Na četvrtom rođendanu PR-DC-a: Predstavljen IKA-Rocket, dron naoružan Zoljama

5. dec 2024

Kraj karijere poslednjih MiG-ova 21 u Evropi: Hrvatski vazdušni prostor privremeno će čuvati Italijani i Mađari

2. dec 2024

Bosna i Hercegovina nabavlja dodatne helikoptere za svoje oružane snage

29. nov 2024

Helikopterska jedinica makedonske policije proslavila 55 godina

28. nov 2024

Kako će teći budući razvoj Rafala: Varijante F4.2 i F5 za obezbeđivanje višedecenijske savremenosti tipa i podloga za projekat nove generacije evropskog borbenog aviona

26. nov 2024

Hrvatska potpisala ugovor za nabavku 6 besposadnih letelica Bajraktar TB2, stigao sedmi Rafal

21. nov 2024

[ANALIZA] Da li su Srbiji zaista potrebni izraelski raketni artiljerijski sistemi PULS i besposadne letelice Hermes?

21. nov 2024

Erbas započeo sa sklapanjem prototipova besposadne letelice SIRTAP

20. nov 2024

[POSLEDNJA VEST] Vučić najavio nabavku sistema „jačeg od HIMARS-a“ i dronova; dan ranije izraelski Elbit objavio da je prodao svoj konkurentski sistem PULS i dronove Hermes 900 „neimenovanoj evropskoj zemlji“

19. nov 2024

Svetska premijera ruskog borbenog aviona Su-57 u Kini, prvi izvozni ugovori i još jedna isporuka za rusko ratno vazduhoplovstvo

18. nov 2024

Hrvatska Vlada dala zeleno svetlo za nabavke Bajraktara, tenkova Leopard 2 i održavanje Rafala

15. nov 2024

[EKSKLUZIVNO] Utva iz Pančeva i kineska kompanija ALIT na sajmu u Žuhaiju potpisali memorandum o formiranju Centra za održavanje vojnih dronova srpske i kineske proizvodnje

13. nov 2024

Uloga Egipta u procesu srpske nabavke Rafala

13. nov 2024

EDGE potpisao ugovor sa Erbasom o serijskoj proizvodnji modularnih paletizovanih rezervoara goriva za avion C295

12. nov 2024

[POSLEDNJA VEST] Nastavak isporuke druge tranše: Srbiji počeli da stižu i naoružani helikopteri H145M

8. nov 2024

U Hrvatskoj u toku zajednička francusko-hrvatska vazduhoplovna vežba sa borbenim avionima Rafal

7. nov 2024

Makedonija vraća u upotrebu dva helikoptera Mi-8MT remontovana u Češkoj: Let kući preko Mađarske i Niša

6. nov 2024

Prvih 50 godina Orla: Od prototipa do modernizacije jugoslovenskog jurišnika

5. nov 2024

Spekulacije o opremljenosti i naoružanju Rafala širom sveta kao dokaz o “degradiranju“ sposobnosti borbenog aviona

4. nov 2024

Prva javna potvrda: Mistrali 3+ u jedinicima Kopnene vojske

1. nov 2024
[PARTNER 2023] Besposadne letelice i dronovi Jugoimporta i Vojno-tehničkog instituta: VTI bacio rukavicu kompaniji PR-DC – pokrenut i državni razvoj FPV dronova
Jedna od najinteresantnijih VTI premijera je letelica Senka / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

[PARTNER 2023] Besposadne letelice i dronovi Jugoimporta i Vojno-tehničkog instituta: VTI bacio rukavicu kompaniji PR-DC – pokrenut i državni razvoj FPV dronova

Drugog dana Partnera 2023 fokusirali smo se na obilazak noviteta i aktuelnih projekata iz domaćeg razvoja besposadnih vazduhoplovnih platformi kao i razgledanje ponude inostranih kompanija koje su izložile ovu vrstu letelica.

Uprkos komentarima predsednika Srbije pre dve nedelje da su neke „igračke stigle“, spekulacije da se to može odnositi na „dronove samoubice“ koje su, kako je Tango Six među prvima izvestio iz Abu Dabija, nisu dokazane barem u vidu njihovog izlaganja na Partneru.

Namenska industrija Srbije, uz manju ili veću pomoć inostranih kompanija, i pored nabavki iz inostranstva, nastavlja sa intenzivnim razvojem besposadnih vazduhoplovnih letelica (BPL). Osim BPL i pripadajućih sistema, radi se i na vazduhoplovnim ubojnim sredstvima kojima bi one mogle biti naoružane. Na projektima domaćih BPL različitih namena i kategorija rade kako državne, tako i privatne kompanije.

Sve ovo je srpsko državno i vojno rukovodstvo u proteklih nekoliko godina već najavljivalo a na Partneru 2023 imamo priliku da vidimo dokle se stiglo sa razvojem pojedinih već viđenih, ali i novih sistema. Zvanično, značajnije kompanije i relevantne institucije u Srbiji rade na različitim letelicama, od kvadkoptera koji bi se mogli koristiti i u komercijalne svrhe, preko multikoptera, taktičkih avionskih letelica, pa sve do dorada i opremanja besposadnih letelica klase MALE (Medium Altitude Long Endurance).

Osnovni sistemi Senke su bazirani na sistemima primenjenim na BPL Vrabac / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Vojno-tehnički institut (VTI) razvija letelicu koja je definisana kao naoružana besposadna letelica kratkog dometa i za sada je nezvanično nazvana Senka. Namenjena je za osmatranje i izviđanje iz vazdušnog prostora, kao i za uništavanje nezaštićenih ciljeva. Poleće uz pomoć katapulta, a sleće padobranom. Sistem čini besposadna letelica, stanica za upravljanje, udaljeni video terminal, naoružanje, katapult, transportna oprema i set alata.

