Istorija koja se nikada nije dogodila: Nekrvavi raspad Jugoslavije i neispričana priča o makedonskim mlaznim lovcima F-20

Dragan Cvetić je makedonski maketar koji živi u Skoplju, i na regionalnom ali i globalnom nivou je poznat po svojoj veštini u toj aktivnosti, obimnom znanju o avijaciji i entuzijazmu. Naravno i po svom tvrdokornom jugoslovenskom duhu.

Naše prijateljstvo nikada nije trebalo da se desi. Naime, po sistemu “na Balkanu se sve oprašta osim uspeha” lokalni zaljubljenik u avijaciju iz jednog skopskog naselja koji je imao sreću da pre mene upozna Dragana, već početkom 2000-ih krenuo je da ga savetima truje da se drži po strani od mene jer ja sam prvi rođak Đavola Lucifera kada je u pitanju prijateljstvo sa nekim, a posebno kada sa nekim sarađujem u oblasti vazduhoplovstva, na bazi entuzijazma. Tada sam već bio afirmisan u svetskim vazduhoplovnim medijima i redovno pisao za srpski vazduhoplovni portal AirSerbia.com. Da li ga se sećate? Tada je to bilo nešto što se može porediti sa današnjim Tango Sixom. AirSerbia.com je bio u vlasništvu entuzijaste iz Pančeva, Dejana Vukmirovića, divne osobe koja je i meni i Draganu bila zaista dobar prijatelj.

Tada je Dejan često bio u Makedoniji i nije bio jedini zaljubljenik u vazduhoplovstvo koji je tih dana imao devojku u Skoplju (bar još dva poznata zaljubljenika u vazduhoplovstvo sa naših prostora se sad smeju čitajući ovo). Jednog dana se Deki iz vedra neba pojavio u Skoplju i mudro stavio mene i Dragana za isti sto rekavši: „Siguran sam da treba da počnete da razgovarate!“ Prijateljstvo je stvoreno u trenutku a razvijalo se godinama. Jednog dana u jesen 2009. godine Dragan mi je rekao da bi želeo da napravi model za takozvanu kategoriju „what if” ili po našem „šta bi bilo, kad bi bilo” i da je odlučio da napravi F-20 Tigershark u bojama i oznakama makedonskog ratnog vazduhoplovstva. Uprkos tome što sam oduvek bio pristalica istorijski tačnog pisanja, odmah sam odgovorio: „Mogu da ti napišem priču o toj maketi, i možda možemo da je ‘‘prodamo‘‘ kao neispričanu strogo čuvanu tajnu. Možemo se zabaviti. Šta misliš o tome?“ Dragan je eksplodirao od uzbuđenja: „Auuu, vrh! Hajde to da uradimo, da vidimo kako će ljudi reagovati!“

On je seo i napravio maketu Hasegava F-20 u razmeri 1:72 i fotografisao je, a ja sam napisao priču. Ovu svojevrsnu saradnju prvi put je objavio Makedonski vazduhoplovni forum (Makedonska Avijacija Forum – MAF) 6. decembra 2009. Članak je bio momentalni uspeh koji se viralno proširio u makedonskim medijima i na društvenim mrežama, zbunivši mnoge. Ipak, pozitivno je primljen, rado je čitan i komentiran.

Prema nedavnom fidbeku čitalaca TangoSixa, resili smo da tu priču autentično reproduciramo ovde. Ona je proizvod nekih mojih ideja, mišljenja i očekivanja, i govori o tome kako su stvari mogle da ispadnu za Makedoniju i Balkan da su naši političari bili pametniji nego što su zapravo bili tokom 90-ih, ali i tokom kasnijih decenija.

Istorija koja se nije dogodila

Raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije zatekao je jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu (RV i PVO) u fazi suštinske strukturne transformacije i tranzicije sa istočne na zapadnu tehnologiju, posebno što se tiče mlaznih lovaca i višenamenskih borbenih aviona. Uzimajući u obzir civilizovan i konstruktivan pristup političkih rukovodstava republika i saveznih autonomnih pokrajina koje su do 1991. godine činile SFR Jugoslaviju, sam proces raspada je tekao brzo i efikasno. Naime, za razliku od krvavog raspada Čehoslovačke, proces raspada SFR Jugoslavije odvijao se mirno i civilizovano, a predmet podele, između ostalog, bila je celokupna imovina jugoslovenske vojske, poznatije pod nazivom Jugoslovenska narodna armija (JNA). Za taj konkretni segment doneta je politička odluka da svaki konstitutivni element jugoslovenske federacije zadrži u trajnom vlasništvu svu nepokretnu imovinu JNA koju zatekne na sopstvenoj teritoriji 1. juna 1991. godine. U pogledu pokretne imovine, dogovorena je složena formula podele između konstitutivnih segmenata SFR Jugoslavije, na osnovu njihovih stvarnih potreba i tadašnjih bezbednosnih procena jugoslovenskih i republičkih službi bezbednosti za moguću buduću bezbednosnu pretnju svake republike nakon izlaska iz jugoslovenske federacije. Kao rezultat ovog procesa, između ostalog, u Republiku Makedoniju je prebačeno ukupno 30 lakih jednomotornih borbenih aviona Northrop F-20 Tigershark, što je deo od ukupno 180 novih aviona F-20 koje je Jugoslavija kupila od SAD u periodu 1984-1988. godine.

