[ANALIZA] Sve o varijantama i podvarijantama Rafala: Vodič kroz četvrt veka konstantnog unapređivanja francuskog borbenog aviona

Francuski višenamenski borbeni avion Rafal nalazi se u operativnoj upotrebi već oko 25 godina.

Za to vreme, išlo se u korak sa vremenom, letelica je neprekidno razvijana, na njoj su primenjivane najsavremenije tehnologije, a sve to je realizovano u većem broju varijanti i podvarijanti.

Razvoj Dasoove borbene letelice i dalje traje. Sama proizvodnja će se odvijati još minimum nekoliko, možda i desetak godina, a avion će ostati u naoružanju do perioda 2060-2070.

Zbog toga ne samo da su u pripremi nove verzije, već se definišu i buduće modernizacije, kao i varijante koje će omogućiti da letelica ostane aktuelna i narednih decenija – takozvani „future proofing“.

Danas popisujemo sve dosadašnje verzije Rafala, njihovu opremljenost, sposobnosti i planove za dalji razvoj.

Zajedno sa Francuskom, za sada postoji devet država koje su nabavile Rafal, od kojih samo za Srbiju još uvek ne postoji nijedan proizvedeni primerak. Ako sve protekne po planu, srpsko RV i PVO prve avione dobiće 2028. godine.

Srbija, kako je nedeljnik Radar izvestio prošle nedelje, toliko revnosno uplaćuje rate prema definisanoj dinamici iz ugovora, da je i jedan deo sredstava unapred isplatila. Nakon poslednje uplate preostalo je da se plati još 45% ukupne cene.

Nakon potpisivanja ugovora, u saopštenjima kompanije Daso, kao i srpskih državnih zvaničnika nije navedena varijanta odnosno standard Rafala koje je nabavila Srbija. Tango Six je tu infromaciju saznao na javnom događaju tri nedelje kasnije kada je predsednik Aleksandar Vučić kazao da se nabavlja Rafal verzije F4.1.

Pregledom Dasoovih objava o sklapanju ugovora za prodaju Rafala, može se uočiti da se varijanta obično ne navodi od strane proizvođača, ali je, na primer, u slučaju UAE ipak saopšteno da se radi o letelicama verzije F4.

Međutim, ni to nije precizna informacija jer se F4 razvija u tri podvarijante – konačna će biti F4.3.

Dok se za Srbiju zna da nabavlja F4.1, za Hrvatsku, koja trenutno poseduje polovne avione na nivou F3-R, tek treba da saznamo na koju podvarijantu standarda F4 će te letelice biti modernizovane.

Svakako je lakše pratiti informacije iz Hrvatske budući da je reč o transparentnijoj zemlji od Srbije, članici EU. Trenutno znamo da ne postoji potpisan ugovor o modernizaciji letelica koje su tek postigle neku vrstu operativne sposobnosti. Za sada je samo reč o želji u formi memoranduma, oko koje se, najverovatnije, pregovara.

Do tada, kako je Tango Six podrobno izveštavao, hrvatski zvaničnici iz neshvatljivih razloga prave poređenja sposobnosti na činjenično netačne načine sa srpskim letelicama koje će biti nove.

Razgovara se i o teoriji da je članstvo u NATO-u kvalitativni multiplikator platformi koje su polovne i starije po verzijama. U tome se ide toliko daleko da se implicitno nameće zaključak po kom Daso nekim zemljama prodaje degradiranu robu i da te zemlje to svojevoljno potpisuju.

Istorija razvoja verzija: od F1 do F4

Nakon prvih letova i ispitivanja prototipova Rafala, na samom kraju 90-tih godina, započeta je isporuka i opitovanje prvih serijskih aviona.

Prva serijska letelica koja je poletela krajem novembra 1998. godine bio je dvosed Rafal B (B301), koji je potom služio kao leteća laboratorija. Mornarički palubni jednosedi Rafal M, prvi M1 proizveden je septembra 1999. godine, a krajem decembra 2000. je zajedno sa ‘‘M2‘‘ i ‘‘M3‘‘ predat Mornaričkoj avijaciji na dalja ispitivanja.