Pogonska grupa je elektromotor, maksimalna brzina je preko 90 km/h, operativna visina leta je 500 do 1.500 m, može ostati u vazduhu više od 3 časa, radijus dejstva je preko 50 km. Maksimalna poletna masa je 35 kg, masa korisnog tereta je 11,5 kg, razmah krila oko 4 m. Letelica poseduje potpuno autonomno upravljanje i može biti naoružana sa 12 granata kalibra 40 mm ili dva ubojna sredstva kalibra 60 mm.

Ubojna sredstva predviđena sa naoružavanje BPL Senka / Foto:  Živojin Banković, Tango Six

Za Senku se od naoružanja posebno razvija komplet za konverziju minobacačke (MB) mine kalibra 60 mm koje postojeće MB mine pretvara u vođeno sredstvo, planirajuću municiju sa krilima koja povećavaju domet. Vođenje je potpuno automatsko sa oslanjanjem na GPS/INS, a omogućeno je gađanje i po fiksnim koordinatama cilja i po koordinatama koje daje optoelektronski sistem letelice. Masa kompleta sa minobacačkom minom je 2,5 kg, razmah krila je 0,6 m, maksimalna operativna brzina je 80 m/s, domet, kada se odbaci sa visine od 3.000 m, je 6 km.

Kako nam je rečeno iz VTI u suštini je reč o letelici na kojoj je primenjen autopilot i softver koji predstavljaju dalji razvoj pomenutih sistema primenjenih na takođe domaćoj besposadnoj letelici Vrabac. U odnosu na Vrapca ovde imamo veći radijus dejstva, veću istrajnost leta, ozbiljniju navigaciju i optoelektroniku koja omogućuje precizno određivanje koordinata i korekcija za artiljeriju na većim daljinama (na primer kod maksimalnih dometa artiljerijskih sistema Nora i Oganj). Pri tome se dobija sredstvo koje je teže uočljivo u poređenju sa letelicama Pegaz i CH-92A koje su takođe sposobne za takvu namenu ali su uočljivije i bučnije. Dopunski zahtev je bio da može nositi lako naoružanje kako bi se neki ciljevi koje otkrije mogli uništiti samostalnim dejstvom.

Kineska raketa vazduh-zemlja FT-8D / Foto:  Živojin Banković, Tango Six

Domaća izviđačko-borbena besposadna letelica Pegaz, u varijanti na kojoj je primenjena tehnologija sa kineske letelice iste kategorije CH-92A, prikazana je i na ovogodišnjem Partneru. Ono što je ovoga puta intereseantno su vazduhoplvna ubojna sredstva (vUBS) koji je naoružana, odnosno koja su na letelicu podvešena.

Prva je kineska raketa vazduh-zemlja tipa FT-8D dometa 5,5 km koja ima kombinovano vođenje, na srednjem delu putanje leta koristi se GPS/INS, dok se u finalnoj fazi primenjuje poluaktivno lasersko vođenje što joj omogućuje dejstvo i na pokretne ciljeve. Pogonsku grupu rakete čini dvofazni motor sa kompozitnim gorivom, masa pogonskog punjenja je 1,7 kg. Dužina rakete je 1.100 mm, kalibar je 110 mm, masa iznosi 10 kg, visine na kojoj se može lansirati se kreću od 100 do 8.000 m, masa bojeve glave koja se sastoji od kumulativnog levka i čeličnih kuglica, je 4,25 kg, a upaljač je trenutno-udarni.

VTI komplet za konverziju minobacačkih mina 120 mm, podvešenih na BPL Pegaz / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Drugo vadzuhoplovno ubojno sredstvo koje je prikazano pored i podvešeno na Pegaza je VTI komplet za konverziju minobacačkih mina kalibra 120 mm. Ovde je takođe reč o konverziji postojećih MB mina kojim se one pretvaraju u vođeno naoružanje. Vođenje potpuno automatsko sa oslanjanjem na GPS/INS. Omogućeno je gađanje po fiksnim koordinatama cilja i po koordinatama koje daje optoelektronski sistem letelice. Masa kompleta sa minobacačkom minom je 14,5 kg, razmah krila je 1 m, maksimalna operativna brzina je 150 m/s, domet kada se odbaci sa visine od 3.000 m je 9 km.

VTI razvija kvadkopter koji može biti noružan sa više granata manjeg kalibra / Foto: Živojin Banković, Tango Six
FPV dron-kamikaza sa granatom, u izvedbi VTI / Foto: Živojin Banković, Tango Six

VTI trenutno radi i na razvoju besposadnih letelica čija je upotreba aktuelna u ratu koji se vodi u Ukrajini. To nas dovodi i do interesantne situacije da se domaći državni R&D upustio u konkurenciju sa domaćom privatnom kompanijom PR-DC koja planira da svoj slični proizvod, kako je Tango Six već izveštavao, proda i Vojsci Srbije.

Na Partneru 2023 izložena su dva kvadkoptera. Dron-kamikaza manjih dimenzija sa jednom granatom nešto većeg kalibra (81 ili 82 mm), kao i letelica malo većih dimenzija koja može biti naoružana sa 6 granata manjeg kalibra (40 mm). Obe letelice su još u razvoju, i za sada nemaju oznake.