Borbeni avioni F-20 svečano su predati Republici Makedoniji na vojnom aerodromu Petrovec, kod Skoplja, 10. juna 1991. godine u prisustvu predsednika šest već nezavisnih bivših jugoslovenskih republika. Radilo se o avionima koji su do 1. juna 1991. godine služili u sastavu 123. i 130. lovačke avijacijske eskadrie 83. lovačkog avijacijskog puka jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, a koji su do raspada Jugoslavije stalno bili bazirani na vojnom aerodromu Slatina, kod Prištine, na teritoriji srpske autonomne pokrajine Kosovo. Kao rezultat izuzetno kvalitetnog logističkog sistema JNA, 28 potpuno operativnih borbenih aviona F-20 i dva aviona istog tipa koji su prizemljeni zbog problema sa motorima, predati su novoformiranom makedonskom ratnom vazduhoplovstvu. Problem sa ta dva aviona rešen je na način da se Republika Bosna i Hercegovina obavezala da izvrši remont četiri motora u sopstvenom Vazduhoplovnom remontnom zavodu Orao u Bjeljini.

Tako je Republika Makedonija na proslavi prve godišnjice makedonskog ratnog vazduhoplovstva, 10. juna 1992. godine, imala 30 potpuno operativnih aviona F-20. Bazirana na severnoj platformi Petrovca bila je 101. lovačka avijacijska eskadrila opremljena sa 12 borbenih aviona F-20, dok je jedinica sa 12 dodatnih aviona bila 102. lovačka avijacijska eskadrila koja je kao matičnu bazu koristila vojni deo sveobuhvatno modernizovanog aerodroma u Ohridu. Dodatnih 6 aviona F-20 dodeljeno je elitnoj Jedinici za konverziju, naprednu obuku i testiranje na južnoj platformi vojnog aerodroma Petrovec.

Kao rezultat bliskih odnosa Republike Makedonije i bivših jugoslovenskih republika sa Sjedinjenim Državama, makedonska flota borbenih aviona F-20 je tokom devedesetih godina prošlog veka zadržala visok nivo operativne spremnosti, iako su tri F-20 izgubljena usled kontinuirane intenzivne upotrebe, dva iz 102. Lovačke avijacijske eskadrile i jedan iz 101. lovačke avijacijske eskadrile. Pored redovnog učešća u vojnim manevrima NATO-a, makedonska flota borbenih aviona F-20 je kroz nekoliko rotacija aktivno učestvovala u operacijama obezbeđenja zona zabranjenih letova iznad bivše Čehoslovačke i iznad severnog Iraka, tokom kojih su korišćene vazduhoplovna baza Solnok u Mađarskoj i vazduhoplovna baza Indžirlik u Republici Turskoj.

Intenzivan napredak makedonske privrede u periodu 1992-1996 zajedno sa punopravnim članstvom u NATO i EU, kao i jaki političko-vojni odnosi Makedonije sa SAD, Turskom i Izraelom otvorili su put za modernizaciju makedonskih borbenih aviona F-20 u pogonima izraelske kompanije Israel Aircraft Industries, a u bliskoj saradnji sa američkim i turskim vojno-industrijskim kompleksom. Za modernizaciju je odabrano 17 aviona (svih 11 iz 101. lovačke eskadrile i 6 iz Jedinice za konverziju, naprednu obuku i testiranje). Modernizacija vredna 375 miliona dolara počela je u martu 1998. i uspešno je završena u avgustu 2000.

Kao rezultat modernizacije, u makedonske avione F-20 ugrađeni su novi motori sa poboljšanim performansama i efikasnošću, a ugrađen je i novi višemodni radar i savremena prateća avionika, što je omogućilo transformaciju aviona u pravu višenamensku platformu sa mogućnošću korišćenja savremenih vođenih sredstava vazduh-vazduh i vazduh-zemlja kao i sistema za elektronsko ratovanje. Nakon završene modernizacije, 101. lovačka avijacijska eskadrila je ponovo imala 12 borbenih aviona, dok je 5 modernizovanih F-20 ostalo u službi Jedinice za konverziju, naprednu obuku i testiranje. Istovremeno, u iščekivanju predstojećeg uvođenja novog jednomotornog mlaznog lovca u makedonsko ratno vazduhoplovstvo, svi avioni iz sastava 102. lovačke avijaciske eskadrile podvrgnuti su generalnom remontu i ograničenoj modernizaciji u bliskoj saradnji proizvođača aviona sa ovlašćenim regionalnim vazduhoplovno-remontnim zavodima „Zmaj“ (u Velikoj Gorici, kod Zagreba, Hrvatska), „Moma Stanojlović“ (u Batajnici, kod Beograda, Srbija) i „Georgi Benkovski“ (kod Plovdiva, Bugarska).