Ova tri kao i narednih sedam Rafala M bili su na standardu F1 čiji je radar imao samo modove vazduh-vazduh. Pored toga, bio je ugrađen sistem za samozaštitu Spektra, a postojala je mogućnost razmene podataka između aviona i rakete vazduh-vazduh MICA. Na avionima je bilo ispitano pretakanje goriva u vazduhu iz avio-cisterne, kao i pretakanje goriva iz istog tipa aviona („buddy-buddy“). Od naoružanja su pored topa, bile integrisane samo rakete vazduh-vazduh Magic II i Mica EM (RF).

Kvalifikacija standarda F1 za letna ispitivanja izvršena je decembra 2001. godine. Treba napomenuti da su na ovom nivou bili samo Rafali u mornaričkoj varijanti M. Isporuka poslednjeg od 10 naručenih aviona iz Tranše 1 završena je novembra 2002., a operativna sposobnost prve operativne jedinice postignuta je juna 2004. Interesantno je da je planirana i dvoseda palubna verzija označena kao Rafal N (ili Rafal BM) od koje se odustalo iste godine.

Istovremeno sa ispitivanjem F1, radilo se na razvoju standarda F2, ali i F3.

Prvi jednosed Rafal C (C101) namenjen ratnom vazduhoplovstvu Francuske isporučen je aprila 2003., i postao je opitni primerak. Interesantno je da je sledeći Rafal C (C102) isporučen tek juna 2005. godine.

Razvoj standarda F2 realizovan je u u dve podvarijante – F2.1 čija kvalifikacija je završena decembra 2005., i F2.2 – juna 2006. godine. Isporuka prvih F2 za ratno vazduhoplovstvo francuske realizovana je maja 2006. godine.

Unapređenja na standardu F2 obuhvatala su režime radara vazduh-zemlja i vazduh-more, vezu za razmenu podataka Link 16, optoelektronski sistem OSF, zatim doradu sistema Spektra.

Što se tiče naoružanja, integrisane su rakete vazduh-vazduh MICA IR, potom krstareće rakete SCALP EG, i vođene raketizirane avio-bombe AASM.

Sledeća varijanta F3 čiji je razvoj zvanično započet početkom 2003. godine, je do sada najduže razvijana i to u čak šest podverzija.

Kvalifikacija F3.1 je objavljena juna 2008., prva isporuka aviona je realizovana jula 2009. i to francuskoj Mornaričkoj avijaciji.

Kod F3.1 je radar dobio dodatne funkcije u modu vazduh-zemlja, Spektra je ponovo unapređena, omogućeno je letenje uz praćenje konfiguracije terena („Radar Terrain Following Flight“), ugrađen je „Digital Flight Recorder“, VHF-FM radio stanica, potom sistem ROVER („Remotely Operated Video Enhanced Receiver“) za prenos slike u realnom vremenu sa senzora aviona na računar kopnenih snaga (JTAC/FAC). Paleta vazduhoplovnih ubojnih sredstava je proširena, integrisane su vođene protivbordske rakete „Exocet“, kao i vođena raketa vazduh-zemlja ASMP-A sa nuklearnom bojevom glavom.

Kod naredne podverzije F3.2 koja je kvalifikovana marta 2010. modovi radara postali su sveobuhvatniji. Sistem Spektra je dobila nove funkcije, omogućeno je upravljanje vatre topom u režimu vazduh-zemlja, kao i upotreba laserski vođenih vazduhoplovnih ubojnih sredstava klase vazduh-zemlja. Naredni standard F3.3 kvalifikovan je 2013. godine. Unapređene su mogućnosti sistema Link 16, radar je postao kompatibilan sa AESA antenom (po „plug and play“ principu), i integrisane su laserski vođene bombe GBU-24.

Najduže je razvijan standard F3.4+, od 2014. do 2018. godine.

Kod ove verzije unapređene su procedure za borbeno dejstvo vazduh-vazduh, optimizovan je ‘‘čovek-mašina‘‘ interfejs, unapređen je mod praćenja konfiguracije terena, primenjeni su sistemi za upozorenje o prekoračenju brzine i nepredviđenog položaja aviona, a ugrađen je i „Military Grid Reference System“ za navođenje bliske vazduhoplovne vatrene podrške (FAC – „Forward Air Control“ sposobnost).

Neki nedostaci koji su otkriveni tokom korišćenja dela aviona koji su isporučivani u Tranši 4, ispravljeni su u podverziji F3-O4T.