Maljutka se, između ostalog, našla i na Obadu / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Domaći besposadni multikopter Obad, kako Tango Six saznaje, još nije imao prvi let. Tokom Sada je prvi put prikazan sa vođenim raketama Maljutka (2T ili 2F), ističe se da je moguće opremanje sa različitom optoelektonskom opremom koja sadrži dnevnu CCD kameru (zum 30x), termovizijsku kameru (zum 4x) i laserski daljinonmer dometa 5 km.

Operativna masa iznosi 120 kg, masa korisnog tereta je 40 kg, krstareća brzina je 45 km/h, visina na kojoj leti je do 500 m, može leteti do 20 minuta, dok je radijus dejstva veći od 5 km. Upravljanje je bežićno radio-linkom. Da podsetimo, predviđeni podves je daljinski kontrolisana borbena stanica sa 4 nevođene protivtenkovske rakete M80 Zolja kalibra 64 mm ili sa dve nevođene protivtenkovske rakete M79 Osa kalibra 80 mm ili sa dve mine kalibra 120 mm. Umesto naoružanja može poneti taktički komunikacioni ometač u frekventnom opsegu 30 do 88 MHz ili teret mase do 40 kg u logističkoj nameni.

Kao što je Tango Six već preneo, na sajmu IDEX 2023 se, tokom obilaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića štanda kompanije Jugomiport SDPR, moglo čuti da bi serijska proizvodnja domaćeg naoružanog besposadnog multiokoptera Obad trebala da počne februara 2024. godine.

Jedna od opcija lansiranja letelice Osica je sa vozila Zastava NTV / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Daljinski pilotirani vazduhoplov sa bojevom glavom za jednokratnu upotrebu koji nosi naziv Osica je sada definisan kao sistem lutajuće municije. Razvija je Vojnotehnički institut, upravljanje letelicom ostvaruje se putem bežične radio-veze, letelica poseduje fiksiranu Full-HD optoelektroniku sa funkcijom praćenja cilja a poletanje se vrši uz pomoć pneumatskog lansera.

Pogonsku grupu čini elektro-motor, maksimalna poletna masa je 7 kg, operativna brzina leta 120 km/h, operativna visina leta do 500 m iznad tla, istrajnost leta je više od 30 minuta, radijus dejstva do 20 km, pogon čini elektromotor, bojevu glavu čini kumulativna bojeva glava kalibra 90 mm mase 1,5 kg probojnosti pancirnog cilja je 500 mm, a (b/g) je preuzeta sa ručnog bacača raketa M-79 Osa. Osica je opremljena računarom za upravljanje leta koji je razvio VTI i opremom koja je razvijena i proverena u razvoju besposadnog sistema Vrabac. Osim toga, ima mogućnost izvršenja zadatka u saradnji ili uz pomoć BPS Vrabac.

Vrabac naoružan sa 4 granate kalibra 40 mm / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Na Partneru 2023 predstavljena je i naoružana verzija domaće besposadne letelice Vrabac koja je, osim za izviđanje i osmatranje iz vazduha u dnevnim i noćnim uslovima, namenjena i dejstvu po ciljevima na zemlji, odnosno bombardovanju. Vođenje letelice je potpuno autonomno, poleće sa katapulta, prizemljuje se pomoću padobrana i vazdušnog jastuka a tu je i mod prinudnog prizemljenja. Let se vrši po zadatim tačkama, kruženje je moguće oko zadate tačke. Operativni komplet čini tri letelice, zemaljska kontrolna stanica, udaljeni video terminal, transportna oprema, komplet alata, instrumenata i uređaja, a svaki komplet je predviđen za tri obučena operatora.

Pogonsku grupu letelice čini elektromotor, razmah krila je 2,8 m, dužina 1,94 m, maksimalna masa pri lansiranju je 11 kg, nosivost je tri kg, operativna visina je 300-500 m, maksimalna brzina je 90 km/h, krstareča brzina 70 km/h, brzina osmatranja je 55 km/h. Istrajnost leta je veći ili jednak jednom času, operativni radijus je jednak ili veći od 25 km. Naoružanje čini 4 granate kalibra 40 mm mase od po 0,22 kg.

JEKY

„Sky Ranger“/JEKY / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Jugoimport-SDPR predstavio je na ovogodišnjem Partneru mini besposadnu letelicu sa oznakom JEKY, prvenstveno namenjenu prikupljanju obaveštajnih podataka, osmatranju i izviđanju (ISR – Intelligence, Surveillance, Reconnaissance).

Kako su iz Jugoimporta kazali za Tango Six, radi se zapravo o Talesovoj letelici „Sky Ranger“. Dve kompanije planiraju kooperaciju na ovom projektu u budućnosti. Razmatra se kako delimična proizvodnja ili opremanje u Srbiji za treće klijente.

JEKY je višenamenska BPL, može se koristiti i za korekciju artiljerijske vatre, osmatranje granice, i zaštiti kritične infrastrukture. Ističe se da poseduje otvorenu arhitekturu zemaljske stanice za upravljanje koja omogućuje umrežavanje sa komandnim centrima.

Pogonska grupa je elektromotor, razmah krila je 4 m, maksimalna poletna masa manja od 15 kg, može ostati u vazduhu do tri časa, koristiti se u uslovima brzine vetra do 12 m/s, krstareća brzina je 17 do 26 m/s, domet datalinka je do 30 km. Proizvođač dalje navodi da je potrebno veoma kratko vreme za obuku, kao i da se letelica nakon zaposedanja položaja može biti u vazduhu za manje od 15 minuta. Letelica se lansira sa rampe za koju se navodi da je jednostavna, robusna i male mase, kao i da je primenjen sverakursni datalink.

