foto: Alen Šćuric, Tango Six

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kome to i zašto smeta aerodrom u Nišu?

Prije 15 mjeseci pisao sam članak o Nišu i, iskreno, nisam mislio da će mi ova zračna luka, usprkos čudnovatom i nevjerojatnom uspjehu, biti tema tako skoro. No, posljednji događaji oko Niša svakako su izazvali zabrinutost u strukovnim krugovima i isforsirali današnji članak.

Današnja analiza neće se previše osvrtati na politiku, o tome je izuzetno kvalitetno pisao naš urednik prije par dana, ona će se temeljiti na šteti koja je nastala novim događajima, te na realnoj budućnosti Niša sukladno premisama koje su nam sada poznate. Naravno, politiku neću moći izbjeći, no ona će biti predmet interesa samo u onom obujmu u kojem će biti nužna radi prethodnog cilja.

Ovdje želim i naglasiti da sam prije tri mjeseca pisao o mogućnosti da Srbija preuzme Niški aerodrom, te sam rekao: „No, vlasnik Niškog aerodroma nije Republika Srbija, nego grad Niš. Kako netko tko nije vlasnik aerodroma ne može ograničavati tuđe vlasništvo, postavlja se pitanje znači li to da će država nacionalizirati niški aerodrom i involvirati ga u kompaniju Aerodromi Srbije?“

Zašto je Niš postigao nevjerojatno?

Ono što je Niš zabilježio u posljednjih dvije godine nije zabilježeno na ovim prostorima. Naravno, ima zračnih luka u regiji koje su postigle neusporedivo bolje rezultate u realnim brojkama povećanja putnika, no Niš je iz nule u ekstremno kratkom vremenu došao na zavidne brojke.

I da odmah anuliramo famu da to i nije tako bajkovit uspjeh, za ono što je Nišu trebalo dvije i pola godine drugima je trebalo 10, pa i 20 godina. Zadru je primjerice za 330.000 novih putnika trebalo čak 11 godina.

Puli je trebalo čak 20 godina. Iako je tih 330.000 novih putnika Pula dostigla nakon 11 godina (što je jednako „loše“ kao i kod Zadra, a neusporedivo sporije nego Niš), potom su oscilacije prometa bile tolike da je tek pretprošle godine Pula preskočila tu granicu od 330.000 novih putnika u usporedbi sa predalekom 1996.

Ni Ohrid, a ni Rijeka 2017. nisu uspjela preći 160.000 putnika, dakle niti polovicu putnika Niša. U svih gornjih 4 slučaja govorimo o zračnim lukama koje žive na turizmu, a koju sreću Niš nema. Jednako tako radi se o zračnim lukama koje imaju ili manje ili jednak broj velikih zračnih luka u neposrednom okruženju, koje im oduzimaju putnike, nego što ih ima Niš.

Naravno Niš ne treba uspoređivati sa turističkim zračnim lukama. Da bi ustanovili koliki je zapravo nevjerojatan uspjeh Niša, trebamo ga uspoređivati sa jednakim okruženjem.

Dakle, govorimo o gotovo jednakim gradovima, pri čemu su Osijek, Maribor i Rijeka manji, ali imaju bitno bolji BDP, a Mostar i Rijeka imaju razvijen turizam (ne kao ostale jadranske luke, no ipak je turizam koji gravitira tim aerodromima bitna grana gospodarstva). I sve te zračne luke, osim Tuzle, su daleko od broja putnika Niša.

Čak i Tuzla, koja ima više putnika od Niša, a koju stručnjaci ističu kao vrtoglavu ekspanziju, trebala je duplo više vremena nego Nišu, čak 5 godina da pređe 330.000 novih putnika.

I upravo Tuzla pokazuje kako bi se Niš mogao razvijati, uz baziranje bar jednog od dva velika LCC (Wizz Aira ili Ryanaira), što je više nego realno.

Management aerodroma ne krije da mu trenutni broj putnika ne donosi profit, upravo suprotno, da na redovnim linijama imaju gubitak, no, da mu pozitivu u poslovanju donosi cargo. I ovdje su podaci više nego fascinantni.

Niš ima ekstremno jako okruženje, broj velikih aerodroma koji su unutar 250 km od Niša, tj. oduzimaju potencijalne putnike aerodromu, je vrlo velik. Čak veći nego kod bilo koje druge zračne luke u regiji.

Niš danas ima 11 linija, 3 prijevoznika: Swiss (Zurich), Ryanair (Bergamo, Berlin, Bratislava, Stockholm, Weeze) i Wizz Air (Basel/Mulhause, Dortmund, Malmö, Memmingen i Beč od 15.11.). Tjedno Niš ima 22 leta, neke dane u tjednu čak i četiri dnevna leta. U prva tri mjeseca ove godine broj putnika je i dalje u rastu i to za fascinantnih 28,2%.

Više je nego jasno da razvoj aerodroma kreće sa 2015. godinom, kako u putničkom prometu, tako i u cargu. Godine 2014. prometa doslovce bilo nije (1335 putnika cijele godine). Novi management, predvođen direktorom Vladicom Đurđanovićem, se postavlja u listopadu (oktobru) 2014, a već u lipnju (junu) 2015. Wizz Air kreće sa prve dvije linije za Basel i Malmo. Ubrzo i Ryanair kreće sa prvim letovima. I nakon toga novi management čini doslovce čudo. Nešto što nije viđeno u ovim prostorima.

Kritičari koji umanjuju vrijednost uspjeha Đurđanović-Avramović ističući da su samo iskoristili trenutak u kojem Wizz Air smanjuje kapacitete u Beogradu, izokreću teze. Upravo to i jest odlika dobrog managementa, jer dobra uprava će činiti upravo to, iskoristiti će trenutak, priliku, poziciju. Oni su prepoznali tri bitne činjenice te 2014. godine. Zbog Air Serbije aerodrom Beograd je promijenio cjenovnu politiku, Wizz Air povlači jedan bazirani avion – prilika koju bi svaki odgovorni management iskoristio i pokucao Wizz Airu na vrata te im objasni da na samo dva sata vožnje postoji alternativa.

Drugi moment je produkt ozbiljne analize koju je Avramović napravio prije ulaska u ovu avanturu, a to je istraživanje tržišta. I ustanovio je da niški putnici putuju prvenstveno iz Sofije i Skopja, ali i iz Beograda i Prištine, te ih odlučio privući na svoj aerodrom. Svakako prihvatljivije za potencijalne putnike, posebno dijasporu, turiste i poslovnjake. Naravno, Avramović je analizom ustanovio da će LCC, ali i Swiss, privući i putnike koji su do tada koristili autobus, vlak i vlastite automobile. I to je vidljivo. Broj autobusnih polazaka iz Niša za inozemstvo se smanjio.

Treći moment je i najbitniji, te je on i daleko najviše pridonio razvoju Niša, bitno više od prethodna dva. Naime, management je prepoznao Ryanair rat koji je upravo započeo sa Wizzom u Sofiji, Bucharestu, Temisoari i drugih desetak aerodroma, te isto uspio prebaciti i na Niš, naravno u manjem obujmu. I tu je Niš odradio odličan posao. Danas znamo da je nakon dovlačenja Wizza dvojac Đurđanović-Avramović pokucao na Ryanair i rekao „Kod nas Wizz Air pokreće linije (tada tek dvije, i treća u najavi), nudimo Vam 3 EUR i jednaku mogućnost.“ I Niš je prigrabio ovu priliku po onoj narodnoj „dok se mačke tuku miševi kolo vode“. Priliku koja je bila na stolu samo par mjeseci, jer je već u kolovozu (augustu) 2017. Ryanair bitno smanjio ratovanje sa Wizz Airom radi vlastitih unutarnjih problema, te udarca od strane Norwegiana koji je promijenio stranu i krenuo surađivati sa easyJetom, o čemu sam pisao prije pola godine.

Na isti način management je dobio Swiss. Prvo su privukli Germaniu, a potom pokucali na vrata Swissu koji je odlučio hitno reagirati i otvorio letove tri mjeseca prije Germanie. Svima je bilo jasno da Germania neće opstati u direktnoj konkurenciji sa Swissom, no pitanje je bi li management uopće dobio Swiss da nije odigrao igru sa Germaniom.

I da se razumijemo, uspjeh aerodroma nije produkt samo smanjenja putničkih taksi na 3 EUR i pregovaranja sa kompanijama, koja nisu bila niti jednostavna, niti ugodna, već govorimo o vrlo ozbiljnom i sveobuhvatnom projektu koji je otvorio mogućnost razvoja, ali i opstojnosti aerodroma. I, prema riječima Bojana Avramovića, direktora Razvojne agencije Jug, koji je bio glavni akter i poslovnog plana, ali i teških pregovora sa avio-kompanijama, aerodrom je ove godine poslovao profitabilno. Neosporno je da je grad Niš uložio 2 milijuna EUR u aerodrom, dio toga je isplaćen prošle godine, no isto je, prema njegovim riječima, utrošeno u nabavu opreme, a ne u hladni pogon aerodroma. Posjetio sam aerodrom Niš 11.3. i ustanovio da uz staru opremu, aerodrom ima i zavidan broj nove, tek nabavljene opreme. Što je i razumljivo jer bez te opreme nikako ne bi mogli opsluživati i po tri aviona odjednom.

Cargo je glavni izvor prihoda / Foto: Alen Šćuric, Tango Six

U poslovnom modelu koji je management postavio aerodrom se riješio nekih poslova koji su mu bili nametnuti, a nisu imali veze sa samim aerodromom, no istovremeno je pridodao svom businessu cestovni cargo. I ovo je jedan od boljih poteza koje sam vidio u regiji. Iskorištena nicha. Cargo centar za cestovni promet se nalazi na samom aerodromu. I management je samo iskoristio tu činjenicu, te spojio dva cargo businessa, onaj cestovni i onaj zračni. Te profitirao na sinergiji ta dva businessa. U tom svjetlu treba i gledati povećanje zrakoplovnog cargo prometa koji je skoro 10 puta veći nego 2014. (povećan sa 288 na čak 2.543 tona godišnje). Na ovaj način daleko više profitiraju i zrakoplovni, ali i cestovni cargo. Avramović je na mom panelu na Summitu u Beogadu javno izjavio da je promet cestovnog cargo terminala povećan za duplo. Pa zar to nije najbolji dokaz sinergije, zrakoplovni cargo je povećan 10 puta, cestovni duplo. Istime profitira i lokalna zajednica. Naravno, zračna luka želi i iskoristiti prugu koja doslovce prolazi na par metara od cargo terminala te povezati sva tri aspekta cargo businessa. Koliki bi to benefit donijelo i cargo businessu, ali i lokalnoj zajednici ne treba ni govoriti. Uz sam aerodrom i cargo centar nekoliko poduzeća ima svoje ogromne poslovne prostore. Uvjeren sam da bi dalji razvoj kombiniranog cargo prometa multiplicirao ovu skladišno-distributivno-proizvodnu gospodarstvenu zonu. Sinergija u ovom slučaju ozbiljno povećava mogućnosti. Bravo management.

I stoga ne mogu prešutjeti izjavu ministrice Zorane Mihajlović kako aerodrom „prisvaja“ novac koji nije njegov. Pobogu?! Pa upravo bi ministrica trebala biti ta koja bi trebala čestitati na tome kako je management aerodroma Niš u skladu sa suvremenim trendovima povezivanja i kombiniranja različitih vidova transporta. Multimodalni prijevoz nije samo trend transporta robe u razvijenom svijetu, on je danas realnost, svakodnevnica. A multimodalni prijevoz je gotovo nemoguć, ili barem daleko teži i skuplji bez povezivanja carga. Za multimodalni prijevoz potrebno je bar dva različita prijevozna sredstva, tj. dvije različite grane prometa, da se isti temelji na jednom ugovoru o prijevozu, da za isti postoji jedna isprava i da sve organizira jedan operator (špediter). Nadam se da ministrica zna da čak i kombinirani i intermodalni prijevoz daleko teže prolazi ako je cargo infrastruktura razbacana i udaljena, a multimodalni je bez toga gotovo nemoguć. Iskreno Srbija ni izbliza ne prati trendove multimodalnog prijevoza, pa je to čudnija reakcija ministrice koja svojom izjavom demotivira aerodrom Niš koji se upravo trudi to postići sa svojim jedinstvenim cargo centrom. To je toliko kontra suvremenog poslovanja da nema riječi kojima bih okarakterizirao ovu ministričinu izjavu. Konačno, sinergije ova dva (u budućnosti i tri) businessa su više nego vidljivi. Kako je onda moguće iste kritizirati, umjesto da ih se motivira i time pokaže put i ostalima u Srbiji.

Inovativnost managementa je vidljiva i u tome što su maksimalno povećali neletačke prihode. I ovdje sam bio ugodno iznenađen onime što sam vidio u samoj zračnoj luci. Restoran, na prvom katu, je pun, cijene vrlo prihvatljive, hrana ukusna, ponuda izuzetno velika (daleko veća nego na Beogradu ili Zagrebu), domaća kava definitivno najbolja koju sam pio na i jednom aerodromu. Uvijek sam se pitao zašto na svim aerodromima svijeta, pa u regiji, moramo jesti konfekcijsku, jednoobraznu i neukusnu hranu. Tako sam i na beogradskom aerodromu postavio pitanje zašto ne mogu pojesti leskovački roštilj, užički kajmak, karađorđevu šniclu, sarmice, grah (pasulj), žito sa šlagom i ostale delicije, obzirom da je Srbija toliko poznata po svojim delicijama. U Nišu tako što možete. I ne treba čuditi da je onda restoran prepun i da na gotovo svakom stolu stoji hrpa roštilja i drugih delicija. Dijaspora, turisti i ostali putnici koriste zadnju šansu da se najedu ove ukusne hrane prije nego što se vrate u svoju unificiranu „stiropor“ svakodnevnicu iz mikrovalne pećnice. Istina restoran nije u vlasništvu aerodroma, nego je iznajmljen privatniku, no kvalitetna usluga motivira putnike na veće korištenje zračne luke, a aerodromu omogućava veću naplatu najma.

Jedan dio restorana / Foto: Alen Šćuric, Tango Six

Restoran u suradnji sa zračnom lukom nudi još jednu pogodnost, koja je istinska nicha. Za vozače kamiona, špeditere, radnike aerodroma, skladišta, carga i okolnih poduzeća nude usluge užine (gableca) sa vrlo prihvatljivim cijenama i nekoliko menija. Kažu da je ovo ozbiljan dodatan prihod.

Za tako minijaturan aerodrom iznenadila me i količina rent’a’car poslovnica. Čak 7 rent’a’car kompanija pruža usluge sa aerodroma. Sam aerodrom ima i svoju poslovnicu za prodaju karata gdje prodaje za sve tri kompanije, pa čak i LCC Ryanair i Wizz Air, i to svih sedam dana u tjednu. Sve to donosi ozbiljan prihod aerodromu od iznajmljivanja prostora. U glavnoj zgradi kvadratni metar poslovnog prostora naplaćuje se, za Niš vrlo visokih, 50 EUR. Konačno tu je i duty free, malen prvenstveno radi nedostatka prostora, ali management naglašava da donosi velik novac.

U samom glavnom holu, ali i na drugim lokacijama u aerodromu zavidan je broj reklama. Kvadratni metar reklame naplaćuje se 9 EUR na mjesec. Postoji niz reklamnih oblika, a koriste se baš svi prostori, uključujući internet stranicu, kolica za prtljagu, boarding pass, pa čak i ograda aerodroma.

Inovativnost se očituje i u činjenici da je aerodrom franšizerski dao privatnom cestovnom prijevozniku da obnaša konekcije autobusima za veće gradove u široj okolici. Prijevoznik putnike prijevozi minibusima i to prema Jagodini i Beogradu. Putovanje iz Beograda traje 3 sata i 15 minuta, a iz Jagodine samo 70 minuta. Shuttle se idealno nadovezuje na sve letove iz i za Niš, bez nepotrebnog čekanja na aerodromu. Uz to moguć je prijevoz po narudžbi od kućnih vrata do aerodroma iz svih okolnih gradova (VIP shuttle express). Ova usluga je moguća i iz Beograda uz garantirano vrijeme vožnje od samo 2 i pol sata. Sva vozila su brendirana kao „Transfer airport Niš“. Nakon što se poveća i broj linija iz niškog aerodroma, temeljem franšizerskog ugovora, prijevoznik će povećati broj transfer linija i to prema Prištini, Skopju, Novom Sadu, Kraljevu, Zaječaru, Pirotu, Vranju… U ovom poslu aerodrom nema nikakvog rizika, ni investicija, već sav rizik preuzima franšizer, a aerodrom ima dodatne putnike, te prihode. Tako je maleni aerodrom Niš napravio ono što ja već 10 godina uporno naglašavam da su morali napraviti Zagreb, Beograd i ostali daleko veći aerodromi.

Iznenadio sam se i da je niški aerodrom uspio disciplinirati svoje taxi vozače. Pozicija taxi vozila je dislocirana lijevo na istovarnoj platformi, potencijalne putnike se ne povlači za rukav, a taxisti su u jedinstvenoj koloni.

Shuttle do Beograda i Jagodine / Foto: Alen Šćuric

Aerodrom je uložio novac grada Niša i u proširenju parkirališnog prostora, otvorivši novi dio parkirališta. Do ljetne sezone sam promet će se reorganizirati, kako na ulazno-izlaznoj rampi, tako i unutar parkirališta, čime će se dobiti bitno veća protočnost, brzina prometa unutar aerodroma i veći kapacitet parkirališnih i iskrcajnih površina. Parkiranje je jedno od bitnih prihoda aerodroma, a ovime su omogućili povećanje istih. I ovdje sam primijetio vrlo profesionalnu gestu, djelatnici, pa i najviši management se parkira na najudaljenijem dijelu parkirališta, dok mjesta bliža terminalu ostavljaju putnicima. Neuobičajena gesta profesionalizma, za istinske čestitke.

I gdje je onda problem?

I sada dolazimo na osnovni problem koji se od strane srpske vlasti iznosi posljednjih par mjeseci. Prvo je predsjednik Vučić u emisiji RTS-a u siječnju (januaru) ove godine kritizirao management niškog aerodroma rekavši „pustili smo Niš (da se razvija) usprkos činjenici da management tog aerodroma nije shvatio da tako smanjuje brojke rasta Nikole Tesle“. I ova rečenica je vrlo indikativna. Na stranu to da je vlast „pustila“ Niš. Apsolutno je neprihvatljivo da vlast „pušta“ neki aerodrom, što znači da ga je, da je htjela, mogla i zaustaviti. Ne mogu ni pomisliti kako bi u Hrvatskoj neko mogao izjaviti da je „pustio Split (ili Dubrovnik, Pulu, Zadar…) da se razvija iako to šteti Zagrebu“. Ili da tako nešto izjavi predsjednik Francuske za Nicu, Lyon, Toulouse, a zbog Pariza, ili Njemačke za Berlin, Hamburga, Dusselforfa ili Municha, a zbog Frankfurta, ili pak britanska politika za Manchester, Birmingham ili Stansted zbog London Heathrowa. Zamislite da netko „dozvoli“ Genevi spram Zuricha ili Milanu spram Rima, ili Barceloni spram Madrida. Bio bi to prvoklasni politički skandal u tim zemljama.

No, još više brine činjenica da je predsjednik uopće pomenuo Niš u kontekstu Beograda. Niš je svoje putnike prvenstveno oteo Skopju, Sofiji, Prištini i autobusnim putnicima. Tek vrlo malen dio putnika putovao je preko Beograda. Najoptimističnije procjene govore da se radi o 15% putnika. Sto je pak 49.500 putnika ili 0,9% putnika Aerodroma Beograd. I ovdje bih citirao g. Tončija Peovića, jednog od najvećih zrakoplovnih eksperta regije (vodio aerodrome Zagreb, Dubrovnik i Brač) koji je rekao: „Tih 100-200.000 putnika (koliko bi Brač mogao imati) neće značiti puno Splitu (7% trenutnog prometa-op.aut), a značit će puno srednjedalmatinskim otocima, njihovom razvoju“. I upravo to je istina, tih 7% potencijalnih putnika Splita egzistencijalno je za razvoj otoka. Jednako kao što je 0,9% putnika Niša egzistencijalno za razvoj niškog kraja, a Beogradu stvarno ne predstavlja baš ništa, zanemariva statistička „pogreška“.

U jednom drugom, nedavnom, intervjuu Saša Vlaisavljević, v.d. direktor Aerodroma Beograd, izjavio je da će Vinci podići broj putnika Nikole Tesle na 15 milijuna u samo pet godina. Ne ulazivši sada u raspravu koliko je ta brojka neracionalna i nerealna u idućih pet godina, no ako je to točno, a on tvrdi da je to izrekao jel je upoznat sa planovima Vincia, onda bi u to vrijeme realan rast Niša značio da bi to bilo tek 0,4% putnika beogradskog aerodroma. Pa jel stvarno netko treba opće trošiti vrijeme i energiju na 0,4% putnika. Putnika koji su egzistencijalno važni za razvoj niške regije.

I ovdje i jest glavni problem koji se provlači posljednjih par mjeseci. Prvo je predsjednik Srbije rekao da će limitirati aerodrome Niš, Moravu i Ponikve na milijun putnika godišnje. Potom je ministrica Mihajlović demantirala ovu predsjednikovu izjavu i rekla da se ostali aerodromi neće limitirati, da bi predsjednik izjavu o limitiranosti na milijun putnika ponovio prije par dana.

Kod ove izjave brinu dva problema. Prvi je što je predsjednik Vučić naglasio da će aerodrom, ako će njime upravljati država, narasti do 2027. na 774.068 putnika. No, osim ove simpatično duhovite crtice u desetogodišnjim predviđanjima na preciznih „68 putnika“, zapravo pravo pitanje je zašto je država odlučila ekstremno usporiti rast Niša. Sam Niš u ovom momentu i dalje raste preko 28%, projekcije za ovu godinu su 430.000 putnika, što je realno u kontekstu trenutnog rasta, ali i nove linije od studenog (novembra). Sam aerodrom je napravio projekciju od 600.000 putnika u 2020. A sva njihova predviđanja i projekcije do sada su se ostvarile, prvenstveno jer se temelje na znanstvenim i strukovnim izračunima. I onda se struka i te kako mora pitati, zašto bi nakon toga netko smanjio rast za toliko mnogo. U donjem grafu najbolje se vidi koliko bi to usporavanje rasta zapravo bilo. To bi značilo i da je predsjednik predvidio rast putnika manji od 4% godišnje nakon 2020. godine. Daleko ispod prosjeka regije u posljednjih par godina. Čemu toliko usporavanje rasta? Priznaje li država da nije sposobna nastaviti rast kakav ima sadašnji management, pa ako je tako, zašto se onda prima tog posla? Ili država ima neki drugi razlog zašto usporava rast. I sada se prisjetimo onog limita od milijun putnika koje je predsjednik već dva puta spomenuo.

Jesu li predviđanja sadašnjeg managementa nerealna? Naravno da nisu. Wizz Air je već najavio zainteresiranost za otvaranje baze u Nišu. I to je uobičajen obrazac ponašanja Wizz Aira. U Tuzli Wizz Air je 2013. krenuo sa prvim letovima, da bi 2015. bazirao prvi avion, a već 2017. drugi avion. Stoga je za očekivati u vrlo skoro vrijeme i baziranje Wizz Airovog aviona u Nišu. A to bi pak značilo povećanje broja linija, ali i broja tjednih letova Wizz Aira sa sadašnjih 9 letova tjedno, na bar 25, a možda čak i više, te povećanje broja putnika za bar 250.000 putnika, samo zbog baziranog aviona. Naravno, to znači i daleko veće prihode aerodromu, kako za stacioniranja aviona, taksama na veći broj putnika (750.000 EUR), tako i za čišćenje, opskrbu gorivom, cateringom, održavanjem idr. To je i prihod državi kroz veće zapošljavanje (jedan avion znači bar 10 pilota i 40 stjuardesa, a što sa mehaničarima, pratećim osobljem i indirektno vezanim radnicima, znači bar 100 novo zaposlenih osoba), tako i kroz poreze na plaću, ali i usluge i robu vezane uz avion. Naravno ovdje treba dodati i linije drugih potencijalnih prijevoznika. A aerodrom je locirao još 10 linija koje je procijenio kao visokoprofitabilne i niskorizične po potencijalnog prijevoznika.