Negativan razvoj političko-bezbednosne situacije na Balkanu tokom 2001. godine rezultirao je upotrebom makedonskih borbenih aviona F-20 u operacijama protiv nelegitimnih paravojnih formacija koje su se pojavile na teritoriji Republike Makedonije. Dok je 101. lovačka avijacijska eskadrila veoma uspešno korišćena za precizna dejstva protiv pobunjenika i njihovih logora na teritoriji Makedonije, kao i na teritoriji srpske pokrajine Kosovo i u susednoj Albaniji, avioni 102. lovačke avijacijske eskadrile korišćeni su isključivo za patroliranje i zaštitu u nacionalnom vazdušnom prostoru od uznemiravajućih provokacija albanskog ratnog vazduhoplovstva. U jednom od brojnih vazdušnih incidenata, makedonski F-20 je raketom AIM-9 Sidevinder iznad Mavrovi Anovi oborio albanski borbeni avion Shenyang F-7A, kinesku kopiju sovjetskog jednomotornog lovca MiG-21F-13. Još jedan F-7A je oboren topom u bliskoj vazdušnoj borbi. Pilot albanskog MiG-a 21 koji je oboren raketom poginuo je na licu mesta, a drugi pilot se uspešno katapultirao, i posle 24 sata je predat Vladi Albanije koja se obavezala da prekine praksu narušavanja vazdušnog prostora Republike Makedonije. Prema vojnim analitičarima, poraz albanskih paravojnih formacija u velikoj meri je posledica izuzetno efikasnog korišćenja i dejstva makedonskih borbenih aviona F-20.

Očekuje se da će makedonska flota borbenih aviona F-20 ostati operativna najkasnije do 2025. godine. Prvobitno se, oko 2015. godine, očekivalo da će F-20 iz 102. lovačke avijacijske eskadrile biti penzionisani i zamenjeni novim višenamenskim borbenim avionima Lockheed Martin F-16C i D Block 52+. Kao rezultat značajnog poboljšanja odnosa sa susednom Albanijom, vojno-političko rukovodstvo Republike Makedonije razmatra mogućnost da se 8 aviona F-20 pokloni albanskom ratnom vazduhoplovstvu, a preostala dva zadrže u zemlji kao muzejski eksponati. Jedan od ova dva aviona je avion kojim su postignute dve jedinstvene vazdušne pobede u istoriji ratnog vayduhoplovstva Makedonije. S druge strane, F-20 101. borbenog puka i Jedinica za konverziju, naprednu obuku i testiranje ostaće u funkciji do 2025. godine, kada bi trebalo da budu zamenjeni višenamenskim borbenim avionima F-16E i F Block 60.

Epilog

U svom epskom delu “Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka” (The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order) iz 1996., Samjuel Hantington definiše Ukrajinu kao “pocepanu zemlju koja je civilizacijska granica Zapada i Pravoslavlja” i nudi tri pravca razvoja odnosa izmedju te zemlje i susedne Rusije pri čemu je oružani sukob ostavljen kao realni necivilizacijski ishod naboja između dve bivše sovjetske republike. Kad sam u 2009. pisao tekst o makedonskim avionima F-20 koji ste upravo pročitali nisam ni u snu mogao da pretpostavim da bih iz današnje perspektive i u svetlu današnjih dešavanja verovatno rekao da je iz geopolitičkih razloga prigodnije tih 8 aviona 102. lovačke avijacijske eskadrile pre donirati Ukrajini nego Albaniji koja se u međuvremenu i oficijalno odrekla razvoja mlazne borbene avijacije.

Dragan je maketu koju vidite pre nekih 10 godina prodao u SAD. Usput je na izgorelom hard disku izgubio sve fotografije procesa njene izgradnje i konačnog izgleda. Ta maketa, pored ovde ispričane priče, jedini je dokaz da je F-20 stvarno leteo na jugoslovenskom a kasnije i na nezavisnom makedonskom nebu, kao i u vazdušnim prostorima Mađarske, Čehoslovačke, Srbije, Bugarske, Turske i Iraka. Fotografije smo i nekako našli, ali gazdu makete ne, pa se zato ista vodi kao “nestala u akciji” i zato, ako i uopšte postoji danas, smatra se pravim blagom u krugovima globalne maketarske mafije. E Dragane, Dragane, (ne) znaš ti, kako je imati pa nemati.

Tango Six je 2016. godine objavio svedočanstva pilota JNA Suada Hamzića koja detaljnije pričaju takođe jednu jako interesantnu a istinitu priču o avionu F-5 i koliko je SFRJ zaista bila blizu njegove nabavke. Suadove priče smo pretočili u knjigu koja se i dalje može naručiti, pišite nam na: redakcija@tangosix.rs