[POSLEDNJA VEST] Ujedinjeni Arapski Emirati potpisali ugovor za nabavku 80 aviona Rafal za verovatno ne manje od 15 milijardi dolara

3. dec 2021

14. po redu Novogodišnji kup u Muzeju vazduhoplovstva 11. i 12. decembra

29. nov 2021

Generalni Direktor Dassault Aviation za RTL o Rafalima koje je nabavila Hrvatska: u pitanju su avioni kakve ima i RV Francuske, moći će da se koriste bar 30 godina

26. nov 2021

[POSLEDNJA VEST] Hrvatska potpisala ugovor za nabavku višenamenskih borbenih aviona Rafal

25. nov 2021

Vlada Hrvatske objavila cenu Rafala: Eskadrila i prateća oprema koštaće 1,155 milijardi evra

25. nov 2021

[PARTNER 2021] VOJIN od nedavno sa najmodernijom opremom: Kako je domaćim snagama razvijen Sistem automatizacije centra Vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja – SA cVOJIN

24. nov 2021

[POSLEDNJA VEST] Eksplozija u proizvodnom postrojenju kompanije EDePro

23. nov 2021

[REPORTAŽA] Jedan dan sa nosiocima Ordena zasluga za narod: „Da prvi prenesemo vesti, kakve god da su“

23. nov 2021

[DUBAI AIRSHOW 2021] Intervju: Nenad Miloradović o aktivnostima Ministarstva odbrane na sajmu u Dubaiju

22. nov 2021

Rusija protivsatelitskim raketnim sistemom “Nudolj“ uspešno pogodila cilj u svemiru

19. nov 2021

Slovenija potpisala ugovor vredan 72 miliona evra za nabavku aviona C-27J Spartan

18. nov 2021

[DUBAI AIRSHOW 2021] Srbija sada može kupiti i modernije: Poleteo modernizovani protivpožarni helikopter Ka-32A11M

18. nov 2021

[DUBAI AIRSHOW 2021] Kompanija Green Power Turbine Systems prvi put izlaže u Dubaiju: Premijerno predstavili prvi srpski ramjet motor

17. nov 2021

[DUBAI AIRSHOW 2021] Direktor Ruskih Helikoptera potvrdio da Srbija pregovara o kupovini protivpožarnih helikopotera Ka-32

16. nov 2021

Još jedna rekonstrukcija epizode iz 1999. godine: PVO jedinice Vojske Jugoslavije protiv američkog aviona EA-6B Prowler

15. nov 2021

[DUBAI AIRSHOW 2021] Povratak putničke avijacije nakon Kovida kroz trocifrenu narudžbinu, srpske plave uniforme po sajmu u značajnijem broju i Ruski Vitezovi

15. nov 2021

[DUBAI AIRSHOW 2021] Vazduhoplovni spektakl u pustinji počinje danas: Srpske premijere, Rusi i nafta ponovo iznad 80

14. nov 2021

[REPORTAŽA] Šta je taj Dubai Expo 2020 i ima li ga smisla obići?

13. nov 2021

Da li je najavljen razvoj novog ruskog sistema PVO S-550?

13. nov 2021

Vojni budžet Srbije za 2022. godinu: 1,123 milijarde evra

11. nov 2021
[PARTNER 2021] Sve o oklopnim premijerama, modernizacijama i modifikacijama
Zvezda Partnera 2021, borbeno vozilo pešadije Lazanski / Foto: Živojin Banković, Tango Six

[PARTNER 2021] Sve o oklopnim premijerama, modernizacijama i modifikacijama

Kao što je Tango Six već preneo, na Partneru 2021. Ministarstvo odbrane Srbije i kompanija Jugoimport-SDPR prikazali su 150 različitih sistema naoružanja i vojne opreme (NVO), od kojih 16 premijerno.

Nesumnjivo da je najveću pažnju na ovogodišnjem sajmu privuklo prvo prikazivanje novog proizvoda srpske vojne industrije, oklopnog vozila točkaša odnosno borbenog vozila pešadije (BVP) točkaša konfiguracije 8×8 nazvano Lazanski koje je prethodno nosilo ima Dušan, a u medijima se pominje i naziv Lazar 4.

Iako se pojavila informacija da je Lazanski nova verzija Lazara, na osnovu onoga što smo videli, pročitali i čuli, ipak je reč o gotovo sasvim novom vozilu. Tako Lazanski u odnosu na Lazara između ostalog, ima veću masu, sasvim novo hidro-pneumatsko vešanje, šasiju, motor, telo od zavarenog čeličnog oklopa, dodatni oklop od keramike, novu opremu i što je najviše upadljivo, rusku kupolu sa topom velikog kalibra.

U konstrukciji Lazanskog primenjene su visokokvalitetne komponente sveske klase / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Jugoimport SDPR predstavlja Lazanskog kao „najsofisticiranije i najmodernije teško oklopno vozilo na kome su integrisani visokokvalitetne komponente svetske klase, potom posebnih materijala i tehnologija, i da ga sve to čini konkurentnim sličnim vozilima vrhunskih svetskih proizvođača“.

U zavisnosti od konfiguracije odnosno opremljenosti, bruto masa vozila može biti od 26 do 36 tona, dužina je 8 m, širina 3,2 m, visina 2,6 m. U relativnoj prostranoj transportnoj kabini može da preveze do 13 opremljenih vojnika koji u vozillo ulaze preko rampe sa hidrauličnim pogonom, a dva reda sedišta (inače izraelske proizvodnje) su okrenuta jedan prema drugom. Za osmatranje, tročlana posada (vozač, nišandžija i komandir) ima na raspolaganju 6 kamera koje pokrivaju vidno polje od 360 stepeni, posada i vojnici komuniciraju preko interfonskog sistema, a video sistem se sastoji od 10-inčnih i 12-inčnih prikazivača.

Ruska kupola AU-220M sa topom 57 mm / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Ono što se ističe je njegova zaštita. Balistička ide od nivoa 5 do nivoa 6 po standardu STANAG 4569 odnosno od zaštite od granata kalibra 25 mm sa svih strana do zaštite od granata 30 mm spreda. Zvanično je rečeno da su ove karakteristike oklopa verifikovane na ispitivanjima u Nemačkoj i Izraelu. Kada je reč o protivminskoj zaštiti tu su nivoi 4a i 4b odnosno zaštita od mina sa do 10 kg TNT, a trup ima dno u obliku latiničnog slova V.

Pogonsku grupu, koja se nalazi sa desne strane prednjeg dela vozila, čini motor Caterllpilar C13 snage 711 KS koji je uparen sa šestostepenim automatskim menjačem Allison 4000SP.

Posebna poslastica je daljinski upravljiva borbena stanica (DUBS) AU-220M ruskog proizvođača Burevestnik čija masa iznosi 3250 kg, a prečnik montažnog prstena je 1740 mm. Zaštita kupole je sa svih strana na nivou 3 po STANAG 4569 (zaštita od 7,62 mm) i nivo 5 što se tiče prednjeg luka kupole koji prema tome štiti od zrna kalibra 30 mm (na daljini od 500 m projektilom AP ili APFSDS). DUBS omogućuje otkrivanje i identifikaciju ciljeva, nišanski sistem ima termovzijski i televizijski kanal, laserski daljinomer i nezavisnu stabilizaciju vidnog polje u dve ose. Opseg pokretanja po pravcu je 360 stepeni, po elevaciji -5 do +60 stepeni.

Lazanski može da ponese do 13 vojnika, uz tri člana posade / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Osnovno naoružanje je automatski top kalibra 57 mm sa 80 granata, brzine gađanja od 80 granata u minuti, maksimalni domet je do 14,5 km po daljini i 7,5 km po visini. Od zvaničnika su izneseni i neki zanimljivi podaci o mogućnostima granata topa, tako na daljini od dva km može da probije 80 mm, a na daljini od jednog kilometra 100 mm čelika. Osim ovog teškog topa vozilo je naoružano i sa spregnutim mitraljezom 6P7K kalibra 7,62 mm sa borbenim kompletom od 500 metara.

Svakako da je na Partneru prikazan demonstrator koji će postati prototip i da se zvanično ne znaju baš svi detalji. Očekuje se da će vozilo od opreme imati i sistem ABHO zaštite, inercijalni navigacijski sistem, protivpožarni sistem i klima uređaj. Od predstavnika Jugoimporta moglo se čuti da je cena ovog vozila dva do dva i po miliona evra.

Nove varijante Lazara III

Oklopno borbeno vozilo točkaš Lazar III uvedeno je u naoružanje Vojske Srbije 2018. godine. Do tada je u jedinice stiglo prvih 6 primeraka, a marta ove godine potpisan je i novi ugovor za nabavku dodatnih vozila. Prilikom obilaska izložbe na sajmu ministar odbrane dr Nebojša Stefanović rekao je u razgovoru sa predsednikom Srbije da je do danas isporučeno 18 vozila, a ostalo je da se u jedinice stigne još 12.

Nakon toga, ministar je najavio i da će sledeća serija ovih vozila biti u novoj varijanti sa oznakom Lazar III A1 koje, u suštini predstavlja borbeno vozilo pešadije (BVP). Lazar III sigurno predstavlja napredak u opremanju pešadijskih bataljona, ali se može reći da će tek verzija III A1 u potpunosti zadovoljiti potrebe jer će imati mnogo bolje naoružanje i balističku zaštitu, kao i još neka poboljšanja.

BVP Lazar III A1 sa ruskom kupolom 32V01 / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Na Lazar III A1 postavljena je daljinski upravljiva borbena stanica 32V01, takođe ruskog proizvođača Burevestnik. Stanica ima masu do 1,5 tone, prečnik ležaja za montažu 1350 mm, polje dejstva naoružanja je 360 stepeni po pravcu i -10/+60 stepeni po elevaciji.

Naoružanje čine automatski top 2A42 kalibra 30×165 mm dometa do 4 km sa borbenim kompletom 100 do 200 granata, a tu je i spregnuti mitraljez 6P7K 7,62 mm daljine gađanja do 1,5 km sa borbenim kompletom 1000 metaka. Nišanski sistem čine televizijski i termovizijski nišan sa laserskim daljinomerom.

Na sajmu se od zvaničnika industrije još moglo čuti da će Lazar III A1 imati drugačiji raspored sedenja i da će to biti kao u BVP Lazanski. To bi značilo da će verovatno vozilo ostati bez puškarnica, što potvrđuje i informacija da će vozilo imati povećanje nivoa zaštite. Osim toga biće ugrađen i sistem video nadzora sa kamerama. Isporuka prvih vozila trebala da krene već sledeće godine.

Novi život topova čuvene Prage, vozilo za borbenu podršku pešadije Lazar III P / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Druga nova varijanta Lazara III jeste verzija za borbenu podršku pešadije Lazar III P sa daljinski upravljivom borbenom stanicom DUBS 30/2 čije naoružanje čini dvocevni top kalibra 30 mm (30×210 mm) sa čuvenog čehoslovačkog protivavionskog topa M53/59 Praga kao i 4 višenamenske vođene rakete NOVA 145.

Masa DUBS 30/2 je dve tone, na njoj je montiran optoelektronski sistem za upravljanje vatrom koga čine termovizijska i televizijska kamera i laserski daljinomer, način pokretanja je električni, polje dejstva po pravcu 360 stepeni, po elevaciji -7/+50 stepeni, top ima dva automata i automatski punjač, borbeni komplet je 220 granata, početnu brzinu zrna 1000 m/s, brzinu gađanja 900 granata u minuti.

Nova domaća višenamenska raketa NOVA 145 namenjena je za uništavanje širokog spektra ciljeva, od tenkova, oklopnih vozila, utvrđenja, komandnih centara, niskoletećih i sporoletećih vazduhoplova. Ima masu od 26 kg (sa kontejnerom 35 kg) kalibar je 145 mm, kumulativna bojeva glava istog kalibra ima masu 6,4 kg, probojnost 1000 mm homogene čelične ploče zajedno sa eksplozivno-reaktivnim oklopom.

BOV M-16 Miloš sa raketama NOVA 145 / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Što se tiče vođenja, preko rakete je moguće zahvatiti cilj pre lansiranja na daljinama od 500 m do 5 km, a posle lansiranja putem radio veze na daljinama od 500 m do preko 8 km. Raketa se na srednjem delu putanje vodi preko inercijalnog navigacijskog sistema, a u završnoj fazi tu je TV ili IIR glava za samonavođenje. Na sajmu su ove rakete, osim na Lazaru III P viđene montirane i na borbenom oklopnom vozilu Miloš M-16 (takođe 4 kontejnera). Od prisutnih predstavnika namenske industrije moglo se čuti da se uvođenje u naoružanje rakete NOVA 145 može očekivati 2023. godine.

