U delu intervjua koji je dao za novi broj magazina Ministarstva odbrane Odbrana, brigadni general Aleksandar Milićević, komandant 98. vazduhoplovne brigade izneo je do sada javno nepominjane detalje o taktičkom uvežbavanju jurišnih efektiva RV i PVO, kako aviona Orao tako i kineskih besposadnih letelica.
General je u intervjuu dao nekoliko (i dalje ne previše) novih detalja o jednoj od, ispostavilo se, većih vežbi PVO snaga u poslednjih nekoliko godina.
Tango Six portal bio je jedini medij u Srbiji koji je u maju primetio i kasnije rekonstruisao nestandardne aktivnosti, kako se kasnije ispostavilo, gotovo svih bitnijih sredstava RV i PVO.
Tada je za potrebe izvođenja ove aktivnosti na aerodrom Morava u Lađevcima prebaziran određeni broj školsko-borbenih aviona G-4 Super Galeb, kao i borbenih aviona MiG-29, što se u prethodnih par godina prilično retko dešavalo.
General Milićević je u intervjuu Odbrani prvi put otkrio da se vežba (standardno nemaštovito za srpske oružane snage) zvala „Zajedničko taktičko uvežbavanje jedinica PVO“:
– Vežba je u nekoliko dana realizovana na prostoru aerodroma Morava, privremenom letilištu na aerodromu Trstenik i na aerodromu u Nišu, a uz kombinaciju zajedničkih letova sa lovačkom avijacijom, koja je služila za zaštitu borbenih grupa po scenariju i zamisli Komande Ratnog vazduhoplovstva i PVO.
Velika stvar je što smo tada mogli da vidimo koji su nam potencijalno izazovi u budućem zajedničkom radu. –
General dalje priča o dosadašnjim aktivnostima 98. brigade, koja je, po svemu sudeći, ove godine imale dosta „stand-off“ uvežbavanja što Orlova, što nemačkih i ruskih helikoptera:
– U prvih šest meseci realizovali smo planirano taktičko uvežbavanje sastava 98. vazduhoplovne brigade kombinacijom tri vežbe, a to je bilo dejstvo na pokretnom taktičkom poligonu po koloni vozila koja je išla ka aerodromu Ponikve i dejstvo na PVO sisteme koji se nalaze u našem okruženju.
Navedenom obukom uspeli smo da pilote borbenih helikoptera i pilote sa Orlova iz sastava 241. lovačko-bombarderske avijacijske eskadrile dovedemo u uslove praktične i stvarne primene koji su aktuelni u ovim dnevnim dešavanjima iz našeg okruženja, i da ih na taj način osposobimo da najsloženije zadatke izvrše sigurno i bezbedno, uz savladavanje sve opreme koju imaju na svojim vazduhoplovima. Zadovoljan sam rezultatima koje su posade ostvarile, pre svega sadržanom analizom koja je proistekla iz njihove upotrebe. –
Najinteresantniji aspekt Milićevićevog intervjua je svakako pominjanje „novih sadržaja u taktici upotrebe jedinice“:
– Vežbali smo dejstva na daljinama 6 – 8 km, što je obezbeđivalo sigurnost posade u izvršenju zadataka. Taktika upotrebe, prikaz dejstva pilota prilikom dolaska u rejon objekta dejstva i samo izvršavanje zadatka, mogli su da se vide posle i iz sredstava objektivne kontrole, koja su svi zajedno analizirali na komandnom mestu 98. vazduhoplovne brigade.
Ističem da su na povratku posade radile manevre napada i neutralisanja jedinice koja pruža neposrednu protivvazduhoplovnu odbranu rejona u RS, u kojima su piloti dejstvima sa daljine i upotrebom sredstava koja imaju u vazduhoplovima bili u mogućnosti da pronalaze navedene ciljeve u rejonu gde su na vatrenim položajima jedinica bila protivvazduhoplovna dejstva, traže radare, primaran objekat njihovog dejstva, i da prikažu da li su ili nisu imali uslove za dejstva po njima.