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters=1 counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

Av

Ne bih da razbijam dečačke snove ali uzmite sa rezervom sve što izađe iz kuhinje prdc, yugoimport, vti..
Primera propalih je jako puno(alas, pegaz, razni oklopnjaci….)
Neki projekti nazalost sluze samo za isisavsnje drzavnih para

Odgovori
St

Kao sto vidis nijedan od propalih projekata nije dovoljno los da se ne bi uveo u naoruzanje, pa imamo i Pegaze i Alas i Lazare i sve ostalo, i planira se jos kupovine svega toga.
To nam je nastavak logike iz vremena JNA.

Х

@Авиатион старс Не бих да ти разбијам дечачке снове али Алас је уведен у наоружање, пегаз видиш да се производи, под “ разни оклипњаци“ сматраш Милош, Лазар, БОВ ОТ, или нешто друго што ми нисмо запазили?

Iv

Za PRDC ne znam. Onaj njihov gazda, da ga ne imenujem, jeste ekscentrican, ali ima love i svoje zamisli kao sto vidimo sporovodi u delo. Ljudi se smeju ( i ja sam) ali on fura svoju pricu i istera na kraju svoje. Setimo se onih prsluka na raketni pogon i letecih automobila. Sprnja ili ne ali, bar kad je biznis u pitanju, on ima nos. Svidjalo se to nama ili ne. Ne moze to svako. A koliko sam citao okupio je ekipu uni profesora koji prave ove “ igracke „. Ne bih ja to potcenjivao.
I meni se ranije cinilo da projekti domace industrije aluze samo za isisiavanje para, ali nije bas tako. Od necega se mora krenuti, ti inzenjeri nesto i negde moraju raditi, tako ih drzava i zadrava. Da nema toga , koliko bi njih sa sve porodicama napustilu zemlju ? Verovatno hiljade, odnoano par desetina hiljada. To su fax obrazoavni ljudi koji svakoj zemlju trebaju. Kao i zanatlije. Da nema njih , nw bi bilo ni ovih “ maketa“ kako neki kazu. Sta bi onda tek radili? Ne bi znali sa sklepamo ni zavarimo sasiju za Milosa.
Samo neka se radi, napreduje i da rata ne bude.
Ps nadam se konacno i nekom dilu za zapadom na obostrano zadovoljstvo ( znam da sanjam, ali ajde).

Kr

Herc savaka ćast za odgovor

St

@Херц
Nije sporno uvodjenje u naoruzanje. Tako smo dobili i M60 OT, i Jastreba i M80 i jos mnogo stvari koje su bile losije od konkurencije.
Sporno je da li se isplati uvoditi u naoruzanje nesto sto je vreme pregazilo zbog uzasno dugackog vremena razvoja(bukvalno decenije), bas kao sto si naveo ALAS i Pegaz.
A „okloplnjaci“ su posebna prica, „domaci“ proizvod od 90% uvoznih delova, sa slabom oklopnom zastitom i jos labijim naoruzanjem, a zvezda je BOV OT skalamerija koju sklapa FAP cisto da bi im se dale neke pare, radi socijalnog mira i glasova.

Br

Mnogo je vise uspesnih proizvoda od prototipova, Npr. napravljeno je 50 Lazara, 70 Milosa, oko 100 Nora, 36 Morave, 30 Pasarsa, 20 BOV KIV, po 10 MRAP M-20 i BOV-OT, 30 NTV, 20 BOV M-11… Oko 350 oklopnjaka je napravljeno za samo par godina, jedan dobar deo i za izvoz… Dok Vrabac, Pegaz i Lasta lete, plus smo naoruzali H145M i modernizovali Ognja, Gvozdiku i radare. Pocela je i proizvodnja nulte serije Aleksandra, Peruna, Tamnave, Modularnog Ognja i Ralasa. Za nasu zemlju ovo je iznad svih ocekivanja.

PS

@Branko
Brojevi su tu negde, samo me buni ova nulta serija Aleksandra? Mislim da on još nije završen do kraja?

Br

@PSA

Aleksandar verovatno jos nije poceo da se proizvodi, ali je definitivno tu negde, verovatno nisu sve navedene brojke i sredstva tacni, ali nema ni neke velike greske (Tamnava, Modularni Oganj, Aleksandar, Perun i Ralas definitivno ulaze u serijsku proizvodnju, neki sada, neki za godinu dana ili dve). U svakom slucaju vec duze vremena nisu samo makete u pitanju i nasa namenska bez sumnje ima potencijala i za mnogo vise. Da Nora nije dobra ne bi bila u Americi na ispitivanju, da novi Oganj i Morava/Tamnava nisu dobri, ne bi rakete produzenog dometa bile u Izraelu na ispitivanju, niti bi se nasa teleoptika i kompozitni materijali nalazili u kamikazi RW-24 da nisu dobri… Pored toga, npr. Lazar i Milos sa cenama od 850.000 i 300.000 za nasu vojsku su bez premca u svojoj klasi, ili Nora za milion, kao i BOV KIV i MRAP M-20, dok je Lazar 3P 30mm sa jacim oklopom i bez puskarnica, kakav je izvezen u Jermeniju, oko 3-4 puta jeftiniji od Patrie sa 30mm i sa slabijim oklopom… Cak i cesto kritikovan BOV-OT npr. dizajnerski nije nesto u odnosu na prethodno navedena vozila, ali je skoro pa dzabe za vojne standarde, uz troduplo jaci oklop i motor od Polo M-86, odlican oklopnjak za te pare za Vojnu policiju, a najgore je vozilo koje smo proizveli… Nista od navedenog naravno nije najbolje na svetu, ali ako se gleda odnos cena/kvalitet, onda su sva ova vozila i sistemi vrlo konkurentni.