Nove borbene stanice i još tipova oklopnjaka za Vojsku Srbije

Od drugih važnih eksponata vezano za oklopna sredstva treba istaći novu domaću stabilisanu daljinski upravljanu borbenu stanicu namenjenu za modernizaciju borbenih vozila pešadije M-80A. Osnovna namena ove DUBS je onesposobljavanje i uništavanje pojedinačnih i grupnih pešadijskih ciljeva i lako oklopljenih vozila na daljinama do 1200 m. Masa DUBS 30 mm je 1,6 tona, dužina sa topom 3,85 m, bez topa 1,95 m, širina 1,75 m, visina 1,5 m, visina van vozila 0,95 m.

DUBS 30 mm namenjena za modernizaciju borbenih vozila pešadije M-80A / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Naoružanje čini top M12 kalibra 30 mm (30×173 mm) maksimalnog dometa 3000 m sa borbenim kompletom od 150 granata, potom spregnuti mitraljez M86 kalibra 7,62 mm maksimalnog dometa 800 m sa borbenim kompletom od 700 metaka, zatim bacač granata BGA M93 kalibra 30 mm maksimalnog dometa 1500 m sa borbenim kompletom od 29 granata, a tu su i dve radio-komandno vođene protivoklopne rakete Maljutka 2T5 dometa 5 km probojnosti 750 mm oklopa.

Osmatračko-nišanski sistem čine dnevna i termovizijska kamera kao i laserski daljinomer. Otrkivanje cila moguće je na daljinama do 20 km, prepoznavanje na 7 km i identifikacija na 4 km. Pokretanje borbene stanice je električno ili ručno, opseg pokretanja po pravcu je 360 stepeni, po elevaciji -5/+45 stepeni.

Modernizovano borbeno vozilo pešadije M-80AB1 / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Prikazana je takođe još jedna nova interesantna kupola odnosno DUBS koja ima istu namenu kao gore pomenuta DUBS 30 mm, ali je umesto topa M12 kalibra 30 mm primenjen top M55 kalibra 20 mm, dok je ostalo naoružanje identično onom na DUBS 30 mm sa koje je preuzet i osmatračko-nišanski sistem. Masa DUBS 20 mm je 1,35 tona, dužina sa topom 3,1 m, bez topa 1,9 m, širina 1,65 m, visina 1,3 m, visina van vozila 0,95 m. Interesantno da ova DUBS nije stabilisana.

Oklopni transporter OT 4×4 odnosno BOV OT M-21/ Foto: Živojin Banković, Tango Six

Ono što smo saznali na sajmu, a što je zanimljivo vezano za opremanje Vojske Srbije oklopnim vozilima, je da u serijsku proizvodnju ide oklopni transporter (OT) 4×4 poznat i kao BOV-OT i M-21. Reč je o vozilu nastalo obimnom doradom dobro poznatog protivavionskog oruđa BOV-3, a radovi se izvode u fabrici FAP. OT 4×4 je namenjen za prevoz 10 vojnika (2+8), ima protivminsku zaštitu, oklop pruža balističku zaštitu od zrna kalibra 12,7 mm, a spreda od 20 mm, masa transportera je 13,5 tona, nosivost 1,5 tona.

Pogonsku grupu čini motor Cummings ISB 6.7 EU 3 snage 285 KS, primenjen je automatski sedmostepeni (6+1) menjač Allison 3000, maksimalna brzina je 110 km/h, može da savlada maksimalni uspon od 60%, maksimalni bočni nagib od 45%, vodeni gaz 1500 mm, a autonomija vožnje je 1100 km. Od naoružanja poseduje stabilisanu daljinski upravljivu stanicu sa mitraljezom 12,7 mm.

M-20 MRAP 6×6 treba da bude jeftino sredstvo za zaštićeni prevoz pešadije na bojnom polju / Foto: Ministarstvo odbrane

Novo oklopno vozilo sa oznakom M-20 konfiguracije 6×6 koje spada u MRAP vozila (Mine Resistant Ambush Protected) prvi put je zvanično predstavljeno sredinom juna prošle godine. Njegova osnovna namena je da omogući zaštićeni prevoz pešadije tokom borbenih dejstava, zamišljeno je kao relativno jeftino vozilo (nezvanično je to oko 200000 evra) koje će u pešadijskim jedinicama zameniti obična neborbena vozila za prevoz, odnosno pre svega terenskih vozila – kamiona TAM 110 T7 i TAM 150 T11.

Baziran je na kamionu FAP 2228, prototip je proizveden u preduzeću ‘’Zastava TERVO’’ iz Kragujevca. Pored tri člana posade može da prevozi do 9 vojnika, ukupna borbena masa je 22 tone, dužina vozila je 7,21 m, širina 2,62 m, visina sa borbenom turelom 3 m. Vozllo može da savlada maksimalni uzdužni nagib od 60 stepeni, maksimalni bočni nagib 35 stepeni, prednji i zadnji prikazni uglovi su 37/62 stepena, autonomija kretanja na putu je 700 km, ban puta 500 km, dubina gaza 1 m.

Osnovni nivo balističke zaštite odgovara nivou 3 (STANAG 4569), Osnovni nivo protivminske zaštite je STANAG 4569 nivo 3a i 3b što znači da štiti posadu od mina sa 4 do 6 kg TNT. Naoružanje čini mitraljez 12,7 mm koji se nalazi u poluotvorenoj tureli, a umesto turele može biti postavljena daljinski upravljiva borbena stanica sa mitraljezom 12,7 mm ili sa mitraljezom 7,62 mm i bacačem granata kalibra 40 mm.

Treba napomenuti da je za razliku od prvog prototipa koji je imao motor snage 280 KS, drugi prototip dobio motor Cummings snage 340 KS kao i automatski menjač Allison, i da je balistička zaštita podignuta na nivo 4 standadra STANAG 4569 što pruža zaštitu od kalibra 14,5 mm. Prema zvaničnim podacima fabrike FAP, do kraja ove godine Vojsci Srbije bi trebala biti predata nulta serija sa 10 vozila M-20.

Svi članci Tango Six izveštavanja sa Partnera 2021 nalaze se ovde.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na InstagramuJutjubuTviteru i Fejsbuku.

Komentari

N

Lepa i iscrpna reportaža, svaka čast za dosta precizno pokrivanje specifikacija. Samo mali dodatak – Lazanski već ima ABHO sisteme, protivpožarni, klimu i INS, a jedini razlog što nije došao samohodno na sajam je što je trebalo bude otkriven tek tamo.

Odgovori
m

Realno, nijedna od ključnih komponenti na „Lazanskom“ nije domaće proizvodnje. Motor, menjač, kupola,… Sve je samo sklopljeno kod nas. Vidi se namera da se mi postavimo kao proizvodjač, a ustvari sastavljač, proizvoda na kojima se kombinuje zapadna i istočna tehnika. Komercijalno ima rezona, jer će se to prodavati „trećim“ zemljama.

Odgovori
S

Da dodam, sa cenom od 2.5 miliona, necemo ih ni skoro ni mnogo videti u Vojsci Srbije. Bice dobar i Lazar, sa mitraljezom i bez keramike.

i

Upravo to.Sastavljamo.
Da li ima amfibijska svojstva?

B

Glavne stvari se uvoze, ali mnogi delovi, manje sofisticirani su nase proizvodnje, sto je sasvim normalno za zemlju nase velicine. I ovo je retko ko ocekivao. Npr. stabilisana daljinska kupola 30,mm za M80 je mislim u potpunosti nas proizvod.

Nista sa 36 tona ne moze imati amfibijske karakteristike, osim neki desantni camac. Ovaj osnovni Lazar sa slabijom zastitom, je mozda mogao. Ali to nije toliki problem, imamo druga vozila koja su amfibije.

D

@mr

Danas u svetu postoji svega nekoliko proizvodjaca motora, menjaca i slicno za vozila specijalne namene i od njih skoro svi kupuju. Ne isplati se ulagati novac u razvoj domaceg motora, menjaca itd. zbog lupam 100 vozila. Jeftinije je uzeti gotovo proizvod i resena stvar. Ako pak hocemo vozilo sa 100% domacim komponentama, e onda moramo da izgradimo fabrike, da nabavimo masine, da obucimo ljude i onda polako da krenemo u razvoj domaceg motora, menjaca itd. od nule. Pitanje je koliko bi nas to kostalo i da li bi se isplatilo..

Б

Реално нису у праву, не ради се о само склапању страних компоненти код нас као што је био случај са Партијом у Хрватској. Напротив возило је наш пројекат код нас се опитује цело тело возила оклоп је комплет од почетка до краја наша производња дакле 70 посто масе возила је потпуно наша производња. Такође мотор, систем вешања је уграђен код нас и уклопљен према нашем возилу и нашем пројекту. Полако трансфером технологија и развојем доћи ћемо и до наших купола и нашег система за вешање.

N

@mr
Vidi se da ne pratite svetsko tržište 8×8 APC/IFV.

Џ

@mr
Gospodine (ili gospodjo) kao mašinac konstruktor, neko ko se godinama bavi kostruisanjem mašina mogu Vam reći da 99% proizvodjača masina (svake vrste) u svetu bavi sklapanjem komponenti i ko struisanjem manjih podsklopova…to što vi zovete samo sklapanje je izuzetno ozbiljan i zahtevan posao…

W

Ne znam koliko je poznato,da Englezi imaju samo 227 operativnih tenkova/ a plan je da se taj broj smanji na 148/ i njihova modernizacija je preskupa za državu.Ide se na smanjenje broja tenkova kao i pripadnika vojske sa sadašnjih 78.500 (što je najmanji broj od 1714.godine) na 76.500 do 2025g zbog malog interesovanja ,pa se oslanjaju na SAD kao da su ,,51. US država“.Ovo je pisano u tekstu u Financial Times.

V

mr,
Daleko su naši projekti od pukog sklapanja komponenti. Ko je imao bar malo dodira sa procesom projektovanja mašinskih sistema, to može lako zaključiti. Da skupimo najmudrije glave sa svih falkuteta i da im damo gotove komponente Lazanskog, misliš li da će ih znati sklopiti? Ipak je za takve projekte potrebno specifično znanje koje očito naša namenska industrija ima.
Koliko se sećam, Barjaktar je koristio ukrajinski motor i kanadsku optiku. Vremenom su Turci ovladali proizvodnjom svojih motora i optičkih sistema. Naslućujem da sličnim putem pokušavaju ići i naši.

V

mr,
Samo jedan primer…
Da li znate koliko je teško osvojiti tehnologiju kvalitetnog zavara pancirnih čelika? U pitanju su visokougljenični čelici koji se po svojoj prirodi teško seku i zavaruju. Po pravilu za zavarivanje se koriste roboti radi ponovljivosti postavljenih standarda…

M

Zavarivanje raznih čelika nije problem u Srbiji . Problemi su druge vrste. U ugašenoj brodogradnji i mašinskoj industriji bivše nam zemlje smo imali razne tehnologije . Verujem da su se znanja zadržala negde.

S

Hvala za ovaj odličan prikaz!

Zanimljivo da na sajtu Caterllpilar-a stoji da motori C13 i C13B imaju 520KS i 576KS, da li je u Lazanskom ugrađena neka pojačana „vojna“ verzija?

Odgovori
N

Motor je posebno modifikovan kako bi se izvukla dodatna snaga, iako s obzirom na kubikazu nije bio preveliki problem

G

Koliko kosta 57 mm kupola AU 220M i da li bi bilo izvodljivo da prvih 50 komada iz serijske poseduju ovaj DUBS?

Odgovori
Ž

Мислим да се цена креће око пола милиона….

V

Gladius,
50 Lazanskih sa kupolom sa topom od 57 mm je impozantna vatrena moć za podršku pešadiji. Samo, sumnjam da će ih raditi u tolikom broju. Jednostavno, suviše je to skupo. Jedino ako ne ovladamo proizvodnjom sopstvene kupole za top tih specifikacija.

L

Pancirni čelik se kupuje iz Slovenije, dok su dodatni oklop i sjedišta iz Izraela. Šasija je iz kompanije Sisu, Finska. Od njih još dolaze specijalno projektovani dijelovi transmisije sa Lazanskog kompanije Katsa.

