Borbena besposadna letelica Bajraktar TB-2: Zbog čega je toliko izvikana, ko je sve koristi i koliko košta?

Turska kompanija Bajkar objavila je krajem juna ove godine da je sa njihove proizvodne trake sišla 500-ta besposadna letelica tipa TB2. Najveći korisnik su turske oružane snage a do sada je ovu letelicu kupilo ili naručilo skoro 30 država, što je čini najrasprostranjenijom BPL klase MALE (medium altitude long endurance) u svetu.

Tokom prošle godine mesečno je proizvođeno 20 letelica, a najavljeno je da će u ovoj godini proizvodnja biti povećana na 30. Kao što je Tango Six preneo u ponedeljak, dobili smo i potvrdu da je teritorija Kosovo jedan od najnovijih korisnika. Ostaje pitanje u kojoj su konfiguraciji opreme i naoružanja pretpostavljanih pet kupljenih primeraka.

Treba naglasiti da su Bajraktar kupovale, kako siromašne afričke i azijske države, tako i evropske zemlje članice NATO. Zemlje koje se nalaze na afričkom i azijskom kontinentu sa skromnijim izdacima za vojsku obično su kupovale mali broj, dve do šest letelica, dok su u Evropi Rumunija i Poljska nabavile 18 odnosno 24. Najveći korisnik posle Turske koja poseduje oko 250 (zajedno sa Žandarmerijom, policijom, obaveštajnom službom i Obalskom stražom), je Ukrajina kojoj je isporučeno nekoliko desetina TB2 (neke procene idu i preko 70 komada), a najviše BPL stiglo je nakon početka rata (pre toga je koristila svega 12).

Jedan od ključnih razloga dobre prodaje sasvim sigurno je nepostojanje političkih ograničenja u pogledu poslovanja sa budućim kupcima. Naročito je važno napomenuti da je poslednjih godina, kako ističu iz kompanije Bajkar, udeo turskih komponenti u letelici dostigao 93 procenata. To je dodatno pospešilo prodaju jer u mnogo većoj meri nisu potrebna odobrenja država u kojima se proizvode elementi TB2 koji nisu domaći odnosno turski.

Ono što je takođe zanimljivo je činjenica da je većina stranih kupaca Bajraktar nabavila u periodu od 2020. do 2023. godine. Za sada je letelice dobilo 17 zemalja, za šta imamo dokaze u formi fotografija ili video snimaka.

Prvi strani korisnici bili su Libija (zvanična vlada u Tripoliju koju između ostalih vojno podržava i Turska), Katar (prvi strani korisnik, 6-12 letelica) i Ukrajina koji Bajraktare koriste od 2019. godine. Za sada postoje dokazi da letelicu poseduju još i Azerbejdžan (različiti podaci govore o 12 do 24 nabavljene letelice), Burkina Faso (3), Džibuti (2), Etiopija (4), Kirgizija (Granična garda 3 letelice), kosovske bezbednosne snage (moguće 5), Mali (6), Nigerija (6), Pakistan, Poljska (24), Somalija, Togo, Turkmenistan, UAE (20), a proizvođač je zvanično saopštio da su TB2 kupili i Albanija (3), Irak, Kuvajt, Maroko (19), Niger (6), Ruanda, Rumunija (18), dok letelicu planiraju da kupe Angola, Litvanija i Japan.

Još jedna od novijih informacija vezanih za Bajraktar, a koju je Tango Six preneo u jednom od naših redovnih nedeljnih pregleda rata u Ukrajini, jeste da je u ovoj zemlji započela izgradnja novog proizvodnog pogona koji bi trebalo da počne sa radom 2025. godine. Dobijeno je i odobrenje od turske države da se Ukrajincima proda licenca. Ostaje da se vidi kakav će biti dalji tok rata i da li će se ovaj projekat ostvariti.

Kada je u pitanju cena TB2, ne postoji zvaničan podatak. Jedina informacija sa kojom se barata jeste da je cena samo letelice oko 5-6 miliona dolara. Takva pretpostavka je najverovatnije tačna jer je toliko novca obično prikupljano za jednu letelicu u akcijama koje su prošle godine organizovale pojedine evropske države kako bi se Bajraktari slali Ukrajini, a pomenuta aproksimacija cene objavljivana je na sajtu proizvođača.

Međutim, ako se analiziraju nabavke pojedinih država gde je objavljena vrednost ugovora, TB2 i nije toliko jeftin kada se saberu troškovi nabavke komandnih stanica, rezervnih delova, obuke, logističke podrške, simulatora, naoružanja (u zavisnosti od tipa, cena se kreće od oko 25 do 100 hiljada dolara po jedinici) i svega ostalog što bi trebalo da čini jedan paket. Tako je na primer prvi ukrajinski ugovor za 6 letelica i tri komandne stanice (obično za dve-tri letelice ide jedna komandna stanica) iznosio 69 miliona američkih dolara, Poljska je 24 letelice nabavila u paketu vrednom 268 miliona dolara, Rumunija 18 za 321 milion USD.