Ovaj standard odlikuje detektor za otkrivanje lansirane rakete nove generacije (DDM-NG), optoelektronski sistem OSF-IT („Improved Technology“ verzija), povećana rezolucija prikazivača na instrument tabli, unapređenje HUD-a (automatsko prilagođavanje uslovima osvetljenja), novi sistem raspoznavanja svoj-tuđ (IFF) većeg dometa.

Prvi avion sa sa AESA radarom, opetoelektronskim sistemnom OSF-IT, i senzorom DDM-NG isporučen je na testiranje agenciji DGA septembra 2012., a ovaj primerak ujedno postaje još jedan opitni avion.

Februara 2013. godine potpisan je ugovor za razvoj varijante F3-R, koji je započet januara 2014. Opitna kvalifikacija obavljena je oktobra 2018.

Mnoštvo dorada na F3-R obuhvataju: integraciju nišansko-navigacijskog kontejnera Talios, IFF-a sa modovima Mode 5 i Mode S, unapređenje sistema satelitske navigacije (veća otpornost na ometanje), unapređenje Linka 16 (razmena tekstualnih poruka), dalji razvoj Spektre, primena sistema za izbegavanje sudara (AGCAS), unapređenje radara kada su u pitanju funkcije za preduzimanje elektronskih protivmera, mogućnost podešavanja naoružanja iz kokpita, brža i tačnija dijagnostika (otkrivanje defekata na avionu).

Kada je u pitanju naoružanje, avion je dobio mogućnost dejstva vođenim avio-bombama GBU-16 i SBU-54, potom raketama vazduh-vazduh Meteor, kao i sposobnost dejstva raketiziranim avio-bombama AASM na pokretne ciljeve.

Napomenućemo i da je nakon kvalifikacije, završenih ispitivanja, F3-R postao standard kompanije Daso za izvoz.

Sve što nedostaje hrvatskim F-3R Rafalima rekonstruisali smo u zasebnoj analizi na osnovu deficita opremljenosti koji su te letelice imale u francuskom ratnom vazduhoplovstvu.

Ugovor za razvoj varijante F4 koji je podeljen na tri podverzije, potpisan je januara 2019. godine.

Letna ispitivanja podvarijante F4.1 započeta su maja 2021. godine, kvalifikacija je objavljena marta 2023., a operativna sposobnost je postignuta februara 2024.

Osnovna unapređenja na F4.1 odnose se na radar koji je dobio GMTI/T mod (Ground Moving Target and Tracking Indicator) za otkrivanje i praćenje pokretnih ciljeva na zemlji, a poboljšan je i SAR mod (Synthetic Aperture Radar) koji se koristi za formiranje radarskih mapa visoke rezolucije. Optoelektronski sistem  OSF dobio je novi infracrveni sistem za traganje i praćenje (IRST – Infra-Red Search and Track) koji služi za otkivanje i praćenje ciljeva u vazduhu.

Instrument table u kabinama posade dobile su nove digitalne prikazivače većih dimenzija. Ono što se posebno ističe je dodatna sposobnost umrežavanja, tu je tzv „3D mod“ radara koji osim za otkrivanje ciljeva, služi i za deljenje informacija sa drugim avionima istog ili drugog tipa.

Sistem Spektra dobija novi digitalni ometač, tu je potom FMDL link („Fighter to Missile Data Link“) koji omogućuje da ciljeve obeležavaju i po njima dejstvuju druge borbene platforme umrežene sa avionom sa koga je lansirano ubojno sredstvo – sposobnost potpuno pasivnog moda rada i dejstva jedne ili nekoliko letelica u formaciji. Francuski piloti su prvi put dobili monokularni kolor prikazivač na kacigi HMD („Helmet Mounted Display“) Tales „Scorpion“.

Rafal F4.1 imaće mogućnost nošenja do osam raketa vazduh-vazduh MICA, u varijanti MICA NG čiji razvoj bi trebao da bude završen do kraja ove decenije i koju, prema Tango Six izveštavanju, Srbija planira da kupi.

Tu je potom nova verzija raketizirane avio-bombe AASM sa oznakom AASM 1000 u varijantama SBU-31, 34A, 34B, 56, 56A, 56B, 66, 66A i B. Krstareća raketa SCALP EG je dorađena i osavremenjena, pre svega je rađeno na otpornosti na ometanje njenog GPS prijemnika.

Paralelno sa F4.1, radilo se i na razvoju F4.2 i F4.3 koji još uvek traje.

