Ukrajina nabavlja Rafale i nove savremene sisteme PVO, dobija licence za proizvodnju raketa zemlja-vazduh, vazduh-zemlja i vođenih avio-bombi

Na konferenciji za medije održanoj juče nakon sastanka 25 lidera zemalja „Koalicije voljnih“ za vojnu pomoć Ukrajini, francuski predsednik Emanuel Makron objavio je da će Ukrajina dobiti značajan paket vojne pomoći koji će, kako je rečeno, sadržati i relativno brzu isporuku 16 višenamenskih borbenih aviona Rafal.

Ne samo da su u pitanju Rafali, već je planirano da Ukrajina u bliskoj budućnosti raspolaže i sa raketnim sistemom dugog dometa SAMP/T nove generacije (SAMP/T NG), dodatnim savremenim osmatračkim radarima.

Još bitnije, Ukrajini se planira ustupanje licence za proizvodnju krstarećih raketa SCALP EG/“Storm Shadow“, vođenih raketiziranih avio-bombi AASM, i vođenih raketa zemlja-vazduh Aster 30.

– Predsednik Zelenski i ja smo se složili oko daljeg plana između naše dve zemlje, kojim će se sprovoditi ono što je u principu dogovoreno prošlog novembra u vezi sa našom bilateralnom odbrambenom saradnjom. – izjavio je Makron.

Francuski predsednik je govoreći o tome da će Ukrajina dobiti 16 Rafala, naveo da je cilj da „budu operativni na ukrajinskom nebu do perioda 2028-2029‘‘.

Podsetimo, prethodno je u Francuskoj sredinom novembra prošle godine potpisan Memorandum o razumevanju velikih nabavki naoružanja i vojne opreme koje, planirano je, treba da se realizuju u narednih 10 godina. Na spisku se među neverovatnim količinama vojne tehnike našlo čak 100 borbenih aviona Rafal i 8 baterija sistema SAMP/T NG.

Rafal će tako postati četvrti tip zapadnih borbenih aviona koji će ući u sastav RV Ukrajine koje već koristi američki F-16AM i BM, kao i francuski Mirage-2000-5F i B, a početkom sledeće godine od Švedske dobija prve korišćene Gripene JAS-39C i D.

Pored 16 polovnih Gripena, ukrajinsko RV će u periodu 2029-2030. dobiti i 16 novih Gripena E za čiju nabavku je ugovor potpisan na samom kraju juna ove godine. Nabavka Gripena je objavljena mesec dana ranije, prilikom posete ukrajinskog predsednika Švedskoj, a prethodno je Pismo o namerama za moguću nabavku do čak 150 aviona, potpisano oktobra prošle godine.

Sasvim je moguće da će Gripeni i Rafali u budućnosti zameniti donirane borbene avione F-16 i Mirage-2000 koji su stari 30, 40 pa i više godina, i koji mogu biti samo privremeno rešenje što se tiče opremanja vazduhoplovnom tehnikom. Iako donacija obećanih ukupno 85 F-16 i do 30 Miraža 2000 još nije realizovana, ovi avioni su na samom kraju ili blizu isteka svog životnog veka.

Tango Six je već analizirao koliko je realno da Ukrajina u nekoj doglednoj budućnosti dobije do 250 višenamenskih borbenih aviona Rafal i Gripen. U analizi smo ukazali na trenutne nedovoljne kapacitete francuskog proizvođača Dasoa koji do 2031. godine treba da isporuči oko 220 Rafala u varijantama F3R i F4.

Sada imamo najavu da će se nastojati da Ukrajina svoje avione dobije u periodu 2028-2029., ali nemamo detalje da li se radi o novoproizvedenim ili korišćenim avionima.

Isporuku preostalih naručenih aviona trenutno očekuju Egipat, Indonezija i Francuska, dok isporuke još uvek nisu započete za Indiju (26 aviona), Srbiju (12 primeraka) i UAE (80 Rafala), a sve to treba da bude realizovano do početka sledeće decenije.

Kada su u pitanju sistemi za protivvazduhoplovnu odbranu, ukrajinska PVO već raspolaže sa dve baterije francusko-italijanskog sistema dugog dometa SAMP/T (poznat i kao Mamba) koji su dobijeni i sa raketama Aster 30 za koje je sada dobijena licenca. Navešćemo i da je Italija prošle godine najavila isporuku i treće baterije.

Takođe, kada je reč o vazduhoplovnim ubojnim sredstavima koje će Ukrajina takođe proizvoditi po licenci, krstarećim raketama SCALP EG/Storm Shadow (Francuska i Velika Britanija su donriale na desetine) naoružani su taktički bombarderi Su-24M, i izviđači Su-24MR, dok raketiziranim avio-bombama AASM (dobijeno ih je na stotine) dejstvuju jurišnici Su-25, kao i lovački avioni MiG-29 i Su-27.

Na kraju ćemo dodati i informaciju da je juče istovremeno objavljeno da su Danska, Francuska, Holandija, Italija, Nemačka, Norveška, Španija, Švedska, Ukrajina i UK pokrenule proces stvaranja koalicije za odbranu od balističkih raketa („Anti-Ballistic Missile Coalition“) za koju je navedeno da je isključivo odbrambena.

U zajedničkoj Deklaraciji istaknuto je da zaštita Evrope zahteva globalno rešenje integrisane arhitekture protivraketne odbrane kako bi se odvratile i pobedile buduće raketne pretnje. Novi sistemi treba da budu razvijeni kroz „kolektivne napore, tehnološku otvorenost i pouzdanu industrijsku saradnju, a to će dopuniti postojeće sisteme odbrane od balističkih raketa, uključujući suverena evropska rešenja koja su zemlje učesnice već stekle ili će steći“.

Posebno je naglašeno da se priznaje jedinstveno iskustvo Ukrajine stečeno u odbrani od ruske agresije.

Kako se još navodi, cilj ove Deklaracije je uspostavljanje zajedničkih operativnih zahteva, zajedničkih tehničkih radnih grupa, jasnih mehanizama upravljanja i plana prvih operativnih kapaciteta Koalicije, u skladu sa ustavnim aranžmanima i međunarodnim obavezama država osnivača.

Takođe je istaknuto da će se nastojati da se podrže zajedničke istraživačke i razvojne aktivnosti, uključujući istraživanje odgovarajućih mogućnosti za finansiranje i promociju poboljšane razmene podataka i informacija.