I upravo u tom svjetlu vidim i drugi problem ove izjave predsjednika Vučića. Naime, kako limitirati aerodrom koji ima realne šanse dobiti bazu barem jednog LCC, te brojne linije ostalih prijevoznika i koji bi time milijun putnika mogao ostvariti u vrlo kratkom periodu, svakako unutar idućih deset godina, ako ne i bitno prije?

U ovom kontekstu treba gledati i pokušaje vlasti da poveća takse niškog aerodroma za 100% tj. na 6 EUR. Radi ovog cilja aktualna vlast je poslala dva dokumenta u kojima prvo „predlaže“ navedeno povećanje taksi, a potom pokreće i inicijativu za zajedničko radno tijelo koje bi imalo ingerencije nad ovim pitanjem, a koje bi osim managementa aerodroma i lokalne vlasti imao i predstavnike državne vlasti, a koji bi prema prijedlogu bili u većini. Ovo bi niški aerodrom učinilo manje konkurentnim, a kod LCC vjerojatno i nekonkurentnim.

Nakon ovakvih izjava i događaja u prošlih tri mjeseca neovisni promatrač ne može se oteti dojmu da najnovija inicijativa da se Aerodrom Niš prebaci u državno vlasništvo nije rezultirana istinskom voljom za pomoći, već prvenstveno potrebom da se kontrolira Aerodrom Niš. Zašto odjednom državna vlast pokazuje toliki interes za Niš, nakon što ga je godinama ignorirala? Dok sam analizirao potpisivanje ugovora sa Vinciem rekao sam da će biti jako mnogo „ako“ u ugovoru teškom pola milijarde EUR gotovine + više od 700 milijuna EUR investicije. Za toliki iznos novaca koncesionar traži niz zaštita i garancija. Tada sam naglasio da sam siguran kako će dijelovi ugovora biti tajni, upravo ti „ako“, neovisno o tome što je premijerka Srbije dala javne garancije da će ugovor sa svim anexima biti potpuno javan. Prije par dana premijerka je izjavila da cjelokupan ugovor ipak neće biti javan, a isti, iako je potpisan, ni u manjem djelu nije poznat javnosti, pa ni strukovnoj. Bio sam iznenađen da su „garancije“ tako olako odbačene, no to je još više govorilo u prilog mojim tvrdnjama o brojnim i vrlo neugodnim „ako“. Bojim se da je Niški aerodrom jedna od prvih „ako“ koje su otkrivene.

Ovdje se treba osvrnut i na jednu veliku nelogičnost. U nekoliko intervjua predsjednik Vučić je izjavio da država ne zna upravljati aerodromom Nikola Tesla, te da nema dovoljno sposobne ljude za to. Iako se ne slažem sa ovom izjavom, hajmo pretpostaviti da je ona točna. Pa tko bolje zna svoje stručnjake i potencijale nego bivši premijer i sadašnji predsjednik? Stoga ako je to točno, kako to da država nema stručnjake za Beograd, a ima za Niš? Znači li to da će Aerodromom Niš upravljati nestručnjaci?

U svemu tome ne mogu ne primijetiti da je srpska najviša politika izuzetno brzopleta i nervozna u vezi Niša u posljednjih tri mjeseca. Izaći sa takvom bombom bez prethodne ozbiljne i višemjesečne političke pripreme, napraviti toliko elementarnih političkih pogrešaka, te konačno tako brzo i nepromišljeno istupati svakako dokazuje da se vlasti ozbiljno žuri. A zašto joj se žuri? Ako je limit od milijun putnika stvarno razlog, politika ima nekih 10 godina vremena da to polako i pripremljeno riješi. Jedini razuman odgovor je da koncesionar traži od države da to riješi prije nego uplati novac, tj. da uplatu uvjetuje rješenjem ovog „problema“.

Ovdje dolazimo i do idućeg problema. I predsjednik Vučić i ministrica Mihajlović izjavili su da grad Niš nema potencijala za financiranje razvoja infrastrukture Aerodroma Niš. Hajmo prvo analizirati trebaju li Aerodromu Niš tolike investicije? Petnaest milijuna EUR? Naravno brojke se nepotrebno napuhavaju, nažalost sa obije strane i one ministrice, ali i one Avramovića. Aerodrom je u vrlo lošem stanju. Zgrada je puno premalena, doslovce sam ostao frapiran u kojem minijaturnom prostoru se trenutno radi i kako ovdje može stati toliko putnika odjednom. Vrijedni radnici aerodroma doslovce rade u nemogućim uvjetima puno premalenog prostora.

Osobno sam svjedočio da prvenstveno provode sigurnosne mjere, pa sam prošao cjelovitu i detaljnu sigurnosnu proceduru iako sam bio u pratnji direktora. Isto tako sam svjedočio kako radnici stoje na stand-by pri dolasku Swissova aviona, da ga mogu u rekordnom roku opslužiti. Njih mala vojska radi oko aviona, svi koji su tada na dispoziciji, nema nezaposlenih. No to je jedini način da se ishendla jedan od pet aviona te nedjelje i da se ne stvori nepotreban zastoj, jel za 25 minuta od odlaska Swissa dolazi Ryanair iz Berlina.

Da bi smanjili gužve management je povećao broj check-in šaltera sa 2 na 4 i uvijek je svih 4 otvoreno da se što prije ishendla avion koji je u dolasku. Zbog toga je management odlučio otvoriti još jednu liniju za kontrolu putnika, sa drugim rendgenom. Zbog toga je pomaknuo policijski ured u samu čekaonicu, a time otvorio prostor za još jednu liniju kontrole. No, nakon kontrole dolazimo do puno premalene čekaonice. Ovdje uz puno kreativnosti može stati 150 putnika za jedan avion, a Niš ih zna imati dva, pa čak i tri odjednom.

Jedna od dvije provizorne nadstrešnice za čekanje ulaska u avion / Foto: Alen Šćuric, Tango Six

Stoga je management aerodroma napravio dvije privremene montažne nadstrešnice. Svaka od njih rješava problem stacioniranja putnika jednog aviona na 10-15 minuta dok se oslobodi prostor čekaonice za dodatni avion (treći). Pod ovim plastičnim nadstrešnicama zimi je vrlo hladno, a ljeti pakleno vruče. Management je stoga iznašao rješenje povećanja ovog prostora u maksimalnim gabaritima koje mu dozvoljava sama zgrada terminala i to do daleko kvalitetnijih montažnih ploča koje su od istog materijala kao i nova fasada aerodroma uz izolaciju koja će spriječiti ekstremne klimatske utjecaje na putnike. Istime će se prostor povećati za adekvatno smještanje putnika do tri aviona odjednom. Efikasno, brzo, ne baš estetski lijepo i za putnike ugodno rješenje, ali dostatno da se održi promet od do 500.000 putnika godišnje.

I da, potreban je novac da se obnovi vrlo zastarjela unutrašnjost aerodroma koji je zapeo u sedamdesetima (iako je napravljen u osamdesetima) ali i da se proširi sama zgrada terminala. Ovo je više nego potrebno i hitno. No, 15 milijuna EUR? Za što? Prema mojim izvorima u toj investiciji je i kontrolni toranj od oko 7,5 milijuna EUR. Ako je to tako onda govorimo o totalnom nonsensu. Kontrolni toranj ne gradi ni država, ni aerodrom, nego njegov korisnik, SMATSA, koja se ne financira od države nego od korisnika zračnog prostora. Konačno SMATSA će u „svoj“ kontrolni toranj, svoje sredstvo za rad i prihode, investirati i tko god je vlasnik aerodroma. To država ne može svojatati. Tako smo iznos prepolovili.

Čule su se i notorne gluposti da je aerodromu potrebna duža pista. Niš ima pistu od 2.500 metara. Jednaku kakvu ima i velika većina aerodroma regije. I daleko većih od Niša, kao što su Split (2,8 milijuna putnika), Priština (1,9 milijuna), Podgorica (1,1 milijun), Tivat (1,1 milijuna), Zadar (0,6 milijuna), Tuzla (0,5 milijuna), ali i Rijeka, Banja Luka, Ohrid idr.

Iskreno, za dalji rast aerodroma Niš, potrebno je 4 do 5 milijuna EUR u prvoj fazi razvoja, što bi bilo dostatno za promet od milijun putnika, a potom bi dalji razvoj i sam aerodrom morao moći financirati od svojih povećanih prihoda i profita.

I da se razumijemo istina je da Niš nema sredstva za investiciju u aerodrom. Proračun Niša je 9,5 milijardi dinara (samo 82,6 milijuna EUR). Puno premalo za ikakvu ozbiljnu investiciju u terminal ili opremu, uz brojne potrebe ovog grada. No, jednako tako začuđuje kako je država odlučila eventualnu investiciju pretvoriti u vlasništvo. U Hrvatskoj, primjerice, država je investirala stotine milijuna EUR u obnovu ili dogradnju zračnih luka Osijek, Zadar, Dubrovnik, Split i Rijeku, no nije pritom uvećala svoje vlasništvo u tim zračnim lukama. Lokalna zajednica je i dalje ostala na postocima koje je imala i prije.

Ovdje bih se osvrnuo na 3,6 milijuna EUR koje je vlast, prema ministrici Mihajlović, investirala u Aerodrom Niš od 2014. do 2017. S druge strane niz kompetentnih osoba demantira ove brojke. Na koncu i naš urednik je u svom autorskom članku na ovu temu jasno naglasio kako su bivše ali i buduće investicije Direktorata ili SMATSA-e neovisne o državi, da nisu državni novac, te da bi ih ove institucije investirale neovisno o tome tko je vlasnik aerodroma. SMATSA investira i na druge aerodrome, pa i u Crnoj Gori, zar bi ekvivalentno tome mogli reći da time Srbija investira u Aerodrome Crne Gore? Nažalost ministrica nije jasno navela koji je to novac i za što konkretno dat, a iz financijskih izvještaja Aerodroma takav iznos se ne može iščitati.

Nadalje ministrica govori o opremi koju je Aerodrom Beograd dao Aerodromu Niš. Najveći dio te opreme dat je puno prije dolaska novog managementa. No, druga strana govori kako se radi o staroj opremi, proizvedenoj od 1968-1986, dakle neki proizvedeni i prije 50 godina, koja nema nikakve knjigovodstvene vrijednosti. Pritom nitko ne spori veliku pomoć koju je Aerodrom Beograd dao Aerodromu Niš kroz školovanje kadrova, što je i sam Avramović potvrdio tijekom Summita u Beogradu.

Potom se i licitarilo i sa zemljom koju je vojska ustupila gradu Nišu vezano uz Aerodrom, da bi novinari i opozicija objavili dokumente da taj ugovor nije vezan uz sam Aerodrom i ne može biti razlog preuzimanja Aerodroma od strane države. I ponovo, sam bog zna što je tu istina.

No, ne ulazivši u polemiku je li i koliko je država dala novaca, pošto se o tome očito ne mogu složiti ni sami akteri, ostaje otvoreno pitanje logičnosti investiranja države u sve svoje dijelove. Konačno, pa i svi dijelovi države sudjeluju u punjenju tog istog budžeta.

Kakvi su modeli vlasništva malih regionalnih aerodroma u Europi?

U Europi ima različitih modela upravljanja malih regionalnih aerodroma. Dio ih je pod koncesijama, dio u privatnom vlasništvu. Tek mali dio tih aerodroma je u državnom vlasništvu.

Dobar dio malih regionalnih aerodroma Europe je u vlasništvu lokalne zajednice. Ovo je praksa u Francuskoj (npr. Toulouse, Marseille, Rodez, La Rochelle, Ajaccio, Castres), Velikoj Britaniji (npr. Cardiff, Inverness, Kirkwall, Stornoway), Austriji (npr. Graz Beč, Salzburgh, Klagenfurt), Švicarskoj (npr.Basel-Mulhouse, Geneva, Lugano, Zurich), Belgiji (npr. Antwerp, Ostend, Charleroi Brussels South, Liege), Švedskoj (npr. Hemavan, Jönk!oping, Arvidsjaur, Gällivare, Hagfors, Kalmar, Liköping, Norrköping, Sundsvall), Danskoj (npr. Aarhus, Billund), Njemačkoj (Frankfurt, Munich, Bremen, Cologne/Bonn, Dortmund, Dusseldorf, Berlin Tegel, Berlin Shönefeld, Hamburg, Stuttgart i velika većina ostalih njemačkih aerodroma), Italiji (Milano Malpensa, Milano Linate, Lamezio Terme, Reggio Calabria, Trist i većina talijanskih aerodroma), Rumunjskoj (većinu aerodroma drže lokalne vlasti poput Cluj, Arad, Bacau, Iasi, Satu Mare, Sibiu), Mađarskoj (Debrecin), Češkoj (Brno, Ostrava, Karlovy-Vary, tj. svi osim Praga koji je u državnom vlasništvu), Poljskoj (većina poljskih aerodroma je u vlasništvu lokalne vlasti poput Gdansk, Katowice, Wroclaw) i Ukrajini (Kryvyi Rih).

Lokalne zajednice imaju velik postotak udjela i u aerodromima u kojima su suvlasnici država ili privatne kompanije poput Rima FCO, Amsterdama, Kijeva, Bologne idr.

No, isto tako veliku većinu ili čak sve aerodrome u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Španjolskoj, Grčkoj (vlasnik država, operira Fraport ili državna kompanija HCAA), Irskoj i Slovačkoj drže kompanije u vlasništvu države.

Ipak kada pogledamo cijelu Europu velika većina malih regionalnih aerodroma u vlasništvu je ili većinskom suvlasništvu lokalne zajednice (gradova, regija, pokrajina, departmana).

U našoj regiji različita je struktura aerodroma. U Sloveniji aerodromi su ili prodani ili pod koncesijom. U Hrvatskoj Zagreb je pod koncesijom, Brač i Lošinj su privatni aerodromi, dok su svi ostali aerodromi u 55% vlasništvu države i 45% vlasništvu lokalne zajednice i to gradova i županija (bio je to i Zagreb prije koncesije). U BiH vlasnik Aerodroma Sarajevo je Federacija BiH, Aerodroma Tuzla Kanton Tuzla, vlasnik Zračne luke Mostar je Grad Mostar (88%) i Zračna luka Zagreb (12%), dok su vlasnici Banjalučkog aerodroma institucije Republike Srpske u različitim postocima. Vlasnik aerodroma u Crnoj Gori je država, dok aerodromima Skopje, Ohrid i Priština upravlja koncesionar. U Srbiji Aerodrom Beograd preuzima koncesionar, niškim aerodromom upravlja grad Niš, Ponikvama upravlja grad Užice, dok je Morava u vlasništvu vojske.

Vrlo je vjerojatno povećanje linija i Wizza i Ryanaira iz Niša / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

Kuda bi Niš trebao ići u budućnosti?

Vrlo je vjerojatno povećanje linija i Wizza i Ryanaira iz Niša, a u skoroj budućnosti i baziranje aviona jednog ili čak oba ova LCC u Nišu, što bi značilo dalju ekspanziju linija i frekvencija. Kao što sam već rekao jedan bazirani avion nekog od LCC u Nišu značio bi povećanje od 250.000 putnika u godinu dana, a svaki naredni avion do čak 400.000 putnika po avionu

Trenutni management je studioznom analizom tržišta ustanovio koje su mu najperspektivnije linije koje nedostaju, te je locirao kompanije na kojima treba intenzivirati pritisak i pokušati ih dovući u Niš. Sa brojnim kompanijama je započeo ovaj postupak, pa se i rezultati očekuju u doglednoj budućnosti.

Osobno smatram da potencijal Niša nisu samo linije prema njihovoj dijaspori i turistima, već i one koje nedostaju okolnim većim zračnim lukama. U tom kontekstu smatram da bi aerodrom trebao temeljiti svoj trud na dovođenju Pobede (Moskva), Pegasusa ili Turkish (Istanbul), Eurowingsa (Colognea, Stuttgarta i Dusseldorf), Lufthanse (Munich), Transavie (Paris), Vuelinga (Rim) i Norwegiana (Copenhagen).

Kao što sam već rekao management kontaktira i pregovara sa nizom potencijalnih prijevoznika, a intenzivne pregovore vodi sa Tukishem koji je iskazao vrlo ozbiljan interes. Ova linija nema samo potencijale u putnicima (turisti, konekcije, dijaspora), već i u cargu koji je vrlo važan segment niškog prometa. Ovo je to vjerojatnije nakon što je Direktorat odbio uporabu Turkishevog A330 na liniji Beograd-Istanbul. Naravno, uz pretpostavku da Direktorat neće i u ovom slučaju nerazumno odbiti toliko bitnog legacy prijevoznika za Niš.

Dolazak i kasnije povećanje broja frekvencija Swissa je pokazalo da Niš ima i putnika za legacy carriere. Nišu prvenstveni cilj mora biti povećanje Swissove linije na bar 5 puta tjedno, sa intencijom na svakodnevne letove, da bi potencijalni putnici mogli maksimalizirati konektiranost preko huba. Uz Swiss Niš bi svakako mogao uspostaviti legacy liniju za Istanbul (Turkish), Munich (Lufthansa ili Adria), Atenu (Aegean), a nije nevjerojatna i linija Adrije za Ljubljanu, iako bi ista smanjila potencijale linija Priština-Ljubljana i Skopje-Ljubljana, pa je upitno ima li potencijala za tri takve linije na samo 200 km udaljenosti.

Niš bi morao imati i sezonsku liniju za Tivat, prvenstveno namijenjenu turistima, uz pokoju konekciju na Montenegrove letove iz Tivta, te neku charter ili leisure liniju za Grčku, Tunis ili Antalyu.

Nažalost management se sada više bavi svakodnevnom komunikacijom sa lokalnim i državnim vlastima vezanom uz preuzimanje aerodroma, nego sa potencijalnim prijevoznicima. A što je nenadoknadiv gubitak, poglavito kroz stagnaciju u ekspanziji koja je sa promotivnih razloga vrlo štetna, ali i kroz činjenicu da neposredna konkurencija zračnih luka u okruženju ne stoji.

Već sada Niš je oduzeo putnike aerodromima iz okolice prvenstveno na način da je zadržao svoje putnike u Nišu, tj. da oni više ne putuju iz okolnih aerodroma, ali pokretanjem linija prijevoznika koje okolni aerodromi nemaju (prvenstveno Ryanair) preuzeo je i putnike tih samih aerodroma. U svakom slučaju Niš prvenstveno mora dalji razvoj tražiti upravo u takvim kompanijama i postati alternativni aerodrom za prijevoznike kojima su okolni aerodromi preskupi ili iz drugih razloga neprihvatljivi. Ovo se u prvom redu odnosi na Beograd, kojem Niš može postati istinska LCC alternativa, kao što je Cherleroi Briselu, Hahn Frankfurtu ili Beauvais Parizu.

I tu i je glavni problem koji je, očito, locirao i sam Vinci, te koji je osnova pritiska države na Niš i glavni razlog želje za preuzimanjem Niša od strane državne vlasti. Još jednom naglašavam da je evidentno da je to jedan od brojnih „ako“, tj. garancija koje će u budućnosti isplivati iz koncesijskog ugovora beogradskog aerodroma.

Što ako država preuzme aerodrom?

Da odmah razjasnimo, ja nisam apriorno negativan prema državnom preuzimanju aerodroma. Sustav odlično fukcionira u Španjolskoj, Norveškoj, Finskoj, Švedskoj i Irskoj.

Država kao većinski vlasnik investira i u hrvatske aerodrome i pritom ne povećava svoje udjele u vlasništvu aerodroma. No, upravo u hrvatskom primjeru treba gledati opasnost koja se nameće ovom modelu. U posljednjih par mjeseci Hrvatska je smijenila tri direktora zračnih luka. U dva slučaja govorimo o izuzetno uspješnim direktorima uspješnih zračnih luka, ZL Zadar i ZL Dubrovnik. Kako smjena nije isforsirana lošim rezultatima direktora ili dokazanim makinacijama, ostaju jedino politički razlozi. U Zadru je Irenu Čosić zamijenio Josip Kišmanić, direktor lokalne financijske institucije FINA-e koji nema ni dana iskustva u zrakoplovstvu. U Dubrovniku je pak Frano Luetić zamijenio legendarnog direktora Roku Tolića, koji je u sedam godina svog mandata podigao broj putnika za 107%, doveo brojne nove linije i prijevoznike, zavidno povećao prihode zračne luke, nego je uspio dobiti multimilijunske fondove za izgradnju zračne luke od strane Europske unije, i to kao zadnji projekt prije odluke EU da više neće financirati razvoj zračnih luka. Roko, kakav već je, nije htio komentirati svoju smjenu nego je skromno i profesionalno rekao „Procjena je takva. Nekad nije loša promjena kad je u pitanju iskustvo. Mi smo napravili jednu rošadu u svom timu i apsolutno poštujemo odluku Vlade i Skupštine zračne luke.“ No, ako ikoga u Hrvatskoj nije trebalo micati sa mjesta direktora zračne luke onda je to Roko Tolić. Upravo u ovim slučajevima vidimo koliko se politika može i želi miješati u rad zračne luke. Iskustvo je pokazalo da je to izražajnije kada se radi o državnoj razini, dok lokalni političari ipak više brige posvećuju profesionalnosti i uspjehu.

I tu je sad pitanje svih pitanja koji je stvarni razlog preuzimanja Niša od države. Davno sam prerastao mladenačku naivnost da vjerujem kako je državi jedini interes dalji razvoj Aerodroma Niš i želja za ogromnim investicijama. Da je tako, država bi rekla „vi ste dio Srbije, punite proračun i mi ćemo bezrezervno pomoći“. A država zauzvrat traži kontrolu nad Aerodromom Niš. I to nakon svih informacija o limitima na milijun putnika, te pokušaja povećanja taksi na 6 EUR, a sve nakon potpisivanja koncesijskog ugovora sa Vinciem.

Da se razumijemo i ja bih, da sam Vinci, tražio garancije za aerodrom koji mi je na tek 230 km. Deseci su aerodroma na toj udaljenosti u Europi koji su „jeftinija“ alternativa skupim velikim aerodromima i time magnet za LCC, chartere, leisure i druge kompanije. No, kao što je prirodno da Vinci tako što traži, a posebno nakon što daje preko 1,2 milijarde EUR, jednako je prirodno da niška vlast i putnici žele upravo suprotno, tj. privući što više kompanija i putnika sa skupog Beograda. Posebno što će Beograd postati još bitno skuplji nakon što ga preuzme Vinci koji mora vratiti svoju ogromnu investiciju i profitirati na aerodromu. Ovo je niška velika šansa koja se može zauzdati samo od strane vlasništva samog Vincia u Nišu (kao što Fraport jest vlasnik koncesije i Varne i Burgasa, a opako se trudi postati i vlasnik Sofije, te kao što je TAV vlasnik koncesije i Skopja i Ohrida), ili pak od strane države ako to mora napraviti radi garancija iz neobjavljenog koncesijskog ugovora.

No, ako država preuzme Aerodrom Niš, onda možemo očekivati da će ista brzo i obilno investirati u proširenje terminala i osuvremenjivanje oprema. Vrlo brzo će bageri nahrupiti na niški aerodrom i radovi će biti veliki i vrlo skupi. Terminal će biti izuzetno lijep, funkcionalan i velik. Neće to biti investicija od 15 milijuna EUR, svi radovi će, kao i uvijek kada je država involvirana, biti napuhani i daleko „skuplji“ nego kada isto radi privatnik za sebe, no pomak u infrastrukturi i opremi biti će ogroman.

Jednako tako u prvo vrijeme će se naglo povećati i broj putnika, linija i prijevoznika. I to možete biti sigurni. Vlast, radi budućih izbora, mora pokazati da je to napravila „sa dobrom namjerom“ i da vodi aerodrom bolje nego lokalna vlast.

Moguće je i otvaranja letova Air Serbije iz Niša / Foto: Air Serbia

U tom kontekstu je i najava mogućnosti otvaranja letova Air Serbije iz Niša. Predvidljiv potez državne vlasti. Nemalo puta sam u zadnjih dva mjeseca na javnim mjestima ponavljao da je sigurno da ako država preuzme Niš da će Air Serbija letjeti iz Niša, i to prvenstveno na liniji Beograd-Niš. Prvo, Srbija ima utjecaja na Air Serbiju i to joj je lako napraviti, jedan telefonski poziv i stvar je riješena.