Odgovori
B

Opet je jeftinije nego da ga kupimo gotovog. Koje vozilo sa ovoliko dobrom zastitom i odlicnim topom, koje moze prevesti veliki broj vojnika kosta 2 miliona? Nijedno. Nema ni za 4 miliona…

L

Naravno da je isplativije. Motor i mjenjač danas niko ne razvija za svoje potrebe. Dosta je jeftinije kupiti strano. Šasija tu i tamo. Uglavnom ih rade visokospecijalizovane firme pa se i to kupuje. Kupole takođe. Uzeti najbolje sa istoka i zapada i mirna glava. Za zemlju veličine Srbije se apsolutno ne isplati razvijati sopstvene stvari. Ionako većina BVP ima strane komponente. E sada to što to neki pljuju samo kada je u pitanju Srbija je nešto drugo.

i

Bolje i tako i da uposljvamo nase ljude , nego da placamo 10 miliona po komadu. Nemamo te pare i sav novac ide vani. Ovako za jedan Linux dobijes 4 Lazara. Plus ljudi uce. Nikad ne znas kad moze biti neka hica, neki haos, pa ti svaki priucen i obrazovan covek bude trebao. Ako ti lupe sankcije, obrao si zelen bostan, pogotovu ako samo sa jednog mesta porucujes. Ovako mi budzimo, a i prodajemo van. Sve u svemu to je odlicno za zemlju nase velicine i industrisjke snage. Kad budemo imali GDp od 200 miliona, onda mozda zavrsimo i onaj NA avion, samo u stelt verziji :). Ionako ne moramo da krademo tudju tehnologiju, imamo vec delova stelta u muzeju.

K

Vesanja se pravi u Finskoj, msm da Lazanski i nema klasicnu sasiju.

V

Kada smo kod pancirnog čelika, zanima me da li je moguće osvajanje tehnologije za njegovu proizvodnju u našoj čeličani?
Inače, po mom skromnom mišljenju je mnogo teže osvojiti tehnologiju zavarivanja pancirnih čelika zbog njihovog visoko ugljeničkog sastava…

N

Morao bi ‘Lazanski’ da ima i amfibijskih svojstava.

Odgovori
L

Može ako ga očerupaš. Staviš 12.7mm i zaštita drastično pada na ovaj osnovni oklop a možda i niže. Sa topom 57mm i ovakvom zaštitom i težinom od 36 tona može jedino plivati kao ćuskija.

m

@Nikola
a Bogami i letačka

Y

Inžinjerima i firmama u vojnoj industriji posebna zahvalnost što će, uz njihovu zaslugu, Srbija sačuvati vojsku u ovakvim vremenima, inače bi to bilo upitno da se sve moralo nabavljati sa strane, a verovatno će napraviti i solidne izvozne poslove.
Ne bih da laički utrčavam sa komentarima o teh. karakteristikama predstavljenih vozila i njihovim poređenjem sa stranim pandanima, ali mi se sviđa trend opremanja raketama skoro svega što može da ih ponese i uspešno navodi – jer to omogućava dejstvo sa veće daljine uz manje rizika.
Vidi se da se radi, testira, unapređuje i lagano uvodi u stroj dosta noviteta za koje se kritikuje da su ranije ostajali u fazi prototipa za sajmove.
Možda će se o Nori pisati u nekom narednom članku, ali se trenutno po ovakvim/onakvim portalima može pročitati da su Ameri prezadovoljni Norom dorađenom po njihovim specifikacijama…

Odgovori
i

To bi bilo interesantno i bombasticno. Tema da bude Nora koja je u Americi. Jos kad bi nasli nekog sagovornika, za neke friske informacije, a da nije tipa odavanje neke tajne, pa da ga jure posle. Nego onako da se isprica, ali i da bude neka pikanterija. Mene cudi da mi nismo narucili bar 5 komada ovakve kakva je u Americi sada, nego onu stariju verziju. Kontam da je cena problem i da je to jos novo, testira se dalje, ali uz reklamu iz Ameriku-nebitno kako prodje na testovima i recimo sa 12 komada u vojsci Srbije i npr da trampimo neku na Kipar, za helice. Prodavala bi se kako kazu kao halva. U redu bi stajali za nju.

B

Konacno da svi prestanemo da se zalimo da sve sto se proizvodi ima slab oklop i jednu malu pucaljku.

Odgovori
N

Skoljka turskog otokara, americki motori, ruska kupola, slovenski i izraelski celik i oklop, cak niti sjedala se nisu mogla proizvesti u Srbiji, vec su izraelska. Isto tak i Hrvatska sastavlja patrie. Kad bi bili pametni i zajedno srbi, hrvati i slovenci stvarno razvili nekakvo vozilo po konkurentnoj cijeni…

Odgovori
L

Tijelo vozila neme veze sa Otokarom. To je domaći dizajn i neke druge stvari. Malo manje čitati Obris. I to nikako nije ista stvar kao i Patrije. Dok je Hrvatska dobila na sklapanje vozila i ako bilo šta žele promjeniti moraju pitati Fince i ostalo platiti papreno. Dok je kod Lazanskog projekat zaštićen i prava na razvoj i proizvodnju ima Srbija dok to kod Patrije nije slučaj. Dakle, Srbija sa Lazanskim može raditi šta i kako hoće. Takođe na vozilu nema ništa iz Turske i danas 99% BVP ima strane komponente.

N

Ljubisa, ti samo citaj Kurir i ostale Vuciceve gluposti. Tam sigurno pise da je celik iz svetih srpskih planina Vucic zubima izrezao i zavario na lazanskog…

Z

Patria je ime inače finske firme pa ne smijemo ništa mijenjati u tuđoj firmi. Pitali smo ih za ugradnju Kongsberg Protector, razvoj MCT-30 i Elbit UT30MK2. Vozila ne smijemo nuditi na prodaju npr. Kataru jer ih ne proizvodimo u ĐĐ već 15 godina već se sklapaju u dečjem obdaništu Branko Kockica.

https://www.youtube.com/watch?v=oqpIW8IOEtg

D

Nema potrebe za nikakvom saradnjom izmedju tih drzava posto su neke u NATO i guraju te standarde a druge su nesvrstane i imaju svoje standarde

P

@Njofra
Nigde ne piše da je čelik naš i nikakve veze nema sa Turkom. Evolucija Lazara na novoj šasiji. Kao što će i dalje da se menja.

L

@Njofra
Vidiš ja nigdje ne citiram ni Kuriri ni Informer. Tamo se uopšte ne spominju niti čelik niti bilo šta drugo već se pišu hvalospjevi o vozilu zato što je to takav format medija. Dalje ukoliko pišeš neke stvari treba malo provjeriti stvari a ne napisati lažne informacije sa Obrisa kako je tijelo Lazanskog isto kao i na Otokaru. Prvo to nije ni moguće uraditi zbog drugačije šasije i prepravke samog vozila da to uopšte nije isplativo. Dizajn je domaći. Inače je tekst na Obrisu pun lažnih i neprovjerenih informacija, plus je napisan sa velikom dozom potcjenjivanja…

B

Ljubisa, nisi u pravu.
HR nije sklapala, vec proizvodila.

HR nije kupila vozila, vec je otkupila tehnologiju za proizvodnju istih.

Prouciti malo znacenje nekih pojmova prije prstnog overloada

B

https://www.patriagroup.com/newsroom/news/2021/patria-fulfilled-its-industrial-participation-obligations-in-croatia

tko uspije iscitati najvrijedniji pojam iz linka, cevapi i pivo na moj racun.

natjecaj se zatvara veceras u 2000 po CET

N

Beduin

Meni je bas na sajmu bio gospodin iz fabrike u kojoj se pravi hrvatska patria, i lično mi je rekao da je za izvoz iste u neku treću zemlju potrebna dozvola Patrie kako ne bi doslo do sukoba i konkurencije. Znaci, teoretski moze izvoz, ali ako prvo ne zele Finci direktno da plasiraju tu svoje vozilo, što meni ne zvuči kao neka baš nezavisna priča.
Vreme će pokazati ko je tu u pravu, ali činjenice govore da iako vec 10 godina teče proizvodnja u CRO jos uvek nema izvoznih primeraka dok je s druge strane Yugoimport izvezao i Miloše i Lazare u znatno kraćem periodu od svojih premijera, a verovatno i Dušana čeka slična priča u skorijoj budućnosti.

i

Patria je dobra, nema tu sta, ali nije problem napaviti dobar oklop, nego je problem uklopiti u sve to dobro naoruzanu platformu. Koliko ja znam, Hr ima smao 8 naoruzanih Patria. Ostale sluze za transport. iskreno bolje za vas da imate 50 komada samo, ali do zuba naoruzanih, jer onako za transport nije bas isplativo. Ne kazem da je tamic bolji, ali ako to nije vrhunski naoruzano, cemu onda? Nasi traze neku platformu i realno do pre par godina, mi smo se vrteli na nekim smesnim maketama. Pogledajte koliko je izbaceno novih vozila za poslednje 3 godine. Lazar i Milos su vec u vojsci, izvoze se takodje. Ako nasi ovako nastave, garant za 5 godina cemo da imamo bar 50 Lazanskih u vojsci.

D

@Njofra

Upravo to sto si ti napisao, da je skoljka od turskog Otokara, mogao si da procitas na Kuriru. Tacnije od coveka koji redovno pise tekstove za Kurir. On je izvalio tu glupost da je skoljka od Otokara iako nema veze sa vezom.

D

@Beduin

Niste proizvodili vec sklapali od delova koje su Finci isporucili Hrvatskoj. Sto danas Hrvatska ne proizvodi Patrie, ako su otkupili tehnologiju? Mozda zato sto su Finci isporucili tacno onoliko delova koliko je bilo potrebno da se sklopi broj Patrija koliko je Hrvatska kupila od Finske. To sto su Patrije sklapane u HR, to je bio kao gest dobre volje ili ti razlog vise da izaberete njihova vozila. I Slovenci i Poljaci su sklapali Patrije kod sebe i niko od njih nije rekao da je Patrija slovenacka ili poljska. Zamisli da ja kazem da je italijanski Fijat srpski automobil zato sto se sklapa u Kragujevcu (jos se u Fijat ugradjuju i neki delovi proizvedeni u Srbiji), dok u Patriji nema nista made in Croatia osim vazduha u gumana i elektroda za zavarivanje.

i

Kakav kurir i bakraci, oni pisu samo nesto da napisu. Mada moram priznati, dosta stvari koje su se po tabloidima provlacile u poslednje vreme su ispale tacne. Ranije to nije bio slucaj.
Koliko sam ja negde procitao, Djura Djakovic je sada u privatnim rukama ili neki privatnik kupuje, pa im pravi neke probleme. Od onakve fabrike. osta samo bleda senka. Ne kazem da je kod nas tip top. ali opet zanavlja se.

L

@Beduin

Možeš ti to zvati sklapanje, proizvodnja ili kako hoćeš. Ali ako je Lazanski sklapanje onda su Patrije sklapanje, pa na kub. Za Patrije svi dijelovi dođu iz Finske i ostalih država i onda se sklope u ĐĐ. Zašto ih sada ne proizvodite? Pa zato što nema dijelova ako gazda iz Finske kaže ne. Već ste pokušali prodavati stranim državama, ali je to sve zabranjeno. Tako da se to zove sklapanje jer ste sklopili za svoje potrebe i to je to. Tehnički i Srbija sklapa nekih 70 do 80% Lazanskog, ali ostatak je domaći proizvod.

P

@ Beduin

Bukvalno ih je sklapala, ali kako god to se zove prodacution.

Takodje pokusaji da se prodaju sita UAE ili Kataru nisu uspjeli jer nisu dobiuli dozvolu od Finaca.

Dakle to je bilo licencno sklapanje po licenci za 130 kom, i to je jasno.

Plati mi pecenej i pivo :) welcome..