U svakom slucaju, do pre 6-7 godina nismo imali nista, samo par maketa, a sada smo napravili za vojsku, izvoz i zandarmeriju preko 300 tezih modernih oklopnih vozila raznih namena, plus Laste, Vrapci i Pegaz, plus duboka modernizacija preko 100 borbenih vozila i FAP je napravio stotinak kamiona, plus smo svasta i kupili.

Nema potrebe vise za neprestanim kritikama, ima mesta i za neku malu pohvalu. Znamo sta treba kritikovati i dalje, ali to nije Namenska.

Br

@Stojko

Nista sto pravimo nije 90% iz uvoza, vec negde oko 50% ili manje u mnogim slucajevima. Slicno je i sa najvecim svetskim proizvodjacima. Koliko Pirane IV 8×8 mislis da se proizvodi u Svajcarskoj, ili koliko Patrie u Finskoj, a slicno je i sa cak Amerikom, Nemackom i Izraelom, za razliku od Svajcarske i Finske, mi cak proizvodimo i kompletno naoruzanje i municiju za nasa vozila. Takodje, ne treba zaboravti da smo po izvozu eksploziva, mmunicije i borbenih vozila ubedljivo prvi na Balkanu, a jedini nismo u NATO i pod tihim smo sankcijama, pa opet…

Iv

Koja je razlika izmedju Nore, Peruna i Aleksandra?

Br

Nora osnovna ima veliku kabinu i poluautomatsko punjenje, unapredjena Nora ima nesto vecu brzinu gadjanja, domet (42-56km u buducnosti do 64km) i istu kabinu, dok je umesto na Kamazu, postavljena na MAN. Perun (MAN) ima malu kabinu bez posade i potpuno je automatizovan, uz slicne karakteristike kao unapredjena Nora ali ima kracu sasiju, dok je Aleksandar potpuno automatizovan, bez kabine, samo sarzer sa granatama uz povecan domet i do 70km, u buducnosti do 80km i jos vecu brzinu paljbe. Takodje je i posada smanjena kod Peruna i Aleksandra u odnosu na prve dve Nore, sa 5 i 4, na samo 3 clana posade.

Ni

@Ivkos

Aleksandar i Perun su nista drugo nego dalji razvoj projekta NORA. Sto je i logicno, nema smisla razvijati nove sisteme kada vec imate gotov sistem koji sada samo unapredjujete u skladu sa osvajanjem novih tenologija i novostecenim znanjem.
Sa tehnicke strane gledano navecsu samo nekoliko prednosti nove generacije Nore tj. Peruna:
1. Besposadna kupola novog izgleda.
2. Samim tim povecan kapacitet za municiju u punjacu na 36.
3. Modularna barutna punjena.
4. Jedan clan posade manje.
5. Unapredjen Sistem za upravljanje vatrom.
6. Elektronsko podesavanje upaljaca na samom projektilu.
7. Prelazak iz marsevskog u borbeni polozaj smanjen sa 90 na 60 sekundi.

Т

Људи не заносите се превише макетама уз ВТИ, СДПР-а и осталих. У Србији нема људи који могу да реше аутоматско управљање летелица. Боље је да држава отвори кесу и плати од кинеза технологију па да сами штанцујемо. Овако сви у окружењу се наоружавају, а једино ми правимо макете.

Odgovori
Br

Vrabac, Pegaz, Lasta, Nora, Milos, Lazar, Pasars, BOV KIV, MRAP M-20, BOV-OT, M-11 i Morava nisu makete i ne racunajuci letelice napravljeno ih je vec oko 350 komada. Niko u regionu nije prozveo 350 komada bilo kakvog naoruzanja i niko u regionu nema trenutno 8 leteceih dronova u upotrebi… AR100c, MiniPro, VDI, Vrabac, Orbiter, Pegaz, CH92 i CH95. Plus je kupljena kamikaza rw-24 i Gavran, Obad i IKA su pri kraju razvoja… Sta je to ako nije naoruzavanje?

Vl

Terminator,
Aviation stars,
Stojko,
Uvek ista priča iz pera par ljudi.
Međutim, za razliku od prethodnih manifestacija ovog tipa, sada bukvalno ispadate smešni. Ima toliko noviteta da vaše uveravanje deluje neuverljivije nego one makete od pre 7, 8 godina.
Ipak je rad i trud naših inženjera došao do izražaja. Svako ko radi na izradi i sprovođenju projekata zna koliko je to mukotrpan posao. A dovoljno je samo i pogledati ko se sve interesuje za naše naoružanje.

Pe

Bravo!

Odgovori
Т

Не желим да вређам, као неко ко је радио у наменској индустрији знам како ствари функционишу. Све се своди на сајмове и сликање. Једном речју наменска индустрија нам је ријалити. Изузетак су оклопна возила. Што се тиче неке више технологије која подразумева сложено управљање ( воћене ракете, камиказа дронови итд.) то је мртво слово на папиру.