Drugo, Srbija na taj način može dodatno upumpati novac u Air Serbiju, koja financijski ne stoji dobro, jer za ovu liniju može osigurati velik PSO. Dva dnevna polaska na ovoj liniji mogla bi, po pravilima EU, opravdati i do 2 milijuna EUR godišnje. A dizajnirati PSO tako da se eliminiraju svi potencijalni konkurenti, te da to dobije upravo Air Serbija, je vrlo lako. Npr. u natječaju se napiše da prijevoznik mora u floti imati avion od do 70 sjedala (opravdanje: frekvencije letenja), da uz taj avion mora imati još bar i avione od 130 mjesta u svojoj floti (opravdanje: trenutno reagiranje na povećanu potražnju), da mora imati bar 15 aviona baziranih u Republici Srbiji (opravdanje: hitno reagiranje na probleme i ispadanje aviona iz prometa), da sva posada mora tečno govoriti srpski jezik (opravdanje: komunikacija sa lokalnim stanovništvom, posebno onim neukim starijim stanovništvom koji ne govori strane jezike, a vezan je uz dijasporu), da kompanija mora osigurati konekcije preko svog huba na najmanje 30 destinacija, među kojima i oni izvan Europe. I na taj način ste eliminirali Wizz Air, ali i sve ostale potencijalne prijevoznike.

Treće, na ovaj način će se eliminirati potencijalna legacy konkurencija u Nišu. Swiss je već tu, uz Air Serbiju nema dovoljno tržišta još i za trećeg legacy carriera. A ni Air Serbiji, ni Beogradu ne treba povezanost Niša sa više velikih europskih hubova.

I na kraju, četvrto, na ovaj način povećao bi se broj putnika Niša, ali i Beograda, jer bi isti ti putnici jednako tako povećali broj i Beogradskih putnika. Čak štoviše povećali bi ga i više nego Niš, jer na toj liniji bi u prvom redu bili konektirani putnici, koji kupuju dva leta. A tako što i te kako bi volio Vinci. Win-win kombinacija. U stvari win-win-win jel dobiva državna vlast koja dokazuje da dobro radi za Niš i povećava broj putnika i „kvalitetnih“ prijevoznika, dobiva Air Serbija kojoj se više neće kalemiti da je „Air Beograd“, te dobiva dodatne putnike i feeding liniju, ali dobiva i Vinci koji je bitno povećao broj putnika sa ovom linijom (kako iz Niša, tako i dalje preko Beograda na treće destinacije).

Ovo Air Serbija može napraviti vlastitim ATR-om, bilo kroz smanjenje frekvencija na nekim drugim linijama i preusmjeravanjem istih na Niš, bilo nabavkom dodatnog ATR-a. No, moguć je i aranžman kakav postoji u Hrvatskoj u kojoj Trade Air sa manjim avionom (20 mjesta) leti na PSO liniji Osijek-Zagreb, 6 puta tjedno, u code-share i sinkronizirano sa valovima Croatie Airlines. Ovo Srbija može napraviti sa Airpinkom, Eagle Expressom ili Prince Aviationom (ni Trade Air se prije PSO nije bavio redovnim linijama nego samo charterima), ili može angažirati treću kompaniju, zašto ne i sam Trade Air koji ima iskustva i potencijala i volje za tako što.

Ne bi me začudilo da državna vlast dokaže svoju „pozitivnost“ i otvaranjem neke popularne linije Air Serbije iz Niša za dijasporu poput Municha, Dusseldorfa, Pariza, pa čak i da konkurira Wizz Airu za Beč ili Swissu za Zurich. Air Serbija može letjeti iz Niša i za Banja Luku, te iskoristiti dvostruke mogućnosti sufinanciranja linije (PSO Srbije i PSO Republike Srpske). Konačno, Air Serbija ima i svakog rezona dio svojih charter letova Avioleta prebaciti u Niš. Ne govorim da u Nišu ima mnogo potencijala za letove prema turističkim odredištima, ali par tjednih letova na 2-3 linije prema Turskoj i Grčkoj, te prema Tivtu svakako nisu sporni. Konačno, Air Serbija kreče sa leisure letovima Avioleta iz Banja Luke, koja ipak ima manje potencijala od Niša.

No, kao što je jasno da bi država odmah investirala u terminal, da bi dovela Air Serbiju i neke druge prijevoznike i linije, jasno je da bi sve to bilo bajkovito sve do onog limita koji si je Srbija zadala zbog Vincia. A Niš ima realne šanse dostići milijun putnika u idućih 10 godina, a vjerojatno i prije. Što potom u idućih 15 godina. Stagnacija? To znači nepopravljivu štetu u zrakoplovnoj budućnosti Niša. Stagnacija u zrakoplovstvu znači ubrzano propadanje i nagli pad broja putnika. Nema te kompanije koja će pokretati linije i još manje koja će bazirati avion ako zna da će biti limitirana brojem putnika.

Ima li alternative?

Alternativa postoji. Prva opcija je da aerodrom ostane u sadašnjem obliku bez ikakvih dodatnih investicija. Isto znači da bi aerodrom, zbog limitiranosti kapaciteta, morao uvesti slotove, tj. disperzirati promet kroz cijeli dan. Ovo je daleko teže, demotivirajuće je za potencijalne kompanije, te managementu stvara daleko teži posao sa manje manevarskog prostora u budućem pregovaranju sa potencijalnim prijevoznicima. No, isto racionalizira poslovanje, samo poslovanje je daleko jeftinije po svakoj jedinici opsluživanja, bolja je iskoristivost radnika, tehnike i infrastrukture, zadovoljnije su druge mušterije zračne luke (rent’a’carovi, taxiji, autobusni prijevoznici, restoran, mjenjačnica…). Na ovaj način aerodrom bi realno mogao narasti na 600.000 putnika bez dodatnih investicija i proširenja kapaciteta. A potom bi poslovanje moralo biti profitabilno u toj mjeri da bi aerodrom sam mogao investirati proširenje kapaciteta.

Pretrpan glavni hol, gužva i kad dolazi manji avion / Foto: Alen Šćuric, Tango Six

Druga opcija je da Niš vjeruje u svoje potencijale i sposobnost svog managementa. A ako je to tako onda Niš može dati garanciju banci za kredit kojim bi se proširio terminal. Naravno u manjem obujmu, bez megalomanštine. Jel ako management nastavi ovako uspješno raditi povećat će promet i sam moći vračati kredit.

No, ako se management i ne pokaže sposobnim, grad Niš uvijek može aerodrom dati koncesionaru koji će tada, za razliku od države, ugovorom se obvezati na konkretan razvoj, broj putnika, dalje investiranje u infrastrukturu. Ovo grad Niš može napraviti i ako management ne uspije vračati kredit, pa je dio tog koncesijskog ugovora i kreditno zaduženje.

Na kraju, Niš može ponuditi državi suvlasništvo u aerodromu u visini investicije koju bi dala, no ne i kontrolu nad njime. Ako se Niš i odluči na prebacivanje vlasništva državi, morao bi definirati razvojni model i postaviti svoje uvjete. Aerodrom je strateški bitan za grad, sam grad je već ustanovio kolike benefite ima od uspješno vođenog aerodroma i nikako ne smije olako pustiti ovako važan objekt bez vrlo jasnih odredbi i garancija razvoja.

Uostalom ako država preuzme Aerodrom Niš, onda joj grad Niš sigurno neće pokloniti i svoj cestovni cargo kompleks koji je sada dio Aerodroma Niš. A u tom slučaju Aerodrom neće biti na nuli, jer će mu faliti ozbiljan prihod koji ovaj terminal donosi. To znači da će država morati trošiti znatna sredstva za poslovanje aerodroma kako bi naknadila taj minus. A izgubiti će i sam grad Niš, pošto sam cestovni cargo terminal više neće imati benefite sinergije koje je postavio sadašnji management.

U svakom slučaju ovaj management je pokazao da se može, začepio je usta svima onima koji su tvrdili da Aerodrom Niš nema potencijala i putnika, dokazao je da postoji održiv poslovni model. Ovaj model uz smanjenje svih rashoda, pri čemu se svaki dinar okrene nekoliko puta prije nego se potroši, a nepotrebni troškovi, poput reprezentacije, su minimalizirani, morao je donijeti rezultata. Moram priznati da sam ostao fasciniran kada sam vidio da direktor Đurđanović vozi minijaturni Fiat 500. Tako što nisam vidio na drugim aerodromima, gdje direktori i bitno manjih aerodroma vozikaju ogromne limuzine. Ukoliko država i preuzme Aerodrom Niš, bilo bi krajnje destruktivno smijeniti ili limitirati sadašnju uspješnu upravu. To ne bi bilo političko, nego poslovno silovanje. Koje ne bi imalo baš nikakvog poslovnog rezona, a pokazalo bi da država nema dobre namjere sa Aerodromom Niš. Vladica Đurđanović nije htio komentirati posljednje događaje i javno iznosi kako je on profesionalac i kako će postupiti sukladno želji vlasnika, bivših ili budućih. Uvjeren sam da bi Vladica svoj posao jednako dobro radio pod paskom države kao što ga radi i sada. Ako će dobiti priliku za tako što i ako mu neće biti postavljeni limiti aerodromskih taksi i broja putnika Aerodroma Niš.

Kako god, na potezu je sam predsjednik Vučić koji je obećao riješiti situaciju u idućih par dana. Kako god da je riješi, presudno mu mora biti dobrobit Aerodroma Niš, njegovih putnika i cijele niške regije. Jel to je neosporno i dobrobit Srbije u cjelini. Ako Aerodrom i ode u državne ruke, a što nije smak svijeta, može biti čak i pozitivno, predsjednik mora ostaviti garancije slobode daljeg razvoja niškog aerodroma.

Svi čitateljima pravoslavne vjeroispovijesti želim blagoslovljen Uskrs. Hristos vaskrse.

Komentari

B

Alene,

Pohvale za tekst, struku neću komentarisati, već pozitivan i konstruktivan stav. Veoma je retko naći analizu, naročito u poslednje vreme, gde sukobljena mišljena, opcije i stavovi ne ostavljaju loš osećaj u stomaku. Naprotiv. Isto je i sa komentarima i odgovorima. Komplimenti.

PS. Prvi tekst koji čitam na tangosix.rs, sigurno dolazim ponovo.

Odgovori
A

Hvala puno na pohvalama Bogdane.

I dobro došli idući utorak na novi članak kolumne.

I

Svaka čast za tekst.

Odgovori
A

Hvala puno Ivane.

b

Nakon što su, kako kažete, već pokušali povećanje taksi na 6 EUR fokusirajmo se na ono što se već desilo a za trentak ostavimo po strani ono što bi moglo da bude (iako je odlično što se pisali o tome, da znamo šta gubimo), a neće se desiti. Sami ste rekli da je posledica da se niški aerodrom učini nekonkurentnim, tj. njegovo umiranje. Dakle, to je to, ne postoji ovo drugo osim ako na neki budući protest ne dođe minimum 10000 ljudi. Poyy

Odgovori
A

Ja sam nepopravljivi optimista. Pa nekako uvijek vjerujem da će svi akteri doći pameti radi većeg dobra. Nažalost povijest me uvijek demantirala, ali, nada umire zadnja.

Primer, kako treba pisati kolumne, i kako treba voditi kompaniju!

Odgovori
A

Hvala puno g. Mariću.

I

Au pa ovo je fantastican tekst. Toliko detalja i ovako temeljna analiza itekako razjasnjava mnoge stvari koje nisu bile poznate javnosti jer je u Srbiji medijski mrak sto se tice svega sto ne ide u korist postojecoj vlasti. Da se razumemo ne volim politicare i nisam pristalica nijedne stranke i mislim da su svi odreda najobicniji lopovi. Samo volim moj Nis i ne dam ono sto je nase jer su nas samo pljackali zadnjih 30-40 godina i upropastili sve sto je vredelo u ovom gradu. Da samo grade i stvaraju isto toliko godina koliko su unistavali ne mogu vrate Nis u normalu. A jos su toliko bezobrazni da traze da im se pokloni nesto sto nema cenu. E pa gospodo draga nema vise. Kraj! Dosta ste otimali vreme je da preuzmemo grad u svoje ruke. Alene samo nastavi tako!

Odgovori
A

Hvala Vam puno na pohvalama Ivane.

M

Odlican tekst. Samo se sa jednim ne slazem. Da je lako biti koordinisan aerodrom i uvesti slotove to bi odavno uradio i BEG i mnogi drugi veci aerodromi. Proverite sta je sve neophodno ispuniti da bi se to uvelo i koliko je slozen ceo postupak… Uz duzno postovanje, BEG nema kapacitet da uvede slotove a kamoli INI.

Odgovori
A

Hvala na pohvalama.

Pa u tekstu sam jasno rekao da to niti je lako, niti poželjno (citiram): „Ovo je DALEKO TEŽE, demotivirajuće je za potencijalne kompanije, te managementu stvara DALEKO TEŽI POSAO sa manje manevarskog prostora u budućem pregovaranju sa potencijalnim prijevoznicima.“

Sam postupak nije ekstremno problematičan i svakako je izvediv. Nije to molekularna biologija. Daleko više posla, no što se tu može, ako nemaš novaca za investicije onda moraš tako. Kao što sam rekao to čini zadovoljnim sve ostale korisnike aerodroma (ugostitelje, rent’a’car, mjenjačnice, taxi, bus… koji racionaliziraju poslovanje).

Slotove u regiji ima Split u top sezoni subotom, u udarnim mjesecima petkom i nedjeljom, uveo ih je 1999. Zagreb tijekom 2. svjetskih vojnih igara, a ima ih i nekoliko aerodroma u Europi.

Za slotove ne moraš „imati kapaciteta“ nego obaviti administrativnu pripremu i obligacije, te obavijestiti kompanije i uvesti sustav, kao i provoditi ga. To što BEG nema slotove ne znači da ih ne može imati INI, kao što ih ZAG nema, ali ih ima SPU.

G

Alene
Kao i uvijek.odlican tekts i analiza. Vjerovatno najblize istini sto cemo i saznati…
Kako sam iz banjaluke moram se dotaketi dijela gdje sunjektivno ne smatram BL regijom manjeg potencijala od Nisa.
A sto se tice letova Avioleta njih nije organizovala Air serbia kako se insinuira, vec je agencija Kontiki/bigblue zasluzna za to. U planu je bila Grcka, ali nisu uspkeli rijesiti neke probleme…

Odgovori
A

Hvala na pohvalama.

Znam da turističke aranžmane organizira Kontiki, bilo je u vijestima. Kao i kod svih chartera turističke agencije pune avion. No, bez konkretnog avio-prijevoznika i njegove organizacije nema tih letova. Ipak same operacije vrši avio-kompanija. Može to biti Aviolet ili netko treći. Jasno je da je daleko lakše da to bude „domaća“ kompanija.

Konačno, na takvim novim, malim i riskantnijim tržištima potrebna je suradnja turističke agencije i prijevoznika da bi tako što uspjelo (niže cijene u startu, fleksibilnosti, W shape letova što znači da se isti mora povezati sa već nekom postojećom linijom Kontikija/Avioleta iz Beograda po načelu npr. Beograd-Rodos-Niš-Rodos-Beograd idr.).

D

Poslednjih godina čartere obično zakupljuje više agencija. Samo one mogu prodati i podići neki čarter iz Niša ili preko Niša ukoliko se to agencijama isplati. Iz Beograda često kombinuju po dva Grčka ostrva. Recimo, ja sam leteo Kos/Rodos.

A

Da, to je praksa već više godina.

S

Alen Scuric – persona non grata u Srbiji! Pa se onda pitajte zasto su Vas vratili sa granice…
Puno Vam hvala na izuzetnom clanku. Kao I uvijek odlicno 5. Odakle crpite snagu?
Ovo bi trebalo biti obavezno stivo od svih relevantnih u drzavnoj, regionalnoj I gradskoj upravi do osnovnih skola I casova poznavanja drustva…
S postovanjem,
Sasa

Odgovori
A

Saša hvala Vam puno na pohvalama.

Mene u Srbiji nikada nitko nije vratio sa granice, a u Srbiju dolazim bar 10 puta godišnje. Uvjeren sam da neće i u budućnosti. Nemaju za to baš ni jednog razloga (nisam kažnjavan, vrlo sam situiran, imam sve dokumente, građanin sam Europske unije). A ako bi razlog bio moje pisanje, to bi jako loše odjeknulo kako u Srbiji, tako i u Europskoj uniji.

Odakle crpim snagu? Ha, u prvom redu opsesija prema zračnom prometu. U drugom to što sam radoholičar i perfekcionista. 18-satni radni dan, 7 dana u tjednu (od Božića samo sam za Uskrs imao slobodan vikend, idući slobodan mi je 21.7.), godišnji od 7 dana (prošle godine ni toliko), 5 sati spavanja…

m

Hvala za tekst!
Aerodrom je jedina svetla tačka u sumornom gradu. Građani su ogorčeni, kao da se radi o okupacionoj vlasti!
Pozdrav iz Niša.

Odgovori
D

Zanimljivo je zapravo da vas je okupaciona vlast igrom slucaja dovela do 330.000 putnika.

A

Kako to mislite da je vlast (istinski protestiram na ovoj riječi koja je stavaljena uz vlast) dovela do 330.000 putnika. Ja ne vidim da je vlast tu puno pomogla i još manje sudjelovala.

P

@Djape

Nije ga dovela vlast nego uspesan menadzment. I ovde ste dosli da sendvicarite, strasno….

D

Zanimljivo je i da vam je ta okupaciona vlast izgradila najmoderniji KBC u okruženju. Uostalom ovaj tekst koketira sa politikom jer “ pljuje “ po Vlastima Srbije , što novinarski gledano donosi „profit“ ali realno strašno bode oči nepristrasnom čitaocu.
čitajući razne kolumne ovog gospodina nemogu da se oduzmem utisku da sve što piše , piše kao da radi u „ŠPIGL“ ili “ Die Welt“ a te Novine su oglasna tabla onih na koje smo kivni od ’99 !

A

Dragane, prvo ja sam totalno apolitičan, ja sam businessmen koji nikada u svom životu nije imao poltički angažman, niti najmanji. Nikada nisam bio ni u jednoj stranci ili radio neki stranački posao.

Drugo, nisam građanin Srbije pa niti ne sudjelujem u političkom životu Srbije. Nemam ni najmanje ideje kako se i zovu srpske stranke (znam samo da se stranka na vlasti zove SNS, čak ne znam ni što to znači, ali ne znam ni jednu jedinu opozicijsku stranku, još manje korelacije). Kunem Vam se da nema doticaja ni sa jedno jedinom strankom, da me ni jedna nikada nije kontaktirala niti sam sa i jednom komunicirao.

Ja stvari prometram isključivo sa strukovne, tj. stručne strane. Nema dalje. A ako neki političar, koji utječe na tu strukovnu stranu, provali totalni nonsens onda se to mora reči. Jel njegove gluposti i neznanje donose vrlo negativne posljedice po zračni promet.

Interesantno je da niste ovako nešto izjavili kada sam hvalio tadašnjeg premijera Vučića u nekolko pozitivnih slučajeva. Pa da Vas podsjetim na jedan primjer u kojem sam dao za pravo aktualnoj vlasti u Srbiji vezano uz zračni promet (kada se otvorila linija Peking-Beograd):

„Premijer Vučić vrlo uspješno levitira između Rusije, Arapa, Kineza i Zapada (Amerikanaca i Europe). Svima nešto daje, sa svima je u prijateljskim odnosima, pa i od svih nešto dobiva. A Vučić to jako dobro koristi. (…) Stoga je srpska otvorenost za sve četiri globalne strane i te kako naišla na plodno tlo u Kini. (…) Svi oni koji kritiziraju Vučića za politizaciju ove linije, zapravo su potpuno u krivu. Pa što i jest posao države i političara, ako ne korištenje svojih veza i mogućnosti za benefit svoje države. Rade to svi, pa i najveći. (…) Politika bi u prvom redu trebala raditi za gospodarstvo, a samim time i zračni promet kao najvećem motoru gospodarskog razvoja neke zemlje. Vučić je taj svoj politički utjecaj iskoristio. I donio svojoj zemlji korist.“

I nije ovaj bio jedini pozitivni komentar. Stoga Vas molim da ne budete selektivni, te da svhatite da sam ja objektivan i nepristran. Još jednom naglašavam da nisam građanin Srbije, da to nikada nisam bio, da sam potpuno apolitičan i da sam poslovan čovijek (financijski vrlo dobro situiran i nimalo ovisan o ovim svojim tekstovima). Nemam baš nikakvog razloga biti politički obojan, upravo suprotno.

No, već sam tolko puta u Srbiji proglašen „ustašom“, a u Hrvatskoj „četnikom“, masu puta i istovremeno, da mi je to postalo doslovce smješno.

Iskreno, volio bih da me demantirate konkretnim činjenicama, a ne opčenitim izjavama i diskreditiranjem po načelu „on je takav iako nisam baš ništa napisao da to dokažem“. Dok ne iznesete neke kontraargumente, činjenice, demantije koji su zasnovani na faktima, neću ovaj Vaš komentar doživjeti baš nikako drugačije nego upravo onim što meni propisujete. A to je da ste politički motivirani.

D

Stvari su vrlo proste, koliko to god vama smetalo. Rukovodstvo Aerodroma kao i Regionalne Agencije za Razvoj Jug su clanovi i kadar SNS-a.

D

@Pentraksil, nije tesko biti kulturan, probajte. Niko na Aerodromu ne radi a da nije dosao politickim putem, tako je u Srbiji bilo oduvek pa i sada.

A

Dobro, oni su članovi lokalnog SNS-a, i? Pa nije im to glavna odrednica u profesionalnom životu? Što to znači da zato što su članovi neke stranke država je zapravo stvorila aerodrom, putnike, poslovanje, pregovarala sa prijevoznicima?

I od kada je stranka = država. To je u Sjevernoj Koreji, bilo je u SSSR-u, u Hitlerovom Trećem Raichu… Vi mislite da je danas tako u Srbiji? Nadam se da to ne mislite Pedja!?!?!?

Ja ne znam da su svi na aerodromu članovi SNS-a i da su došli političkim putem na te pozicije. Upoznao sam niz ljudi i nisu mi djelovali baš politički aktivni. Govorim o djelatnicima, ne managementu. No, ok Vi ste to rekli Pedja, ali kažem Vam isto ono što sam rekao i Vladimiru oko teze o državoj „zabrani“ novih linija (bez obzira što je jegov stav dijametralno suprotan od Vašeg i napada državu, za razliku od Vas koji ju bezrezervno podržavate): jel to Pedja možete dokazati, ili klevetate? Jel kleveta jest kazeneno djelo. Ne kažem da niste u pravu, jednostavno nemam ni najmanjeg pojma je li tako, neka se time bave drugi političari i birači na izborima. Mene interesiraju rezultati, a ne politička opredjeljenosti. No, jeste li baš sigurni u to što govorite oko političkog predznaka zapošljavanja i možete li to potpisati svojim imenom i prezimanom, pa za to i odgovarati. Naglašavam da ste rekli „SVI“.

D

Alene, malo vam je neumesno to poredjenje sa Severnom Korejom i Trećim Rajhom. Da naravno da vladajuća stranka povlači najbitnije korake u javnom sektoru u Srbiji ali boga mi i u Hrvatskoj pa u dobrom delu EU.
Medjutim, za razliku od najvećeg dela EU u Srbiji se na čelna mesta u javnim preduzećima ne dolazi na javnim konkursima nego imenovanjima. Istini za volju, za direktora Aerodroma Konstantin Veliki je bio raspisan konkurs ali je na mesto direktora kao jedini kandidat a na predlog SNS došao Vladica Djurdjanovic, saobraćajni inženjer, železničkog smera. Takodje je na sličan način na čelo RRA Jug došao Bojan Avramović.
U spletu raznih okolnosti od globalno/regionalne borbe Wizza i Ryana, zašto ne reći i velikim radom lokalne ekipe, desio se uspeh.
Vidite Alene, Srbija nije najidealnije mesto za život, i stvari nisu samo crne ili bele vec ima i 150 nijansi sive. Vlast ima svoje loše ali i svoje svetle trenutke. Malo ljudi u Srbiji će realno sa vama razgovarati o nečemu a da se pritom ne svrstava otvoreno za ili protiv vladjuće ekipe.
U spletu okolnosti i trapavosti u izjavama desio se ovaj, nazovi nespoarazum izmedju partijskih istomišljenika.
Sve je počelo onom više nego nesretnom Vučićevom izjavom “pustili smo ih” pa zatim sa pričom o onih nesretnih 6 eur takse. Verujem da će se narednih dana sve izgladiti izmedju partijske braće a nišlijama želim još novih linija, mnogo komforniji aerodrom i da SVOJIM aerodromom sami upravljaju bez ograničenja.