Y

Mešaju se babe i žabe…
Srbija može zaraditi na Lazanskom, a CRO izgleda da ne na Patriji, a objektivno – i zašto bi…
Njima ulaganje u plaže i infrastrukturu na i oko obale može doneti više nego u vojnu industriju. Nemaju ni fabriku aviona, ali će leteti na Rafalima…
Slično je i za druge njihove vojne nabavke, a usput su i u NATO.
Njima je ulaganje u vojnu industriju više trošak nego dobitak, a nama – vojno neutralnim – uslov postojanja vojske uopšte, a potencinalno i izvor zarade ako se postigne povoljan odnos cena/kvalitet…

M

Hrvatska je kupila licencu za proizvodnju sto ukljucuje i transfer tehnologije. Dakle proizvodila i posjeduje tehnicku dokumentaciju za istu, a zajedno sa Patriom sudjeluje i na trecim trzistima.

https://www.tportal.hr/biznis/clanak/duro-dakovic-nakon-30-godina-opet-izvozi-borbena-vozila-20160414

Srbija s druge strane je ubfazi ispitivanja. Dakle i u samom tekstu se kaze da bi tek naredna varijanta mogla zadovoljiti kvalitetom koja sad prema priznanju iz teksta jos uvijek ne postoji..

l

@ ivkos: to u kakvom je stanju đuro bi ti trebalo nesto reći o kapitalizmu i tržištu. to se može održavati državnim intervencijama, ali to dugoročno samo jede pare. jel se zna kako posluju sve te srpske firme obrambene industrije?

B

Beduin
Nisi u pravu. Znas li da Hrvatska mora pitati platiti Finsku ako zeli ugraditi top od 30 mm. To je licno izjavio direktor Djure Djakovica. Bez dozvole i placanju Finskoj ne mozete ni za svoju vojsku napraviti ni jedan jedini komad, niti vrsiti nikakve prepravke i dorade.

D

@Mislav

A gde to Hrvatska zajedno sa Patrijom sudeluje na trecem trzistu?
Taj tekst sto si okacio je iz 2016. godine. Za tih 5. godina, od 2016 do 2021, Djuro Djakovic nije sklopio i izvezao ni jednu Patriju u trecu drzavu.

Nisu Finci naivni da odreknu profita zbog Hrvatske, Slovenije ili Poljske.
Patrije su sklapane u drzavama kupaca jer su Finci sami ponudili to, da bi se potencijalni kupci odlucila da izaberu Patriju a ne neko drugo vozilo.
Cim je sklopljeno 100 i nesto Patria koliko je Hr kupila od Finske, nakon toga vise ni jedna Patrija nije sklopljena u pogonima Djure Djakovic.

S

@Njofra
Intregracija i verifikacija sistema, kao i razvoj softvera su najtezi delovi proizvodnje modernih slozenih sistema.

Ne moze se porediti sklapanje Patria sa ovim.

R

Ovi što se smeju hrvatskom sklapanju Patrije neka usporede to sklapanje sa srpskom proizvodnjom. Dok su Hrvati u tri godine napravili skoro 130 Patrija i naoruzali ih, mi radimo mini serije po deset za VS, po tri za Pakistan, cetiri za Kipar, osam za policiju Turmenistana itd. U najmanju ruku smešno.

N

@Rade
Ne podsmevamo se Patriji, samo iznosimo činjenice. Patria je radjena po licenci i samo za vojsku Hr.
RS zeli da razvija domace i kupuje/prodaje. Nismo ni clanovi EU ili Nato i budzet je ogranicen. Za Srbiju je odlicna strategija da uravnotezi izvoz i uvoz naoruzanja, jedini nacin da opremimo vojsku. Pa imamo slicno naoruzanje kao jedna Madjarska koja ima veci budzet i deo je Nato i EU.

Za zemlju velicine RS da izveze preko sto SPH je vama neuspeh?

D

@Rade

A bas je problem sklopiti 130 vozila. Inace, i mi smo trebali da sklapamo Patrije za nasu vojsku ali se na svu srecu od njih odustalo.
Ovo za naoruzanje nije tacno, nije Hrvatima svih 130 Patrija naoruzano. Pored nenaoruzanih sanitetskih verzija, imaju oni vise nenaoruzanih nego naoruzanih Patrija. Imaju svega 8 Patrija sa 30mm topom, a sklopili su ih pre 10 i vise godina.
Na drugoj strani nama se i ne zuri toliko jer imamo solidan broj BVP. Iako se radi o nemodernizovanom vozilu, BVP M-80 je sa svojim topom jos uvek potentnije vozilo od nenaoruzane ili Patrije naoruzane mitraljezom 12.7mm. Plus treba imati u vidu da mi pravimo Lazara, Milosa i Noru (i za izvoz i za nasu vojsku) a proizvodni kapaciteti su ograniceni.

Z

@Morava

Trebali ste, može neki relevantni izvor?

Patria je ime firme u Finskoj (koju RH ne posjeduje). Vozilo AMV se u RH zove BOV. Od nenaoružanih inačica postoje BOV-Log i BOV-San. BVP-80 bez stabilizacije topa može samo potentno primiti pancirno zrno 7.62mm.

V

Beduin,
Uz dužno poštovanje, ali moram reagovati jer nenamerno brkate babe i žabe. Da se na osnovu vašeg pisanja zaključiti da ste celoj tematici prišli sa stanovišta osobe koja baš nema mnogo dodira sa naukama koje se izučavaju na mašinskim falkutetima.
Hvalite se nekim transferom tehnologije…
Kao inženjeru mašinstva, poznato mi je koliko je pojam „transfer tehnologije“ širok.
U samom linku se ne navodi ništa vredno pomena. Jednostavno, to je reklamni flajer Patrie u kojem nema bitnih činjenica koje bi me zanimale za pročitati i ponešto naučiti. Bio bi zahvalan za tako nešto.
Evo primera:
U kojoj meri i dubini je izvršen transfer tehnologije u zavarivanju pancirnih čelika da bi se sprečila pojava mikrofraktura pri opterećenjima a unutar zavara?
Da li je opisana tehnologija po kojoj se sprečava pojava zadržanog vodonika u šavovima?
Da li je izvršen transfer tehnologije predgrejavanja i opuštanja materijala?
Da li je izvršen transfer tehnologije upotrebe specijalnih vrsta alata ili korišćenja alatnih čelika u njihovoj izradi?
Izbor mašina za obradu materijala i tehnologija njihove upotrebe?
Tolerancije?
Kvaliteti obrada?
Itd, Itd, Itd…
Navedeno je samo jedan mali procenat velikih tajni vezanih za izradu nekih elemenata jedne šasije vozila…

D

@Zulum

Patrija je Patrija i ako odes na sajt Djure Djakovic pise ti: Oklopno modularno vozilo Patria AMV 8X8.
Te o cemu ti pises, BOV-P12.7 ili BOV-San ili BOV-ZP, su osnovne konfiguracije vozila u vasoj vojsci.
Relevantnih izvora imas koliko hoces, na internetu kamara slika Patrija (ili ti BOV-12,7) a nemaju uopste mitraljez 12.7mm. Vec sam jednom kacao slike pa da ne kacam ponovo.

Zulume nije sve kao u Bulajicevim filmovima, da jurisas nozem na tenk ili puskom na borbena vozila pesadije koja prate tenkove. Svako vozilo naoruzano topom i PO raketama je uvek bilo i uvek ce biti potentnije vozilo od vozila koje je ili nenaoruzano ili od naoruzanja ima 12.7mm.

B

Drina
Samo tri od planiranih osam, su naoruzane sa topom od 30 mm, za ostale se jos sude sa Izraelom. A ukupno imaju 126 Patrija, od kojih polovina nema nikakvo naoruzanje, 40 su amfibije, ostatak 12,7, i samo 3 top od 30 mm.

D

@Boban

Mislim da im je svih 8 isporuceno, mada nije ni bitno da li je 8 ili 3. Oni vec godinama planiraju da naoruzaju 8 Patrija ozbiljnije od 12.7mm. Nije to preskupo, niti se radi o velikom broju, tako da ako vec nemaju svih 8 imace ih pre ili kasnije.

L

Ispravite u prvom delu, drugi pasus, „nesumljivo“ u nesumnjivo.

Pohvale autoru na reportaži!

Odgovori
i

Tango six je ozbiljna prica, u poslednje vreme sve je vise i vise tekstova. Interasntan mi g Vojinovicev sarkazam i kako pisu Kubovac i Bankovic. Samo napred i da bude jos vise tekstova.

P

Znači naši inženjeri su uspeli da pobroje nekoliko glavnih delova za BVP, nazvali par stranih fabrika koji prodaju te delove i onda sastavili „domaće“ vozilo.
Koja je prava cena tog vozila kad se doda PDV i još mesečne plate tih tehnologa koji su uspeli da naprave ovaj još nezabeleženi podvig namenske industrije u svetskim razmerima.

Odgovori
i

Cak i tako ispadne jeftinije po nas, a makar plate ostaju u Srb i ljudi imaju posla. Pri cemu mozemo da budzimo i prepravljamo do mile volje. Evo primer Kipra- sankcije Rusima, nema ko da remontuje helikoptere i gotovo, ode flota na dobos, spasavaj sta mozes. Ako nam nekad neko uskrati motor i tehnologiju, kupis na sledecem mestu. nekad i nije losa ta srafciger industrija. Zamisli samo koliko vremena treba da zamenis npr nesto sto nije predvidnjeno ugovorom. Dok birokratija to obradi, prodje sto godina. Kao recimo hrvati kad su kupovali avion od Izraela. Jos jedna pozitivna strana je to, sto nam inzenjeri ostaju u zemlji. Da nema ovih fabrika namenske, svi bi oni cekali u redu ispred neke ambasade, jer kod privatnika i lokalnih biznismena se nece leba najesti.

N

Domace jer je po projektu inzenjera iz Srbije. Nece se nikada sve jedna komponenta proizvoditi u Srbiji, nije se proizvodila ni u Jugoslaviji…
Gledajuci tako ni Gripen nije svedski

Ш

@ivkos
Тако је уопште није лоше, пошто топ од 57мм, термовизију, вешање, трансмисију и мотор за оклопњака има свака земља.
Ал мало јуче.

Па израчунај колико ће ти места остати за куповину у случају санкција, притом то твоје идеш даље као да је направљено возило да му пашу сви мотори, вешања и трансмисије у понуди. Јако плитко и небулозно размишљање.

M

Dakle od izvoza nema nista bez dozvole originalnog proizvodjaca komponenti. Ako Ameri ne aminuju nista od izvoza jer je dobrim dijelom rijec i o njihovoj tehnologiji ali i svih drugih
Nije mi to bas pametno raditi a nemas autonomiju odlucivanja o izvozu. Jeftinije je za svoje potrebe kupiti gotov proizvod i provjeren prije svega.

I

@Stagod
Proizvode Kina i Rusija motore. Stvar je da mozemo da prepravimo, kad imamo zanje i kad imas strucnjake koji su na tome radili,lako ce se uklopi sve.

N

@Mislav
Znači Apple ne može prodati niti jedan telefon, zato što ima određene kineske komponente ili njihove sirovine, a da za to prvo ne pita NRK. Mislave ne razumete kako se ovde posluje. Komponente koje Yugoimport ne proizvodi su komercijalno dostupne. Nema šta tu ko da aminuje, a ako se to desi uvek postoji drugi proizvođač komponenti kako na zapadu tako i na istoku.

B

@Mislav

Kako su onda Lazari, koji isto imaju gomilu stranih komponenti, mahom sa zapada, izvezeni u Turkmenistan bez ikakvih dozvola proizvodjaca motora i sl.

B

@Mislav

Nije jeftinije, slicna vozila kostaju od 6-10 miliona, Lazanski 2 miliona. Obican Stryker sa stanag4 i jednim mitraljezom kosta 4 miliona.

D

@Novajlija greška u upoređivanju sa Appel , Appel u svoj I Phone ugrađuje 75% Samsung Komponenti Koje nemaju Veze sa Kinom sem što se u Kini sklapa IPhone , samo je Monitor „Retina“ . Malo sam u Offu , ali sam morao reagovati zbog netačnih informacija, Samsung je Lider elektronske industrije u svetu!

M

Mijesate sirovine i intelektualno vlasnistvo.
Izvezeno je tako sto originalni oroizvodjac cije se.komponente koriste na tom vozilu nije imao nista protiv. A i kolicina je smijesna da bi poremetio ravnotezu snaga ili narusio njihove interese u tom regionu.
Probajte to prodati Siriji pa ces da vidis kako mozete..

B

@Milisav

Verovatno ne mozemo Siriji, ali smo gomilu borbenih vozila, artiljerijskih projektila, granata, minobacaca i drugih raznih raketa prodali: Emiratima, S. Arabiji, Pakustanu, Mjanmaru, Bangladesu, Keniji, Iraku, Jermeniji, Azerbejdzanu, Turskoj, Grckoj, Kipru, pa cak i Avganistanu, a simbolicnu kolicinu za ispitivanje cak i Izraelu. Dakle, ima dosta mesta gde moze.