Kvalifikacija F4.2 izvršena je oktobra 2025., a prethodno je jula iste godine počelo opitovanje Rafala u pripremama za definisanje standarda F4.3.

F4.2 donosi nove mogućnosti umrežavanja putem sistema za vezu „Thales Contact“ sa datalinkon FO3D, kao i komunikacioni server i Inmarsat satelitski link. U razvojnom programu INCAS razvijene su nove tehnologije za sistem Spektra.

Dodatne dorade je pretrpeo radar, optoelektronski sistema OSF i nišansko-navigacijski kontejner Talios. U toku je razvoj i novih aktivnih elektromagnetnih mamaca – LEA koji se lansiraju iz modifikovanih dispenzera sistema ‘‘Spirale‘‘.

Za podverziju F4.3 za sada znamo da će imati dodatno nadograđeni sistem Spektra, potom poboljšanja sistema za komunikaciju (CONTACT), i kontejner Talios čija će oprema biti unapređena algoritmima veštačke inteligencije.

Budući Rafal F5

Demonstratora buduće varijante F5 Tango Six je imao prilike da izbliza vidi na prošlogodišnjem pariskom vazduhoplovnom sajmu.

Ono što se prvo moglo uočiti na izloženom avionu jesu dodatni tankovi za gorivo postavljeni sa gornje strane trupa, takozvani CFT („Conformal Fuel Tanks“) kapaciteta od po 1.150 litara. Pored aviona bio je postavljen kontejner sa opremom za ometanje/elektronsko ratovanje koji za sada nosi oznaku ESJ kompanije Tales.

Među vazduhoplovnim ubojnim sredstvima su se mogle videti vođene raketizirane avio-bombe AASMXLR 250 (HAMMER 250 XLR) i AASMXLR 1000 (HAMMER 1000 XLR) povećanog dometa, čija je namena uništavanje neprijateljskog sistema PVO. Izložen je bio i model taktičke krstareće rakete kompanije ‘‘SmartCruiser‘‘, Talesov 12-cevni saćasti lanser Telson 12 JF, pored koga se nalazilo laserski vođeno raketno zrno „Aculeus-LG“ kalibra 68 mm.

U F5 je planirana ugradnja unapređenog radara RBE2 XG sa antenom na kojoj je primenjana Galijum-Nitrid tehnologija, potom sistem za protivelektronska dejstva i samozašitu Spektra F5, nova savremenija verzija optoelektronskog sistema FSO SK, novi inercijalni navigacijski sistem, novi sistem za razmenu podataka.

Radi se i na razvoju nove verzije motora. M88 T-REX bi trebalo da ima 20 procenata veći potisak koji će na forsažu iznositi oko 9 tona.

Od naoružanja se razvija nova generacija rakete vazduh-vazduh Meteor, zatim supersonična raketa RJ10 u protivradarskoj i protivbrodskoj verziji, familija krstarećih/protivbrodskih raketa koje se razvijaju u programu FMAN/FMC, familija ubojnih sredstava „SmartGlider“ u varijanti „Lite“ (mase 120 kg) i „Heavy“ (mase 1.300 kg).

Postojeću raketu ASMP-A zameniće nova sa nuklearnom bojevom glavom koja se razvija u projektu ASN4G.

Ne zaboravimo i da je planiran razvoj besposadne letelice “loyal wingman“ koncepta za koga je predviđeno da se koristi u sadejstvu sa Rafalom F5.

Na kraju treba podsetiti da svi savremeni borbeni avioni imaju otvorenu arhitektutu, magistrale podataka koje omogućuju razne dorade, kako elektronske opreme, tako i naoružanja.

Po želji kupca mogu se integrisati pojedini sistemi i vazduhoplovna ubojna sredstva.

Na primer, imamo slučaj Katara koji je zatražio da se na nabavljene avione F3R integriše američki nišansko-navigacijski kontejner Snajper, kao i izraelski prikazivač na kacigi pilota Elbit Targo II koga nose i piloti Rafala ratnog vazduhoplovstva Indije.

Budući Rafali F4 za UAE će najverovatnije imati integrisana emiratska vazduhoplovna ubojna sredstva, poput vođenih bombi Al Tariq-S i Al Tariq-LR. Moguće je takođe da će Indija integrisati svoje rakete vazduh-vazduh, kao i protivradarske rakete.