A

Ni u Hrvatskoj, ni drugdje ni ne pomišljamo državu poistovječivati sa strankom. Majko mila. U Hrvatskoj se vlast promijenila na svim prošlim izborima. Ni jedna stranka nije dobila dva puta izbore za redom od 2000 naovamo.

Iskreno se nadam da ste se samo krivo izjasnili kad ste rekli da je država i stranka isto.

I ponavljam, niti mi djeluje da su SVI djelatnici iz stranke, niti smatram da je to dokazljivo. Milislim da ste samo jako lupili. A Avramović i Đurđanović svakako nisu svi.

I ne izvrčite moje riječi, Pedja. Ja nisma Hitlerov Treći Reich uspoređivao ni sa čime. Upravo suprotno rekao sam da se iskreno nadam da ne mislite tako jel to bi bilo prestrašno. Ako Vam je teško pogledati gore, evo, ponavljam: „I od kada je stranka = država. To je u Sjevernoj Koreji, bilo je u SSSR-u, u Hitlerovom Trećem Raichu… Vi mislite da je danas tako u Srbiji? Nadam se da to ne mislite Pedja!?!?!?“

D

Hrvatska zajedno sa Bugarskom, Rumunijom i Litvanijom spada u grupu zemalja sa najvećom korupcijom u EU a procene su da naj taj način izgubi čak 15% BDP. Naravno, glavni krivac za to su partije na vlasti. Ovde govorimo o patrokratiji a ne politickom jednoumlju i apsolutizmu iz totalitarnih režima koje ste naveli.
Naravno ni Srbija nije imuna na partokratiju. Drago mi je da smo konačno utvrdili da su dvojica direktora članovi vladajuće stranke i da na svoje pozicije nisu došli zbog svojih sposobnosti u konkurenciji više kandidata nego zahvaljujući partijskim knjižicama. To nužno ne mora ali je uglavnom loše po širu društvenu zajednicu. Zanimljivo je da direktor aerodroma već dva puta odbija da javno objavi sistematizaciju radnih mesta i za to aerodrom plaća kazne. Ni za koga u Beogradu i Nišu nije tajna kako se ulazi u javna preduzeća, poput Aerodroma u Nišu i Beogradu, samo ste vi začudjeni.
Alene, drago mi je da se zalažete za kulturu govora i da uvek opominjete druge na rečnik i ton diskusije. Srpskohrvatki ili hrvatskosrpski jezik je jako bogat rečima i sinonimima. Postoji mnogo načina da sagovorniku umesto da kažete da je „jako lupio“ kažete recimo da „ne mislite tako“, „da se ne slazete“, „da mislite da je pogrešio“ itd. Lep pozdrav.

A

Pedja, od 175 država svijeta Hrvatska je na 55 mjestu. Jel to dovoljno dobro? Naravno da nije. Jel loše. Bogamo nije. Nije loše biti u gornjoj trećini svijeta.

U Europskoj uniji od Hrvatske su lošije Mađarska, Rumunjska, Italija s 47 bodova, a bitno lošije Grčka i Bugarska. Dakle pet zemalja Europske unije je lošije rangirano.

U regiji
1. Slovenija 61 bod
2. Hrvatska 49,
3. Crna Gora 45,
4. Srbija 42,
5. Bosna i Hercegovina 39,
6. Makedonija 37
7. Kosovo 36 bodova.

Nismo mi „konačno utvrdili“ da su direktor aerodroma i RRJ u SNS-u. To je poznato već godinama, to je u prošlom članku pisao i naš urednik. Nitko to nije negirao.

No, nonsens je reči da su SVI zaposlenici aerodroma zapošljavani po stranačkom ključu.

D

Vi rekoste da ne vidite kako je vlast pomogla aerodrom a ja vam rekoh da su rukovodioci DEO VLASTI, šta je tu nije jasno? Ko je rekao da su svi zaposleni članovi SNS, izvrćete! Rekao sam da svi u Srbiji znaju kako se zapošljava u javnim preduzećima, preko partiskih knjižica i rodbinskih veza. Ključni, rukovodeći ljudi dolaze na čelo javnih preduzeća isključivo na predlog vladajuće stranke.

A

OK, ako Vi tako kažete. I ako je to istina onda stvarno žalostno. Zašto to ne sankcionirate na izborima?

D

Alene, ova vlast nije to patentirala. Sve partije, od prvih višestranačkih izbora koje su bile na vlasti, su se isto ponašale kad dodju do vlasti. Zato i postoji značajna apstinencija od izbora.

M

Da li je niški aerodrom žrtva prištinskog?

Odgovori
A

Pobogu ne razumijem kako bi mogao biti? Oni su konkurencija i ništa drugo.

S

Mozda zbog toga sto (kako Juzne Vesti pisu) Pristinom upravlja Aeroports de Lyon, ciji je vecinski vlasnik Vansi. Onda Nis ostaje zarobljen i pravi konkurenciju dvoma Vansi aerodroma.

A

A ne, ne, upravo suprotno. To je prilika. Ako si priklješten sa dva aerodroma (istog vlasnika) koji su skupi, onda ti možeš svojim cijenama i uvjetima na tome profitirati. Osim ako te netko u tome silom, dekratom ili neprijateljskim preuzimanjem ne spriječi.

S

Dragi Alene,

Ma da, u normalnom sistemu, slazem se. Ali ukoliko trenutni upravitelj oba ta aerodroma ima uticaj na to da se to „levo smetalo“ malo smiri, a i sami ste pisali o uticaju bogatih kapitalista na lokalne politicare, to vise nije prednost. To je potencijalni motiv za ovo sto se sada desava.

B

Pa upravo se radi o tome da je se očigledno vlasti žuri da preuzme aerodrom i po hitnom postupku poveća cene usluga. Što se tiče garancija i obećanja predCednika, o tome će potvrditi stanari „beograda u vodi“, koji su se uselili (prvi 2016, a zadnji u martu, pre neki dan)

M

Verovatno da bi Vansi mogao ladno da „zgazi“ niški uspeh (između 2 njegova) ali je pitanje cene po kojoj bi to izveo. Mislim da je jednostavnije & jeftinije to raditi preko vlasti u Bgd. koja je već „investiar & diže“ Niš. Bojim se da je to još samo jedna stavka u koncesionom ugovoru koji NEĆEMO videti…još jedno „ako“…

A

Saša:
Pa cijeli tekst i jest u tome da se Nišu treba dozvoliti prilika da iskoristiti ovu svoju prednost, a da interesi to ne omogućuju. I da, u pravu ste, to je motiv za ono što se dešava. No, pritom nije Prištinska koncesija bitna, nego ona Beogradska. Ona je dala razlog onima koji imaju mogućnosti da utječu na Niš.

BS:
Iskreno mene i zabrinjava ova žurba. Jel, kao što sam napisao u analizi, da je to samo limit na milijun putnika, rješavalo bi se to u miru za tri-pet-sedam-deset godina kada bi Niš došao blizu milijun putnika. Sigurno ne sada kada su svi pod dojmom tajnosti ugovora pa se konstruiraju razne teorije zavjere, pretpostavke koje su možda i bez osnova. No, kada se sve to stavi na hrpu mora se reči da je previše indicija koje jasno pokazuju da nešto ne valja.

Z

Dragi moji, poštovani ALENE, sjajno što ste napisali ovu kolumnu, a hvala i svima što su se uključili u komentarisanju ovog članka. Od ovog članka neka je makar i 10,0% tačno dobro je. Znači da u Srbiji ima stručnih i inventivnih ljudi, ljudi koji žele da rade i da zarade za sebe, a i druge. Takvim ljudima treba pomoći po svim osnovima, treba im dati svaku vrstu pomoći, a ne da se sputavaju. Poštovani Alene, velika podrška Vama, a i rukovodstvu menadžmenta niškog aerodroma. Pomozite im koliko god možete vašim perom, to je velika stvar. Znam da će imati problema sa sveznajućim ljudima (jer jadni nezanju koliko neznaju) i to će biti problem ljudima koji znaju šta neznaju, pa pitaju ili radom dodju do rezultata. Ali malo je ovih drugih, ali ih ima i oni su van politike. VELIKA PODRŠKA mene „malog Vranjanca“ svim inventivnim i „malim“ ljudima kao što je rukovodstvo niškog aerodroma.

Odgovori
A

Hvala na pohvalama.

Zorane, ja nikome ne pomažem, nego samo iznosim faktičko stanje. Moj posao nije „pomaganje“.

Da određeni ljudi ne znaju koliko ne znaju, to je apsolutno istina. Teško je gledati kakvi ljudi sjede na pojedinim pozicijama a da ne znaju elementarne stvari.

Z

Poštovani Alene,
iznošenje istine na svetlo dana i kazati istinu i „izneti faktičko stanje“ je velika pomoć, jer da niste to uradili i izneli faktičko stanje, pitanje je da li bi to neko drugi smeo uraditi i mi ne bismo znali pravu istinu oko aerodroma, a sveznajući bi nas zaludjivali i od nas pravili budale. Vi ste nam rasvetlili jednu enigmu sveznajućih i sada znamo i drugu stranu medalje tako da nam je lakše da donesmo pravi sud.
Smatram da će Vaš članak umnogome pomoći rukovodstvu aerodroma i rukovodstvo Niša da nastave sa realizacijom svojih ideja i da sačuvaju aerodrom od medjunarodnih hohštaplera i prevaranata.,
Da je bilo ko smeo, pre nekoliko godina, da o Simpu iz Vranja, napiše ovakav članak u javnosti, ne bi sada uvodili stečaj sa primenom UPPR-a, a radnici odlazili na ulice, uz „veliku podršku sveznajućih“ isplaćujući im socijalne programe, bez mogućnostii da se, nakon toga, bilo gde mogu notrmalno zaposliti.
Vaša pomoć se u tome sastoji i sasvim je dovoljna.
Hvala Vam.

A

Kao što rekoh ja u ovom slučaju nemam „stranu“ i ne pomažem nikome. Kao ni u jedno slučaju do sada. Pišem samo objektivno i nepristrano. A to što je koji puta situacija crno-bijela ili više siva na jednoj strani to je drugi par rukava. Drugi puta možda neće biti.

Stoga molim da me se ne stavlja na strane, pa ni ovaj puta, jel bi već sutra mogao biti najveći kritičar managementa Niša ako nešto usose, otmu novac, upropaste cijeli projekt.

Volio bih da i Vi i svi ostali uberete i posljednju rečenicu iz teksta, koja je namjereno posljednja i završna poruka cijelog članka:

„Ako Aerodrom i ode u državne ruke, a ŠTO NIJE SMAK SVIJETA, može biti ČAK I POZITIVNO, predsjednik mora ostaviti garancije slobode daljeg razvoja niškog aerodroma.

B

Alene, pobogu, pa valjda znas da na ovim prostorima ako nisi niz dlaku da si automatski protiv 🤔

A

A da… tu sam lekciju davno naučio. „Ako nisi s nama onda si protiv nas“.

Z

Alene,
poštujem, pravi ste profesionalac. Čestitam, svidja mi se, nastavite tako dalje – lepo, sjajno.
Pozdrav iz Vranja

A

Hvala puno Zorane. Znam da je u ovim našim krajevima čudno i neprirodno biti „profesionalac“ i da si time stvaraš neprijatelje i u vlasti, i u opozicji, pa čak i u javnosti. No, samo profesionalci mogu nešto dobro napraviti za zajednicu, zar ne?

B

Ne moze Alene profesionalac nista za krdo napraviti osim primjerom pokazati kako moze i drkucije.
A na svakom grlu je da odluci…….u vecini slucajeva grla ostaju u krdu.

A

Pa sve je više profesionalaca u krdu Beduin. I Vi ste profesionalac, zar ne? Biti profesionalac u svojojo prefesiji je vrh postignuća. I na taj način se dižemo iznad krda. Kao ni Vas, ni mene krdo baš previše ne fasciniara i privlači. Ako netko želi biti dio krda, neka ga. Ako se netko ne želi izdići na profesionalan nivo, nego loviti ladovinu krada, neka i njega. Njegov izbor.

No, svatko od nas se prije ili kasnije pogleda u ogledalo i osvrne na ono što je napravio u životu. Potom može izmjeriti i debljinu svoje kože. „Ars longa, vita brevis“. Znate tko je to rekao Beduin? Hipokrat. Jel postoji veći profesionalac?

Definitivno jedan od najboljih tekstova gospodina Šćurica kojeg sam pročitao na ovom portalu.. Sve pohvale. Što se same tematike tiče, jasno je kud plovi ovaj brod.

Odgovori
A

Hvala puno na pohvalama, Mladene.

d

Svaka cast Nislijama za tako dobar materijal za jos jedan Alenov vrhunski clanak :-).
– Nedostaje vam linija za Pariz ili sever Francuske. Tamo ima jako puno ljudi sa juga Srbije.
– Obavezno i linija za zapad Austrije/jugoistok Nemacke.

Da li je 3 evra premalo ili koji su benefiti ili mane toga uzevsi u obzir veliku sliku, nisam dovoljno strucan i potkovan podacima da dam svoje misljenje.

Ali nikako ne mogu da shvatim zasto npr. AirSerbia nije iskoristila sve te niske cene i pogodnosti i pokrenula bar deo od ovih mnogobrojnih letova pre konkurencije.
Stvarno ne shvatam zasto neko te ljude maltretira da se voze do BGa da bi negde odleteli.

Svima prave problem. I Beogradjanima koji zive u nenormalno pretrpanom gradu koji se na neprirodan nacin razvija, kao i stanovnicima juga Srbije koji se bez ikakve potrebe maltretiraju.

Neverovatno….

Odgovori
A

Hvala puno na pohvalama Dax.

Da, management je locirao Paris kao liniju koja ima najviše potencijala (uz Atenu i Istanbul) i ozbiljno radi na tome da dobije letove za Paris.

Ovo sa Air Serbiom se svi pitamo već duže vrijeme, te sam o tome i pisao.

E

Odličn članak kao i uvek.
Ostaje da vidimo na koliko putnika je Vinci limitirao Niški aerodrom. Mislim da je najmanje prihvatljivo milion jer je 25 godina dug period i avio saobraćaj je u ekspanziji pa će lako stići do te cifre.
Ako je taj broj ispod million mislim da bi bilo najbolje i njega dati u koncesiju Vansiju, u zamenu za novi terminal i brisanje ograničenja.

Odgovori
A

Hvala Vam puno na pohvalama.

Zapravo je pravo pitanje kako i zašto ograničenje? Zašto bi vlast pristala na ograničenje? Osim ako iznos novaca nije uvjetovan tome, pa se isti smatra prioritetom, a to je protiv pameti, jer u konačnici cjelokupna društvena zajednica gubi daleko više.

Zamislite situaciju u kojoj je država garantirala koncesionaru Zračne luke Zagreb da Split neće preći 3 milijuna putnika, Dubrovnik 2,5 milijuna, Pula i Zadar milijun, a sve ostale zračne luke zajedno pola milijuna. To je jednostavno toliko nepojmljivo ovdje kao da kažete da će od sutra sunce krnuti na zapadu i zaći na istoku.

E

Stekao sam takav utisak na osnovu do sada rečenog. Nadam se da neće biti ograničenja ali gotovo sam siguran da će staviti neke klauzule.

A

Neće staviti, ili su već stavili ili nisu. Nažalost to ne možemo znati jel ugovor nije javan, usporos garancijama da će biti javan. I to je, samo po sebi, vrlo indikativno.

V

Znamo Alene, znamo.

Evo i Pomoćnik Ministra za Saobraćaj se odjednom prisetio da ima ogranićenja. Loša memorija pamćenja?

Kažu da je uzeo lek na onaj recept, kokice i pivo.

A

Da, eto i Ilić je izjavio da je tako. Kronološki

1. Predsjednik kaže da će biti ograničenja
2. Ministrica ga demantira i kaže da se o tome ne raspravlja
3. Predsjednik ponavlja da će biti ograničenja
4. Ilić potvrđuje da će biti ograničenja.

Mislim da sada stvarno možemo ustvrditi da je tako nakon dva bitna izvora. Iako ugovor nije obznanjen.

V

Alene,

Hronologija je dobar argumenat u slučaju kada se radi o iskrenom i pozitivnom poslovanju.

U ovom slučaju ništa iskreno i pozitivno nije primećeno već više od šest meseci unazad. Ljudi koji su pokušavali da skrenu pažnju šta se dešava tokom Koncesije ispadoše pljuvani i vređani (ne mislim samo ovde na TangoSix već i na više drugih mesta gde se odlučivalo ili radilo na Koncesiji), da bi sada ispalo „eto da ima ograničenje).

O ovom ogranicenju i Pomoćnik Ministra i Ministarka i Premijer i Predsednik znali su od prvog dana pisanja Ugovora i početka pregovora sa svim potencijalnim Koncesionarima. No, kaže stara poslovica,

U laži su kratke noge.

A

Da, oni su to vjerojatno znali. I nije to ograničenje jedan i jedini „ako“ koji će se iskrastilizirati. Biti će tu još jako puno negativnosti, jako puno hladnih tuševa i „gubitaka“ po Srbiju.

S

Odličan tekst i analiza. Bojim se da ova vlast mora da ode sto pre. Ova politika od 90-tih do sada je unistila nasu zemlju, bili bi švajcarska da nemamo ovakve političare!

Odgovori
A

Hvala puno na pohvalama.

P

Odličan pregled „situacije“: čvrsto uvezane činjenice koje mnogim neće tako upakovane prijati! Vrlo dobro! Bez politike i političarenja…

ALI: činjenice su veoma plastičan materijal, pa uopšte nemam sumnje da se iste mogu prepakovai u sasvim drugačije „pakovanje“/“priču“ a za to su politikanti-manipulatori dresirani. Za par dana u Niš stiže Sve-znajući & Svevišnji da Nišlijma „objasni“ da „pojma nemaju“. Jadne činjenice!!!

Odgovori
A

Hvala puno Perica. Da svjestan sam da mnogima neće pasati, ali tu nema pomoći, zar ne?

I da, naravno da se sve može prepakirati, pa se i gov*o može prodati pod tortu u dobrom pakungu.

P

Sjajan članak, odlična analiza, sve pohvale!!!
Svaka čast na uloženom trudu u pisanju ove analize.
Imam samo jednu zamerku, ne znam da li je još neko to komentarisao pa se izvinjavam ako ponavljam. Odakle vam podatak da Niš ima 187.544 stanovnika? :) Ispalo je još po grafikonu da je Banja Luka veća od Niša. Od 80-ih pa na ovamo se ne sećam da je Niš imao manje od 250.000 stanovnika :).
Nastavite sa predivnim kolumnama i sve najbolje vam želim. Ah da, očekujem još jedan vaš članak nakon razrešenja celokupne ove situacije :).
Veliki pozdrav iz Niša!!!

Odgovori
A

Hvala Petre.

Sam grad Niš ima 187.544 stanovnika, područje grada (administrativno područje općine) ima 257.348 stanovnika, Nišavska oblast ima 366.056 stanovnika. Podaci su sa Republičkog zavoda za statistiku (zadnje objavljeni podaci su za 2016.). Prosječna zarada u 2016. je bila 356 EUR/mjesečno u Nišu, a 347 u Nišavskoj oblasti.

Konačno brojke nisu toliko bitne kao takve, bitna je usporedba istih. Banja Luka je grad otprilik veličine Niša, par tisuća stanovnika gore-dolje su nebitni.

P

Ne znam šta znači to „sam grad Niš“ pošto se Niš sastoji iz 5 gradskih opština. A po popisu iz 2011. godine grad Niš ima 260.237 stanovnika.

https://bs.wikipedia.org/wiki/Popis_stanovni%C5%A1tva_u_Srbiji_2011_(Ni%C5%A1)

Pozdrav.

A

U statistici postoji područje grada, područja gradske uprave (sva okolna naselja koja se vode „pod grad“) i područje urbane cjeline (metro area).

No, još jednom, nebitno. Bitno je da se kod svih gradova koje sam komparirao uzeo isti kriterije (ovaj prvi). A to da li Banja Luka ima 10-20 tisuća stanovnika više ili manje je potpuno nebitno. Sve su to mali gradovi jednakog ranga.

D

Mislim da je od broja stanovnika samog grada Niša mnogo bitniji broj stanovnika Republike Srbije koji prirodno gravitiraju Aerodromu Niš. Iz istog izvora (Popis 2011) zaključujemo da u sledećim okruzima: Zaječarski, Pirotski, Jablanički, Pčinjski, Nišavski, Toplički, Rasinski i Pomoravski (sve na udaljenosti ne većoj od 120 km od Aerodroma Niš) živi ukupno 1.514.474 stanovnika.

A

Naravno, kao što svakom od pomenutih aerodroma gravitira neko područje. No, komparacija je napravljena na preciznijem nivou, jer je upitno što je gravitirajuća zona, posebno u kontekstu ostalih konkurentskih aerodroma.

I još jednom naglašavam, nije bitna konkretna brojka i oblik komparacije, bitno je da sam prikazao da se radi o gradovima gotovo iste veličine (ekonomske snage), a da pritom Niš ima daleko više putnika od njih. I da je stoga management daleko uspješniji, a lokalne zajednica ima više benefita od aerodroma.

B

Kao neko ko celog zivota zivi u provincijama, rodjen u Dubrovniku i proveo svoju celu mladost dole sada u Nisu, tacno znam sta znaci centralno gusenje provincije…nisam ekspert za ovu granu niti politicki analiticar pa ne mogu da dajem neke precizne analize, reci ci Vam samo ovo kao obican gradjanin Nisa, tj postaviti cu pitanje gde ste bili pre 6-5 godina kad je trava nicala po pisti aerodroma…U Nisu je otvoreno 10 tak velikih svetskih kompanija koje imaju potrebe pre svega za cargo usluge a da ne pricam i o putnickim letovima, ko ima pravo da njima ukine ove usluge…Subjektivno osecanje u gradu je mnogo bolje kad u toku dana vidite par aviona da slecu na aerodrom…imate osecaj da se stvarno neto desava na bolje… Ne damo niski aerodrom…♥ , gdin. Alene sve cestitke na clanku veoma profesionalno uradnjeno!!!

Odgovori
A

Hvala puno na pohvalama Budimire.

A gledajte, aerodrom je motor razvoja cijele loklane ekonomije, ne samo turizma. I strateški je bitan za svaku regiju.

Što se Dubrovnika tiće upravo on (ali i druge zračne luke Hrvatske) su najbolji dokaz kako država ne samo da mora ostaviti zračne luke da se razvijaju i pridonose svom kraju, nego i mora pomoći njihovom razvoju. Hrvatska je bezuvjetno investirala u obnovu ratom razruđenih Zadra, Dubrovnika i Osijeka, te opremom opustošene Pule. Jednako tako je investirala u povećanje kapaciteta i opreme Rijeke, Zadra, Splita, Dubrovnika. Nadalje ima PSO koji služi upravo tim zračnim lukama da mogu biti povezani i tijekom zime, bez njega Osijek gotovo da ne bi imao prometa, a zimi prometa uopće ne bi imali Pula, Rijeka, Zadar, Osijek, te vrlo malo Dubrovnik i bitno manje Split. Subvencije koje se daju za turističke linije idu na Jadranske aerodrome i Osijek, ne i na Zagreb. I stoga Zagreb ima tek 35% prometa Hrvatske, dok su mu Split i Dubrovnik za petama. U Srbiji Beograd ima 95% prometa.

B

Cekaj malo……kako to mislis drzava bezuvjetno pomogla????
Pa tako t’ svega, to ti dodje na isto kao da mozak uvjetuje ruku ljevu necim?

A

A nije država bez ikakvog uvjeta obnovila ratom razruženu Zračnu luku Osijek, Zadar i Dubrovnik, te opremom opustošenu ZL Pulu?

Eto u slučaju bombardiralog Aerodroma Niš to je isto napravila država, ali Norveška.

B

Ma nije bitno tko ga je obnovio.
Da li je tu?
Jest.
Da li je funkcionalan?
Jest.
Mogu li ga ozivjeti?
Mogu.
U cemu je onda problem 🤔?

A

Problem je što je on već oživljen. I ima nevjerojatne uspjehe. U sve to vrijeme država je ignorirala sam aerodrom. A država ne ulazi u taj posao sa čistim nakanama. Ono, Beduin, ste Vi pročitali članak?

Stoga bi država ovdje trebala uporabiti hrvatski model: pomoći koliko može i koliko je ovaj dio Srbije kao porezni punioc „zaslužio“ i pritom ne tražiti ništa zauzvrat.