N

@Mislav
A proizvodjac komponente ili zemlja porekla prvo pita Yugoimport kome ce da prodaju konacni proizvod, pa pristane ako se ne kosi sa njihovim nekim interesom? Zabole Allison u sta Yugoimport trpa transmisiju. Njima je samo bitno da uzmu bas njihovu i tako zarade.

V

Posmatrač,
Vi ste gospodine krajnje zlonamerni u vašem komentaru. Izgleda da vas vaš nivo obrazovanja sprečava da razumete šta sve obuhvata jedan proces projektovanja složenog mašinskog sistema. Iz tog razloga ste i toliko površni u svom pokušaju da omalovažite rad stručnjaka iz naše namenske industrije.

B

nisam neki strucnjak za oklop, al na ovakve platforme neki gataling bi sjeo kao narucen

Odgovori
i

Skup. Cini mi se minimum 350 000e. Msm bilo bi interesantno, ono kao u filmovima, kad zavrti gatling i krene da rusi drvece, ali imamo mi jos cevi od Praga, koje se mogu uposliti i mnogo opasnije biti.

S

Ima jedan interesantan proizvod Norinca iz Kine, CS/SA5 , 30mm gatling top sa 8 raketa z-v i sistemom za upravljanje vatrom sa osmatrackim i nisanskim radarom kao i optoelektronskom stanicom. Ta bi kupola stvarno dobro legla na sasiju Lazanskog. Apel na nadlezne (citaj G.Miloradovica) da se pozabave tom mogucnoscu.

V

Sasa,
Koliko se sećam, navedeno ima i brodska verzija Pancira?

M

Volio bi vidjeti rafalnu paljbu au220 na Lazanskom?😉

Odgovori
i

Bice i toga, ne sumnjate, kad budu krenuli da snimaju po Nikincima, pa da vodaju ambasadore da gledaju. Bice to itekako atrakcija. Smejali su se i za Alas,kao nema nista od toga, dza bu, kad ono…Nije to bas sve za smejanje i potcenjivanje, mi kao narod volimo tudjem trudu i radu da se smejemo i da okrecemo na zezanciju. Medjutim ima Srbija jos talentovanih inzenjera. Da je tako lako sastaviti oklopno vozilo, kako ovde neki kazu, porucivanjem komponenti od raznih fabrika, to bi u svetu svi radili. Niko ne bi ni kupavo novi proizvod, nego bi bilo, posto guma, posto cev, ja cu dalje sve sam da krpim.

P

Zasto? Kad je dovoljan jedan hitac da pretvori, Patriu npr. u sekundarnu sirovinu :)

i

Najpre treba da udje u naoruzanje, nemoj sad i mi da budemo kao kad oni pominju Rafale, a ono ce tipa da ih za 6 godina kompletiraju, pa pisu u buducnosti. Ne kopcaju, da mozda mi do tada nabavimo neki PVO , koji ce potencijalno moci iznad Siska da ih porusi. e sad, s druge strane,mozda i oni nabave nesto bolje. Mi treba da nabavimo bar 40 ovih masina, za svaku brigadu po jedna. Ako sve bude ok, ja cenim da cemo mi to da nabavimo, otprilke u isto vreme kad i oni Rafale-za jedno 5 godina.

Z

Prvih 6 Rafale-a dolaze za 2 godine, dotad ćete valjda modernizirati ove donirane Fulcrum-e. S-300, koji smo kupili prije 30 godina, nekima je još vrući san u 2021.

I

Kupili ste S 300 maketu. Nema ni rakete niti ste ga ikad, igde koristili. Ne fali Fulcrumu nista, nama bolje ne treba, taman imamo para za njih. Bolje imati pVo koji rade, nego makete prosvercovane iz Ukrajine. A Rafal ce da cami na livadi, isto kao Mig 21. Jer je preskup i jer nemate pare da ga odrzavate.Prosto je.

M

Poznavalac stanja… zašto bas Patrie?? 🤔

V

Zulum,
Nadam se da se neće snimati u zemlji Hrvatskoj nastavak sapunice „Burek 2“, pod projektnim nazivom „Rafal“…

N

Msm da je glavna razlika je sto je Hrvatska dobila gotove projekte i sklapa komponente a Srbija je projektovala sama, i sa trzista kupila komponente koje joj odgovaraju,drugim recima Srbija stice iskustvo i znanje u proizvodnji i projektovanju.Nema potrebe da se za 100 komada vozila npr otvara nova fabrika celika ako ga je jeftinije kupiti iz Slovenije, a steceno znanje i iskustvo je mnogo vrednije.
Uostalom, za pojedine komponente se moze kupiti licenca i tehnologija.
A koliko sam shvatio i sam oklop, celik-keramika, je projekatovan u Srbiji a samo je testiran u Izraelu i Nemackoj.

Tekst u Obrisu nije vredan komentara

Odgovori
i

Meni jedna stvar nije jasna. Mi kad pisemo tekstove o naoruzanju u Hr vojsci, to se uglavnom preuvelicava, te kako su mocni, kako nas obidjose, kako nabavljaju ovo, ono. Kad oni pisu o nama- to je sve jadno, budzevine, sklepavanje, pokrali su iz jna….Oni nas podcenjuju, a mi njih precenjujemo. Ne kapiram uopste.

M

Isto tako nema potrebe da se za sto vozila projektuje isto. Za tu kolicinu jeftinije je kupiti provjerenu tehnologiju ili gotov proizvod. Na kraju ce da izadje skuplja pita negontepsija.

N

@Mislav
Po toj logici nema potrebe ni da idemo na fakultet i učimo npr. informacione tehnologije pošto eto treba platiti školarinu, a posle ti znanje ne treba. Ma hajde Mislave.
Jeste li videli gore koja se cena navodi za Lazu, biće to sjajan odnos cene i kvaliteta za ovakvo vozilo.

N

@Miroslav
Nije jeftinije.
Srbija je nosilac projekta, nosilac znanja, da se tako izrazim, koje se primenjuje i na druge sisteme i Srbija ima vojnu industriju koja radi, od koje ljudi zive, gde uce, zaposljavaju, razvijaju sisteme i zaradjuju ma njima.
Projektovanje je proces na kome se uci.
Da li je Alas prodan ikome? Koliko je Lasti napravljeno,a projekat evoluira i obecava sve vise,i projekat se sigirno isplatio. Napravljen je jedan Lazara 1, a opet sve su to koraci u razvoju sistema.
Zemlje poput Kipra ce pre da kupe Lazara nego Patriju, zapravo poprilicno sam siguran da ce Kipar i kupiti par Lazara.
Nori nikada nece biti proizvedeno 100 komada a projekat se vec isplatio.
I Srbija kao „projektant“ moze uvek da modernizuje, menja ili radi sta god zeli sa tim vozilima.

B

@NN

Kako nikada nece biti proizvedeno 100 Nora, nasa vojska uskoro 18 komada, Mjanmar – 80 komada, Kenija 36, 18 isporucenih, Banglades 24, Kipar, naruceno 24, isporuceno 6 ili 12. To je ukupno negde oko 180 haubica za sada. A interesovanje su pokazali , Pakistan, UAE, pa cak i USA.
Verovatno ce ih biti proizvedeno bar 250.

D

@Branko

Mjanmaru smo prodali 30. Nora B-52K0.
Nasi ljudi su servisirali njihove Nore. Mjanmar je kasnije izrazio zelju da digne svoje Nore na B-52KE1 standard, sto su odradili nasi ljudi u Mjanmaru. Pored toga nasi ljudi su modernizovali i haubice M-56 i M2A1 mjanmarske vojske. Prodali smo im delove za haubice i Galeba, prodali im dodatni set granata. Sve u svemu imali smo odlicnu saradnju sa njima, a i zaradilo se oko 20. miliona evra samo od servisiranja, modernizacije, prodaje delova i dodatne opreme i granata.
Ali u pravu si, prodato je (racunam tu i nasu vojsku) preko 100. Nora.

M

NN to sto ti govoris je isplativo ako se proizvodi u kolicinama od vise stotina primjeraka. Srbija je napravila koliko? Desetak
Niti qce znatno vise..

B

@Milisav

Sta je napravljeno desetak? Lazari za vojsku, zandarmeriju i nesto malo za izvoz, do kraja godine oko 50 komada i pravice se jos, Milosa sa izvozom, vojskom i zandarmerijom vec sada ima oko 50ak, dok je vec napravljeno preko 100 Nora B-52…

D

@Mislav

Isplati se itekako cak i kad su male kolicine u pitanju. Cena uvoznih komponenata ne prelazi 50% cene vozila. E sad jel ima recimo neko vozilo u rangu Lazara da se kupi za te pare na svetskom trzistu? Nema! Svi su po par miliona pa cak i preko 10 miliona evra, a nas Lazar kosta oko 1.3 miliona (za inostrane kupce, za nas je jos jeftiniji). Sto se stotina primeraka tice, to niti ce se raditi niti ima gde da se radi. Ali hiptoeticki ako bi se stancalo stotine primeraka onda bi imalo smisla razvijati domaci motor, domace vesanje, menjac itd. Ovako nema smisla spucati solidnu svotu novca u razvoj motora,vesanja, menjaca itd. zbog 50-100 vozila, ne ispalti se jer je jeftinije kupiti gotov motor i slicno.

N

@Mislav
Već se isplatilo. Nora je proizvod koji je stavio Srbiju na mapu i podario joj modernu odbrambenu industriju.

D

@Novajlija

Nora spada medju najprodavanije haubice na tockovima. Zahvaljujuci njoj u dobroj meri smo obnovili razorenu namensku industriju. Zbog toga bi MGS-25 Aleksandar trebao da ponese ime Anastas, po coveku koji je ’90-ih mogao da ode u bilo koju zemlju gde bi ga cekao siguran posao i dobra plata, ali je ostao u Srbiji gde je radio na Nori, izmedju ostalog, sve do svoje smrti.

Z

„Nora spada medju najprodavanije haubice na tockovima.“

DANA, CAESAR, G6… Nora spada samo medju najprodavanije haubice na tockovima u Srbiji.

A

@Zulum

1.) DANA je hladnoratovski proizvod, koji je imao osigurano tržište istočnog bloka. Jedini realni izvozni uspeh je prodaja Libiji.
2.) CEASER jeste popularnija, što ne negira trvrdnju da je NORA u konkurenciji svojih generacijskih parnjaka ATMOS-a, Arčera i CEASERA itekako uspešan proizvod.
3.) G-6 je završena proizvodnja, sa praktično istom količinom naručenih primeraka kao i kod naše Nore…

Z

Aleksa, ako lažete sebe nemojte mene.

Nora je hladnoratovski projekt iz ex SFRJ iz 80-ih (M84 na FAP-2632).
DANA se proizvodi od 1981. u 7 inačica u preko 750 primjeraka. Novije narudžbe su Ukrajina, Cipar, Gruzija.

G6 je proizvedena u 154 primjerka, javite kad to dostignete.

Dobro da nisam naveo kineske PCL-181 i 161…

D

@Zulume

Pisem o modernim samohodnim haubicama tockasima, ne o haubicama iz vremena hladnog rata.

Poredis Danu koja je kao sto Aleksa napisa orudje iz vremena hladnog rata i kao takva je prodavana i SSSR-u. Tada samohodna Nora nije postojala, da je postojala velike su sanse da bi tadasnja Libija pre kupila Noru nego Danu. Usput, vecina proizvedenih Dana su haubice 152mm, a ja pisem o haubicama 155mm, unapredjena verzija Dane tj. Zuzana 155mm prodata je u malim kolicinama.
Sto se Francuza tice, Nora moze da parira i francuskoj haubici kad je izvoz u pitanju. Jedino razlika je sto Francuska ima mnogo vecu vojsku od Srbije pa je logicno da su narucili vise Caesar-a za svoju vojsku nego sto je Srbija narucila Nora za svoju vojsku.
Da se javimo kad proizvedemo 154. Nora kao sto je JAR proizvela 154. G6? Mi smo vec blizu tog broja, s tim sto se G6 proizvodi i prodaje odavno. Na drugoj strani mi smo prve samohodne Nore izvezli 2008/10. godine (ako ne gresim) i izvozicemo ih i dalje, sto se za G6 ne moze reci jer se ne proizvode vec dve decenije. Hoces da se kladimo da ce UAE biti sledeci kupac Nore?
Nora jeste hladnoratovski projekat ali vucna Nora. Samohodna je daleko od hladnoratovskog projekta.