Odgovori
BH

Šta je problem sa vođenjem raketa? ALAS je prihvaćen u naoružanje.
Kamkaze dronovi su tek počeli razvoj a količina je već i naručena iz inostranstva. Sve i da je situacija loša, što ne verujem da jeste, pa niko se nije rodio spreman sa svim znanjem. Tehnologije se savladavaju, a mi ih savladavamo kao što je to uspela i Turska, i svaka druga država koja se ozbiljnije bavila ovim temama. Za to su potrebne godine.
Naša vojna industrija snažna je u više oblasti sem oklopnjaka, poput artiljerije i municije.

Br

To je sasvim normalno u nasoj situaciji, 20 godina nije bilo novih projekata, ako nista drugo savladali smo razna oklopna vozila i artiljeriju i napravili kako tako par dronova, robota i skolski avion, dok muku mucimo sa vodjenim po raketama i raketama z-z i v-z veceg dometa i sa daljinskim upravljanjem preko 50km, ali to je i ocekivano, u svakom slucaju na dobrom smo putu. Nasa Namenska je bila uspesna i dok smo proizvodili samo eksplozive, municiju, granate, rzne rakete, minobacace i licno naoruzanje, a sada na sve to mozemo dodati i slozene borbene sisteme i letelice proizvedene u vise stotina komada.

PS

Jedna sila poput Britanije je raketu ASRAAM razvijala 25 godina! A oni nisu rušeni, elektronska industrija im vrhunska (ARM čipovi su njihovi) itd. Sve novo što se prvi put radi je ogroman zalogaj.

Vl

Терминатор2,
Nisi ti video projektno odeljenje i osetio proces koji traje od skice do gotovog proizvoda. Da jesi, ne bi pisao tako površne konstatacije…

Vl

Dosad je prikazano stotine prototipova i maketa na Partneru od kojih je daj boze 1% od toga uslo u serijsku proizvodnju. Jasno je da nemamo velike kapacitete i da se radi u skladu sa mogucnostima, ali dobar deo toga sluzi za impresioniranje glasackog tela.

Odgovori
Br

U serijsku proizvodnju su usli sledeci veci borbeni sistemi, neverovatno je da to niste primetili ako vec pratite vojne portale…

Nora, 100 komada
Milos, 70 komada
Lazar, 50-60 komada
Morava, 40 komada
Pasars, 30 komada
M-11, 24 komada
BOV KIV, 20 komada
Mali Milos, 20 komada
MRAP M20, 10 komada
BOV-OT, 10 komada
NTV, 30 komada

Pocinje proizvodnja nulte serija jos 6-7 drugis ozbiljnih sistema

Plus dodaj na to 30 Laste, oko 40 Vrapca, 6 Pegaza, UPSARS, dron i radio ometace, PVO komandna mesta…

Ne racunajuci rakete koje su jos u razvoju i veci broj novih dronova, ako gledamo oklopnjake oko 80% prototipova je postalo i gotov proizvod.

Mi

@Branko Problem je što je ušlo u „serijsku proizvodnju“ a uspjeli napraviti tek desetak komada.

Br

@Miki

Verovatno ste procitali samo predzadnje dve stavke koje su proizvedene po 10 komada… Krenite od pocetka i videcete da samo Nora, Milosa i Lazara ima preko 200 proizvedenih, uz izvoz, i ukupno preko 100 aviona i raznih dronova… Inace, kada pocne serijska proizvodnja, skoro uvek se pravi nulta serija od 10 komada, tako da je sasvim normalno da su najnovija vozila u tom broju, dok starijih ima daleko vise.

BH

Hvala Branku na informacijama.
Nepotreban defatizam vlada po komentarima.
Za naš bdp, i naše potrebe, naša vojna industrija je odlična.

Veće države poput Grčke ne mogu ni municiju da proizvedu za sebe, kupuju je od nas.

Vl

Branko,
Moram priznati da me pomalo zabavlja upiranje pojedinih dežurnih mrzitelja svega što dolazi iz Srbije da dokažu nedokazivo. I pored tolikih primera isti pokušavaju da proture ranije pripremljenu priču a u suštini konstantno ispadaju smešni.
Kao neko ko ima pomalo projektnog iskustva znam koliko je to mukotrpan posao. Iz tog razloga i čestitam inženjerima koji rade razvoj ovih složenih sistema.

JA

БРАВО

Odgovori
Mi

Ček, je to maljutka na dronu ? :D ehehehe mrak

Odgovori
bo

Svaka cast ljudi jedino sto ynate je da pljujete ako imate toliko ynanja sto vi nesto ne projektujete lako je lajati i kritikovati i sve u Srbiji svoditi na politiku.Do juce vecina vas je kukala kako nema avijacija daj bilo sta isto i sa drugim naoruzanjem sada sta god da se nabavi vama ne valja stice se utisak da nabavimo i patriot i s500 i rafale i f16 i f18 nasli bi ste zamerke.Neverovatna stvar uvek vam je bolje strano nego domace i to u zavisnosti da li ste za zapad ili istok.Postuj te malo svoju zemlju mi se uvek pitamo sta nam drzava daje koje su njene obaveze a obaveze prema njoj su uvek problem,budite realni sa cime se kupuje i od koga( ya novac i ko ti hoce i sta hoce da ti proda.)

Odgovori
Si

Једни те исти како из наше земље тако из окружења покушавају да створе негативну слику о српској одбранбеној индустрији а да при том имају углавном бесмислене аргументе .

Be

@boba Postoji izreka „Nisam toliko jak i bogat da kupujem jeftino“, i to je baš istina. Svaka prozvodnja je dobra, problem u Srbiji je katastrofalna korupcija i kriminal, te „vojna proizvodnja“ nije izuzeta iz toga. Desetljećima se ubacuju novci u projekte bez da itko išta zna. Nitko ne zna ni koliko novaca se ubacuje, ni na koje projekte. Jednostavno dođe „Vladar“ i kaže da će se proizvoditi to i to.