B

Naravno da sam procitao clanak.
Narod Srbije je sad na potezu……

Nemojte me krivo razumjeti, ali ovakvi potezi vlade Srbije bi se u Hrvatskoj najostrije sankcionirali.
Nikakvom revolucijom….na izborima ih se mora kazniti

Meni je ova prica nepojmljiva cak gledajuci ih iz jedne apsolutne monarhije.

A

Da, to sam ja u više navrata rekao i napisao. Tako nešto u Hrvatskoj je nepojmljivo. Nema ni najmanje šanse da bi se tako što desilo. I daleko manje od toga bilo bi opako sankcionirano na idućim izborima.

N

Pa ocigledano se purgeri imaju cime ponositi jer imaju i ljude koji su sposobni razumeti.
Alene, zaduzili ste svaku dusu na Paliluli, Cairu, Bulevaru, Durlanu, Duvanistu, Trosarini, Bubnju, Banji… ceo grad Vam zahvaljujuje. To i jeste sustina celog problema – priznati i postovati javni interes lokalne sredine ili zauzdati ceo grad i u slucaju potrebe otpisati ga kao kolateralnu stetu.
Srecni praznici purgerima i posebno Vama g. Alene.

Odgovori
A

Hvala puno na pohvalama.

Uprvo tako, aerodrom je strateški bitan za lokalnu zajednicu i njenu cjelokupnu ekonomiju, turizam, dijasporu. I tu cijela zajednica mora to shvatiti i podržati.

N

Dragi gospodine Alene,

prijao mi je Vas tekst, ne samo zbog toga sto mi je drago sto je neko posvetio 100 sati rada i analize, vec i zbog toga sto mozda neke stvari malo drugacije posmatram, nakon citanja.
Medjutim, za neke stvari se ne mogu sloziti, pa mi mozda i malo grubo zvuce jer znam ko su gospoda Avramovic i Djurdjanovic…
Ipak, u Avramoviceve menadzerske kapacitete necu sumnjati, jer je stvarno covek uspeo u necemu sto niko pre njega nije. Skidam kapu.
Medjutim, nema ga na protestima, nema ga medju nama kojima treba ovo sto mi Nislije zovemo aerodromom, jer vecina nas i ne zna za bolje. Smeta mi sto znam tamnu stranu price iza koje stoji korupcija, prevara i cirkus.
Vlast koja dominira Srbijom je nesto cega se svi mi trebamo plasiti. I mi Srbi, vi Hrvati, Albanci….
Taj covek ce dobiti uhlebljenje u Beogradu, njega ne interesuje Nis, niti razvoj juga Srbije niti aerodroma.
Mozda sam u Vasem tekstu naisao na nesto sto ne biste dobili da Vas nije „kupio“ slatkorecivoscu, ali on ne misli na nas, vec samo na njegov konto koji mu se uvecava…
Verujte da sam siguran u ovo sto sam napisao, jer dosta dobro znam o cemu je rec..
Molim Vas ne objavljujte moj komentar, jer ne zelim da niko misli da opstruiram, a Vama zelim da i dalje uzivate radeci ono sto najbolje znate :)

Odgovori
A

Gledajte Nikola ja se ne bavim politikom i ne pozivam na proteste. Da li Avramović dolazi na proteste i ako ne, zašto ne dolazi ja stvarno ne znam, ne želim znati, niti mogu i želim o tome komentirati. To je stvar svake osobe. Avramović je političar, a političari snose posljedice ili dobivaju pozitivne bodove za svaki svoj potez. Kao što rekoh, ja u političkim stvarima ne želim sudjelovati, i ljubazno Vas molim da me u njih ne uvlačite.

Čujte, Nikola, ja iza sebe imam 30 godina poslovnog iskustva sa najvećim igračima regije, posebno u mojoj državi. Kada kažem najvećim onda Vam garantiram da je stvarno tako, od najviših političara, predsjednika države, premijera, ministara, gradonačelnika najvećih gradova, generala, top-businessmena, muljatora svake vrste. I poznat sam po tome da mi ne može „slatkorješivošću“ netko izmjeniti stav. A ponajmanje ne neki lokalni mali političar. Sa takvima radim svakodnevno, sedam dana u tjednu. I ne obazirem se previše na njih. Budite sigurni da me Avramović nije „kupio“. Ne bi me mogao kupiti niti Vučić, a kamoli Avramović.

Ima li on loše namjere? No, to vjerojatno bolje znate vi. Ali ovaj članak ne govori o tome, nego o tome što je on i ostali napravio za Niš. A ako to radi sa lošim nakanama, vrlo vjerojatno ćete isto kazniti na idućim izborima. Tako bi to trebalo biti, zar ne?

M

Analiza i brojke su zanimljivi, svaka čast na trudu i tekstu. Ali teba voditi računa i o ostalim regijama i aerodromima u Srbiji.
Ovde nije samo reč o aerodromu Niš. Tu je više polemika opozicije i jednog dela javnosti koji pravi od aerodroma političku priču, nažalost! Naravno da država nije u stanju da bude idealan poslodavac, međutim sasvim je jasno da nije bilo pomoći države taj aerodrom bi bio i dalje bez civilnih letova. Da nije država napravila Air Serbiu, Nikola Tesla nebi bio interesantan za koncesiju i aerodorm nebi imao tolike profite u poslednjih par godina. To su činjenice, a to su bile političke odluke.
Država treba da pomogne Niškom aerodromu i dalje a to nije teško pošto su manje investicije u pitanju koje lokalna uprava ne može da izvede i ne treba. Nikola Tesla je sasvim nešto drugo. Treba još dosta vremena da bi se došlo u neko buduće vreme na milion putnika u Nišu.Tako da nema sukoba interesa sa koncesionarom. Isto tako treba imati u vidu da država treba i u druge aerodrome u Srbiji da ulaže i osposobi saobracaj, što sigurno posle utiče na dalji rast Niškog aerodroma. Za Srbiju je idealno da pored Tesle ima još dva do tri funkcionalna manja aerodroma sa stabilnim rastom i malim profitom. I to ne može bez države za sad, pošto lokanlne uprave nemaju sredstva za tako jedan razvoj.
Lokalne uprave nažalost još ne rade dobro u većini gradova gde imaju dosta prostora za unapređenje svojih obaveza prema građanima.

Odgovori
A

Bojim se da ste puno previše optimistični, pa bih se čak osudio reči i naivni, uz nadu da mi nećete zamjeriti na tako teškoj riječi. Da, trebala bi država tako rezonirati, da oni ne bi trebali biti „konkurencija“ koncesionaru, no eto, nažalost, živimo u drugačijem svijetu.

N

Hvala Vama Alene odlicnom i detaljnom clanku! Upravo tako, to je valjda ta energija pocetka kada nesto novo nastaje, kada je u povoju i je dozivljaj svakako drugaciji. Za one koji vole vazduhoplovstvo let Rayanairom je impresivniji odande nego nego neka Lufthansa izmedju dva velika evropska cvorista, verovatno sto je to i jedini avion u tom momentu na aerodromu i sva paznja je na njemu 😎

Odgovori
A

Hvala Vama na pohvalama.

Da ovo ste za Ryanair dobro rekli…

N

Alene,hvala na Uskrsnjim cestitkama i hvala na divnom tekstu.Bilo je pravo uzivanje procitati ga.Imam i jedno pitanje,a vezano je za Norwegian.Da li imas informacija,o njihovom eventualnom dolasku na Niski aerodrom i sa kojom linijom i da li bi bio pametan poslovni potez povezati Nis sa nekim Norveskim aerodromom umesto sa Kopenhagenom,koga si naveo?
Puno pozdrava i novih dobrih kolumni.

Odgovori
A

Hvala puno Nikola.

Pa u kontaktu su sa Norwegianom, no to je stvar pregovaranja, a svi pregovori su par mjeseci na stand-by radi zauzetosti sa „drugim temama“. Ljudi se bave prepucavanjima umjesto businessom. I to je daleko najveća šteta ove situacije.

Ne vidim neke druge realne opcije. No, možda postoji neka nicha, neka „oaza“ niške dijaspore. To ipak bolje znaju ljudi iz aerodroma. Neznam jel Vi imate neke spoznaje oko potencijala neke linije, pa ako imate, podjelite ih sa nama.

V

I ne samo sa Norvegian. Ima još novih potencijalnih destinacija i novih prevozilaca. Ima!

M

Vladimir,
Vladimir Milicevic, pilot Ryanair-a, je l tako ? Ako sam u pravu i ako ste to Vi, onda nema sumnje u istinitost Vasih tvrdnji! Bas dugo se cekaju nove linije iz Nisa! Usmena zabrana ! Moraju da ga srede ;) !

A

Management se trenutno bavi drugim stvarima, a ne dovođenjem linija. I to je velik problem.

Ali budimo pošteni o treba reči da su od nekih velikih firmi na koje su pucali dobili odbijenicu jer imaju drugih prioriteta. Znam točno od kojih, imam vrlo precizan odgovor managementa na svako moje pitanje o konkretnim prijevoznicima. No, bilo bi kontraproduktivno pisati o kojim se firmama radi. I time zatvoriti vrata tim firmama u budućnosti. Pregovaranje o linijama je krvav i dugotrajan posao. Nije nešto što se dešava preko noći. I to znaju u Nišu, te ne odustaju. Naravno, kad bi imali više vremena baviti se pregovorima sa firmama…

Stoga malo treba spustiti loptu i ne tražiti krivca tamo gdje ga nema. Ima „krivac“ dovoljno putra na glavi, pa mu ne treba još dodavati još i ono što što ga ne ide.

V

Miloše,

Da, Ja sam. Hvala na poverenju. Nadam se da sve što je Ryanair, a posredno i Ja, rekao i uradio u Nišu do sada stvorilo i opravdalo poverenje Nišlija i ostalih korisnika Aerodroma.

Nije usmena zabrana, već svaka nova linija iz Niša mora dobiti prvo amin od Ministarstva, a tog amina za sada nema, tako da je to de facto zabrana.

Niš je postao veoma interesantan Aerodrom velikom broju aviokompanija, mnoge nisu još ne pomenute na komentarima, a za neke ne bi verovali da se sada o njima ovde polemiše.

U ovom trenutku Niš ima ponudu za određeni broj novih destinacija od više od tri aviokompanije. Ne bih sada o detaljima. Nadam se da me razumete.

Ukoliko dođe do opstrukcije rada Aerodroma od strane bilo koga u Srbiji verujte mi da će pitanja koja će biti postavljena od već postojećih aviokompanija na Aerodromu Niš biti ozbiljna, veoooooma ozbiljna!

A

Uvijek je svaka linija u Srbiji morala dobiti „amen“ od relevantne državne institucije, kod EU to ne mogu spriječiti bez ozbiljnih posljedica radi open sky, kod Turske, Rusije i ne-EU zamalja mogu (primjer A330 Turkisha u BEG). Naravno, uvijek mogu pronaći neku administrativnu prepreku, ali to im ne bi bilo pametno jel bi to značilo negiranje opensky sporazuma, a onda bi to značilo ozbiljan odgovor EU, te posljedice po Air Serbiu u prvom redu. Jednostavno ne vidim načina kako bi Dirketorat ili Ministarstvo mogli odbiti bilo koju liniju iz EU za Niš.

Ministarstvo do sada nije odbilo niti jedan zahtjev za pokretanje linije. A odobrilo je novu liniju Wizza za Beč koja počinje u studenom (novembru). Nije mi jasno kako postoji „zabrana“ ako je odobrena linija za Beč?

Ja imam podataka da Niš ima interes dvije kompanije, a ne tri i to za dvije linije. No, ako me management laže, neka bude. Jedna od te dvije linije je u posljednjoj fazi pregovora, o drugoj se tek pregovara.

A ako se to sve uspije ispregovarati pa dođe na „amen“ u državu, pa oni odbiju, onda možemo reći da je tako. Trenutno ni jedna linija nije ispregovarana i nije na „amenu“ u državi!

V

Alene,

Ček da javim ovim drugim kompanijama da nema ništa od letova. Da se ljudi džabe ne nadaju. (Sarkazam na činjenicu da ako nešto nisu rekli to ne postoji)

Za sve ostalo samo strpljivo. Uz bilo koju grickalicu i piće.

A

Vladimire, još jednom naglašavam, nismo djeca. Ako nema dokaza ili dokumenata, onda je to rekla-kazala i ne postoji.

Ne kažem da to nije nečiji plan, ideja, mokri san, ali dok ne zabrane prvu liniju ili odbiju odobrenje, ili objave dokument sa ograničenjem, ili daju javnu izjavu o zabrani linija, o tome nema smisla debatirati, još manje iznositi kao činjenicu. Jer se istime čini kleveta, koja je ozbiljno krivično dijelo. A ni ti, ni ja nismo anonimne osobe na ovom portalu.

O stavljanju nepotrebnog ulja na vatru koja je i ovako već velika da i ne govorim. Konačno takve izjave bez dokaza anuliraju sve činjenice koje imaju dokaze i vlast može isto iznjeti kao primjer diletantizma i demantirati sve navode uz naznaku „vidite kako se o tome piše bez činjenica i argumenata“. Malo ozbiljnosti i odgovornosti, sukladno godinama, kada se nešto iznosi. U ovakom slučaju država bi mogla pokrenuti vrlo ozbiljan i pravno utemeljen postupak za klevetu.

A porketanje Wizzove linije u novembru je „dokaz“ da nema zabrane.

V

Alene,

Ništa nije dokaz dok se ne dokaže. Daleko je Novembar.

Za klevetu ako neko ima osnova da pokrene postupak neka pokrene. Ja nigde ne bežim.

U petak Wizz dolazi na zvanican sastanak da od Države potraži i dobije objašnjenja. Šta misliš zašto dolaze ako je sve kako ti kažeš jasno, ozbiljno i odgovorno?

M

Vladimire ,
Itekako ste opravdali , uostalom broj putnika to i pokazuje. Svakodnevno pratim sva desavanja oko aerodroma, od samoga pocetka, od prve Wizz-ove linije.Plasim se , a i besan sam, zasto usporavati ono sto itekako dobro funkcionise?Ostaje nam nada da ce na kraju sve dobro da se zavrsi, u Vasu , a i u u nasu korist :) . Potajno se nadam i baziranju jednog aviona , mada tu je Sofija, ali eto ostaje nada ! Veliko Vam hvala za sve sto ste do sada uradili! Jednu molbicu, Fly from Nis-u treba Vasih komentara! Ogroman pozdrav iz okoline Nisa !

A

Ništa nije činjenica dok se ne dokaže. Ako je tebi svejedno da te netko ganja za klevetu, meni nije. Kao legalista po vokaciji ne mogu prihvatiti iznošenje rekla-kazala i kleveta.

Ja nisam rekao da je sve jasno, ozbiljno i odgovorono. To od mene nisi pročitao i molim te da mi ne stavljaš riječi u usta koje rekao nisam. Ova analiza koju sam napisao govori da tako ne mislim, upravo suprotno.

V

Miloše,

Ne stižem na više mesta od posla. Sezona nam se zahuktava i dešavaju ze velike promene u poslovanju Ryanaira, pa pokušavam da uklopim posao i želju da iznesem one podatke koji do mene stižu, na ovaj ili na onaj način.
Oko baziranja aviona u Nišu ima nekih ideja, ali za sada bih izbegao komentare. Ipak bih sačekao razvoj situacije na terenu. Ima nagoveštaja da idu u dobrom pravcu, ali to ništa ne znači. Očas posla skrenu sa puta.

Alene,

Sačekajmo petak i vesti nakon sastanka Wizza i Države.

A

Vladimire da je Wizz zadovoljan nije. Ni sa stanjem u Nišu, ni sa stanjem u Beogradu (na sve oni nisu ni zadovoljni što Vinci dolazi jer on ima odnose sa Ryanairom i easyJetom, a ne i sa Vinciem, tj. globalni ugovori su sa prva dva prijevoznika).

I ja imam informacije da Wizz kani napraviti neku akciju u korist Nišu, no, prema mojim izvorima, još jaču kani Ryanair. A svi znamo kako Ryanair udara kad je bjesan i da ga ne ferma puno politički back-up. Sjetimo se natpisa na avionima koji su imali poruke lokalnim političarima, a koji su uvijek globalno odzvanjali.

No, to što oba prijevoznika nisu zadovoljna sa ovim stanjem oko Niša, ne znači da postoji odluka o zabrani novih letova u Niš.

Da još jednom naglasim moj stav o tome:

1. Ne bih se začudio da je to ideja ljudi na vlasti, da su to njihove želje i nastojanja.

2. U openskyu to ne mogu provesti bez ekstremnih posljedica po državu. Sukladno opensky ugovoru ovo bi bilo potpuno nelegalno. To mogu provesti prema letovima za Rusiju ili Tursku, ali ne i prema Europskoj uniji. A svi sadašnji letovi, te ogromna većina potencijalnih lete prema Europskoj Uniji.

3. Nitko u Niškom aerodromu mi nije rekao da postoji „zabrana“. Istina, skeptični su za Turkish, obzirom da su ga „otkantali“ u Beogradu, no nisu i za letove prema EU.

4. O njoj nema dokumenata, čak ni izjava aktualne vlasti. Stoga nema dokaza da postoji.

5. Dizanje taksi (pa i više od 6 EUR ako preuzmu Niš) nije „zabrana“ nego stvaranje nekonkurentnih uvjeta za aerodrom. Nije baš neka razlika, konačni produkt je isti (zato je to i tema ovog članka), ali to nije „zabrana“ koja bi sa pozicije opensky ugovora bila nelegalna.

A nečiji mokri snovi, želje ili ideje ne znače da su oni ostvarivi. Sukladno opensky-u vrlo teško. Zapravo nemoguće, osim ako se Srbija neće igrati do te mjere da ukine opensky.

Na kraju, zašto bi država riskirala sa „zabranama“. Daleko je lakše preuzeti aerodroma da se „može investirati“, dići takse, dovesti Air Serbiju i „problem rješen“.

V

Alene,

Vinci je već pokrenuo pregovore sa Wizzom i Ryanairom oko Beograda. Dokle su pregovori kod nas stigli neću javno da kažem. Dokle su stigli sa Wizzom ne znam.

Kako i koliko su u Wizzu nezadovoljni, saznaćemo sutra popodne. Sastanak je u 1100.

Kokice/Pršut i Pivo/Rakija

A

Za Ryanair mi je jasno. Sa njima Vinci ima deal. Pisao sam o tome prije tri mjeseca. Za Wizz… ha… baš i nema, što ne znači da neće imati.

A onda je to više nejasno zašto forcaju ovu priču sa Nišom. Koji ih klinac to tamo smeta ako su u dealu.

V

Alene,

Smisao ovih mojih komentara je između ostaloga da vidimo koji to klinac i kome smeta, kao i oko čega smeta.

Kako ti nekoć reče, vreme u vazduhoplovstvu ima sasvim drugačiji pojam.

A

Da, vrijeme u zrakoplovstvu ima drugačiji pojam.

M

Vladimire,
Nestalo je kokica i piva , rakije hvala Bogu ima .
Neka informacija sa danasnjeg sastanka Wizz-a u Bg-u, za nas gradjane ? Pozdrav.

A

Da, bogami kokica odavno nestalo, a i pivske zalihe su se morale opako obnavljati.

V

Miloše,

Nisu dali nikakvo saopštenje sa sastanka tako da bi bilo veoma neprofesionalno da dajem izjave za nešto što je vezano za rad druge Aviokompanije.

Sastanak je bio, kasnio je 15 minuta i završio se oko 1200. Zbog letova koje su članovi delegacije Wizza imali za dalje putovanje.

A

Eto, Vladimir nam ne želi (i opet) otkriti ništa. I stoga moramo čekati da to otkrije Wizz Air ili Vlada ili neki izvor koji će biti govorljiviji od Vladimira.

Blago Vladimiru što toliko toga zna, šteta za nas što ne znamo toliko kao Vladimir.

V

Alene,

Tvoja zajedljivost prelazi granice lepog ponašanja. Očito da ti je problem sujeta.

Ti si mene prozivao kako se „neprofesionalno“ ponašam, a sada kada ne želim da komentarišem privatan sastanak jedne privatne kompanije Ti pišeš ovako zajedljivo.

Neka tebi tvoje pisanje i stavovi ide na čast i poštenje.

O tome da li je Vladimiru blago ili ne, nije ni mesto ni način da komentarišeš. Već sam Ti u više navrata napomenuo da ulaziš u raspravu na ličan i pežorativan način. Što se mene smatra na taj način samo pokazuješ da li si profesionalan ili nisi. I sve mi se sada više čini da je Miroslav bio u pravu kada je opisao način pisanja i komentraisanja.

Ukoliko želiš da saznaš šta je bilo na sastanku traži od Ministarstva za Saobraćaj da ti odgovori. Imaju običaj da odgovore kada im se takav zahtev uputi. Znam ih.

A

O Bože. Stvarno mi nije jasno zašto se sad ljutiš i ponovo ulaziš u svađu i raspravu.

Da, blago tebi što znaš. Žao mi je što ja ne znam. Volio bih znati. I da, zavidan sam ti što, eto, ti znaš. I žao mi je što to ne želiš podijeliti sa nama.

Čemu baš na svaku rečenicu skačeš na zadnje nege. Pa imam osječaj da kad bih napisao „kako si Vladimire“, ti bi skočio na zadnje noge i postavio bar 50 pitanja zašto te sad provociram. Gle, neću više nasjedati na sitne provokacije i potencijranje svađe. Jednostavno neću! Ne treba to meni u životu.

Pa kako si mi Vladimire? Jesi dobro? Kako posao u Ryanairu? Supruga je dobro?

L

Opet još jedna u nizu odličnih analiza od g. Alena.
Sigurno je jedno ,svaki put naučim(o) nešto novo i zanimljivo.
Sve pohvale…

Odgovori
A

Hvala Laki.

U Crnoj gori sam, u Budvi, na summitu 8. i 9.5. Ako ste negdje blizu, vidimo se na pivi?

L

@Alen
Pohvale ste zasluzili .
A za pivu je dogovoreno u Budvi ,mozda se i prije toga vidimo u Zg.
(Kontaktiracu Vas putem email-a ) .

A

Ako ste u Zagrebu piva obavezno! Ma kaj piva, idemo na neku domaću papicu.

L

Hvala Alen.
Javim se naravno ako budem u Zagrebu.
Veliki pozdrav!

A

Naravno!

S

Objektivan tekst Alen. Bravo!

Koristio sam INI vec dva puta do Stockholm Skavsta a ranije uvek BEG Medjutim imam utisak da je mnogo veci broj putnika koji Nis oduzima Beogradu od tvojih navedenih oko 49000.
Zanima me koja je procedura oko charter letova? Konkretno Ima li smisla kreirat nekoliko letnjih charter letova Nis-Rijeka? Sa Croatia Airlines naprimer?

Odgovori
A

Hvala Salle.

Broj putnika koji dolazi iz Beograda je oko 5%. Aerodrom to prati. Naravno, tu ima i nešto putnika iz prostora koji gravitiraju oba aerodroma. Da nema Niša nešto putnika bi putovalo iz Beograda, iako bitno više iz Sofije i Skopje. Mislim da je procjena na mjestu.

Niš-Rijeka nema baš nikakvog smisla. Rijeka je lučki grad, turizam u županiji postoji (Opatija, Novi Vinadolski, Crikvenica, Jadranovo, Krk, Rab…), ali nije razvijen kao u ostalim dijelovima države. Možda Niš-Split ili Niš-Zadar, ali mislim da niti tu nema kruha. Grčak, Turska i Tivat. To je to.

S

Hvala na odgovoru Alen

Dakle nema dilema oko pax sa BEG.
U Crikvenicu sam letovao divno je.
Na RJK sam mislio i zbog velicine, manji broj rotacija od SPU napr.

U svakom slucaju hvala na svemu sto cinis za nas (avio entuzijasta i putnika).

A

Molim i drugi puta.

Iskreno Niš-Split jednom tjedno u top sezoni. To bi i moglo proči (Split pokriva i Zadar koji je samo 100 km daleko, a ima dosta rodbine i nekretnina srpskih građana). Izvan toga, bojim se, ništa drugo.

V

Možda da dodam jendnu naučno fantastičnu ideju da država želi aerodrom u Nišu da bi ga ustupila Ruskoj vojsci za neometan dolazak u Niš? Možda fantasika ali je u skladu sa Ruskom vojnom doktrinom da prvo zaposedaju aerodrome.

Odgovori
A

Hajmo ne pretjerivati.