A

@Zulum

Današnja Nora ima jako malo veze sa originalnom Norom iz 80-tih…
Ukrajina i Gruzija bar koliko ja znam su kupili/naručili (modernizovane) polovne primerke.

Dobro da nisi još i pomenuo nabavke jedne od najvećih armija sveta, jer to toliko ima veze i logike…

S

Svi proizvode sve gde im je povoljnije…
CAT je skoro radio izduvne grane za svoje motore u fabrici u Srbiji, kao sto je ista u isto vreme pravila izduvne grane i za motore BMW, Mercedesa…
Kablovi koji se „motaju„ po Srbiji idu i u sve poznate motore, kako putnickih, tako i komercijlanih i vojnih vozila.
Cummins na primer delove nabavlja iz Irske, Brazila, Indije, USA, Kanade, Kine…
U vreme kapitalizma, realnost je da ce svi ici ka par mesta/fabrika koji imaju vec spremnu proizvodnju i logistiku.
Gde je logika da se napravi fabrika za 100-150 specificnih motora?! Ista kosta najmanje par stotina miliona USD (po nekim informacijama iz Indije jer su sada u procesu „Made in India„) i to bez prenosa tehnoloskih sertifikata (koji kostaju jos milione USD) – gleda se zaokruzena proizvodnja od celicane do funkcionalnog motora.
Pri tome, ni sva sredstva i raspolozivo znanje ne garantuju „uspeh„ – ko se seca OT M-60 zna o cemu pricam… To „vozilo„ je imalo najpateticniji motor od svih vozila koje smo koristili.

Odgovori
B

bane
Mi pravimo sva tri tipa municije. Tako da ne vidim problem. 30×210 ima ogroman domet i probojnost. Ostala dva kalibra su po Nato standardu. Ovo su modeli za inostranstvo. Pa ko kako voli.

b

tri kupole, tri topa od 30mm, tri kalibra….
30×165, 30×173, 30×210 ko će njih hraniti municijom???

Odgovori
V

bane_nbgd,
Predstavljena vozila (njihove kupole) su prototipovi koji tek treba da krenu sa ispitivanjima. Vrlo verovatno je da će doći do izmena ili odbacivanja dizajna koji se ne pokaže dobar. Jednostavno, takav je proces…

С

Поред постојећих оклопних транспортера и борбених возила пешадије уводи се нова категорија оклопних возила: за „борбену подршку пешадији“. Волео бих да ми неко појасни основне разлике примене БВП-а и БВПП-а и да ли би једна „хибридна“ верзија возила уз лако измењиве компоненте могла да одради оба посла. Оно што очигледно фали Лазару 3А1 су ПОВР као секундарно оружје. Добро је да ће модификовати концепт седења на будућим Лазарима. Ако би се возилима извлачили и превозили рањеници из борбе или превозила муниција и наоружање, уз вертикалну пречку и садашњи распоред седења то је немогуће. Ако су потребне пушкарнице на страницама, може се видети како су Немци направили седишта у чиними се БВП Пуми, окачена о кров и која се могу окретати око вертикалне осе…
Даље, на два типа Лазара и модернизованом БВП М-80 имамо три различита топа 30мм и сви користе различиту муницију: 30 х 165мм, 30 х 210мм и 30 х 173мм. Идеално би било да се користи један топ са једном дужином гранате или да се преправе топови тако да сви користе једну дужину гранате.

Odgovori
D

Nije to nova kategorija, nego se Lazar gura kao BVP. Lazar sa ovim topovima i PO raketama zaista moze da pruza borbenu podrsku pesadiji kao da je BVP, za razliku od Lazara sa 12.7mm koji to nije moga jer je bio ‘battle taxi’.

N

BVP prati tenk, oklopne jedinice, udarna pesnica napredovanja i proboja linija, ali slaba mobilnost u smislu razmestanja snaga i brzog reagovanja, napredovanja po asfaltnim komunikacijama, pa mozda i kamenovitom terenu,ali dobra po losem terenu i smislu prohodnosti
BVPP prati pesadiju, veca mobilnost po komunikacijama mostovima u smislu ogranicenja tezine i pruza vatrenu podrsku protiv poetencijaljih meta na koje moze da naidje pesadija, utvrdjenih ciljeva, po zivoj sili, po oklopnoj tehnici protivnika ukljucujuci i eventualno tenkove PO raketama ukoliko je neophodno.
Paradoks je ovde sto BVP M80A trenutno znatno slabije i oklopne zastite i vatrene moci od Lazara, pa tim i laksi od Lazara…
U smislu BVPP je m86, praga, bestrzajni top, brdm 2, bov 3 +kamion za prevoz i slicno sve u jednom vozilu, a sva ova vozila ili sistemi su koristile nase jedinice kao podrsku, ukljucujuci nekada i tenk.

С

НН-у

Ако сам Вас добро разумео, БВП има јачи оклоп и јаче тј ефикасније наоружање, са 7-8 пешадинаца, идеално би садејствовали са тенковима у нападима или би дејстовали самостално, док би БВПП било возило са слабијим оклопом, веће покретљивости, слабијег наоружања и са више пешадије, нпр 10-11, идеално лакша ватрена подршка, ефикаснији транспорт. Размишљам, да ли може да се уради једно возило које би се могло брзо прилагодити (замена ДУБС-а и оружја, додвање и скидање оклопа и/или решетки у теренским условима) потребама и користити за обе намене? Ако се раде све те појединачне верзије (већ сада имамо 3 возила и 4 верзије + Милоша у 2 верзије) потребног новца за све то неће бити ни у научној фантастици.

N

@Mislav

I kome su to prodate patrie iz hrvatske za navedeni iznos iz clanka, s obzirom da je clanak iz 2016? Bas nigde vise da se pise o tome evo 5 godina vec?
Vi pricate o tome da je Lazanski tek prototip, a precutkujete da su i Lazari i Milosi vec u inostranstvu, a predstavljeni su dosta nakon pocetka proizvodnje Patrije koja jos uvek nigde nije otisla..o Norama bolje i da ne pricamo..
Takodje, ova prica o aminovanju od strane proizvodjaca komponenti – nasa vozila su izvezena na tri kontinenta u zadnjih 15 godina samo, u vise od deset zemalja, izgleda da nije toliko tesko firmama da prodaju motore i uzmu novac..

Odgovori
J

Zar vam se ne cini da je sasija od Lazanskog mlogo niska nekih tridesetak santimetara od zemlje, uporedjivao sam je sa Patrijom ni ona nije nesto u boljem stanju,ne zelim da kazem da je losa masina izgleda robusno.ali vise mi lici na auto put razbojnika nego na pravog terenca.

Odgovori
L

Vješanje je hidropneumatsko. U prevodu može se podići ili spustiti po želji.

B

Citroen dakle

Z

@Beduin

„Citroen dakle“

Žaba tj. amfibija.

D

Za Beduina i Zuluma ex Frane. I vase Patrie takodje imaju hidropneumatsko vesanje. Moguce da je i proizvodjac isti.

V

Beduin,
Zulum,
Hidraulično vešanje je toliko rasprostranjeno da se pored ovakvih vozila ugrađuje i u teške radne mašine i kamione.
Evo primera:
Recimo, vešanje na celoj plejadi Liebherr dizalica (od 30 pa do 1000 tona nosivosti) zasniva se na ovom tipu ogibljenja. To ogibljenje pruža mogućnost ukrućenja osovina kao i nivelaciju bez obzira na reljef terena. Da ne ulazim dublje u tematiku…
Dakle, daleko je to do Ajkule…

Z

@Vlad

Znamo, malo se zabavljamo na račun Alekse, Drine i Bobana jer pokazuju iznimnu razinu samoobmane, a razina rasprave im je straw man argumenti, laganje, potcjenivanje i prijetnje ratom.

D

@Zulum

Ako iko potcenjuje tudje, potcenjujes ti. Pises da ti se javimo kad izvezemo 154. Nora, zaboravljajuci pritom da tvoja drzava od raspada SFRJ nije proizvela i izvezla ni jedan jedini slozeni borbeni sistem. Skolski primer kompleksa vise vrednosti bez ikakvog pokrica.

Sto se ‘razine’ rasprave tice, vidim tvoja ‘razina’ je na akademskom nivou. Tvoj nivo rasprave je da okacis tekst iz nekog hrvatskog tabloida o S-300, iako imas zvanicnu izjavu vaseg ministarstva odbrane gde je receno sve u vezi S-300 i Zaubaka. Ne znas cak ni kako se Patrija zove. Doduse nije ti prvi put, jos za vreme nabavke Baraka za Hr pod imenom ‘Frane’ pisao si “kako Baraci stizu bas onakvi kakvi jesu i da je to gotova stvar“. Kako Baraci nikada nisu stigli, morao si i nicname da promenis jer si valjda i sam shvatio da je tvoj nivo rasprave i argumenti u stvari puko piskaranje onoga sto si procitao u tabloidima i Vikipediji.

Z

@Šulja Piton

Šta da ti kažem bre, došo sam zbog Gripen kalendara, a osto zbog komentara.

https://www.jutarnji.hr/naslovnica/hrvatski-stealth-brodovi-cuvaju-libijsko-more-3305285

D

@Zulum

Sve neke bajate vesti kacas, clanak iz 2007. godine.
Ali najjaci deo iz teksta “hrvatski Dzejms Bond brod“. Jutarnji presisao i Kurir.
Dobro nisi okacio neki tekst o tankerima ili jahtama, isto ti dodje kao i ovaj clanak o patrolnom brodu…

N

@Zulum
Camac kao slozeni borbeni sistem? That’s a good one.

Z

@vlaška mlada

„tvoja drzava od raspada SFRJ nije proizvela i izvezla ni jedan jedini slozeni borbeni sistem“

https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/vlada-prodaje-sest-oklopnih-vozila-eulex-u-kosovo-2050203

A

@Zulum

Koje pretnje ratom? Hahahha
Pričaš o samoobmani, a izvlačiš članke od pre 10 godina… Dalje ne treba ni komentarisati.

D

@Zulum

Ocigledno ne znas sta znaci slozeni borbeni sistem, zato i izvlacis iz naftalina clanke stare 10 i vise godina koji nemaju veze sa slozenim borbenim sistemima.

T

Pitao bih sve prisutne, sta mislite da li ce na Lazanskog da namontiraju onu kupolu od 105mm sto jebila namontirana na Gvozdiku?

Odgovori
L

Vršene su simulacije za veće topove od 57mm.

T

*Ljubisa, Smatram da cemo u roku od 2god videti i takvo sredstvo. Koje bi imalo ulogu kao direktno artiljersko vozilo podrske ili laki tenk.

V

Tomix,
Nema tu mnogo eksperimentisanja. Ubeđen sam da se već sada tačno zna koje opterećenje može da izdrži šasija Lazanskog do pojave mikrofraktura i na osnovu toga se bira specifikacija kupole.

T

Most sincere congratulations for your determination and for your profesionality to do things. You have my deepest respect. Best regards. Take care.

Odgovori
H

Oduvek smo bili sam svetski vrh u pravljenju maketa i marketinškim izjavama. Nažalost na tome je i ostajalo.

Odgovori
A

@Hugo

Nora ostvarila izvozni uspeh, Miloš, Lazar i Lasta otišli za izvoz, uboga modernizovana Maljutka je našla svoje mesto pod stranim suncem itd. Ali samo kod nas se može očekivati da se vozilo ili bilo šta dizajnira, ispita i proizvode za 2, možda 3 godine. A za eksperimentalne modele niko ni da čuje.

H

Aleksa otvori oči, sve to nije ništa za sada. Pa prste jedne ruke se mogu da nabroje ti izvozni uspjesi i da ostane još slobodnih prstiju.

Lazanski izgleda vrh, ali mi tu radimo samo sastavljanje gde uvoz potrebnih delova ubija računicu za proizvodnju.
Čitam ta samo kupola košta oko 2 miliona dolara, gde je sve ostalo.
Dok se proizvede dovoljno za naše vojsku drugi će da imaju leteće transportere.
Za Lazara se već pisalo u govorilo da je preskup za Srbiju i nabavili su dvanaest komada za fotografiranje.
Nadam se da grešnim, ali imam godina i svega sam se naslušao do sada, tako da me se više ni ne dotiče emocionalno kada čitam hvalospeve vlastitom konju. .