Taj sadržaj je novina u našoj obuci. Takođe smo mogli da, iz rezultata koje su nam dale kolege iz jedinica za PVD, analiziramo da li su bili primećeni u navedenim rejonima i da li su taktika i manevar koje su primenili u rejonu bili adekvatni za ulazak u prostor koji je obezbeđivala neka jedinica za protivvazduhoplovna dejstva. Na osnovu toga mogli smo da zaključimo na koji način možemo iste manevre da unapredimo u budućem radu. – priča general i ovde, najverovatnije, indirektno pominje mogućnosti 353. eskadrile i raznovrsog (novog) VOJIN hardvera.
General je pomenuo i konkretne pilote koji su, kako je istakao, prikazali rezultate koji „nisu viđeni u poslednje tri godine“:
– 241. lovačko-bombarderska avijacijska eskadrila takođe je izvršavala dejstva u proteklih šest meseci u četiri termina na vojnom poligonu Pasuljanske livade.
I oni su pokazali izuzetne rezultate, vrativši u trenažu veći deo sastava eskadrile obučen i osposobljen za dejstvo po ciljevima na zemlji. Ističem dejstva poručnika Petra Ilića, koji je na prikazu tokom sva četiri dana pripreme za uvežbavanje ostvario odlične rezultate, što je za elemente bombardovanja nešto što nismo videli u poslednje tri godine. –
General Milićević je takođe pomenuo da će jedinice 98. vazduhoplovne brigade biti uključene u projekat srpskih oružanih snaga koji je kolokvijalno nazvan „digitalna armija“. Reč je zapravo o Elbitovom C4I sistemu koji će, kako smo mogli da čujemo i javno krajem juna, povezati kopnene i vazduhoplovne snage. Početni senzor će distribuirati podatke o ciljevima i, kako je prilikom obilaska predsednika Srbije Batajnici dat i primer, „helikopteri H145M dobijaće podatke o ciljevima van vizuelnog kontakta kako bi mogli da dejstvuju raketama vazduh-zemlja dužeg dometa“:
– Ističem da je jedinica, uporedo sa svim ovim što smo radili, radila i na pripremi i uvođenju nekih novih sredstava koja će biti predmet naoružavanja našeg vazduhoplovstva u budućem periodu i da su kao članovi radnih timova dali doprinos koji će se kroz implementaciju sadržaja tih sporazuma kupovinom nekih novih sredstava za RV i PVO svakako odraziti na upotrebljivost, pre svega borbenost i sigurnost naših posada u budućem radu i podršci jedinica KoV, posebno u delu programa koji radimo sa inopartnerima – „digitalna armija”. – izjavio je general Milićević za Odbranu.
Jordan
Ovo su sjajne vesti. Vazduhoplovstvo se uvežbava da radi kao tim, a ne po sistemu „svaka vaška obaška“ gde različite jedinice samostalno napadaju iste ciljeve. Ovo je već ozbiljno vazduhoplovstvo.
Druga veoma bitna stvar je C4I, nešto što apsolutno nije atraktivno. Ne može da se izloži na prikazu tehnike, ne može da učestvuje na paradama. Međutim, to je pomak koji bi se mogao uporediti sa prelaskom sa luka i strele na vatreno oružje. Kopnena vojska vidi ono što se vidi iz vazduha, vazduhoplovne snage vide ono što vidi kopnena vojska. Informacije se prikupljaju i analiziraju. Uz pomoć AI se biraju ciljevi i navodi vatra. Ceo prostor Srbije se pretvara u integrisano bojište na kome vazduhoplovstvo, PVO i kopnena vojska deluje kao celina.
Mićić Milija
Tako smo se u bivšoj Jugoslaviji hvalili da je JNA četvrta sila u svetu a ta ista JNA nije uspela da od raspada sačuva zemlju odnosno spreči nacionalističke republičke partijske vrhuške da je u krvavom i bratoubilačkom ratu razvale, već se i sama uključila u krvavi pir i nasladnici takve vojske nije za verovati,a to je opet partijska vojska sada Srbije koja je okružena NATO zemljama što je dobro jer joj se neka nova ratna avantura nebi isplatila.
Nenad
@Milija
Uvek se nadje neko da mraci.
Ne pisi gluposti “ 4-ta u svetu“….
Tankerman
@ Milija
Bolje ne komentarisati ako nemate nesto pametno i smisleno da kazete.
Svi smo svesni stranog uticaja u tom ratu i koliku svetsku podrsku su neke strane imale da dodje do tog rata. JNA da je bila 3x veca opet ne bi sacuvala Jugoslaviju i dobro je sto je vise nema.
B
jel AI tumaci sliku (podatke) samostalno i „donosi“ odluke (AI by the way nema sposobnost odlucivanja, AI je kod, algoritam programiran da se vrti u lupu, nema sposobnost donosenja odluka) o identifikaciji ciljeva svoj tudj
Muve bez glave (AI je zokruzen programski lup, ne moze da odlucuje, program obican)
Miloš77
B
AI je daleko vise od toga. Itekako donosi odluke na osnovu onoga sto je naucen da izvrsava i po zadatim prioritetima u promenjivom svetu i okolnostima. AI uči usput, adaptira i donosi kompleksne odluke o pristupu svakom zadatku. Naravno, i nadajmo se u granicama koje su mu ljudi zacrtali. To je belika razlika izmedju onog što ste opisali ( a što postoji vec decenijama u glavama nekih vodjenih raketa) i modernog AI koje vojske sveta počinju da koriste. Ako vas nisam dobro razumeo, onda je do mene.
Micko
Bravo za komentar. Poznato je da ovde komentarišu napravljeni koji bi da se igraju rata (i sam sam kao mlad bio takav). Jedino gde bismo mogli da intervenisemo je Kosovo al bi nam NATO kao nekada zbrisao avijaciju u par dana a usput i mostove i sve ostalo. Da bi se upustili u bilo kakvu avanturu morali bi da imamo permanentno obučavanu redovnu vojsku, jak moral i saveznike a to nepostoji. Jedino postoji jaka partijska vojska koja se bori protiv opozicije i pije krv ovoj zemlji
B
Pitaj bilo koji AI da li moze da donosi samostalno odluke?
Znaci ukucaj prosto pitanje „Da li mozes da donosis odluke?“
„Naravno, i nadajmo se u granicama koje su mu ljudi zacrtali.“
upravo je tako i nije i nikada nece biti niti moze biti drugacije. znaci isporogramiran je da na osnovu slike u odredjenim okolnostima (sve mora biti definisano programskim parametrima) „donese“ odluku da gadja tank na primer. Poenta je koliko god kompleksan I slojevit kod bio on mora da postoji i ai funkcionise u okvirima koda znaci ljudi su uokvorili taj program koji se vrti u okviru tog koda I ne moze da donese odluke nego radi na osnovu koda koji je napisao covek.
primedba sve sto lici da ai govori i ponase se slicno ljudima je iskljucivo stvar programiranja, sve je kod napisan ne moze da odlucuje radi matematicki sledeca rec mu je matematicki striktno definisana ma koliko kompleksan kod bio milion reci ili milijarda uvek je stvar odredjenog programiranog puta.
ukucaj ovaj cist celokupan tekst u AI pa vidi sta ce da ti „kaze“
B
Tako da automatizacija gde je Tenk na osnovu slike i ostalih parametara prepoznat kao tenk sa verovatnocom od 98 odsto u zavisnosti od definisanih parametara on automatski izvrsava gadjanje tenka ako mu je parametar zadat da je minimum 90 odsto (98 utvrdjenih) za gadjanje. Pa me interesuje koliko je podesen ovaj konkretno?
Nije slot masina pa da „daje“ (programiran) na primer 30 odsto.
Miloš77
@B
Vidim da nisi shvatio sta AI jeste i sta moze vec danas za razliko od onoga sto ti opisujes sto je bilo i pre AI. Itekako donosi odluke na osnovu promenjivih okolnosti sa ciljem da ispuni zadatke koji su mu zacrtani. Usput uci i razvija nove „ideje“ i taktike koje moze da koristi da bi bolje izvrsio zadatu misiju (zadatak), tojes ne samo da pravi odluke, nego moze i da ih menja na osnovu promene okolnosti. Nesto kao kompjuterski šah koji ne mora da se ažurira jer to sam radi..
I ovo sto sam ja sad napisao je manje nego sto je potencijal AI. A taj AI na internetu koji mi koristimo je 10-20% osposobljen u odnosu na one sto neke kompanije imaju danas.
Potencijal je zastrasujuce ogroman, a odluke kaje isti pravi se mogu samo ograniciti programiranjem. I to cemo videti jos koliko dugo.
Petrovic Dusan
@Mićić Milija JNA nikad nije ni bila zamisljena za borbu izmedju samih naroda SFRJ
Cim se deo naroda odrekao od Jugoslavije, JNA kao armija nije zapravo postojala, pa i nije korektno tvrditi na osnovu gradjanskog rata kakva je bila JNA.
Primer – kad su bivsi vojnici JNA lako osposobili baterije obalske artiljerije, koje je JNA u povlacenju onesposobila. I onda su lako odatle gadjali brodove JNA.
Ideja je bila da i brodovi i obalske utvrde ratuju protiv nekog agresora spolja, NATO, SSSR, a ne izmedju sebe.
Jordan
@B
Pa naravno da je AI softver i da donosi odluke na osnovu parametara. Kada kola u self drive modu stanu ako pešak zakorači na kolovoz, to je deo programa. Mogu se programirati i da ubrzaju do maksimuma i udare pešaka. Kamere ne samo da identifikuju tenk, nego i lice čoveka. Trenutno je zlatno pravilo „man in the loop“, AI izvrši identifikaciju cilja i pripremi elemente za gađanje, a onda čovek mora da odobri pritiskom tastera. Teoretski bi bilo moguće potpuno izbaciti čoveka iz procesa odlučivanja. To bi otvorilo etička i moralna pitanja, ali nije nešto što tehnički nije izvodljivo.
U određenim situacijama nema vremena da čovek pojedinačno donosi odluku. Imate npr. roj dronova koji vas napada. Bilo bi besmisleno da AI koji upravlja vatrom čeka na čoveka da odobri obaranje svakog cilja. To se radi automatski, AI je programiran da ne dozvoli da muva proleti, a izbor ciljeva vrši po prioritetu, odnosno po potencijalnoj opasnosti koju cilj predstavlja.
Na primeru sistema Puls i artiljerijskih dronova Hermes 900 koje je Srbija nabavila. Hermes vrši pretragu terena za ciljeve koji su mu određeni, prepoznaje ih i šalje parametre Pulsu. Puls automatski zauzima elemente za gađanje i prosleđuje informaciju operateru koji treba da odobri paljbu. Može (ali i ne mora) da pošalje i sliku cilja. Na isti način će C4I moći da umreži i Nore. H145M će moći da primi informacije od malog pešadijskog drona i lansira rakete sa udaljenosti koja je izvan dejstva protivničke PVO. Dron koji leti prema cilju će moći da uoči drugi cilj koji preleće i pošalje informaciju o njemu. Nakon verifikacije i identifikacije, taj drugi cilj može biti neutralisan.
Ovo nije naučna fantastika nego stvari koje se koriste danas. Sjajno je za Srbiju da će dobiti takve mogućnosti.
B
@Jordan, Milos 77
AI (vestacka inteligencija) samo ime moze biti obmanjujuce za coveka jer misli da se radi o nekoj vrsti inteligentog bica, jer inteligencija se vezuje za ziva bica svojstvena je zivim bicima (vec sada ima i ozbiljnih naucnika koji provlace takve besmislene teze i tvrdnje). Evo i ovde Milos77 da se ne uvredi iz pisanja moze da se zakljuci da nije na cisto sta je AI pa masinsko ucenje koje je programirano (striktno definisano matematicki, od strane COVEKA) dozivljava kao neku vrsto samovoljnog delovanja svojstveno svesnom bicu (coveku, slonu, majmunu itd.) Ne to je kompjuterski program, da mu je ime Pretrazivac i sinteza podataka ili nesto slicno Auto pretraga I sinteza podataka itd., verovatno bi i percepcija ljudi bila drugacija. Mada mora se odati priznanje programerima na uspesno uradjenom poslu u smislu programiranja (kodiranja, opisa) ljudskog ponasanja (govora, emocija, itd. iako je to obicna pisana rec bezdusna prazna poslozena prema matematickim funkcijama formulama i parametrima). I naravno niko ziv ne moze da obradi toliku kolicinu informacija na tako matematicki definisan nacin u tolikoj kolicini vremena (verovatno ni za par milenijuma, da ne pitam program da mi izracuna u delicu sekunde taxnu predikciju) ni Anstajn ni Milos77 ni ja, niko…ali eto neko (covek) je napisao program koji moze sve to da radi brzo sa opremom cipovima koji ce biti i brzi.