L

Vlado,Alen Vam je već kratko i pristojno odgovorio,ali imam neku neobjašnjivu potrebu da Vam kažem da je Vaš komentar zaista pravi „biser“!!Što bi neko rekao:mislim,stvarno!Alenovi zemljaci bi rekli:kajgot!!!Pozdrav…

K

Ako se pokaže da je potrebno to će rado i grad da uradi u ime države

A

Je Ljubo, to se kod nas kaže „kajgot“. Baš ste mi izmamili smješak na lice.

D

Ma sa ovakvim „genijalcima“ taj SF je čista proza & siguran sam da neki od njih imaju i tu „kombinaciju“ u vidu.

A

Pa sigurnosni aspekt aerodroma za državu jest važno pitanje. No, da bi ga netko „ustupio“ Ruskoj vojsci i da je ova „akcija“ prema tome usmjerena, to je ipak čista fantastika.

E

Svaka čast na analizi, veliko hvala.

Odgovori
A

Molim, i hvala Vama Ervin na pohvalama.

J

Sjajan članak g-dine Alene .
Zaista treba biti cepidlaka , ljubomoran ili ne dobronameran pa kopati da se nađe neki nedostatak.
Posebne čestitke na hrabrosti i poslovnom moralu jer ste argumentima i ne nametljivo dali ne dvosmislenu podršku management-u Aerodroma Niš .

Odgovori
A

Hvala puno Jovica.

I

Postovani Alene, hermeticki ste zatvorili ovu diskusiju. Dubok naklon. Sad samo pratite licne napade na Portal i Petra od toaletoida koji danas pisu o pevaljkama a sutra o aerodromu.
Sto se nas tice, mene je kao rodjenog beogradjanina i ponosnog Srbina sramota sta ova vlast radi Nisu. Sluzio sam vojsku u Nisu, mnogo dobrih prijatelja, nikad skromnijeg, radnijeg, nenametljivog naroda koji je uvek bio u prvim redovima borbe za ovu zemlju. I sad, neko hoce da im otme ono malo hleba, za koji su se sami izborili.
Ovo ne smeju da puste da im se desi.

Odgovori
A

Hvala puno Ivo na pohvalama.

D

Treba naglasiti jednu stvar. A to je da su ovde gospoda Djurdjanovic i Avramovic pomenuti kao nadljudi, strucnjaci i oni koji su zasluzni za vrtoglav rast. Vrstoglav rast jer posledica letova kompanija kojima je 3 eura po putniku vise nego povoljno i nema kompanije koja to ne bi prihvatila. A takse su male jer je izvrsen eksperiment koji je u pogledu razvoja ekonomije samog Nisa – uspeo. Aerodrom kao takav ne profitira ali ekonomija grada je posle toliko godina stagnacije nekako pocela da se pomalja narocito IT sektor. Djurdjanovic je imao pune ruke posla oko zaposljavanja rodjaka, prijatelja, surnjaja, zaova, prijateljevih prijatelja itd. Avramovic je ista prica. Oni samo idu i glumataju okolo po medijima da nesto kao rade. Ali u sustini oni su posledica dolaska njihove stranke na vlast i nista vise. Aerodrom treba gledati kao buduci ekonomski resurs i na njegovo celo treba dovesti nekoga ko je radio u inostranstvu u avio saobracaju, ko se dokazao uspesima a ne nekoga ko je iz sasvim drugacije saobracajne branse – u ovom slucaju zeleznice a ko je posledica politike.

Odgovori
A

No, ovo o nepotizmu stvarno ne znam. Ne kažem da je ili nije, nego da ne znam. Nemam takvih podataka.

Nisu oni nadljudi. Bože mili. Naravno. Ali da su napravili vrlo ozbiljnu analizu i istraživanje koje je prethodilo projektu, jesu. Da su osmislili projekt koji je bio smion i hrabar i proveli ga, i to jesu. Prvi sam dvojio u uspješnost tog „eksperimenta“. Čak sam ga i ismijavao. I na toj hrabrosti i inovativnosti im treba čestitati. A kao što sam u tekstu napisao, nije to samo 3 EUR. Vidite da je taj projekt bitno širi. I nisu kompanije samo tako došle. Produkt je to teških pregovora. Konkretno znam kako su trajali, koliko puta su ih „izbacivali“ iz kancelarija, pa vračali sa portirima.

Konačno organiziraju rad u katastrofalno lošim uvjetima, u puno premalim kapacitetima, sa ekstremno starom opremom (neke stvari i po 50 godina stare). Za to je potrebna sposobnost.

Ne treba njihove uspjehe niti uveličavati, ali bogami niti umanjivati.

Đurđanović ima kancelariju da mi ga je bilo žao, iskreno. Došlo mi da mu ponudim svoju staru i odbačenu fotelju iz ureda. Bilo bi me sramota primiti stranku u takvom uredu. To je ostalo u sedamdesetima. Pa tamo ništa osim laptopa nije mlađe od 30 godina. Vrlo staro i ofucano. Vozi minijatuni automobilčić, manji ne postoji osim da vozi Smarta. Na summitu nisu spavali u hotelu sa 5*****, kao svi ostali, nego u bitno skromnijem hotelu. Dobivam ga na poslu i u 8 navečer i to više nego nekoliko puta. Vrlo neuobičajno ponašanje za nekoga u javnom poduzeću. Obično je to hladovina gdje se ne radi i basnoslovno troše pare, zar ne?

D

Pozdrav autoru analize.

Odusevljen sam širinom obrade teme.

Radim na LYNI i svaki dan gledam sta se dogadja i ne delim baš tako bajkovito misljenje o načinu na koji se trenutno obavljanju poslovi i kakvo je stanje. Ali to je moje mišljenje i moguce da nisam objektivan jer sa tim ljudima saradjujem svakodnevno.

Pomak na bolje je evidentan i na tome im treba čestiti i učiniti sve što je moguće da se jedan dobro obavljen posao obavlja još bolje u budućnosti, ko god upravljao aerodromom.

Mislim da ste pogodili srž problema i čestitam Vam na tome.

Samo napred,
Pozdrav iz Niša
Dejan

Odgovori
A

Hvala puno Deane. U mojim analizama uvijek se sagledava široka slika. Jel zračni promet to jest. Sagledati samo jedan aspekt je pogrešno i daje pogrešne zaključke.

Ma stanje nije bajkovito, upravo suprotno. Radi se u vrlo lošim uvjetima. Iskreno nigdje nisam vidio lošije uvjete. No, u tim tarzan uvjetima stvarno je postignuto bitno više od maksimuma. U prvom redu zahvaljujući ljudima na aerodromu. I pritom ne mislim samo na management, naravno da mislim i na radnike. Bez njih tako nešto nije moguće. A u mom posjetu (nisu pojma imali tko sam i što sam je) vidio sam samo pozitivu. Ljude koji istinski rade, a ne prodaju zjake. I vjerujte mi, Dejane, jako sam dobro promatrao, ubirao situacije i bilježio sve činjenice.

M

Jedno čitanje nedovoljno. Još jedno, ili dva, a zatim komentar. Nazire se pozitivan, sakako.

Odgovori
A

Je i ja volim pročitati svoje članke nekoliko puta. I prije nego ih predam (pa dorađujem stvari), i nakon što ih predam da mi sjednu.

M

Odlican tekst iz kojeg mozemo da vidimo sta se ustvari krije iza preuzimanja ili nepreuzimanja od strane drzave. Malo objasnjenje gospodinu Alenu za ministarku za sve – koju upravo I nazivaju tako jer se ponasa kao da ona sve zna, kao da je popila svu pamet sveta. A nas car Aleksandar koji kaze da su „dozvolili“ aerodromu da se razvija… pa on je apsolutista i u glavi i u praksi pa se tako i ponasa. Cestitke jos jednom gospodinu Alenu i samo tako nastavite.

Odgovori
A

Hvala puno na pohvalama g. Kosanovic.

A čujte, koji političar se tako ne ponaša? Pa oni su svi nobelovci, sve znaju. Stručnjaci su i za pravo, i za ekonomiju, i za zdravstvo, i obranu, i školstvo, i zaštitu okoliša, i turizam, i promet… ma čudo jedno koliko su sposobni, obrazovani i načitani to ljudi. Tu ministrica nije niša drugačija od njenih zapadnih kolega. :-)

I

Gospodine Alene, analiza vam je odlicna sve do poglavlja “ Kuda bi Niš trebao ići u budućnosti“. Mi u Srbiji koji sadasnjeg predsednika i njegovu ekipu slusamo godinama jako dobro razumemo njegov nemusti jezik i sta ce Nisu doneti njegova recenica „…necete Republiku Srbiju u Nisu?“, ali mislim da ste to ispravili vec u sledecem poglavlju.
Mozda ovo nije mesto za to, ali… ne mogu da odolim a da ne dam sugestiju rukovodstvu niskog aerodroma da u onim tunelima po duzini sa strane postave klupe umesto onih nekoliko stolica kako bi putnici koji slabije stoje sa stajanjem i nogama mogli da sednu dok cekaju da udju u avion, a to ne zauzima puno mesta.

Odgovori
A

Hvala na pohvalama. U poglavlju „Kuda bi trebao ići Niš u budućnosti“ nisam imao predznak tko će biti vlasnik, nego što bi bilo logično sa poslovne strane i što je realno. Bez obzira na vlasnika. A ako neki budući vlasnik ima neke kočnice ili prioritete, to nadilazi poslovnu sferu mikrolokacije i onda su razlozi neki drugi, zar ne?

Nadstrešnice (tuneli) su privremeno, na brzinu sklepano rješenje. Management ima osigurana sredstva da to zamjeni jednim prostorom (jednom velikom „nadstrešnicom“ koja bi imala tri gatea i zapravo bi bila produžetak čekaonice, izoliran i potpuno sređen. Putnik ne bi ni vidio razliku između terminalnog dijela i te montažne nadogradnje. I tu bi bile i stolice i boarding kompjuteri i vrata…

Z

Sjajan tekst, retko kada mogu da pročitam ovako stručan i analitički obradjen tekst.
Kakva greška Vučića, kako postaviše čoveka za direktora koji zna i hoće da radi. To je strahovita greška našeg sveznajućeg Predsednika. Pa on i njegovi saradnici zatvoriše sve firme u Srbiji koje hoće i mogu da rade i koje su zapošljavale po hiljadu ili nekoliko hiljada ljudi (primer SIMPO Vranje), a on otvara sredstvima naših poreskih obveznika firme koje zapošljavaju po nekoliko desetina ili eventualno stotine radnika, koje su u vlasništvu stranaca i koji izbacuju kapital van naše zemlje, a radnicima isplaćuju minimalne zarade. Na ovaj način on naše radnike stavlja u podredjeni i robovski položaj. Jadan ovaj narod. Sjajan glumac, divim mu se – bravo.

Odgovori
A

Hvala puno na pohvalama Zorane.

M

Bravo… Ovo si objasnio do tancina

1

Čak i kad je iznuđena, analiza za desetku. Svaka čast, Alene i vaistinu voskrese.

Odgovori
A

Hvala puno na pohvalama.

n

voistinu voskrese svaka cast sjajan tekst videcemo da li ce ga demantovati ministarka i predsednik

Odgovori
A

Hvala puno na pohvalama.

No, pa njihov posao je da demantiraju. Iskreno bih to volio, volio bih da raspolažem pogrešnim informacijama. To se zove demokracija, i bogu hvala da je tako.

No, ne prihvačam političke demantije, nego samo strukovne, one kroz brojke i činjenice. Na ostalo se neću osvrtati. Ja nisam političar, to ne kanim postati i ne želim biti dio političke šarade. Ni na koji način. Niti jedne, niti druge, niti neke treće strane!!!!!

d

Na žalost kod nas nešto dobro može biti samo slučajno i samo dotle dok se vlast ne upetlja.
Vidim da su sad počeli napadati aerodrom kao malo koga u državi.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:721306-NISKI-AERODROM-Castili-svakog-putnika-sa-po-55-evra

Odgovori
A

Ma naravno, za očekivati je tako što. No, ja bih ovdje izokrenuo priču:

1. Nitko u Nišu nije sporio da je investiran ogroman novac da aerodrom bude danas ovo što jest. Oni govore o 2 miljuna EUR, članak je to malo podebljao. OK, ali sada kada su postavili temelje za samostalno fukcioniranje sada nema smisla to uzeti. Pa Niš je investirao, tko će mu to vratiti? Država? Što država nije prije tri godine sama ušla u takav rizik, investirala 2 milijuna EUR (ili više, ako je vjerovati članku), a ne da sada preuzima aerodrom kada je on samoodrživ.

2. Ne mogu prihvatiti opciju da se investicija u poslovanje koje ide od nule ili i ispod nule, sa intencijom da donese velik benefit u budućnosti uz pametan poslovni plan, može smatrati lošom. Pa i Srbija je na isti način investirala u Air Serbiju. Samo su brojke 100 i više puta veće nego ove u Nišu. I investirali su sa idejom da Air Serbija donese benefit. Za sada Air Serbija je time bitno povećala broj putnika Beogradskog aerodroma, a u budućnosti možda će povećati malo i broj putnika u Nišu, sa linijom-dvije, ako je vjerovati najavama. Znači li to da je Srbija jednako tako pogriješila kada je investirala u Air Serbiju? Odnosno da je pogriješila 100 puta više jel je toliko više uložila u tu kompaniju?

N

Niski aerodrom je jedna od retkih oaza pozitivnih desavanja na ovim prostorima. Do sada sam kao putnik iz Beograda isao preko Nisa 6 puta u zadnje 3 goodine. Razlog je prvo bila radoznalost, zatim Rayanair cene, kasnije mozda i navika, a i prezanimljivost letenja sa juznjacima lol. Prvi put sam ostavljao auto na parkingu par dana, ali se ispostavilo da je jeftinije i ugodnije da vas Rayanair preveze od bgd i nazad, takodje vrlo dobra ponuda rent a car na samom aerodromu omogucava da se organizuje i neki izlet u tom kraju ili poslovni put. Aerodromski restoran je solidan i ima pogled na pistu, od sadrzaja na aerodromu generalno ne nedostaje nista od osnovnih stvari kao sto su menjacnice, bankomati, free-shop i traficice… Naravno, sama zgrada je stara po godinama, kapacitetu i konceptu, pa iziskuje temeljnu modernizaciju u svakom smislu.
Ono sta hocu da kazem da je primetan kreativni entuzijazam organizacije aerodroma i da on daje jako dobar rezultat. Velika steta bi bila ako bi ih sada neko sasekao, ono treba da opstane i da se razvija, a drzava treba da maksimalno pomogne. Prosto je neprihvatljivo da koncesionar uslovljava drzavu da prisilno sputava razvoj drugih aerodroma i to ne moze i nece da prodje. Meni ce samo od sada biti jos prihvatljivije da letim preko Nisa i da druge savetujem isto.

Odgovori
A

Hvala Vam puno na ovom osobnom iskustvu.

Ima Niš ono nešto, ni sam ne mogu objasniti što. Ali bez obzira na prastaru zgradu, koja nije samo preružna nego i puno premalena, nešto Vas tamo vuče, meni neobjašnjivo. I zato Vas potpuno razumijem. Iako sam navikao letjeti iz Municha, Beča, Zuricha, Frankfurta, Amsterdama, Heathrowa, Pariza CDG, Bruxellesa i stotina drugih suvremenih aerodroma, stvarno bih, da sam bliže, i sam povremeno letio iz Niša.

Fantastična i pre svega objektivna i sveobuhvatna analiza. Hvala!

Odgovori
A

Hvala puno gospodine Lazareviću.

D

Kao uvijek, odlična analiza, g. Alene!

Ovakavo riješenje, kao što su uradili u Nišu, mogli bi da odrade i kod nas u Mariboru. Ali naši (SLO) problemi su uvijek u tome, da se nekako ne mogu susresti interesi lokalnih in državnih političara. Kako dugo traje priča o MBX znate i sami (vaša analiza / intervju za ljubljanski Dnevnik prošle godine).

Doduše u istino ima MBX mnogo aerodroma u svojoj blizini (LJU, ZAG, GRZ) i teško bi preživeo sa putniškim prometom (bili su neki pokušaji sa Ryanair ali nije išlo). Ali ako bi imali ovako pametno i poslovno „agresivno“ (u pozitivnom smislu) rukovodstvo, mogli bi i oni, da naprave „čudež“ na cargu. Pogotovo sada, kada je austrijanska MAGNA Group krenula u ekspanziju (ajde, da vidimo kako če završti ova priča) i gradi novu lakirnicu baš pored MBX. Ali za sada malo su zakasnili „voz“ jer verovatno ste več i sami primetili kakav željezniško – cestovni cargo centar izgradili su Austrijanci nadomak Graza i graškog aerodroma.

Da bi sada Kinezi uradili na MBX nešto slično Nišu, teško je verovatno mada su nešto slično obečali kad su ušli u vlastništvo. Koliko pratim (pratite) vijesti sa MBX, polako se i VLM „ohladio“ i nakon 15. 4. smanjuje broj linija iz MBX prema MUC i obrnuto. Ali to je verovatno priča za neku drugu analizu. ;-)

Uglavnom! Sve čestitke rukovodstvu Niškog aerodroma i nadajmo se da možda nekog dana čitamo nešto slično i za MBX. Ipak, nada upire poslednja!

Pozdrav! :-)

Odgovori
A

Hvala puno na pohvalama Danilo.

Maribor ima mnogo aerodroma u blizini (LJU, ZAG, GRZ), još malo dalje i još jače (VIE, BUD, BTS, VCE). No, bogami ih ima i Niš, vrlo jakih, pa i jačin nego Maribor (BEG, SOF, PRN, SKP, CRN), a dalje još više (SKG, TSR, TGD, SJJ, OHD, TZL).

Puno su toga kinezi obečali, baš ništa od toga ostvarili. 23 aviona svelo se na jedan, širokotrupci se sveli na prastari minijaturni turboprop, 15 linija spalo na jednu, jedna linija spala na dva tjedna polaska, otkazali se letovi za SPU, DBV, BEG… o svim ostalim linijama da i ne govorim. Broj putnika su obečali u 2017. u stotinama tisuća, a bio je manji nego 2016., tj. smješnih 6.000. Ako sada nema dovoljno dokaza da sam bio u pravu kad sam rekao da od toga ništa, da je to scam?

С

Сјајно објашњено – све похвале и захвалност.
Држава треба само да троши паре, а не и да их „прави“ – и да свима осталима омогући да их „праве“ – осим у делатностима где за то нема интересовања а постоји потреба…
Сва друга решења су контрапродуктивна пре или касније…
Нишки аеродром има више перспектива у погледу транспорта роба и путника при чему не штети БГД аеродрому и не постоји ниједан сувисли разлог за промену власништва.
Бојим се да долазимо у ситуацију да се морамо изборити са политиканерима или ће нас свести на политички ниво Сев. Кореје – па још уз подршку ЕУ…
Најбржи пут у пропаст је онда када о што већем броју људи одлучује – што мањи број.
Жалосно што се код нас све своди на политику – али то је зато што им све дозвољавамо… Бар досад.
Статус нишког аеродрома зато далеко превазилази локални значај..

Odgovori
A

No, moramo biti realni. Niška ekspanzija šteti Beogradskoj. Ali sa nekih 0,5% prometa Beograda. Da je i deset puta više, i 5%, to bi bilo zanemarivo u kontekstu benefita koje taj promet ima za Niš i koliko je to egzistencijalno za Niš. Beograd i Srbija se ne bi smjeli ni osvrtati na tako male brojke. Iskreno, ovo je smješno malo.

No, dobro ne treba ovaj slučaj dizati na previsok nivo i govoriti o „daleko većem značaju“. Nit on to je, niti ja želim sudjelovati u takvoj raspravi. Potpuno sam apolitičan u ovom slučaju. Zadržimo se na gospodarstvenim okvirima.

D

Alal vera na analizi. Bilo je neizmerno zadovoljstvo čitati je.
Veliki pozdrav iz Niša.

Odgovori
A

Hvala puno Džoni.

J

Алене, добар текст, који употпуњује Петров од прошле недеље. а ако сам једну ствар научио, то је да држави никако не треба веровати. тако да сам врло скептичан по питању њеног преузимања аеродрома, а и свакако сам против. може сувласништво, не веће од 30%, и ништа више. а управљање и одлуке, оставити Нишу

Odgovori
J

а да не говорим о томе што Предесдник и Министарка демантују једно друго у свакој изјави везаној за Ниш

A

Hvala na pohvalama.

30%. Možda je to 20%, možda 40, 45%. Možda i preko 50%. Stvarno ne znam. Treba od te investicije, odbiti ono što nije Republika Srbija, a SMATSA nije Repulika Srbija jel ona samo izgađuje svoj izvor prihoda, bez te infrastrukture ne mogu naplaćivati više, te to ne čine od države nego od prijevoznika. Kada to odbijemo, treba se vidjeti koliko je to i onda to eventualno pretvoriti u suvlasništvo. Ovako pauštalno ne mogu se izbacivati brojke. Jel ni vi, ni ja ne znamo koji je to novac, koliko je direktno i indirektno investirao Niš do sada i koliko je još spreman investirati, te na koncu kolka je stvarna vrijednost samog aerodroma u ovom momentu.

J

није битан износ пара. поента је да не треба им дати више 30%, па макар дали и 100 милиона €. јер се нека фирма у Србији најбоље развија када се држава не меша у управљање

A

Po meni država treba investirati u Niš, Moravu, Ponikve… i ne tražiti ništa zauzvrat. Tako je to u drugim državama, to je normalna praksa, jer ti stanovnici i pune državn budžet. To je njihov novac.

No, ako se na tom modelu bude inzistiralo onda je potrebno racionalno procieniti:

1. Vrijednost imovine koja je vlasništvo Niša
2. Investicije Niša u vrijeme od kada je preuzao aerodrom
3. Investicije Srbije (ne i SMATSE i Dirkektorata) u istom tom periodu
4. Vidjeti koliko je nova investicija Srbije eventualnog vlasništva aerodroma, pa ne ići preko 49% ako je to interes lokalne zajednice.

N

Voistinu Voskrese !
Svaka cast na ovom tekstu !
Prosledicu ga svima koji hoce da objave link !
HvVoistinuu ime gradjana Nisa !

Odgovori
A

Hvala Vam na pohvalama.

V

Namere Države su više nego očigledne.

Na Alenov tekst imam samo da dodam jednu činjenicu, Ministarstvo je de facto stavilo zabranu na otvaranje novih linija iz Niša.

U Srbiji se uspeh ne prašta!

Odgovori
A

Ja ovaj podatak, da je država stavila de facto zabranu na otvaranje novih linija iz Niša nemam, baš ni jedan izvor mi nije rekao tako što. Konačno Wizzair otvara liniju u studenom (novembru), dočim ta činjenica demantira ovu tvoju izjavu. Uz to management intenzivno pregovara i sa Ryanom i sa Wizzom i sa drugima. Zašto bi to činili da imaju takve spoznaje?

No, ako ti imaš neke podatke iznutra vlasti, onda to možemo percipirati i čekati da vidimo hoće li biti kakvih zabrana ili odbijanja u budućnosti. Vrijeme će pokazati. Turkisheva linija prva, zar ne? Naglašavam da nije nemoguće to što kažeš, samo kažem da tako nešto nije ni formalno, niti iza kulisa rečeno ili do sada pokazano.

P

Ako je Ministarstvo stavilo tu neshvatljivu zabranu kako to da najavljuju liniju Beograd-Nis sa JU?

V

Alene,

Ako si bio u Nišu onda nemam šta da ti dodam. Uostalom imaš mogućnosti da proveriš šta je odluka Ministrastva.

U vezi sa najavama Ministarke, ne bih se Ja mnogo pouzdao u njene najave. Ima ih onoliko, a malo šta se ispunilo.

A

Vladimir:
Bio sam u nišu, razgovaro sa brojnim ljudima, nitko ni spomenuo nije zabranu ministarstva o kojoj govoriš. Ni spomenuo, a kamoli elaborirao.

Pedja I:
Da, ali to predumijeva da država preuzme aerodrom. Mislim da sam u tekstu jasno napisao što bi se u tom slučaju desilo, zašto linija Air Serbije, ali i druge linije.

V

Alene,

Onda, jedino ti preostaje da sačekaš i vidiš kako su zabranili. Biće uskoro svima dostupno.

P

Alene,
U postu Vladimira nije stajalo „ako drzava preuzme aerodrom“.
Stajalo je da je Ministarstvo de facto stavilo zabranu novih linija.

A

Vladimir:
Dok javnosti nije dostupno ne postoji. Do tada to je tek rekla-kazala.