N

@Hugo
Mislim da bi @Aleksa, vi, autor teksta i ja morali da dobro raširimo prstiće da bi nabrojali samo Nore koje su proizvedene i prodate drugim vojskama, ne računajući našu.

B

@Hugo

Sada je sve vec daleko od maketa. Zajedno sa izvozom, vojskom i zandarmerijom, napravljeno je preko 100 Nora, 50ak Lazara i 50ak Milosa, pa onda 30ak BOV M11, deo je bio za izvoz i ostatak za zandarmeriju, 12 Pasarsa, 10 BOV KIV, 15ak NTV, 15ak Malih Milosa, za koji mesec stizu i prvih 10 MRAP M20, Najmanje jedna baterija Morave otisla u Libiju, Laste u Irak, Lazari sa 30mm topom u Turkmenistan itd… Pegazi stizu ove godine, Vrabac se proizvodi serijski..,. Negde preko 350 komada novih borbenih vozila i letelica je proizvedeno kod nas u poslednjih par godina, dok je trecina bila za izvoz.
Takodje BOV-OT je spreman za proizvodnju, a izgleda da ce i Gavran uskoro, naoruzani kvadrikopter, kao i Tamnava.

B

@Hugo

Kupola kosta pola miliona, celo vozilo oko 2-2.5 miliona. Visestruko je jeftinije od bilo kakvog konkurentskog vozila. BVP sa Stanag 5 i 6, topom 57mm, sa 16 vojnika za 2.5 miliona je neverovatno jeftino. Za izvoz moze da ide najmanje duplo skuplje.

H

Lazanski će da ima stanag 5 i 6 tek sa dodatnim oklopom koji se tek treba da se razvije i proizvede. To imaju drugi odavno.

Ruski top od 57mm ima manju probojnost od zapadnih 30 i 40 mm, po podacima danim u tekstu.
Ovaj 57mm top je zapravo bazična verzija kupole bez mogućnosti nošenja PO raketa pa možda zbog toga manje košta iako ne verujem da je to samo pola miliona.

m

@Hugo Top od 57mm ima manju probojnost od topa 30mm :D ? O cemu vise sa tobom diskutovati. Ovaj top busi 80mm celika na 2 kilometra.

B

Hugo
Ovo vozilo koje je prestavljeno ima dodatan oklop. Toliko je dobro ukloplje da se skoro nevidi. Radim tu i pismatrao sam kacenje dodatnog oklopa.

B

Hugo
Ni jedno vozilo ovog tipa nema stanag 6. A to da ovaj top ima manju probojnu moc i to od zapadnog topa 30 mm?!?!?! Apsolutno netacno. Top 30 x173 po nato standardu ne moze na 1000 metar probiti stanag 6, a ovaj top od 57 ce na 2000 metara, ne probiti, nego rasturiti stanag 6. A da ne pominjem i da kalibar 40 mm ima znatno slabiju probojnu moc od ovog topa. Potrazi ruska testiranja i pogledaj probojnost na 1000 i 2000 metara, pa se uveri. Inave nato metak od 30 mm ima znatno manji i domet i probojnu moc od metka 30×210 ispaljemog iz Prage.

B

@Hugo

U svakom slucaju pored vec ovoliko proizvedenih vozila, od kojih je znacajan broj bio za izvoz i prototipova koji ce vec sigurno uci u proizvodnju, kao sto su Lazar A1 i P sa topovima 30mm i jacim oklopom, Lazanski, Aleksandar, Tamnava i modularni Oganj, ne mozemo vise pricati da su u pitanju samo makete od kojih nece biti nista. Tesko je bilo u to poverovati pre par godina, ali desilo se cudo. Gomila bivsih prototipova je vec uveliko u serijskoj proizvodnji i stalno se unapredjuju komponente, uskoro ce vecina vozila imati ozbiljan oklop, stabilisane topove veceg kalibra i razne navodjene rakete. Lazanski mozda nece imati rakete, ali ima top koji bije na 15km i cak 7.5km u visinu. Koji zapadni top od 30 ili 40mm ima takve karakteristike?
Svakako da sve ovo nije u samom svetskom vrhu, ali u pitanju je nasa zemlja, mislim da svi mozemo da se slozimo da je sve ovo prevazislo bilo cija ocekivanja. Ali sa druge strane, ako se gleda odnos cene i performansi, onda ova vozila i jesu u samom vrhu.
ja sam bio jedan od najvecih kriticara poslednjih godina, ali vise nema rezona za tako nesto. Vec sada je proizvedeno i razvijeno mnogo toga i za 3-4 godina, a,ko se ovako nastavi, imacemo sve sta nam je potrebno u dovoljnim kolicinama.
Naravno, nije sve savrseno, mogao bih i sada da nabrojim svasta sto ne valja, ali opet, u odnosu na nase mogucnosti, ne moze vise da se prica da je sve ovo lose.

H

30mm apfsd buši >100mm na 1km
40mm apfsd buši ca. 140mm na 1km
57mm ruski buši 100mm na 1km

Ne znam imaju li Rusi apfsd municiju za 57mm.

H

Bob,
ne nije ovo oklop za stanag 6, piše da je u razvoju. Ovo je standardni oklop za Stanag 4 i 5.

B

Hugo
Radim tu pa znam. Stanag 4 je bez ovog dodatnog okopa koji je na njemu. Sa ovim dodatnim oklopom je stanag 5 a od napred stanag 6, mada kazu da je u razvoju.A granata 57 mm probija na 2000 metara 100 mm celika. Provereno.

B

Ali isto tako pise i da je oklop Stanag 5 i 6 vec prosao testiranja u Nemackoj i Izraelu, sto znaci da i ako nije u potpunosti razvijen, verovatno ce biti uskoro. Ali za prvo javno prikazivanje, svakako nije uopste lose.

H

Možda je stanag 6 oklop prošao testiranja, ali treba to sada staviti na vozilo. Testira se samo komad od 1x1m na probojnost.
To nisu neke dodatne tanke metalne ploče, to su debeli paneli koji moraju pratiti konture vozila i zapravo donekle menjaju izgled vozila. Da je to tako jednostavno već bi imali gotovo.

B

@Hugo

Upravo zato je ovo prototip. Dok se on ne zavrsi nakon Lazara 3, proizvodice se Lazari sa jacim oklopom i topovima. Lazar je od samog pocetka projektovan da moze poneti i jaci oklop, i to ce relativno brzo uci u serijsku proizvodnju (ne racinajuci Nova rakete na P verziji). Dakle, niko i ne ocekuje da se Lazanski saa jacim oklopom pojavi u naoruzanju za par meseci. Ali sigurno nece trajati ni 6-7 godina za koliko smo od Lazara 1 stigli do skoro pedesetak Lazara 3, racunajuci zandarmeriju i izvoz.

A

@madpal

To nije toliko netačna tvrdnja. Top 57mm trenutno duži municiju iz 50tih, jer se od tada praktično na tom topu ništa nije radilo poslednjih 60 godina. Naravno, nova generacija municije jeste u razvoju.

D

@Aleksa

Da, ovaj ruski top koristi AP municiju iz 50-ih godina proslog veka, a Hugo poredi tu municiju sa APFSD municijom, a to je isto kao da poredi potkalibarnu tenkovsku granatu sa obicnom granatom.
Ruska kompanija ‘NPO PRIBOR’ je 2017. godine krenula u razvoj nove generacije ‘pametne’ municije za topove kalibra 57mm (ima clanak u Odbrani iz 1. aprila 2017. godine), ali nisam uspeo da nadjem podatak da li su razvili i APFSD municiju.
Dakle, ovi podaci da top probija 100mm celika sa 1km i 80mm celika sa 2km su podaci za staru AP municiju.

H

drina,
Poredi se što je trenutno u naoružanju, standardni topovi imaju dvostruko hranjenje gde na jednoj strani se ima rasprskavajuća municija a na drugoj protuoklopna u vidu apfsd municije.
Ti bi u ratu vikao da nije fer što su drugi razvili modernu municiju a ti pucaš sa municijom iz drugog svetskog rata?

D

@Hugo

Mi ne znamo da li su Rusi razvili APFSDS municiju za topove kalibra 57mm.
Uglavnom citao sam da su 2017. godine krenuli u razvoj nove generacije municije za topove 57mm. Citao sam i da su zavrsili razvoj vodjene municije 57mm.
Da li su u medjuvremenu razvili i APFSDS to ne znam.
Na kraju krajeva ako su uspeli da razviju APFSDS za 30x165mm, verovatno su razvili ili ce uskoro razviti i APFSDS za 57mm.

Usput, evo kako izgleda tenkovska kupola nakon pogotka cak i sa tom starom municijom. Iskren da budem ni u snu ne bih voleo da se nadjem u bilo kom oklopnom vozilu koje gadja vozilo naoruzano topom 57mm sa solidnim dometom.
https://prnt.sc/1xatjhu

A

@Hugo

I top 57mm nije standardni top kalibra 20/25/30mm da se jednostavno poredi, jer je isti klasu veći. Njegov efektevni parnjak je top 40mm.

B

„Balistička ide od nivoa 5 do nivoa 6 po standardu STANAG 4569 odnosno od zaštite od granata kalibra 25 mm sa svih strana do zaštite od granata 30 mm spreda.“

„Zaštita kupole je sa svih strana na nivou 3 po STANAG 4569 (zaštita od 7,62 mm) i nivo 5 što se tiče prednjeg luka kupole koji prema tome štiti od zrna kalibra 30 mm (na daljini od 500 m projektilom AP ili APFSDS).“

Mozda nisam dobro razumeo, ali kako je za vozilo Stanag 6 zastita od 30mm, dok je prednji deo kupole sa Stanag 5, takodje zastita od 30mm, dok je na samom vozilu Stanag 5, zastita od 25mm?

Odgovori
N

Nivo 5 je zastita od 25 mm
Nivo 6 je zastita od 30 mm
Greska u tekstu

B

Branko
Greska je u tekstu. Inace postoje vise razlicitig tipa municije kalibra 30 mm. Zastita na Patriji za koju se tvrdi da sa prednje strane stiti od 30 mm je za Nato metak 30×173 i to ispaljen sa daljine vece od 1000 metara. Sve ispos te daljine busi. Metak 30×210 ispaljen iz Prage ce probusiti sa vece udaljenosti od 1500 metara. Ovaj oklop stanaga 6 na Lazanskom stiti od 30 mm i sa manje udaljenosti, jer je izdrzao sa daljine od 500 metara.

B

OK.
Kalibar zrna nema veze s probojnoscu istoga, vec s necim drugim.

Ajmo strucnjaci, su cim?

B

U pitanju je manja povrsina ovalnog oblika sa kosim profilom??

D

@Beduin

Itekako kalibar ima veze sa probojnoscu, samo sto to nije jedino sto utice na probojnost. Na probojnost utice i masa i oblik zrna, brzina, ugao, ako u jezgru zrna postoje neke tvrdje legure, ako zrno ima kosuljicu od tombaka ili nekog drugog materijala takodje utice na probojnost itd.

B

i jos jedna stvar koju si smetnuo s uma.

najbitnija.

M

Masa, zato se recimo konstruisu zrna sa jezgrom od osiromasenog uranijuma…

D

@Beduin

Na probojnost utice veliki broj parametara. Primarni faktor probojnosti je udarna brzina jer je kineticka energija projektila funkcija kvadrata udarne brzine.

@Miladojka Youneed

Municija sa OI ima veliku probojnost zato sto OI ima 70% vecu gustinu od olova. Projektil se pali pri udaru, pogotovo sa celikom, sto potpomaze prodiranju kroz oklop jer deliimicno prelzazi u tecnost zbog visoke temperature koja se oslobadja pri udaru. Zato takva municija prolazi kroz oklop kao vreo noz kroz puter.

R

Samo onaj ko nije nikada ništapravio ili napravio u životu može potcenjivati ono što je predstavljeno.
Uzimate komponente koje vam trebaju, uradite projekat, proizvedete u lokalu šta možete i šta vam treba i na kraju sve integrišete.
Za neverne Tome pitanje – znate li koliko država proizvodi vojne avione? Desetak ugrubo. Da li znate koliko zemalja proizvodi izbaciva sedišta? DVE – V. Britanija i Rusija.

Mnoge stvari koje su naši ružari uradili poslednjih godina su ništa manje nego impresivne. Setite se Lazara 1 i na šta je ličio a kako ce Lazar 3A izgledati. To se zove učenje kroz praktičan rad.