Ne mislim da je naucnafantastika naprotiv nista fascinantno (u smislu novog oblika zivota i slicno, ali komleksna matematika vredna postovanja) u tome ne vidim (matematika i kompijutersko procesuiranje, brzo sa ogromnom kolicinom podataka ali sve vec poznato vec 50 plus godina, samo milijardama puta brze). Jer mistifikuje se u javnosti kao da se radi o zivom bicu ili necemu superiornom, a radi se programu mocnom ali kompjuterskom programu i to je sve.
Protiv sam automatizacije procesa u vojsci i kako kazete poluautomatizacije, jer za sada mora neko da pritisne dugme (naravno moze i potpuno automatizovano kao i svaki drugi automatizovan proces) i toga da slika „moze i ne mora da se posalje operateru“ a pogotovo indentifikaciji kako kazete ljudi, face recognition i slicno…
„Potencijal je zastrasujuce ogroman, a odluke kaje isti pravi se mogu samo ograniciti programiranjem. I to cemo videti jos koliko dugo.“ – nikad nece i nije moguce da bude drugacije nego da je definisano (ograniceno) programiranjem. Program obican (u smislu volje I odlucivanja) kao i svaki drugi. Evo kako AutoCAD moze da „ozivi „, dobije slobodnu volju i pocne da se ponasa ljudski i donosi odluke od prostih danas necu da radim ili danas hocu da radim itd…
Pera
Videli smo pre 3 godine da nismo napredovali apsolutno nista. Jedinica severne armije je pracena od samog pocetka svojih aktivnosti i na kraju razbijena za jedno prepodne uz mrtve i ranjene. Devededetih nas je NATO pobedio, a sada su i loalne formacije okupatora dovoljne.
Jordan
@B
Priroda onoga što kolektivno nazivamo „AI“, a gde se radi o različitim stvarima, ne menja njegove praktične mogućnosti.
Automatizacija u vojsci je neminovnost, ali ne samo u vojsci. Ljudski mozak i naša čula jednostavno nisu sposobni da dovoljno brzo procesiraju tu količinu informacija.
B
Ja ga zovem najnapredniji digitron. potrebno je ukucati naredbu da pokrene proces i pritisnuti dugme (naredbu) tj moze i nemora, zavisi kako je podesen na dugme isto. Da izbaci rezultat.
Ovo o kolektivnim nazivima Iii kultovima ili staves ostavljam vama.
Hocete li automatizovati i nuklearno oruzije (s obzirom da covek kako kazete ne moze nesto da uradi, ali kako ne razumete da AI ne radi nista a da covek ne pokrene proces, AI ne moze da radi sama)?
B
U vojnoj primeni konkretno ovaj najavljwni sistem kad i ako signed da bi poceo sa random neko mora da stisne dugme (ne moze sam digitron da pocne da radi), radi lakseg razumevanja. I ako cemo dalje da analiziramo digitron ovaj trenutno je podesen da nakon izracunavanja (zavrsetka) procesa daje rezultat I trazi jos jednu komandu (stisak na dugme coveka) za dalje izvrsavanje napada na objekte. Poluautomatizovan, a potpuno automatizovan nakon prvog stiska na dugme (nemojmo zaboraviti da digitron ne moze sam da se ukljuci) ima jos jedan red koda izvrsi ako je sve prethodno utvrdjeno, utvrdjeno sa verovatnocom od 10, 20 , 30 , 40 ,50 ili 99 odsto itd. itd.
Znaci covek mora da stiska „dugmice“ ili slon, majmun ptica kljunom…
Miloš77
@B
Ma nema uvrede, daleko od toga. Velika vecina ljudi na svetu ne shvata sta je AI, kako se dolazi do takvog modela i na kojoj bazi logike on ustvari radi. O potencijalima i promenama da i ne gocorim. Ipak ostajem pri stavu da vi ne shvatate kako isti radi, jer i dalje poredite sa pre-AI tehnologijoa/programima i algoritmima.
AI se trenira da koristi logiku a ne samo da radi Ako-Onda kao pre. Trenira se da izvlaci zakljucke, a onda on sam to nastavi da radi i razvija progresivno dok stvara svoje iskustvo, razvija logiku tj uči na osnovu novih situacija, gresaka, uspeha, i naravno dodatnih informacija sa strane. Ne brkajmo famu i imena u ovo. Ustanju je odavno da komponuje pesme koje nisu iz delova drugih pesama. Moze da pise nove price, i stvara nove matematičke formule. To sve znaci da pravi odluke. . Digitron, i klasicni programi to ne mogu ma koliko mocni bili to ne mogu.
Ipak stojim uz moj komentar da vi ne shvatate sto je AI
B
@ Milos77
Na zalost ne donosi odluke, funkcionise po strogo definisanim matematickim modelima (kompletna poznata matematika iz citave ljudske istorije, izuzetno obimna) beskonacno mnogo novih pesama ali zapravo koristi bar jednu notu koja je koriscena u mozda milion pesama (izbacice ti i tacan broj u koliko od ovih dostupnih u databazi, naravno neke pesme nisu u data bazama online) Ne moze da stvori novu notu (ako joj ne kazete stvori mi novu notu)
„Direktan odgovor
Veštačka inteligencija ne stvara muziku slobodnom voljom već koristi matematičke modele i ogromne baze podataka postojećih pesama. Ona kombinuje već viđene muzičke elemente i note, ali ne može sama od sebe da izmisli novu fizičku frekvenciju ili ton bez izričitog i preciznog programskog zadatka.
Kako funkcioniše generisanje muzike
Matematički modeli i baze podataka
Koristi poznate matematičke obrasce i statističku analizu.
Analizira milione pesama iz dostupnih digitalnih baza podataka.
Izračunava verovatnoću koja nota ili akord sledi u nizu.
Ograničenja u stvaranju
Oslanja se na postojeći muzički materijal koji je unet u sistem.
Ne poseduje svest, emocije niti sopstvenu svesnu odluku da „stvori“ umetnost.
Novi tonovi ili eksperimentalni zvuci zahtevaju direktnu instrukciju i definisane parametre od strane korisnika.
Ako želite, možemo detaljnije da razmotrimo:
Kako algoritmi prepoznaju obrasce u melodijamaNa koji način programeri zadaju specifične komande za nove zvukove
Recite mi šta vas tačno zanima o ovoj temi“
AI
milan
@ Milos77: kao pojam AI ima mnogo kategorija. Da li misliš da možemo da koristimo u ratu ogromne servere za AI koji su stacionirani, gle čuda, tamo po Amerikama? Ili će to prvo da bude odsečeno ili recimo nafilovano pogrešnim podacima? U ratu Google možeš da zaboraviš, zapravo vrlo često možeš i internet da zaboraviš.
Ako misliš da će naši oficiri da nose po terenu laptopove sa nečim instaliranim i nazvanim AI koje će da prepoznaje tenkove i pojedinačne vojnike na osnovu zamrljanih snimaka sa drona koji se trese, a to nešto mora neko i da programira (mi ili neka druga strana) onda to nije AI već najobičniji softver sa nekakvim mogućnostima, ali jako daleko od pravog AI. Pravi AI možemo samo da imamo ako onaj Data centar nakrcamo gejmerskim hardverom od jedno milijardu dolara, ali onda u uslovima rata u prvim minutima nečija raketa ide pravo tamo. Slažem se da treba raditi na softveru ali je činjenica da to u ratu mora da može u svakom momentu da bude premošćeno, od nestanka struje i elektromagnetskog pulsa i ometanja do usklađivanja sa sistemima veze koja će takođe kao rod među prvima nadrljati.
Aco Denda
Kome to trebaju više borbeni avioni? Koji su preskupi’ kada su dronovi jeftini’ i o jadu zabaviše svu ratnu tehniku od tenkova’ aviona’ razarača’ nosača aviona’ naftnih rafinerija i mostova i svega i svačega! i još nema pilota čija obuka mnogo košta. Da ne pričamo o rezrvnim delovima i sankcijama za odredjene tipova aviona? Bolje da je Srbija kupila tri ruska Iljušina za gašenje požara i pet kanadera i puno vatrogasnih cisterni nego one usrane Rafale’ koji će već biti zadtareli kada se isporuče!
Srbofil
@Aco Denda
Jenda strana ima dronove, druga ima avione i dronove. Jedna strana napreduje, a druga se povlaci, sporo ali se povlaci i na kraju od njih nece nista ostati. Vi procenite ko je tu u prednosti i zbog cega.
Mali hint, pogledajte snimak kako izgleda kada bomba od 1000kg pogodi most ili zgradu i da li je dron moze poneti.
Petrovic Dusan
@Srbofil Nije istina da se Ukrajina „povlaci“ kao i da ima samo dronove.
I u 2026 Ukrajina ime sve tipovr sovjetskih aviona u funkciji-Su-24. Su-25, Su-27, i MiG-28, kao i nove avione zapadne proizvodnje, F-16, Mirage 2000, a uskoro dobija i druge.
Dalje – Ukrajina je oslobodila veci deo zemlje 2022, i Rusi sad u 5 godini rata okupiraju manje Ukrajine nego proleca 2022. Zapravo Ukrajine ima VISE zemlje nego pocetkom rata, uprkos napredovanju okupatora od svega 56 km u granicnom Donbasu.
Poseta Predsednika Ukrajine, Zelenskog, Beogradu je dokaz da se sa Ukrajinom i te kako mora racunati u buducnosti, kao najjacom armijom u Evropi.
Sima Kosmos iz dalekkog svemira
Zaboravili ste ili jednostavno ne znate za nadzor i kontrolu vazdušnog prostora. Ljudi ovde valjda ostrašćeni ratovanjem zaboravljaju da je ta lovačka avijacija neizostavan i sastavni segment kontrole i nadzora vazddušnog prostora u mirnodopskim uslovima, i da bez lovačke avijacije sistem PVO nije kompletan. Jednostavno bez njih ne može. Šta bi se recimo desilo da Srbija nije bila u stanju da obnovi svoju lovačku avijaciju? Da recimo nije mogla da naruči nove avione? Da li bi onda trebalo ugasiti lovačku avijaciju? A logično onda i lovačko- bombardersku, i na kraju i školsku? Jednostavno raspustiti sve to i poslati ljude koji se bave time kući. Ima li neka zemlja na svetu da je to uradila?
AK-74
@Aco Denda
Da li mislite da je dron sa 25 ili 50 kilograma eksploziva mogao da nanese bilo kakvu štetu Straževici 1999. godine? Nije im to pošlo za rukom ni sa mnogo moćnijim vazduhoplovnim ubojnim sredstvima. Može li se efekat dejstva na cilju jednog drona, porediti sa efektom rakete iz HIMARSA ili SMERČA? Ni blizu!
Na savremenom bojištu ima mesta za oba sredstva, za svako u svojoj oblasti delovanja. Teško da će u bliskoj budućnosti jedno drugo potisnuti.
B
H145 mora da pazi gde leti u zoni borbenoh dejstava (20-40km) (moze slucajno da pokupi prijateljski i neprijateljski dron u letu)
PPRLE
Korišćenje SA cVOJIN kao aktuelnog naziva sistema više nije u skladu sa zvaničnom nomenklaturom Vojske Srbije. Zvanični izvori od 2025. nadalje dosledno koriste SOVA 24, a zvanična stranica 126. brigade danas čak navodi „stacionarne i mobilne sisteme automatizacije SOVA-24“.
SA cVOJIN ranija projektna/razvojna oznaka sistema koji je kroz razvoj i završetak dobio operativnu oznaku SOVA 24.
SA cVOJiN je bio naziv samog projekta i njegove početne, bazične verzije (Sistem automatizacije Centra VOJiN). Kada je sistem potpuno završen, softverski zaokružen i zvanično uveden u naoružanje [Vojske Srbije, dobio je svoje zvanično operativno ime – SOVA 24.