Pedja I:
Ma Pedja, pobogu, pa to se pretpostavlja. Pa neće država sama sebi branit vlastiti plan.

V

Alene,

Lep pokušaj zamena teza.

Naravno da neće Država sama sebi zabraniti kada prezume Aerodrom. Ja sam napisao da je sada zabranila, dok je Aerodrom u rukama lokalne samouprave.

No, ono što nije bilo dostupno javnosti i ono što si ti negirao, dogodilo se. Sreća pa Pera Tango čuva sve arhive komentara.

A

Vladimire, kakva zamjena teza? Upravo sam to i ja napisao. Da, ako je ovo istina onda ta „zabrana“ stoji samo dok država ne preuzme aerodrom. Da nisi našiljio nepotrebno rogove shvatio bi da sam upravo branio tvoj stav! Ajde pročitaj još jednom što sam napisao, pa spusti malo rogov, čovječe…

Što sam ja to negirao i dogodilo se? O bože… dakle stvarno svašta!

Pošto si opet u fazi crvene krpe, gle, daj smanji malo događaj. Ne bi me iznenadilo da je to politička odluka državnih birokrata. No, tako što ne postoji kao oficijelna odluka. I jako je neodgovorno iznositi nešto što ne postoji kao dokument ili odluka, nego je pretpostavka ili rekla-kazala, kuloarska priča. Situacija je vrlo napeta i treba biti jako odgovoran pa ne nadoljevati vatru nepotrebno. Sitacija nije bezizlazna, čak štoviše trenutno se dobro razvija, čamu ovakva neogovornost da se iznose teze koje se ne mogu dokazati? To bi samo bio poticaj da se demantira sve što je činjenica i dokaže kako se iznose neprovjerene informacije.

Ako vlada ne odobri Turkish ili neku drugu liniju u budućnosti napravit će se halabuka. Do tada nitko odgovoran i dobronamjeran neće tvrditi tako što samo temeljem pretostavke ili kuloarskih priča. Sorry, ali ja u takvim kontraproduktivnim dizanjima revolucija ne bih sudjelovato!

V

Alene,

Niti te zovem u revoluciju, niti je dižem.

Sve što sam napisao postoji i voleo bih da me iko zvanično demantuje. Pa da se onda vidimo na nekom drugom, relevantnom mestu.

Ne zaboravi da se ovde mesecima pisalo šta se sprema Nišu. Ti si sam rekao da nisi verovao kakva je situacija, BTW i napisao si to. A eto desilo se. I nemoj mi molim te o državnim birokratama. Cela ujdurma oko Niša dolazi sa najviseg vrha. I vrapcima je jasno.

Ja nemam razloga da bilo šta skrivam, ulepšavam ili izvrćem. Pre nego što nešto napišem proverim bar iz dva izvora minimum.

A

Ova rasprava o zabrani linija se već vodi na drugom mjestu, pa da je ne dupliramo. Molim da se tamo i nastavi. Na dva mjesta je nećemo vodit.

Gdje sam ja rekao i napisao da nisam vjerovao kakva je situacija? I to u kom kontekstu, koja situacija?

Da, cijela priča dolazi iz državnog vrha. To nije sporno. To sam i ja rekao i jasno napisao u ovom članku. I današnji politički vrh su državni birokrati. Nažalost.

V

Alene,

Napisao si u komentaru tamo gde si najavio da ćeš pisati tekst o Nišu. Nadam se da nisi to zaboravio?

Ne moraš ti da vodiš priču ni sa kim. Ja biram gde, kako i sa kim pišem. Nadam se da nemaš nameru da mi određuješ kako ze ponašam na TangoSix.

A

Pa gledaj Vladmire ovo je moja kolumna i ja tražim određeni nivo komunikacije na njoj. I na to ima pravo. Demokracija nije anarhija. Pravila postoje i treba ih se pridržavati. Ukoliko me urednik pritom ne zaštiti i ne podrži me u tome ja ću prestati pisati kolumnu.

Što sam Vladimire napisao u tom komentaru?

Istinski ne razumijem tu tvoju potrebu za svađom, uvijek i stalno. Čak i kada potvrdim tvoju tezu, ti krečeš u svađu. Stvarno nesvatljiv karakter. Iskreno, potpuno oprečan smirenosti i razumnosti pilota na koju sam navikao u svakodnevnoj komunikaciji sa njima.

V

Alene,

Kolumna jeste tvoja i niko je neosporava. Komentari nisu tvoji. Ako misliš da diktiraš pisanje komentara onda si pogrešio smisao pisanja kolumne.

Nema svađe. Samo iznošenja činjenica, stavova i gledišta. Ne očekujem uopšte da se složiš sa bilo čime što napišem, niti da komentarišeš. Ne pisem bilo šta ovde zbog bilo koga, uključujući i sebe, osim da iznesem činjenice koje smatram važnim ili potrebnim za izneti. Da je Petar našao bilo šta neprimerno u mom komentaru On ga ne bi objavio. Jedino njegov sud prihvatam merodavnim i ako se ne slažem sa njime baš svaki put.

Za razliku od većine ovde Ja ne pišem da bi se divio samom sebi ili svojoj rečitosti, već isključivo pišem zarad iznošenja podataka koji se uopšte ne iznose ili ne iznose na onaj način na koji su se desili.

A

Nisam diktirao pisanje komentara u više od 100 članaka, pa neću ni sada. Samo tražim red koji je minimum civilizirane rasprave, a on je:

1. Nema vrijeđanja

2. Ne prihvaća se diskriminacija po bilo kojoj osnovi.

3. Nema smisla iste teme raspravljati na više mjesta unutar jednog članka.

Posljednje je bio ovdje slučaj.

B

U revolucijama se uvijek dobro jelo i pilo……..ja sam za 😉

A

Opala, i još svašta nešto , ne samo dobro jelo i pilo… :-)

B

To kad se svijetla pogase 😉

M

Vladimire,

Ako se AV moze smatrati drzavom, onda su namere jasne.
A i jeste problem na Balkanu kad neki od knezova dobije nadpolovicnu podrsku na izborima i to sam. Odmah samog sebe proglasi za drzavu i krene da radi u „interesu drzave“ odnosno sebe i svoje druzine. Trebalo je uzeti 500 milki, i sve ce biti uradjeno da se pokupe te parice. Posle jos ima vremena do kraja godine (ili sledecih izbora). Resava se Nis sa pedesetim delom ovih para.

Opet ni ovde vodja nije ni priblizno iskoristio svoje manipulatorske sposobnosti. Pojavice se on do kraja godine kao spasilac Nisa koji uvodi nove linije, siri terminal… Ne bi me zacudilo da do sledecih izbora i duplira Nis (moze da ide do milion putnika).

Kako sve to deluje daleko i nestvarno kad se posmatra sa Chep Lap Kok-a. Pozdrav sa dalekog Pacifika i pamet u glave na sledecim izborima, dragi moji Nislije :)

A

Čemu gasiti svijetla?

V

Alene,

Upravo Ti sada određuješ pisanje unutar komentara ili bolje reći pokušavaš da odrediš.

Da li ima smisla raspravljati ili ne, ne zavisi samo do jednog čoveka, već od svih koji ovde komentarišu. Zato se i zovu komentari, zar ne?

A

Od tri gornja pravila dva su pravila ovog portala. I pridržavaju ih se svi, pa i ja.

Treće pravilo je logično, princip civilizirane i normalne rasprave i ja ću inzistirati na njemu. U protivnom ova kolumna nema smisla nego je anarhija. A ja u tome sudjelovat neću. Vrlo jednostavno. Tvoje je da to prihvatiš ili ne. Jednako kao i mom uredniku, koji je ovdje vlasnik i to će podržati ili ne. Ako ne podrži vrlo jednostavno, on je gazda, a ja skupljam krpice.

Vladmire ni jedan moderator ili administrator ne podržava istu raspravu na više komentara. To je univerzalno pravilo foruma i blogova. To što o tako nečem raspravljaš već neznam koji kometar samo po sebi dokazuje tu tvoju nepotrebno svadljivu crtu. Kao što rekoh vrlo neuobičajno za pilote. Upravo oni bi morali imati drugačiji karakter. Smirivati situaciju, a ne poticati je.

V

Alene,

Jedino ko ovde proziva lično to si ti. Nijednom reči nisam doveo tvoj karakter ili sposobnosti u bilo kakvu sumnju.

Moj karakter i sposobnost svakih 12 meseci ocenjuju veoma stručne osobe, Specijalisti vazduhoplovne medicine. Podseti me kada si Ti stekao tu vrstu stručnosti.

Ponavljam, na TangoSix jedino je merodavan Petar Vojinović. Ako On objavljuje moje komentare znači da smatra da su u skladu sa uređivačkom politkom TangoSix.

A

Ova rasprava više nema baš nikakvog smisla. Pa ju ubuduće možeš voditi sam sa sobom.

Pravilo da se ista rasprave neće voditi na dva mjesta istog članka je na snazi kao i na svim ostalim forumima koji drže do sebe.. I biti će tako u ovoj kolumni. Ako ti ne paše to je tvoj problem.

M

Jasno je da ste jedini profesionalac (pilot) na ovom forumu vi, Vladimire.
Vi jedini ovde znate da poletite, sletite. Vi jedini imatete informacije iz prve ruke.

Mi ostali smo ovde kao amateri, entuzijasti (kako biste vi rekli – diletanti – i strukovno ste u pravu). I tome nemam sta da dodam.

Neki su znatizeljni pa su zato ovde. Nekima godi da ih hvale pa pisu i odgovaraju na sve komentare. I to ste lepo provalili.

Jedna stvar ni samo nije jasna:
Zasto se eksponirate na ovom forumu na kome ste jedini profesionalac?

Ja sam recimo profesionalac iz oblasti elektronike i racunara. Radim za velike kompanije kao i vi samo drugu vrstu posla. I nikad mi ne bi padalo na pamet da na nekom forumu na kome diletanti iznoce svoja nekvalifikovana misljenja istim diletantima objasnjavam koliko su u stvari diletanti.

Kopka me to, pa bih vas zamolio da odgovorite.

Pozdrav sa Dalekog Istoka,

Miroslav

V

Alene,

Koliko vidim jedino Tebi ovde nešto ne paše. Ako ne želiš da učestvuješ u raspravi meni je to OK. Ima ovde bar još deset aktivnih komentatora.

I ubuduće nemoj iznositi paušalne ocene tuđih mentalnih i psiholoških sposobnosti. I to se može uračunati u klevetu, a naročito ako nemaš dokaze. BTW jutros sam uradio lekarski za letačku dozvolu sa očekivanim rezultatom, good for a Year.

V

Miroslave,

Hvala na iskrenoj opservaciji.

Kao prvo ne delim ljude na diletante i stručnjake, već na ljude koji se ponašaju diletanstski ili amaterski i na one koji se ponašaju sa osnove znanja.

Verujte mi da ništa od ovoga što Ja pišem nije nedostupno drugima. Možda poneka insajderska informacija, ali malo ih je i nebitne su u tom smislu. Svako ko posveti malo vremena danas može doći do većine ovih informacija i plasirati ih negde drugde.

Kao drugo, ovde pišem isključivo iz jednog razloga, što vidim kuda ide Vazduhopovstvo u Srbiji i kakve štete se mogu desiti ako se ovako nastavi. Biće kasno jednog dana kukati za prosutim mlekom, a Ja ću biti jako nezadovoljan ako znam da nisam, makar, pokušao da promenim tok događaja. Znam da je to donkihotovsko ponašanje, ali protiv gena i vaspitanja se ne može.

I kao treće, voleo bih da se mnogo više stručnih ljudi uključi u ovakve komentare na ovom mestu, jer ima ljudi koji dosta znaju i još više mogu da objasne od mene. Nažalost teško ide to ubeđivanje iz mnogih opravdanih ili neopravdanih razloga.

U svakom slučaju nastaviću ono što znam i umem, a to je da dostupnim činjenicama doprinesem boljem ili istinitijem sagledavanju trenutnih i budućih događanja oko nas u Vazduhoplovstvu Srbije.

I za kraj, ako ste primetili ne pišem uopšte na temama o vojnom Vazduhoplovstvu iz jednostavnog razloga što smatram da nemam dovoljno znanja da se tamo izjednačavam sa ljudima koji su stručni na tim temama.

M

Na zalost u mojoj struci se vec desilo to cega se pribojavate, Vladimire.

LJudi su se rasuli po svetu. Skoro mi jedna koleginica rece „da li je iko normalan spreman da sudbinu svoje dece stavi u ruke ovih bolesnika?“.
Nije. Zato smo svi i otisli.

Slazem se da ce se decenijama koje nam slede kukati za prosutim mlekom. Zato sam se i ja pridruzio ovom forumu – pisem, vicem, upozoravam, izvrgavam stetocine ruglu… I sve u nadi da ce nasa vika kao nekada serpe i pistaljke nadglasati bivseg ministra informisanja. Sve se nadam da ce se ljudima u Srbiji smuciti besmislena patetika gospodina Boeinga 747.

Steta je vec napravljena i to tesko popravljiva sa Etihadom. Jos veca je pred nama. I ja se nadam da to mozemo spreciti ili barem ublaziti, dok jos ima vremena…

Cenim vas stav da ne inosite „strucna“ misljenja o stvarima o kojima ne znate. To je tako retka osobina na Balkanu…

I za kraj – Ovih dana od Aerodroma pa sve do sajma Elektronike u HK se pozivaju mladi i skolovani ljudi da bas ovde zapocnu svoju karijeru ili start-up. Kampanja ide paralelno sa „Smart City“ kampanjom. Ovde ljudi pazljivo uce, slusaju sagovornika i tek na kraju donose zakljucke…

Nekako kad god vidim to „smart city“ pomislim – sta je suprotno?
Zakljucak izvedite sami ;)

Pozdravljam vas i svako dobro!

V

Miroslave,

Meni najviše smeta kada primetim da neka pametna i dobra ideja ovde ne može da zaživi. Želimo da živimo kao sav ostali svet, ali nikako da prihvatimo ta pravila.

Ne može lokomotiva društva da budu ljudi sa margina, kriminalci, polusvet. Gubimo mlade, slažem se sa Vama. Nepovratno ih gubimo. I pri tome niko ni da trepne okom. Nadam se da će veoma uskoro u Srbiji da krene jedna inicijativa za mlade, između ostaloga i ovde na TangoSix.

O ostalim nonsensima koje smo već u komentarima dotakli nema potrebe ponovo pisati.

Pozdrav i Vama

A

Vladimire kleveta je vrlo jasno definirana zakonska kategorija, koja nema baš nikakve veze sa ovim što pišeš. Obzirom na moju pravničku vokaciju mogu te o tome podučiti vrlo rado, no izvan ovog strukovnog foruma.

S

Pilot jest ekspert u tome šta radi. Komanduje avionom. I tu nema tko što da mu govori. No to ga ne radi ekspertom za vazduhoplovni biznis. A Vlada je pilot. Nije direktor u Rajanu, nije ni šef, ne vodi ništa tamo, on je pilot. Jedan od njih 4000.

V

Alene,

Ipak te zanima komentar na ovoj temi? Za pravne savete hvala, ali imam odličnog pravnog savetnika već 25 godina. Čak i imamo Ona i Ja zajedničku decu.

Simke,

Ja uopšte nisam bitan. Bitne su činjenice. Za Vašu informaciju Vlada je samo za prijatelje, inače je Vladimir.

M

Simke,

Kazete:
“ A Vlada je pilot. Nije direktor u Rajanu, nije ni šef, ne vodi ništa tamo, on je pilot. Jedan od njih 4000″

Pitanje:
Da li ste vi mozda sef ili Direktor u nekoj avio kompaniji pa ste strucniji od Vladimira da ovde komentarisete?

Sta mislite: Koliko je na ovim forumu direktora aviokompanija ili clanova uprava? Koliko? Jedan ili Nijedan?

Pisanje nas, laika u slucaju ovog clanka je vise u funkciji dizanja glasa protiv ekipe koja namerava da dugorocno nanese stetu aerodromu Konstantin Veliki i vazduhoplovstvu u Srbiji. I to je smisleno, kao sto je Vladimir i naveo. Da li je efikasno – drugo je pitanje (mozda je vise potreba da se usprotivimo).
Iz istog razloga sam podrzao i Alena kad je digao glas protiv koncesije Tesle. Znajuci ko u Srbiji odlucuje – pribojavao sam se da ce se neka steta desiti i evo prvog rezultata pre nego sto je koncesija i pocela….

A da sam strucnjak – jesam ali ne za vazduhoplovstvo. I ne volim kad se neki kite titulama koje nisu njihove, ili razmahuju svojim prihodima ( poslovicna Balkanska iskompleksiranost). Upravo sam zavrsio dan (ovde je 6 sati vremenska razlika), pijem svoje pivo i uzivam u pogledu na WanChai… I mislim na svoju zemlju koju volim bez obzira na sve ;)

A

Pozdrav svima sa kraće pauze putovanja od 1.100 km automobilom diljem Dalmacije. Bogami sam se ova dva dana navozio uz more.

Vladimire, naravno da me interesira, zašto me ne bi interesiralo?

V

Alene,

Ja sam bio ubeđen da zbog ovoga što si napisao 13 aprila u 0117 na ovom ovde mestu samo malo iznad gore.

„Ova rasprava više nema baš nikakvog smisla. Pa ju ubuduće možeš voditi sam sa sobom.

Pravilo da se ista rasprave neće voditi na dva mjesta istog članka je na snazi kao i na svim ostalim forumima koji drže do sebe.. I biti će tako u ovoj kolumni. Ako ti ne paše to je tvoj problem.“

A

Tako je i o toj temi više nisam komentirao na ovom mjestu. Nastavak se odnosio na klavetu, prije o klaveti nismo raspravljali.

P

Svaka cast Alene! Istinski sam uzivao citajuci ovaj tekst i u ovom slucaju moje misljenje se 100% poklapa sa Vasim.

Imao bih samo jedno pitanje…
Naveli ste „No, ako se management i ne pokaže sposobnim, grad Niš uvijek može aerodrom dati koncesionaru koji će tada…“
Da li bi se aerodrom Nis zaista mogao dati u koncesiju bez mesanja Vlade u celu pricu? Znam da Vlada mora dati svoje odobrenje ako je aerodrom u drzavnom vlasnistvu (sto Nis jos uvek nije) ali nisam siguran da bi Nis sam od sebe mogao odluciti da da aerodrom u koncesiju.
Unapred hvala.

Veliki pozdrav,
Pedja I

p.s. ne postoji fiat 5000 – 500, 500L ili 500X :)

Odgovori
A

Hvala puno Pedja.

Formalno pravno bi. Niš to može napraviti, ima zakonsku osnovu za tako što. Politički, mislim da ne bi.

P.S.
Da, već sam dao nalog da se to ispravi. Lapsus, koji je uredništvo već ispravilo. Ako ponovo otvorite tekst vidjet ćete da je popraljeno.

R

Alene, lep tekst kao i obicno. Drzava preuzima aerodrom naravno, i samo ostaje nada da ce uloziti u njega i nastaviti razvoj. Ako su pametni.

Ali, u vasem tekstu, a tekstovi su vam uvek zasnovani na brojkama i cinjenicama, ovaj put ste provukli nekoliko mozda neproverenih recenica kao cinjenicu:

1.Ko je vlasnik Aerodroma Nis? Napisali ste da je to grad Nis. Da li ste sigurni u to? Grad Nis je mozda vlasnik javnog preduzeca koje upravlja aerodromom, a da li je vlasnik aerodroma? Aerodrom je bio vojni, vlasnistvo drzave, a mislim da je tako i danas, sto je lako proverljivo u katastru. Ugovor koji pominjete (a potpisala ga je 2009 ta opozicija) podrazumevao je da vojska prenese aerodrom gradu za 300 stanova. To grad nikad nije ispunio. Tako da ni aerodrom nije mogao da prenese u svoje vlasnistvo. Mogu sad svi da masu papirima, pogleda se lepo u katastru ko je vlasnik. Ja bih rekao da je to pitanje broj 1 koje treba istraziti.

2. Pominjete profitabilnost aerodroma Nis. Iz vaseg teksta o prihodima (kargo, restoran, parking itd), pomisli se da zaradjuju brdo para. Da li ste videli zavrsni racun aerodroma Nis? Jel u svoj prihod racunaju i prihode koji pripadaju gradu Nisu, a knjize ih na sebe? Da li hocete da nam kazete da je aerodrom profitabilan sa taksom od 3 evra? Kolike su takse u Tuzli i Osijeku? I koliko bi to porasla cena avio karte ako bi taksa bila 6 evra?

Odgovori
V

Rex,

Da li ste Vi proverili podatke pre nego što ste „provukli nekoliko možda neproverenih rečenica kao činjenicu“?

Ne da krenemo redom, pa da vidimo gde ste Vi „neprovereno“ pisali:

1) Ugovor potpisan 2009 sa Ministarstvom Odbrane?
Ugovor je potpisan 22. Oktobra 2010, ne sa Ministarstvom Odbrane, već sa Republičkom Direkcijom za Imovinu.

Dokaz?
http://nkd.rs/wp-content/uploads/2018/04/ugovor-1.pdf

2) Grad Niš obećao stanove, nije ispunio?
U Ugovoru su taksativno navedeni stanovi, sa tačnim adresama, koji obezbeđeni i preneti u vlasništvo Ministarstva Odbrane.

Dokaz?
http://nkd.rs/wp-content/uploads/2018/04/ugovor-1.pdf

3) Da li smo videli završni račun Aerdoroma Niš?
Mi jesmo, a Vi? Dostupan je javno. Ima ga na netu. No ovaj put Vama ostavljam da pribavite dokaz i date Nam link na završni račun Aerodroma Niš.

Da li ste pogledali Ugovor? Da li ste proverili Katastar? Da li ste videli Završni račun?

A

Hvala na pohvalama Rex

1. Istinski ne znam tko je „vlasnik“ nemam pristupa srpskom katastru, pa to ne mogu ni provijeriti. No to je i nebitno. „Posjed je 90% vlasništva“. Bitno je tko upravlja aerodromom, tko ga vodi, tko iz njega izvlači prihode, tko omogućava putnicima letenje. Samo formalno-pravno vlasništvo u ovom kontekstu nema baš nikake važnosti. Kao što je nebitno jesu li grčki aerodromi formalno u vlasništvu Grčke, dok njima upravlja Fraport, Aerodrom Zagreb u formalnom vlasništvu Hrvatska-Grad Zagreb-Grad Velika Gorica-Zagrebačka županija kada njime upravlja koncesionar 30 godina, kao i Beograd kojim će upravljati Vinci.

2. Mislim da sam to jasno naveo u članku. Oni su ove godine dobili zadnju tranšu novaca od grada, dio od onih 2 milijuna EUR (nešto veća je ove godine, zato što je prošle bila manaj). No, management mi tvrdi da su sve to uložili u opremu i infrastrukturu, što je bio i deal sa gradom. Bi li oni funkcionirali bez novog parkirališta, bez dvije nadstrešnice, bez novog vučnog vozila i kolica, bez novih stepenica…? Ha, bi. Jako teško sa ovolikim prometom i istovremenim dolascima aviona, no bi. Mogli su kupiti rabljenu opremu, prastaru koja bi radila 2-3 godina i nebi rješila problem, samo bi smanjila požar, potrošili neki novac (bitno manji), i imali ponovo problem za 2-3 godine kad bi ta prastara oprema otišla u „staro gvožđe“ a trebala bi se kupiti novija. No, nisu, kupili su novu opremu, i rješili problem za idućih 30 godina, investirali u budućnost aerodroma. I to je OK. I jasno sam napisao to u tekstu, da su sa tim novcem bili na pozitivnoj nuli, nisma rekao da su bili na nuli bez njega.

Kad me već pitate oko novaca za ostale zračne luke. Nije mi poznato kolko su takse tamo, ali lako je imati više takse ako ti netko daje puno preko milijun EUR svake godine i to već mnogo godina. Osijeku država i ostali plaća „otvorenost“ tj. plaće radnika, daje subvencije za letove, plaća PSO za brojne letove Croatie i Trade aira (oko 2 milijuna EUR godišnje samo za PSO). Tuzla dobiva ogromne subvencije za Wizz. Zadar dobiva preko milijun EUR godišnje samo za prijevoznike + što vojska sudjeluje u troškovima + što je sve investicije u ratom razrušenu obnovu terminala, površina i oprema, ali i kasnije superlukzusno dograđivanje infrastrukture i nabavu oprema, te cestovne infrastrukture (vrijedno nekoliko stotina milijuna EUR) platila država, u manjem dijelu lokalna zajednica. I Zadar je miran po svojim kapacitetima i opremom još godinama (sve je rađeno na milijun putnika). Pula, Rijeka, Brač, Lošinj, pa čak i Split i Dubrovnik dobivaju subvencije za linije. Skopje i Ohrid dobivaju ogromna sredstva za subvencije linija. I Aerodromi Crne Gore subvencioniraju svoje linije, o Montenegru da ne govorimo. Mostar je dobio novac za subvencije Eurowingsa i Croatie.