Ukoliko bude novca i država krene u ozbiljne nabavke, što bi značilo desetine vozila iz raznih kategorija, stvari će ići napred sigurno. A perspektive izvoza bi bile odlične.

Zamislite samo 50-tak „Lazanski“ vozila, 50-100 M20, 50-100 Lazara 3A, 100-nak Miloša, po 10-tak baterija Nora i modernizovanih VBR-ova – to je em potpuno drugačija vojska em odlična referenca za izvoz u zemlje Afrike i Azije.

Ja mogu reći samo jedno – BRAVO!

Odgovori
I

Naravno da je napredak. Lazar 1 je zapravo predstavljao zavarene table i ploce na tockovima. Bilo smesno. To je tipa za interventu policiju i to maksimalno. A kako izgleda danas Lazanski. Trebaju godine da se sve sklopi. Da se isprave greske. Da se uci, budzi, gresi, ali na kraju se vidi razlika. Sta je Nora bila pre 10 godina, a gde je danas ona verzija sto ae testira u Americi. Mogli smo i mi kupiti gotov proizvod, ali onda hiljade ljudi ne bi bile uposljenje, inzinjeri bi nanzapadu bili, jer ne bi imali gde da rade, a mi bi smo za svaki sraf morali sa molimo i pitamo…
Miloradovic dobro radi posao i nadam se da ce mu ove pohvale biti podstrek da radi jos bolje.

Sve to oko razvoja i proizvodnje košta više nego da se kupi gotov proizvod jer na kraju krajeva samo se sklapaju tuđi delovi. U slučaju rata i sankcija mi ne možemo da napravimo ni jedan jedini.

Velika Plana je investicija od preko 100 miliona evra i još uz to uvoz praktično svih potrebnih delova i materijala plus radni časovi radnika.

Za 250 komada koliko treba Vojsci Srbije i možda sitni izvoz je to nerentabilno i pitanje je kada ćemo da opremimo vojsku sa njima.

Nadam se da se radi na razvoju ili licenzovanju potrebnih sklopova za proizvodnju kod nas jer inače ovo ima malo smisla osim propagande vlasti.

D

@Marko

Da se ne isplati, ne bi ni razvijali. Niko nije lud da trosi novac na nesto sto je preskupo a nema kome da se proda. Isto sto se sada prica za Lazara i slicna vozila, pricalo se i za Noru. Ljudi misle da je za razvoj nekog sistema potrebno stotine miliona, a nije tako. Morava razvijena za 300.000 evra, iako je izvezena u malim kolicinama taj sistem se isplatio 5x. Slicno je i sa ostalim projektima, uvozne komponente ne prelaze 50% cene vozila. Da li na svetskom trzistu moze da se kupi bilo sta u rangu lazara za nekih 500-600 hiljada evra? Nema teoreske sanse! I sad neko kaze da se ne isplati sklapati Lazara, naravno da se isplati to je svima jasno cim pogleda cene ostalih vozila koja idu od 2 miliona pa do 10-12 miliona. Dakle, da ne pravimo Lazara sve bi to morali da kupimo po ne bas malim cenama.

A

@Marko

Strana vozila ove klase koštaju od 2 do 4 puta više od domaćih vozila. Njihova kupovina ili uzimanje licence se još više ne isplate. Čak i ako projekat ne uspe, komponente i što je najznačajnije iskustva se mogu koristi na drugim projektima.

Radimo mi i FAP kamione, za koje čujem da nisu dva ista napravljena po kvaliteti da ne spominjem da neke delove se čeka i pre buđi nego popravlja. Cela fabrika za sto dvesta kamiona , tako mi izgleda i ovo sa namenskom koja pored proizvodnje standardnih produkata decenijama je teški gubitaš i bore se sa kvalitetom.

D

@Marko

Da je srece da su nam i ostale grane industrije ‘propaliteti i gubitasi’ kao namenska.
Da nemamo namensku morali bi kao neki da kupujemo cak i municiju u inostranstvu. A, onda bi mogli da zaboravimo na Pancira, helikoptera, BPL itd. jer para za sve ne bi bilo.

I ne radi se ovde samo o potrebama vojske Srbije, nego i o tome da Srbija izvozi, da je u namenskoj zaposleno preko 10.000 ljudi.
Takodje, proizvodnja donosi i razvoj, nova radna mesta, osvajanje novih tehnologija itd. Dakle, vojna industrija indirektno utice i na ostatak industrije. Izrael je u dobroj meri razvijena drzava upravo zbog svoje namenske industrije koja je dovela do tehnoloskog i ekonomskog razvoja, a mogli su da nabave sve sto im treba recimo od Amerike.

B

@Marko

Ne pratite, to su stare price. FAP kamioni su drugo, i nove verzije 3*3 i 8*8 klasicnih kamiona, nisu zablistale, pa se i ne narucuju mnogo, ovde je narucena kvalitetna oprema iz inostranstva uz nas projekat i osnovne delove koji su napravljeeni kod nas, a kod nas je izvrsena i integracija svega i napravljeno je vozilo koje obicno kosta od 6 do 10 miliona za
samo 2.5 miliona, sto znaci da se moze lagano izvoziti za 4-5 miliona, slicno je i sa Lazarom i sa Milosem, Malim Milosem… Mnogo jeftnije od konkurencije uz vrlo dobar kvalitet, da ne pricamo vise o preko 100 proizvedenih haubica Nora samo za izvoz, koje su se vec odavno isplatile. Namenska je skoro cupkala u mestu od 2008 do 2012, pa se kao malo mrdnuli od 2012 do 2015, pa krenuli vrlo sporo sa prototipovima do negde 2018, ali zadnjih par godina se sve jako ubrzalo i napravljeno je vise od 350 komada krupnijih serijskih borbenih sistema, racunajuci tu Lazare, Milose, Morave, BOV KIV, Mali Milos, Nore, NTV, BOV M11, Pasars, Vrabac, Pegaz, UPSARS… Do kraja godine stize prvih 10 M20 i M21, uz dosta protopiva koji se blize serijskoj proizvodnji, poput Tamnave, Aleksandra, modularnog Ognja, Gavrana, uz rakete Tp5, Pauk, Nova 145, Alas, Ralas, Kosave, vodjenih zrna S80, integracije naoruzanja na H145M i jos mnoge druge, uz rakete za Ognja koje povecavaju domet sa 20 na 40km, uskoro na 50km…, Sve to uz vrlo dobar izvozni uspeh, ako citate izvestaje OEBS-a, npr. To o cemu pricate je stara prica.
Pogledajte samo izvestaj OEBS-a o izvozu projektila, raketa, granata i minobaca i pogledajte koje su to kolicine. Plus rekordan izvoz osnovnog naoruzanja zastave u USA…

https://www.balkansec.net/post/srpska-artiljerija-i-rakete-tra%C5%BEena-roba-u-svetu

A trenutno imamo rakete na ispitivanju u Izraelu i Noru u Americi. A zasto pored svega toga malo napredniji obicni kamioni nisu najbolji? Pa zato sto kamiona imamo koliko hocete i nisu prioritet i osim motora skoro u potpunosti su nas proizvod, dok je cena proizvoda izuzetno mala, verujem da ce u buducnosti savladati i to, trenutno nam trebaju oklopna vozila, akcenat je trenutno stavljen na kompleksnije projekte sa najbitnijim stranim komponentama jer za gotove proizvode nemamo para, plus se razvija i namenska…
p.s. A i ti kamioni nisu bas toliko losi kao sto se prica, samo sto nisu Mercedes, MAN ili Kamaz. 4*4 varijanta je sasvim OK.

B

Isprvka:
Nove verzije 6*6 i 8*8, ne 3*3

V

Marko,
Generalno, veliki broj ljudi ova vozila posmatra krajnje amaterski dok je realno stanje puno drugačije od privida koji je vama dostupan.
Tek šačica komentatora na T6 ima dovoljno profesionalno znanje da uoči koliki je ovde rad uložen i kakav nivo znanja je potreban, da se navedeni projekti provedu od idejnog rešenja do gotovog proizvoda.

L

Naši inžinjeri trenutno rade na izradi vlastite šasije sa nezavisnim vješanjem. Vjerovatno će u neko buduće vrijeme biti i to realizovano. Sjećam da je Vučić rekao Miloradović da se okupe najbolji inžinjeri i da se počne raditi na tom projektu. Mada kada je u pitanju motor uglavnom svi kupuju od istih proizvod jača.

Odgovori
B

jbt…koji sam ja dio u evoluciji propustio?

ne znam…..ma di mi je ovaj s Pragom…..ta praga moze izbusiti sve u svasta, ali samo ako sve i svasta stoji u mjestu.

tesko do nikako.

za ove platforme, gataling i nista vise.

sve ostalo je mokrenje u vjetar

Odgovori
B

Retko koje vozilo ovakvog tipa poseduje gataling, sta fali verziji Lazar A1 sa stabilisanim topom od 30mm, a verovatno ce i verzija sa topom 2*30mm naci svoju upotrebu, navedena brzina paljbe je 900 granata u minuti, plus 4 vodjene protivoklopne rakete, uz mesovitu upotrebu npr. Lazanski sa 57mm, A1 sa 20mm i P verzija Lazara sa 2*30mm i raketama, nisu za bacanje. A gataling za neka druga vremena, jedva smo sa 12.7mm bez stabilizacije i slabim oklopom, stigli na stabilisane 30 i 57mm sa boljim oklopom. Takodje, top sa Prage je unapredjena verzija.

B

*A1 sa 30mm, ispravka

J

Drugar, propustio si dio gdje je Praga odlucila rat u Bosni. Malo li je? A malo je neozbiljno saliti se sa istom. Naravno, mislim samo na topovsli dio. Vozilo je neka druga prica, ocigledno sada nebitna, obzirom da se planira verzija sa 30×210 na mnogo ozbiljnijem podvozju.
Ako su uspijeli rjesiti drugacije hranjenje topova, Lazar 3P sa jos 4 PO rakete je jedna poprilicno z. stvar.
Generalno, sto sa manje sto sa vise zavisti, kako zapadnijih tako i ovih domacih dusebriznika, prisustvujete drugoj polovini razvojnog ciklusa i oporavka srpske namjenske industrije. Mnogo atraktivnijem u ovom trenutku za neupucene i poluprofesionalne hejtere (to su ovi sto rade dzaba). Sada se slazu ko lego kocke komponente koje su razvijane u prvom poluvremenu. Samo je masta granica.
Razvijena namjenska industrija je uvijek, ali uvijek, odlika nezavisnih drzava. U jednom istoriskom periodu i vi ste bili sudionici toga, naravno vjestacki. Tako ste imali I Djuru Djakovica, i Zemunik, i prozvodnju ratnih brodova, i visokoskolsko vojno obrazovanje itd., a samo za 20+ godina ste se vratili na nulu. Prirodno. Cnc proizvodnja pusaka i pistolja, smijesno sa stanovista vojske. Srbija za tih 20 godina pored predhodnih sankcija i direktno polupana bombama, vratila se sa ovakvom postavkom na sajmu i haubicom u zavrsnom krugu americkih ispitivanja.

B

Beduin
Nikakav problem topove sa Praga postaviti na oklopna vozila. Sa stabilisanom kupolom, ovi topovi buse sva laka i srednja oklopljena vozila. Kalibar 30×210 je znatno jaci, veceg dometa i probojnosti, od Nato standarda. Zasto mora da bude poi nato standardu? Ko kupi od nas, moze kupiti i municiju koju mi proizvodimo. Dupla korist za nas, a to sto nije po nato standardu, bas nas briga. Vozila koja imaju zastitu od topa 30 mm, za ove topove sa Pragi to ne vazi. Nije uvek bolje ono sto je po nato standardu.

A

@Boban

Itekako jeste problem, jer su ti topovi 30mm predviđeni za hranjenje okvimirima, nešto što se u kupoli ne može raditi. Istovremeno, rađenje izmena na hranjenju topa kako bi se isti koristio u kupoli je za Čehe bila nemoguća misija, zbog čega je isti top ubrzo i bio napušten od strane njih. Kako su naši isplanirali da modifikuju ove topove ćemo tek videti.

N

@Aleksa

Verovatno isto kao i L70 u CV 90
http://www.military-today.com/apc/cv_90.htm

A

@NebitanLik

Samo što su u slučaju Boforsa originalni proizvođači to uspeli, dok su Česi digli ruke i od ideje i od celog topa…

N

Za stručnjake Nije gataling nego gatling.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Send this to a friend