Sr

@Beduinko
Ne plaćate porez Srbiji, samim tim nije vaš problem.

Br

@Beduinko

To je tacno, donekle. Pore ovih 350 vecih vozila mogli smo da ih proizvedemo 1500… Ali to je ipak bolje nego bazirati sve na uvozu malog broja najboljih ali i preskupih oruzja i zavrsiti sa po 12 Rafala, 12 Black Hawka, 12 PzH2000 i 12 Patria 30mm, uz 60 Bredlija i 30 tenkova. To je premalo, a preskupo, mislim da je ova nasa megalomanija ipak bolji izbor od minimalnog broja preskupih i komplikovanih vrhunskih sredstava uz apsolutno nista iz sopstvene proizvodnje.

Yr

@Beduinko

Zanimljivo je da Vi koji ne živite ovde znate kakva je situacija bolje od nas koji smo tu. Dobar deo sad aktuelnih projekata započet je mnogo pre „vladara“ i svođenje čitave industrije na jednog čoveka je najtupavija stvar koju možete da uradite. Napredak u namenskoj industriji Srbije je ogroman. Iz raspada države izašla potpuno devastirana i sa ogromnim delom industrije izvan granica Srbije. Danas je izvoz vrlo respektabilan i osvojeno jako puno proizvoda od kojih se neki i izvoze. Da, ima promašaja, kao i u svakom razvoju, ali ima i dosta projekata koji su već u jedinicama i poprilično dobro služe svoje korisnike. Svakako je najuspešnija na prostoru bivše države i jedina koja je očuvala kakve takve kapacitete za razvoj i proizvodnju a imali su i ostali itekakve potencijale samo ih nisu iskoristili i to je njihov izbor. Ovde je spletom okolnosti, činjenicom da je VTI bio u Beogradu i da je dobar deo stručnjaka i znanja ostao u Srbiji, nešto i urađeno. Problema sa korupcijom ima kao i u svakom tranzicionom društvu, ali rezultati postoje i brojke govore za sebe. Ovakvog sajma nema u drugim regionalnim centrima a vidim sve cveta od uređenosti i nekorumpiranosti. Šta bismo tek radili da nismo „korumpirani“ i da nas ne sputava „vladar“?

Pe

Bravo za komentar!

Vl

Beduinko,
Pošteno bi bilo da svako sređuje svoje dvorište, zar ne?
A i fascinira me kako neko u komšiluku uporno pokušava da proturi priču kako on sve zna bolje od nas koji živimo svoje živote u Srbiji. Kompleks ili zadatak pitanje je sad?

Be

@Yrraf Posao nam je da pratimo Balkan. Nismo u Beogradu bez razloga :)

Ma

Sjajna reportaža gdine Bankoviću, uostalom kao i uvek. Vidimo se ubrzo na Partneru! Pozdrav,

Odgovori
19

Живојин Банковић је бр.1.нашег ваздухопловног новинарства.

Pe

Živojine ne piši fejk komentare!

Ma

@ Petre hahahahaa lepo me nasmejaste, dobra vam je fora nema šta. Žao mi je što se nismo sreli i upoznali na Partneru.

Ni

Konačno , ozbičjan , svestran naučno tehnološki rad . Oporedimo viđeno i svestran kreativan pristup od Partnera 2019, 2021 i ovoga što sad gledamo u sijaset segmenata ; Konačno možemo govoriti o ozbiljnom naućno tehnološkom razvoju i proizvodnji ; Nikad veće učaganje u vojsku , razvoj , ozbiljna testiranja daje rezultate . Samo neka nastave ovim tempom ; U akteknim svetskim geopolitičkim dešavanjima ovo je podvig . Bukvalno smo digli vojsu iz kome i lansirali u ozbiljne proizvođače naoružanja . Ništa lakše nego apriori kritikovati ; Daj bože mira i 2025 a tek 2027 u odnosu na na pre 15 … godina gledaćemo vojsku Srbije koja je bilammislena imenina tada ,pusti snovi . Očekujem više ozbiljnih dugoročnih ugovora sa Kinom .. itd . Sajam za ponos i diku mnogo jaih ekonomskih drva od Srbije . Skidam kapu !

Odgovori
Pr

Sve pohvale T6 ekipi za reportaže sa sajma.
I, jedno pitanjce:
– Kod ,,Senke“ se navodi operativni raspon leta 500-1500m a kada se opisuje planirajuća MB bomba sa krilcima navodi se domet od 6km kada se lansira sa 3000m… Da li je u planu povećanje operativnog raspona leta ,,Senke“?
Pozdrav!

Odgovori
Br

Nije mi bas najlogicnije postavljanje radara GS-40 na novi PVO sistem, to nije toliko jeftin radar da bi se stavljao na svaki lanser, narocito sa raketama kratkog dometa, logicnije bi bilo da je jedan po bateriji, uz to kako imamo samo 220 tenkova M-84, od kojih se neki moraju cuvati i za rezervne delove, ne mislim da je ova platforma bas idealna za ovakav sistem jer bi sigurno bilo planirano bar 30-50 komada.

Odgovori
Vl

Mislim da za platformu može poslužiti i T55, a njih imamo dovoljno. što se tiče Boforsa, koliko sam razumeo za njih smo imali i licencu za proizvodnju. Što se radara tiče, moguće da će se radar izdvojiti na posebno vozilo i linkom deliti informacije.
Ovo je nov projekat, tj naše viđenje složenog borbenog sistema kojim ćemo verovatno pokušati implemetirati u jedno oruđe prednosti Terminatora i Geparda.