I sad mi recite kolko zračnih luka u regiji ne dobiva novac? Možete ih nabrojiti na prste jedne ruke. I svi dobivaju daleko više po putniku od Niša.

Nije u pitanju koliko bi porasla cijena karte sa 6 EUR nego što bi aviokompanije jednostavno odlustale radi toga. Otišle bi negdje drugdje jer im popunjenost ne bi bila 85+% koliko oni traže da bi mogli letjeti.

R

Hvala Vladimire na ugovoru. Ja sam samo postavio pitanja, a novinari valjda mogu da potraze odgovore?

E sad, bacih na brzinu pogled na ovaj link sa ugovorom. Na prvoj strani stoji da se radi o „prenosu prava koriscenja sa Ministarstva odbrane na grad Nis“. Ukratko, po tome bi se reklo da je VLASNIK aerodroma Nis Republika Srbija. Uvek bila i ostala.

Katastar je dostupan online svima, ali ja sad ne znam bas koja parcela pripada aerodromu, pa eto, novinari izvolte.

Drugo, sve to taksativno navedeno kako kazete, ukoliko se ne varam, grad Nis nije ispunio, tojest nije izgradio nikakvo naselje i nije preneo 21 % stanova cini mi se, na Ministarstvo odbrane i jos sto sta tamo. Opet, eto materijala za istrazivacko novinarstvo.

Pozdrav

V

Rex,

Niste Vi postavili pitanja, Vi ste u formi pitanja dali svoje stavove i svoje činjenice, koje kada se pogleda Ugovor, vidi se da mašite temu za Pi pola. Drugim rečima, pokušavate da skrenete pažnju sa stvarne namere Države na neke rekla kazala komentare.

Uostalom ako pogledate Ugovor videćete tačno koji je mehanizam uspostavljen ukoliko jedna od ugovornih strana nije ispunila Ugovor. Nigde nisam primetio da je Država pokrenula taj mehanizam.

Ako te stvari iz Ugovora pogledamo sa pravne strane, pokušaj Države da prenese vlasništvo Aerodroma Niš na nekog drugog osim lokalne samouprave je čist pokušaj otimačine.

D

Za 2017 jos nema finansijskog izvestaja. Iz gradske kase za pomoć Aerodromu predviđeno 94,5 miliona dinara, a do jula je isplaćena trećina.
2016 – neto dobit 28.433.000, donacije 51.489.000
2015 – neto dobit 46.347.000, donacije 97.349.000
2014 – gubitak 38.304.000, donacije 16.043.000
2013 – neto dobit 4.150.000, donacije 66.346.000

Izvor:
http://nis-airport.com/o-nama/finansijski-izvestaji/

A

Rex, u suštini to nije bitno.

Vojska nije neka nadinstitucija iznad lokalne zajednice. Vidite u Hrvatskoj je vojska dala svoje objekte lokalnoj zajednici, pa su u vojarnama niknuli vrtići, škole, sportske dvorane, studentski kampusi, fakulteti, poslovne zone… I nije ništa tražila. Pa to je i logično, do vraga, čija je to vojska?

Čak je u Zagrebu vojska ustupila zamlju za izgradnju novog terminala i time bitno pojeftinila sam projekt, i zapravo ga omogučila.

No, lokalni novinari i opozicija su demantirali da je ovdje aerodrom uvjetovan tim pravnim poslom (to sam i napisao). Dokumentima su to dokazivali. Stvarno ne želim ulaziti u te imovinsko-pravne odnosi i još gore politička prepucavanja. Ja u tome nisam i neću sudjelovati.

Na koncu već sam Vam napisao nije bitno tko je de iure vlasnik, nego tko je de facto operater. Dao sam Vam primjere Grčke, Zagreba, Beograda… Rasprava o vlasništvu je krajnje irelevantna.

Ali glavno pitanje je ovdje odakle ta potreba da vojska, država i ostale institucije (pa čak i SMATSA i Direktorat koji nisu na financiranji i ne smiju biti pod utjecajem države) smatraju Niš kao „tamo nekim“. Niš je dio Srbije, Srbija ulaže novac poreznih obveznika, pa i nišlija, u projekte bitne za nacionalne interese, ali i razvoj lokalnih zajednica. Država gradi autoputeve, željeznice, mostove, tunele, bolnice, škole, vrtiće… Tako je to svagdje u svijetu, uvjeren sam da je tako i u Srbiji. Ili sam u krivu?

V

Alene,

Bojim se da si u krivu. Srbija je postala prćija (vlasništvo) šake ljudi koji se ponašaju kao Zulumćari.

A

Djape:
Novac 2014. i 2013. je irelevantan jer se odnosi na prošli managemet i poslovni model koji je bio promašen.

Za 2016 i 2015. pomoć je eto, bila 148,9 milijuna ili oko 1,3 milijuna EUR. Dakle ostalo je još oko 700.000 EUR u 2017, što je taman negdje oko brojke koju ste naveli.

I što je tu sporno?

R

Alene, ja samo hocu da istaknem opsti haos sa imovinsko pravnim stanjem u jednoj zemlji. Ne slazem se da nije bitno cije je vlasnistvo aerodrom, jel niko na svetu ne moze da prihvati taj argument. Sta je bitno ako nije bitno ko je vlasnik? Mozda u Srbiji misle da nije bitno, al eto, na prvoj krivini vidi se da je bitno. Koncesije koje pominjete dali su vlasnici, zar ne?

Problem je sto svi tvrde da aerodrom pripada gradu Nisu i da ga drzava „otima“, sto nije tacno. Grad Nis je korisnik, vlasnik je Republika Srbija, a pravo da koristi aerodrom grad Nis je dobio po ugovoru koji nije ispostovao (zahvaljujem na linku). I kraj price, mogu svi da se bune, al pravno formalno sve je cisto.

E sad sto se tice ostatka price, grad ili drzava, unistice ga ili razviti, to sad samo mozemo da predpostavljamo. Ja se nadam da ce Nis da ima tih „ogranicenih“ milion putnika za 10 godina, to bi bio uspeh kakav mi je tesko zamisliti.

Naravno, ako bi neko sad uzeo da koci i sabotira aerodrom Nis, kad preuzme upravljanje, to bi bila katastrofa. Ne verujem da bi i ova vlast kakva da je tako nesto uradila. U svakom slucaju, daleko je milion…

A

Da vjerojatno je. Bio je i kod nas, pa se rješio. Rješit će se i kod Vas prije ili kasnije.

Rex, na prvoj godini prava su me naučili da je posjed jači od vlasništva. Samo vlasništvo ne znači da posjedujete, da upravljate nečim. Kao što rekoh vlasništvo je u ovoj prili irelevantno.

Vi znate da Niš nije vlasnik i da se te 2010. nije provelo preknjiženje aerodroma? Ja sam dobio drugačije informacije, no, doživljavam ih jednako kao i Vašu, kao prepostavku. Dok se ne dokaže suprotno.

Dok to nije tako moramo pretpostaviti da je Niš vlasnik aerodroma, ili da ima pravo posjeda od strane vlasnika. Pravo koje mu vlasnik ne može otkazati bez posljedica. No, još jednom za sada nema dokaza da posjednik nije i vlasnik aerodroma.

Meni je Rex, bilo teško zamisliti da će Niš u dvije godine doći na 330.000 putnika. Daleko teže nego da u idućih 10 dođe na milijun. Neka samo Wizz u idućih 10 godina bazira 2 aviona (a to ne bi bio uspjeh, nego neuspjeh gledamo li kako se Wizz razvijao u drugim zračnim lukama), to je bitno preko milijun putnika.

Milijun uopće nije daleko. Pesimistična procjena je 10 godina. Ako Wizz napravi sa Nišom ono što je sa drugim zračnom lukama onda je realno da to bude u 5 godina.

R

Postovanje,svaka cast na tolikom trudu i zalaganju Alene.
Ja nisam bio lenj i procitao sam ugovor.
Republika odnosno MO(ministarstvo odbrane) je prenelo gradu Nis vojni kompleks-kasarna “Bubanjski heroji“ i vojni aerodrom sa zemljistem(170xektara)…
Grad Nis ima obavezu da obezbedi MO,17.000kvadrata na mestu nekadasnje kasarne “Bubanjski heroji“ u roku od 5 godina.Potpisan je ugovor 2010,sad je 2018,ni jedan jedini stan nije isporucen MO.
Drzava moze da naplati onoliko koliko je procenjena vrednost kasarne,ako se ugovor ne ispostuje…1.174.765.350 dinara sto je oko 9M evra ako se ne varam,nikad nije pokrenut mehanizam naplate…
Nis se obavezao da izvrsi ekspoprijaciju 157x 57ari na lokaciji gornji i donji Komren radi formiranja vojne baze,nista nisam pronasao o tome na googlu od 2010,znaci nista nije uradjeno verovatno…
Tako da, bilo bi posteno reci da i pored 32 stana koja su isporucena MO,17.000m2 NIJE,mislim da ce biti zavrsen projekat 2021-22,prema najavama zvanicnika,ali dosta o ugovoru…

Svaka cast Alenu na toliko utrosenog vremena, cenim toliki trud,zalaganje i svakako ljubav prema poslu koji obavlja.
Iskreno mislim da se aerodrom nece sputavati prelaskom u drzavne ruke,i koje mehanizme moze Vansi preduzeti ako predjemo 1.000.000 putnika,mozda manja koncesiona naknada ili slicno,ali koncesionar nece ni biti mnogo izdasan u pogledu dividende narednih 25god, sa obzirom na 501M vanredne dividende…
Mozda penali po putniku?
Cilj je da aerodrom sam sebe “izdrzava“ i investira kao “ANT“,pitanje je ima li Nis kapacitet za 2-3 miliona putnika,i vise.Koji su turisticki potencijali Nisavskog okruga ili se oslanjamo pretezno na putnike iz Pristine,Bugarske gde koncesionari vode glavnu rec ili ce voditi…Nadam se da cemo se sloziti da koncesionari posluju na globalnom nivou,sa tur operatorima,marketinskim agencijama,avio kompanijama,i da nece dozvoliti da lokalno rukovodstvo aerodroma koji je 200km daleko,uzima putnike koncesionaru,to izmedju ostalog radi i Vansi…Kakva ce reakcija biti u Sofiji,Pristini na ekspanziju Nisu,videcemo jos.
Ali na takvu konkurenciju u krugu od 250km sto ima Nis,treba ozbiljan i profesionalan menadzment(ne kazem da je ovaj sad los,daleko od toga) ali za takav posao vlada moze da predlozi gospodina Vlajisavljevica,recimo…
Moze li lokalno rukovodstvo u buducnosti da odgovori jakoj mrezi aerodroma koje drze koncesionari ili bi to bolje uradila vlada koja bi predlozila svoj menadzment?
Naravno sve pod uslovom,da ce drzava razvijati aerodrom i preko milion putnika.
Nis je izgubio 2 linije, Nis-Zurich i Nis-Ajndhoven.Sa lokalnim rukovodstvom Nis i nema neke sanse da dostigne 1M putnika u dogledno vreme.
Nadam se da nije predugo Alene,hvala na citanju!
Jel mozes da mi kazes,zapamtio sam kad si pisao o kargu iz Hrvatske koji ide preko Niskog aerodroma u Tursku,jel i dalje ta praksa i koja je logika svega toga :))
Pozdrav!

D

Alene, ništa nije sporno, naprotiv. Samo sam ukazao kako je aerodrom „profitabilan“ kao što tvrdi direktor RRA Jug. Dakle, subvencije su ugrubo duplo veće od neto iskazane dobiti.

V

Rex,

To što Vi ne verujte da bi ova Vlast to uradila jedino je merodavno za Vas.

Ova Vlast trenutno radi na tome da uspori, zaustavi, obuzda rast i razvoj Aerodroma Niš.

I tu se ništa neće promeniti, verovali Vi ili ne.

A

Djape:
Nitko nije krio subvencije.

Ajde sad povucite paralelu sa Air Serbijom. I mislim da je vrlo dvolično od vlasti govoriti o profitabilnosti Air Serbije i negirati profitabilnost Niša. Pa neka se vlast dogovori koji princip će ubuduće upotrebljavati u Srbiji.

D

Ok Alene, znači utvrdili smo da aerodrom nije profitabilan i da su mu davanja neophodna baš kao i Air Serbiji iako nam ona nije tema danas.

A

Djape, hajde sad još jednom pročitajte što sam napisao o tome da su mogli ne kupovati opremu ili kupovati staru opremu, da su mogli ne asfaltirati parkiralište… I uštedjeli bi tih 25 milijuna, te bili „pofitabilni“… Ako je to svrha…

D

Naravno da oprema mora da se kupuje i da se postojeca infrastruktura dogradjuje, to je sastavni deo aerodromskog biznisa. Koji to Aerodrom na svetu kaze, znate da nismo imali ulaganja bili bi pozitivni?!
Alene, odluku o prosirenju parkinga Aerodrom je doneo 2015. i sve je to kostalo daleko manje od 25 milona dinara. Kako je tada receno i to je preneo T6: „..donacijom beogradskog aerodroma ostvarena ušteda od 700.000 dinara, rukovodstvo Aerodroma “Konstantin Veliki” u Nišu odlučilo je da proširi već postojeći parking za automobile“. Drugo taj parking nije „mrtav kapital“ vec donosi znacajnu zaradu kako kazu iz rukovodstva Aerodroma.
Zanimljivo je takodje da je Poverenik za informacije od javnog značaja vec dva puta kaznio Aerodrom zbog skrivanja informacija o sistematizaciji radnih mesta.

A

Niste razumijeli Djape.

Postoje dva modela ako morate imati opremu:

1. Kupim kvalitetnu i novu opremu kao rješenje za dugoročno razdoblje od 30+ godina i za to potrošim više novaca nego što ga imam (kredti, pomoć lokalne zajednice). U konačnici to je pametno i dugoročno isplativo za lokalnu zajednicu, pa zato molim da mi se pomogne.

2. Kupim prastaru, rabljenu opremu, ugasim požar, rješenje je za 2-3 godine. Ali baš me briga, biti ću na nuli, profitabilan, svi će reči, bravooo, a o tom problemu ću razmišljati za par godina. Ili netko drugi tko će doći na moje mjesto. Ovo je čest primjer u javnim poduzećima. Peović mi je jednom rekao: „tako česta je pojava u kojem direktori javnih poduzeća dignu kredite i posluju protiv zdrave pameti, a onda odu nakon jednog ili dva manatada, te sve te kredite i nonsense ostave nekom drugom“.

Grad Niš i management se odlučio za 1. opciju. I mislim da su pametno napravili. Mogli su se odlučiti i za 2. opciju.

Naravno da parking donosi zaradu. No, ako ne investiraš u njega imaš „nepopularnijih“ načina da ostvariš zaradu na postojećoj infrastrukturi bez investicija, jednostavno digneš cijenu parkirališta u nebesa, pa imaš manje parkiranih automobila (ljudima je preskupo pa koriste taxi i bus kao u Zagrebu i ima manje parkiranih automobila), ali prihod ti je u konačnici viši.

Nisam ni rekao da je parkiralište koštalo tolik novac (to niste pročitali ovdje), ali ljudi su kupili dvoje nove stepenice, vučno vozilo i kolica, te niz ostale opreme, preuredili prostor za bodiček (preselili policiju, srušili prepreke, sad postavljaju rengen), postavili su nadstrešnice, postavili su dva dodatna check-ina i još kamaru toga… Sve to ide u tih 25 milijuna dinara i ostali novac koji su dobili u tri godine.

M

Ne radi ova vlast na tome da suzbije Nis. Ona radi na tome da ove godine stavi sapu na 500 miliona. Nis je kolateralna steta ove pohlepe.

Usput se lepo baca koska na relaciji Nislije-Beogradjani. Strukovna javnost-uprava aerodroma NIs-Neko od ministara = cirkus koji ima za cilj da podigne prasinu. I pre nego sto se prasina slegle (i javnost je izvadi iz ociju) nestade 500 miliona!

Posle moze da se siri aerodromska zgrada, ugradjuje nova oprema… Sve je to pedeseti deo od para koje ce nestati sa lica zemlje dok Beogradjani i Nislije budu trljali oci od prasine i rikali jedni na druge.

Mislim da je pravo pitanje za vladu: Na koji nacin ce se utrositi 500 miliona? I to treba pitati Vodju kad bude za koji dan dosao u Nis…

A

To da je Niš kolateralna žrtva se mogu složiti. Ostalo ne bih komentirao. U politiku se ne bih petljao. Konačno nije strukovno pitanje na što će vlast potrošiti pola milijarde, nego političko, a to je posao budućih birača da procjene, kazne ili nagrade.

M

Pa ako malo ozbiljije pogledamo ovde ne odlucuje struka nego politika.
A odlucice ljudi koji sa „strukom“ imaju veze jos manje nego vi i ja, Alene. Ja otvoreno i kazem da sam ovde samo kao znatizeljni korisnik usluga aerodroma i avio kompanija koji ima afinitet da jos ponesto sazna…
Za coveka koji ce doneti odluku znam da nije cak ni to. On nikada nije ni usao u avion pre nego sto se dohvatio politike…

A

Da, to smo ustanovili više puta, da nažalost odlučuje politika koja nema veze sa strukom, niti želi čuti stručno mišljenje.

P

Jos jedna fantasticna analiza gospodine Scuric. U analitickom i profesionalnom tekstu o aerodromima i upravljanju aerodromima, uz nepobitne cinjenice i podatke koji su javno dostupni, ne samo da ste osporili bilo kakvu potrebu za unistavanjem niskog aerodroma koja se planira nego ste suptilno i maestralno prikazali celokupnu politicku scenu Srbije, prozetu prevarama, dogovorima, zakulisnim radnjama i pre svega totalnim nedostatkom zdrave svesti, razuma nasih „strucnih“ politicara i njihovog totalnog diletantizma.

Odgovori
A

Hvala Petre.

Znate, ovo sa političkim „nestašlucima“ je i realnost svih država, pa i tako „demokratičnog“ i „civiliziranog“ zapada. No, oni to znaju zamaskirati i prodati kao uspon civilizacije. Ovi ovdje nisu toliko prepredeni, pa još uvijek idu otvoreno i đonom. Nepotrebno, zar ne?

Evo Vam primjera. Ovo sa Nišom se definitivno radi zbog Vincia. No, negativna ispada ministrica, predsjednik će vjerojatno ispasti „spasioc“ iako je iznio niz vrlo neprihvatljivih izjava, sve to će na kraju ovako ili onako platiti srpski budžet ili niški putnici, a Vinci se „tu ne mješa“, oni su čisti, civilizirani zapadnjaci, oni su sama pozitiva. Oni donose 1,2 milijarde EUR i samu sreću i blagostanje. Bože me sačuvaj da bi oni prljali ruke ili pojeli (kako se kod nas keže) go*no. Indikativno, zar ne?

d

Ovo sa Vincijem biće kao Ilija Čvorović: „Izvini se bratu Đuri što te je tukao“.
U svakom slučaju Alene hvala što ste nekima otkrili veliku tajnu, da je:
2+2=4

A

A nije baš uvijek 2+2=4. Znate onaj vic:

pita Haso Muju: „čujem da se ženiš. I koju si odabrao od onih tvojih“.

Kaže Mujo: „Pitam ja prvu, kolko je 2+2? Kaže ona, Mujo, četiri vazda i uvijek. Kažem ja, dobra je sa brojevima, inteligentna, vodi će brigu o kućanstvu, parama, bit će blagostanja“

„Potom pitam drugu, kolko je 2+2? Pa će ona, Mujo to je četiri, ali koji puta može biti i pet, koji puta bogumi i tri. Kažem ja, vidiš, znat će se snać u svakoj situaciji, ova je prepredena, ali izvlačit će nas iz belaja uvijek“

„I onda pitam onu treću, kolko je 2+2? Kaže ona, Moj Mujo ako ti kažeš da je 4, bit će 4 ako ti kažeš da je 5, bit će 5, ali kad ti kažeš da je 3, ja ću reći da je 3. Mislim, poslušna je, neće me varat, odgajat će dijecu kako ja kažem“.

„I koju si odabrao na kraju“ pita Haso.

„Onu sa najvećim sisama“.

d

Alene ovo se nije odnosilo na vas. Sa zadovoljstvom čitam vaše članke jer uvek postavljate okvir zasnovan na merljivim parametrima i onda idete dalje u analizu. Pa kome se sviđa ili ne.

A

Ma znam da nije. Ali vic je vrlo plastično pokazao kako nije baš uvijek bitno da je 2+2=4. :-)

d

Alene
moram vam odati priznanje da posle vaše kratke analize 2+2, promenio sam mišljenje. Nije uvek ÷)

A

Da, da… Znate jednog znanstvenika jako cijenim, ali ono jako. Lik je mistično fascinantan. Naravno da se radi o Albertu Einsteinu. I on ima tri izjave koje su među to 10 mojih dikti:

1. „Samo dvije stvari su bezgranične. Ljudska glupost i svemir. Ali za svemir nisam siguran“

2. „Mi znanstvenici smo različitih gabarita i sposobnosti. Oni najbolji među nama bave se najkompleksnijim znanstvenim disciplinama. Stoga se najbolji od najbljih bave najklompliciranijom disciplinom – proučavanjem ženskog uma. Mi koji nismo na tako visokom nivou moramo se zadovoljiti manje zahtjevnim zadacima kao što je proučavanje teorije relativnosti“.

i 3. koja je i bitna za ovu tezu da 2+2 nisu uvijek 4 je:
„Ja kao znanstvenik mogu uvijek dokazati da se ja nisam upravo zaletio u ovaj stup uz cestu, nego da se stup, u stvari, zaletio u mene“.

Genijalac, kaj ne?

N

Hvala mnogo autoru na sveobuhvatnoj analizi i dobrim namerama.
Hvala i na čestitki za praznik.
Voistinu vaskrse.

PS. I ja autoru želim sve najbolje u daljem radu i životu.

Odgovori
A

Hvala puno Nebojša.

Brdo proučavanja, obilazak aerodroma na terenu, upoznavanje sa situacijom iz prve ruke. Na ovaj članak potrošeno je preko 100 sati rada.

Nadam se da će od njega biti neke koristi.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Kubanac na: Ministar Vulin za Politiku: Belorusija poklanja Srbiji 4 lovca MiG-29, veruje da ćemo sledeće godine „biti jači“ i za helikoptere Mi-35

Odlicna vest ali steta sto se odustalo od planirane cifre Migova 29. Nadam se da ce Mi-35M doci u nase RV stvarno nam je potrebna tehnika tog tipa!

23. Apr 2018.Pogledaj

mr na: Ministar Vulin za Politiku: Belorusija poklanja Srbiji 4 lovca MiG-29, veruje da ćemo sledeće godine „biti jači“ i za helikoptere Mi-35

Valjda će sva četiri biti jednosedi,pa da skrpimo jednuneskadrilu.Za naše sirotinjske uslove dosta.

23. Apr 2018.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Da li je niški aerodrom samoodrživ i koja je logika njegovog limitiranja od strane države?

Što se tiće LCC molim Vas da pročitate moje članak o tome. U pravu ste to je kompleksna i vrlo široka tema. I zato je i obrađena u nekoliko članaka. Nitko ne kaže da se putnici u Nišu temelje na turizmu. U ovom članku se jasno navodi koliki je broj turista sada i kakva su…

23. Apr 2018.Pogledaj

Beduin na: [ANALIZA] Detalji raketnog napada na Siriju, zapadna i ruska verzija događaja

Da se razumjemo i ne lazemo, MENA plemena ne mogu funkcionirati bez cvrste ruke. Ipak je godina 1439.

23. Apr 2018.Pogledaj

Beduin na: [ANALIZA] Detalji raketnog napada na Siriju, zapadna i ruska verzija događaja

Krivo se izrazavas. Iskander ne koristi nista, ove druge koriste Iskander kao platformu........ Ponovit cu, vojna moc, ako nije popracena gospodarskim razvojem je K od ovce.

23. Apr 2018.Pogledaj

Send this to a friend