PS

Radar je namenjen za svako vozilo pa koliko da košta jer odlučuju sekunde, bukvalno. Zato ih ima i bukvalno svako oruđe ovakvog tipa, od Geparda na dalje. Ako ne ovaj radar onda neki drugi a ovaj je trenutno bukvalno top linija u Evropi za ove potrebe. Mislim, žrtvovati ljude zbog par dolara nije apsolutno nikakvo rešenje.

Drugo, T-55 nije i ne može biti rešenje, bar ne bez ogromnih investicija u prilagođavanje platforme, ali bukvalno ogromnih. Na nivou da se više isplati uzeti bilo šta rashodovano od boljih tenkova što postoji u inostranstvu ili čak i gotove šasije nove iz Koreje (K2) ili od bilo kog drugog. Od T-55 ne bi ostalo ni T, šta sve treba tu izmeniti da bi se napravilo sredstvo da valja.

Yo

Radi se opako – po geslu – ko se o mleko opeče i u jogurt duva.
Svaka čast. Za ovakvu exploziju noviteta obično je odgovoran ozbiljan prodor u znanju – što je kvalitet po sebi.
Posebno je genijalno modifikovanje minobacačke municije u planirajuću – ili kako se već zove – za bpl.
Zaista je genijalan um to mogao da osmisli i da gurne u zapećak sve one koji stoje iza onih zastrašujućih bpl čudesa koja viđamo na snimcima iz sukoba u Ukrajini.
Totalna tehnološka perverzija. Treba sačuvati taj um i predlažem jedan vanredni sistematski pregled.
„Ko na nas krene – iz mesta je najebo“!

Odgovori
Dj

Imam utisak da si ironican a ne razumem zbog cega je to losa ideja.

Ono sto ja ne kapiram je skroman glide slope ratio. Pise: „domet kada se odbaci sa visine od 3.000 m je 9 km“. Ja mislim mene da otkace sa tog BPL i da rasirim ruke kao orao dobacio bi dalje, napravio bi bar 15 km…

N.

predlog da se ugase komentari. Ne znam cemu sluze sem da se pljuje domaca industrija svaki put. Blejaci rade za 300e i voze punta za sve je kriv putin vucic i ne znam ko vise. Radite nesto pametno umesto da samo serete po svakoj temi o vojsci rodjene zemlje. I sve to na dan zalosti povodom pogibije zemljaka. Volim da citam o avionima i opremi, ali ne mogu da gledam vase glupe komentare svaki put kad udjem na portal.
UGASITE KOMENTARE BEZVREDNI SU

Odgovori
D

Kao svatke godine zadnji 20 i nesto godina iste neke makete da zadovolaju mase.. kao ostale raspale projekte kao bumbar, ralas, palas salata itd

Odgovori
PS

Bitno da se prodaje. Tih „raspalih“ projekata ode samo za Azerbejdžan za 300 miliona USD. Uskoro potpisuju. Ali šta oni znaju.

Av

Vreme ce najbolje pokazati ko je bio upravu, jedna je istina kadrovi resavaju sve. U vojsci, ministarstvu i ostalim privezak preduzecima godinama se unistavaju kadrovi, odlazi veliki broj ljudi neophodan za bilo kakav ozbiljniji razvoj i testiranje, o ljudima koji planiraju vojsku da napuste necu ni da pricam. Sramota je da posle toliko godina od raspada yu, srbija nema nijedan uspesan izvozno orijentisan proizvod. Sve se i dalje svodi na prodaju jeftine municije i prefarbavanje starog!
Uzdravlje!

Odgovori
Mu

Ti dronovi su one hit wonder. Kad se pojavi mini verzija Iron Dome-a s stotinjak raketa na bazi Strele ili Stingera s Gatling strojnicom bit će kraj te balade.

Odgovori
Al

Samo napred

Odgovori
В

Не желим овде да се посебно представљам пошто ће ме они који се иоле разумеју у ваздухопловство препознати.
Током овогодишњег ПАРТНЕР – а сам, не представљајући се, разговарао са пилотом из 252. штае који је стајао поред серијског авиона ЛАСТА са ев. бр. 54204 који је био изложен на ПАРТНЕР – у. Питао сам га како су он, као пилот, и његове колеге задовољни авионом. Његов одговор цитирам: „Авион је као лутка! Уживање је летети у њему!“ Додао је да пилоти имају неке примедбе, али то не умањује општи став.
Тек тада сам му се представио и рекао да сам један од чланова пројектног тима који су радили на том авиону и да такво мишљење доприноси да се и данас, када сам пензионер, осећам задовољним и поносним.
Верујем да слична мишљења чују и моје колеге које су радиле и сада раде на средствима које су већ ушле у НВО ВС или су у фази развоја.
То значи да нисмо узалуд протраћили радни век и средства која су у нас и пројекте уложена.

Odgovori
Dj

Cestitam vam na pozitivnom feedback-u ali tih je aviona posle decenija razvoja do sada napravljeno koliko? Oko 30 komada. Koliko ima kupaca? Da li je isplativo? Mislim sve sto se projektuje i proizvodi moralo bi isplatiti troskove razvoja i na kraju pozeljno je da donese i neki profit. Kako to sve moze funkcionisati ako se godisnje proizvede koliko primeraka tog vazduhoplova?

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor