U utorak 27. februara pres-sekretar predsednika Rusije Dimitrij Peskov saopštio je da je Vladimir Putin potpisao novi državni program naoružavanja za period od 2018. do 2028. godine. Detalji ovog dokumenta bili su usaglašeni i utvrđeni pre nastupanja 2018. godine kada je ujedno plan i odobren a o osnovnim zadacima dokumenta je dan pre predsednikovog potpisa, za medije govorio zamenik premijera Dmitrij Rogozin koji je dao intervju listu ’’Komersant’’.
Detalji ovog dokumenta nisu saopšteni ali je od ranije poznato da je u narednom desetogodišnjem periodu planirano da se za potrebe programa prenaoružavanja oružanih snaga Rusije potroši oko 19 hiljada milijardi rubalja (oko 325 milijardi dolara). Veoma važno je reći da je novi program naoružavanja definisan na osnovu borbenih iskustava iz Sirije gde je ispitano preko 200 tipova naoružanja i vojne opreme.
Zbog toga će prioritet u opremanju imati Kopnena i Vazdušno-Desantna vojska a akcenat će biti na razvoju robotizovanih oružanih sistema, visokopreciznog oružija i snaga nuklearnog odvraćanja. Visokoprecizno naoružanje odnosi se i na razvoj ubojnih sredstava za borbene avione i helikoptere. Ipak neće biti zanemareno opremanje ni Vazdušno-kosmičkih snaga novim količinama savremenih letelica kao i modernizacijama postojećih vazduhoplova.
Obnova ruske vojne avijacije je nakon 90-tih godina 20. veka koji je bio period stagniranja i propadanja, intenzivnije započeta u prvoj polovini 2000-tih kada je završen razvoj mnogih novih vazduhoplova i kada su definisana osavremenjavanja postojećih tipova pre svega aviona a isto je rađeno i kod sistema za protivvazduhoplovna dejstva. Za nas je naravno najinteresantnije šta će se dešavati kada su u pitanju vojne letelice i sistemi PVO pa ćemo se u ovoj analizi potruditi da što bolje obradimo dostupne informacije o tome kako će se dalje razvijati vojna avijacija Rusije u narednih 10 godina kako na osnovu novog programa za period od 2018-2028, tako i što se tiče realizacije postojećeg programa koji će trajati do 2020.
Prvi deo će sadržati sve vazduhoplove sem bespilotnih letelica koje će, zajedno s novim vazduhoplovnim naoružanjem i novim sistemima za protivvazduhoplovnu i protivraketnu odbranu biti predstavljeni u drugom delu ove analize.
Novi tipovi vazduhoplova
Dva nova tipa borbenih aviona koji će u narednoj deceniji biti uvedena u upotrebu jesu višenamenski borbeni avioni MiG-35 i Su-57. Prvi u svojoj najsavremenijoj očekivanoj konfiguraciji pripada 4++ dok je Suhojev avion poslednja 5. generacija. Za oba vazduhoplova se očekuje da ugovori za njihovu narudžbinu budu potpisani ove godine i najavljuje se da bi isporuke mogle da krenu već 2019. Dugo očekivani MiG-35 biće isporučivan kao jednosed MiG-35S (oznaka biroa 9.41SR) i dvosed MiG-35UB (9.47SR). Smatra se da će prvi primerci stići u jedinice s manje savremenim paketom avionike koji obuhvata radar N010M Žuk-M (ili M2) dok bi kasnije trebalo da se isporučuju primerci s AESA radarom Žuk-A (ili AM) a MiG-35 će biti prvi ruski operativni avion koji će imati savremeni kontejner s optoelektronskom opremom T220.
U skorijoj budućnosti 35-ca bi mogla dobiti i motor RD-33MKM koji je u razvoju, čiji potisak iznosi 95 kN pri dodatnom sagorevanju i koji ima vektorisani potisak. Fabrička ispitivanja dva predserijska aviona (jednosed sa ev. brojem 702 i dvosed 712) koji su obrasci za Vazdušno-kosmičke Snage Rusije (VKS) su završena decembra prošle godine a u avione su testirali i vojni piloti. U proteklih nekoliko godina imali smo mnogo izjava zvaničnika kompanije RSK MiG i Ministarstva odbrane o tome koliko je primeraka planirano da se naruči.
Na avio-salonu MAKS-2017. nezvanično se spekulisalo da će VKS do 2025. godine dobiti svega 24 aviona od čega bi 6 bilo isporučeno akro-grupi “Striži“. Januara prošle godine tadašnji komandant VKS Viktor Bondarev izjavio je da će prvi ugovor biti za 30 aviona, da bi potencijalno u jedinice ukupno moglo stići čak 170 primeraka koji bi zamenili MiG-ove 29 što će zavisiti pre svega od mogućnosti i potreba. Razvoj MiG-a 35 se prilično odužio, čelnici VKS Rusije nisu želeli da prihvate avion u konfiguraciji u kojoj se nalaze avioni MiG-29KR i KUBR koje koristi Mornarička avijacija Rusije a iz koje su i nastali izvozni model MiG-29M i M2 kao i MiG-35.
Mnogi stručnjaci smatraju da je MiG-35 za VKS nepotreban avion, da će biti uveden u upotrebu samo zbog podsticaja izvoza i to u malom broju. Činjenica jeste da je masa ovog aviona toliko porasla da to više nije laki već srednji borbeni avion koji se po troškovima korišćenja približio višenamenskim avionima Su-30 i 35 koji su po mnogim karakteristikama bolje rešenje za VKS kao i druge države s velikom teritorijom i akvatorijom.
Rusija će, nakon SAD i NR Kine biti treća država koja će u svoje naoružanje uvesti domaći borbeni avion 5. generacije (iako pojedini analitičari smatraju da kineski J-20 ne pripada u potpunosti 5. generaciji). Sledeće godine će, najverovatnije u bazu Lipeck, u 4. Centar za borbenu obuku i preobuku letnog sastava VVS, stići prvi primerci aviona Su-57. Zamenik ministra odbrane Jurij Borisov izjavio je 8. februara ove godine, prilikom posete fabrici aviona KnAAZ, da će u 2018. godini biti naručena prva eskadrila od 12 aviona, da su državna ispitivanja prve faze završena i da se ovaj tip sada nalazi u opitno-borbenoj eksploataciji.
Borisov je dodao i da bi u 2019. mogla biti isporučena prva dva aviona a da bi ispitivanje novog motora mogla potrajati dve do tri godine. Od prvog leta prvog prototipa 29. januara 2010. u programu razvoja i ispitivanja učestvovalo je 12 prototipova od toga 10 letnih i dva za statička testiranja na zemlji. Kako je 1. marta izjavio ministar odbrane Sergej Šojgu, dva Su-57 su uspešno prošla dvodnevni program ispitivanja u Siriji koji je uključivao i borbenu primenu. Prva eskadrila poslužiće za dalja ispitivanja u VKS gde će piloti centara za obuku učestvovati u razradi borbene upotrebe vazduhoplova i izradi dokumentacije odnosno tehničkih uputstava. Kao obrazac za njihovu proizvodnju uzeta su poslednja tri prototipa T-50-9, T-50-10 i T-50-11.
Su-57 čeka i nov motor a prva eskadrila biće isporučena u periodu 2019-2022. i to s motorima Izdelije 117 (AL-41F1) koje se koriste i na prototipovima. Novi motor, koga nazivaju i motor druge etape, nosi oznaku Izdelije 30, ima maksimalan potisak oko 18 tona s dopunskim sagorevanjem (sadašnji AL-41F1 ima 15 tona) a prvi let Su-57 s ovim motorom izvršen je 5. decembra prošle godine. Tada je sa aerodroma Žukovski poleteo drugi prototip T-50-2 na kome se nalazio jedan motor Izdelije 30. Smatra se da će razvoj ovog motora, pored poboljšanja pojedinih karakteristika aviona uticati i na odluku Indije da ipak učestvuje u programu FGFA koji bi trebao da predstavlja derivat Su-57 a čiji je razvoj usporen i prekidan raznim nesuglasicama Indijaca i Rusa kao i izmenama projekta. Nakon isporuke prvih 12 aviona s motorima Izdelije 117 uslediće narudžbina i za drugu seskadrilu od 12-15 aviona s motorima Izdelije 30 a smatra se da će puna serijska proizvodnja biti dostignuta oko 2027. godine.
Kod Su-57 je zanimljivo što do sada još uvek nismo videli unutrašnje spremnike naoružanja. Pri tom su zvaničnici govorili o tome da su vršena ispitivanja upotrebe ubojnih sredstava a do sada su viđene samo fotografije aviona na kojima se vidi naoružanje podvešeno na spoljašnje potkrilne i podtrupne nosače. Za Su-57 se razvijaju ili su već razvijena nova ubojna sredstva od kojih su mnoga prilagođena za nošenje u unutrašnjim spremnicima. Tu su na primer rakete vazduh-vazduh R-77M (Izdelije 180) i Izdelije 810, krstareće rakete H-59MK2, protivradarske rakete H-58UŠK i UŠKE(IIR), rakete vazduh-zemlja H-36P, vođene bombe KAB-500LG.
Ove godine u centre za obuku VKS stići i prvi primerci još jednog tipa aviona. Reč je o domaćem školskom avionu Jak-152 koji će služiti za odabir kandidata za buduće pilote i osnovno školovanje. U martu 2014. godine bio je raspisan konkurs pod nazivom ’’Ptička-VVS’’ za dobijanje posla opitovanja i konstruisanja novog školskog aviona s oznakom Jak-152. Juna meseca iste godine objavljeno je da je taj posao dobio Opitno-konstruktorski biro Jakovljev koji se nalazi u sastavu korporacije ’’Irkut’’ a Jak-152 je svoj prvi let imao 29. septembra 2016. Iz fabrike IAZ u Irkutsku jedinicama u 2018. jedinicama će biti predato 10 Jak-152 a najavljeno je da potrebe VKS za ovim avionom iznose 150 primeraka. Krajem prošle godine VKS su dobile i tri austrijska školska aviona DA42T koji se po licenci proizvode u fabrici UZGA u Rusiji, i koji se koriste za obuku pilota transportne avijacije i drugih višemotornih aviona. Ove godine biće isporučeno još 17 a u 2019. još 15 aviona.
I Armijska avijacija takođe ove godine dobija novi tip letelice, odnosno helikoptera, to će biti jedan opitni primerak srednjeg višenamenskog Mi-38T dok će drugi biti isporučen 2019 a ugovor za njihovu nabavku Ministarstvo odrbane potpisalo je još u julu mesecu 2018. Ako prilikom njihovih ispitivanja sve prođe kako je planirano u 2020. bi mogla uslediti narudžbina od prvih 12 serijskih Mi-38 a dalje definicije planova nabavki zavisiće od potreba VKS. Inaće proizvođač Mi-38 kompanija KVZ svrstava ovaj tip helikoptera između srednjeg transportera Mi-8 i teškog Mi-26.
U planovima nabavki za naredni desetogodišnji period nalazi se i novi leteći radarski sistem A-100 čiji je prototip poleteo 18. novembra 2017. godine. Ugovor o razvoju ruskog letećeg radarskog sistema za osmatranje vazdušnog prostora nove generacije potpisan je juna 2006. godine. Nosilac posla je bio koncern za proizvodnju radio opreme OAO ’’Vega’’ i to u okviru razvojnog programa nazvanog ’’Premijer 476’’. 2013. godine doneto je rešenje da novi avion, sa oznakom A-100, bude napravljen na bazi teškog transportnog aviona Il-76MD-90A.
U razvoju učestvuje i leteća laboratorija A-100LL koja je poletela 26. oktobra 2016. i koja je nastala modifikacijom radarskog sistema A-50 naučno-tehničkog kompleksa TANKT ’’Berijev’’. Prvi let A-100LL na kome je bio uključen radio-tehnički kompleks obavljen je 24. aprila 2017. Novina kod A-100 je osim savremenije elektronike i AESA radara i to da će imati više namena. Ne samo da će efikasnije otkrivati i pratiti ciljeve u vazduhu već će imati mogućnosti i da kontroliše situaciju na površini a postoje informacije da će moći da upravlja bespilotnim letelicama, služi za prikupljanje obaveštajnih podataka i za radio-tehničko osmatranje i izviđanje. U floti VKS zameniće leteće radarske sisteme A-50 i A-50U a ranije je saopšteno da bi, ako sve prođe po planovima testiranja njegova serijska proizvodnja započela 2020. godine.
Dodatni ugovori za nabavku taktičkih borbenih aviona
Očekuju se i novi ugovori za dalje nabavke taktičkih borbenih aviona Su-30SM, Su-34 i Su-35S kao i školsko-borbenih Jak-130. Do sada je za VKS i Mornarički avijaciju (MA VMF) naručeno 116 Su-30SM (88 VKS i 28 MA VMF) od čega je isporučeno 100 a ove godine plan je da stigne još 14 pa u 2019. ostaje da se prime samo dva preostala naručena aviona. Pre nekoliko dana pojavila se infromacija da je ovaj tip zvanično uveden u naoružanje 12. januara tekuće godine.
U odnosu na broj jedinica koje koriste ovaj tip kao i nekih koji su potencijalni korisnici mogla bi se izneti procena o potrebama za još oko 50 Su-30SM od kojih 22 za MA VMF. U fabrici IAZ se u poslednje vreme mogu videti ranije isporučeni avioni koji se tamo nalaze na doradama koje pre svega podrazumevaju integraciju šireg asortimana naoružanja. Najavljuje se i kraj proizvodnje Su-30SM, kako za VKS/VMF tako i za strane naručioce a to bi se moglo dogoditi 2022. godine. Su-30SM je u VKS uglavnom menjao lovce MiG-29 ali je uvršten i u jedinice koje su naoružane avionima Su-35S. U VMF za sada Su-30SM menja taktičke bombardere Su-24M.
Radi se i na modernizaciji taktičkog bombardera Su-34, nova verzija koja će najverovatnije biti označena kao Su-34M imaće unapređenu gotovo čitavu avioniku, dobiće modernizovanu elektronsku opremu, motore, naoružanje i kontejnere s specijalnom opremom za različite načine izviđanja. Što se tiče njihovih isprouka od ukupno naručenih 129 za sada je stiglo 109 aviona, tokom ove godine planirana je isporuka 18 (dva su već predata) i za 2019. ostaju 4. Ako bi se u svim jedinicama koje su aktivne zamenili taktički bombaredri Su-24M i izviđači Su-24MR onda su dalje potrebe VKS za još 72 do 84 Su-34.
Sadašnji ugovor za nabavku višenamenskog borbenog aviona Su-35S predviđa isporuke do kraja 2020. godine. Do sada je u lovačke pukove stiglo 68 primeraka a ostaje da u naredne tri godine bude dobijeno još 30 i to po 10 godišnje. Su-35S u ulozi lovca za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru menja starije Su-27 a dodatne količine koje bi eventuano bile kupljene nakon 2020. mogle bi, na osnovu broja eskadrila popunjene avionima Su-27, iznositi još oko 50 Su-35S.
Po do sada objavljenim ugovorima bliži se i kraj isporuka školsko-borbenih aviona Jak-130. Ukupno ih je do sada naručeno 109, dobijeno je 95, ove godine planirano je 10 i za sledeću godinu ostaju samo 4 aviona. Iako je objavljeno da je i Mornarička avijacija naručila 10 aviona do sada Jakove 130 s njenim oznakama nismo videli. Moguća su dalja unapređenja aviona pre svega u smislu borbenih sposobnosti odnosno integrisanja novog sistema za upravljanje vatrom i proširenja palete ubojnih sredstava.
Broj nabavljenih Jak-130 bi, po izjavama vojnih zvaničnika mogao dostići čak 200 primeraka. Jak-130 je u školskim bazama zamenio čehoslovačke L-39 ’’Albatros’’ ali je novi ruski avion znatno skuplji za korišćenje jer je veći i ima dva motora. Zbog toga je razmatrana modernizacija L-39 ili njegova zamena novim domaćim projektom aviona SR-10 koji je trenutno u fazi ispitivanja ali za koga se još uvek ne zna da li će ući u sastav vojnih vazduhoplovnih snaga. Takav avion bi bio poželjan iz dva razloga, prvi je što bi to bila prava zamena za L-39 a drugi je da bi se u obuci ublažio nagli prelazak s Jak-152 na Jak-130.
Nastavlja se i s opremanjem Transportne avijacije, ove godine stiže 5 novih teških transportera Il-76MD-90A ali je usled drugih prioriteta isporuka ovih aviona za sada nešto usporena pa je 2015. i 2016. isporučen samo po jedan avion. Il-76 je najvažniji i najbrojniji transportni avion ruske vojske, trenutno h ima aktivnih oko 119 a naručeno je 39 Il-76MD-90A ali se rok isporuke do kraja 2020. sigurno neće ispoštovati. U planu je i modernizacija 41 starijeg Il-76MD na standard Il-76MDM a prvi avion je već na ispitivanjima.
Svoj prvi let 25. januara ove godine imala je i nova leteća cisterna Il-78M-90A čije bi se ispitivanje završilo krajem 2018. a postoji plan da se nabavi 31 ovakav avion koji bi zamenili flotu starijih Il-78 i Il-78M. Narednih godina VKS bi moglo dobiti dodatne lake transportere L410 i to iz domaćih pogona, fabrike UZGA. Ministarstvo odbrane saopštilo je krajem prošlog decembra da je zainteresovano za 18 primeraka koji bi se koristili u složenim meteo uslovima pre svega tokom zime. Takođe moguć je i razvoj novih verzija s plovcima i skijama koje bi koristile specijalne jedinice.
Prema planovima s početka decenije Armijska avijacija (AA) bi do 2020. godine trebala da dobije oko 1000 novih helikoptera svih tipova i namena. Od toga će oko 400 činiti srednji transportni višenamenski helikopter Mi-8 novijih verzija kao što su na primer Mi-8AMTŠ, AMTŠ-V, AMTŠ-VA, Mi-8MTV-5, MTV-5-1, varijanti za elektronsko ratovanje Mi-8MTPR-1. Moguće su i dalje isporuke desantno-jurišnih helikoptera Mi-24VM čija proizvodnja i dalje traje a kojih je do sada primećeno oko 60. Novembra prošle godine predato je prvih 6 od 24 borbena helikoptera Mi-28UB naručenih aprila 2016. a koji predstavljaju nešto izmenjen Mi-28N s udvojenim komandama.
Krajem decembra 2017. Ministarstvo odbrane potpisalo je ugovor o isporuci prve količine znatno unapređenih i osavremenjenih Mi-28NM čiji je prototip poleteo 12. oktobra 2016. a prva dva serijska će stići već krajem ove godine. Od 2008. do 2016. godine jedinicama AA primila je u upotrebu 97 (po drugim podacima preko 100) Mi-28N.
Drugi glavni borbeni helikopter, pored Mi-28, postao je Ka-52. U dva ugovora od kojih je prvi potpisan 13. marta 2007. a drugi 1. marta 2011. naručeno je ukupno 169 Ka-52 od kojih je do početka ove godine isporučeno 117. Preostali helikopteri moraju biti isporučeni do kraja 2020. godine. I Mornarica će dobiti svoju verziju, Ka-52K ’’Katran’’. 2012. ugovorena su 4 opitna helikoptera koja su isporučena a zatim je 8. aprila 2014. potpisan i ugovor za 32 serijska primerka. Prilikom posete fabrici ’’Progres’’ iz Arsenijeva, gde se inače Ka-52 i proizvodi, zamenik Ministra odbrane izjavio je 6. februara ove godine da to ministarstvo planira nabavku još 114 helikoptera Ka-52.
2010. godine ponovo je za oružane snage pokrenuta proizvodnja i najvećeg helikoptera na svetu, teškog transportnog Mi-26. Tada je potpisan ugovor za 18 novih primeraka od kojih je u periodu 2011-2014. isporučeno 17 dok je poslednji predat 2016. godine. Iste godine potpisan je ugovor za još dva Mi-26 ali je tokom 2017. primećeno da su AA isporučena tri helikoptera. Narednih godina su zbog zamene oko 20 starijih Mi-26 moguće dalje isporuke i to savremenijih verzija koje će najverovatnije biti bazirane na varijanti Mi-26T2.
Modernizacije
U Rusiji se i dalje odvija modernizacija starijih tipova borbenih aviona, kako onih taktičkih tako i strategijskih. I pored uvođenja u upotrebu savremenijih Su-30 i Su-35, tokom 2020-tih planirano je da u upotrebi ostane oko 90 Su-27, modernizacija na standard Su-27SM je završena, nabavljeno je i 12 novih Su-27SM3 a u toku je modernizacija Su-27P na standard SM3. Zna se da je potpisan ugovor za 36 aviona ali je do sada viđeno i smatra se da je urađeno samo 6 dok je samo za ovu godinu najavljeno da će se odraditi još 6 primeraka.
Tokom ove godine, nakon nekoliko godina kašnjenja, napokon bi trebali da vidimo i operativne jurišnike Su-25SM3 čija je isporuka već nekoliko puta najavljivana, poslednji put za kraj prošle godine. Početkom decembra 2015. potpisan je ugovor za modernizaciju prvih 5 serijskih aviona dok su prethodno dorađena dva prototipa. Su-25SM3 dobija paket sasvim nove elektronske opreme, od kojih treba istaći nišanski senzor SOLT-25, paket nišanske i navigacijske opreme PRnK-25SM-1 Bars koji omogućuje istovremeno gađanje 4 cilja na zemlji vođenim naoružanjem, sistem za samozaštitu aviona L-370-K-25 Vitebsk, sistem za komunikaciju KSS-25, bacači mamaca UV-26M, sistem za prikupljanje, praćenje i snimanje letnih parametara Karat-B-25. Tokom narednih nekoliko godina trebalo bi da u jedinice uđe 50 Su-25SM3 a modernizacija se obavlja u 121. remontnom zavodu u Kubinki gde je urađena i dorada 84 Su-25 na standard Su-25SM.
Nerazdvojivi i jedan od najvažnijih segmenata ruske protivvazduhoplovne odbrane svakako jeste lovac-presretač MiG-31 koji je ujedno i najbrži borbeni avion današnjice. Još 2007. je s 514. remontnim zavodom iz Rževa potpisan prvi ugovor za njegovu modernizaciju i to u verziju označenu kao MiG-31BM. Do sada je objavljeno i da su s kompanijom NAZ “Sokol“ potpisana još dva ugovora, prvi 1. avgusta 2011. za 60 aviona i drugi novembra 2014. za još 53 aviona a na modernizaciju idu avioni verzija MiG-31B i BS. Danas VKS i VMF korste skoro 120 mdoernizovanih aviona ali se ne može sa sigurnošću reći koliko će ih biti na kraju, spominje se cifra od 135, mada je vrlo moguće da će taj broj biti veći. Na MiG-u 31BM je uz generalni remont i produženje veka upotrebe, modernizovan radar, sistem za upravljanje vatrom, navigacija, komunikacija a integrisane su i rakete vazduh-vazduh R-73 malog, R-77 srednjeg i R-37M velikog dometa koje međutim, osim R-73 još nisu primećene na BM-ovima.
Iako su sredinom prošlog novembra mediji preneli da je na aerodromu Kazanjskog avijacijskog zavoda koji nosi ime S. P. Gorbunova prikazan prvi opitni obrazac strategijskog bombardera Tu-160M2, ispostavilo se da je to bio običan Tu-160 s fabričkim brojem 08-04 koji pripada 8. proizvodnoj seriji i koji je nakon mnogo godina stajanja u fabrici napokon završen. Posle jednog Tu-160 koji je isporučen još 2008. godine u fabrici je bilo ostalo 12 Tu-160, dva iz 8. serije i po 5 iz 9. i 10. serije. 2011. godine primerci 08-04 i 08-05 bili su 65 posto završeni, dva aviona iz 9. serije (09-01 i 09-02) 45 posto završeni, 3 aviona 9. serije (09-03, 09-04, 09-05) 25 procenata završeni i svih 5 aviona 10. serije (10-01 do 10-05) samo po 12 posto dovršeni. Od 16 do sada aktivnih aviona do danas je kroz kapitalni remont ili delimičnu modernizaciju prošlo 11 aviona. Modernizovani avioni dobili su nezvaničnu oznaku Tu-160M a spominje se i standard M1.
Ispostavilo se da razvoj Tu-160M2 još uvek traje jer je najavljeno da će njegova elektronska oprema biti spremna tek negde oko 2020. godine. 25. januara ove godine potpisan je ugovor za prvih 10 Tu-160M2 s rokom isporuke do 2027. godine. Mnogi smatraju da će to ustvari biti dorađeni nedovršeni avioni koji su ostali u fabrici u Kazanju a da će serijska proizvodnja Tu-160M2 započeti 2023. godine. Ranije je zamenik ministra odrbane Jurij Borisov izjavio da do 2035. VKS imaju potrebe za 50 takvih aviona. Osim sasvim nove elektronske opreme M2 će dobiti i nove jače motore NK-32-02 čija je serijska proizvodnja već počela.
VKS će još dugo godina koristiti i bombardere Tu-22M i Tu-95 a njihova modernizacija je takođe u toku. Osim savremenije elektronike akcenat je dat i na novom naoružanju. Novi Tu-22M3M kojih bi trebalo da bude oko 34 dobijaju novu raketu H-32 dok raketonosci Tu-95MSM (planirano oko 30 aviona) dobijaju krstareće rakete H-101 i H-102 koje menjaju starije H-55.
Mornarička avijacija modernizuje dve dokazane i pouzdane platforme, mornarički patrolni avion Il-38 i protivpodmornički helikopter Ka-27. Jula 2014. MA VMF predat je na upotrebu prvi serijski modernizovani protivpodmornički mornarički patrolni avion Il-38N. Avion Il-38 nastao je na bazi putničkog aviona Il-18V, prvi let je imao još davne 1961, uveden je u naoružanje 1969. a od 1967. do 1972. je napravljeno 65 aviona.
Varijanta Il-38N vodi poreklo od projekta modernizacije Il-38SD koju je 2001. naručila indijska Ratna Mornarica. Il-38SD dobio je novi osmatračko-navigacioni kompleks ‘’Morski zmaj’’ razvijen u naučno-istraživačkom sentru ‘’Leninec’’. Prvi let Il-38SD izvršen je jula 2005. Usled mnogih problema razvoj je trajao sve do 2010. kada je Indiji predat poslednji od 4 modernizovana aviona. Paraleno sa indijskim Il-38SD rađeno je i na razvoju ruske varijante Il-38N sa osmatračko-navigacijski sistemom ‘’Novela P-38’’. Razvoj je započeo 2002. a prototip je predat Mornarici na ispitivanje 2012. Do 2020. planirana je modernizacija 28 aviona a posao će se obaviti u 20. avioremontnom zavodu u Puškinu kod Sankt-Peterburga.
Početkom 2013. godine Mornarica je naručila prvih 8 modernizovanih protivpodmorničkih Ka-27PL s oznakom Ka-27M čiji je razvoj započeo još 1998. Ka-27M dobio je novi savremni radarski komandno-taktički kompleks koji se sastoji od novog akustičnog i magnetometrijskog sistema, izviđačkog, informacionog i računarskog sistema i AESA radara Koplje-A. Ispitivanja Ka-27M završena su 2015., prvi helikopter je predat na upotrebu 19. decembra 2016., za sada postoje dva ugovora za modernizaciju 22 Ka-27 a planirano je da na ovaj standard do 2020. bude dovedeno 46 helikoptera koji će ostati u službi još 10-15 godina. Modernizacije se vrši u fabrici KumAPP Kumertau.
Novi projekti
Do 2030. godine mnoge vojne letelice će morati biti zamenjene ili je potrebno da se do tada započne s ispitivanjima njihovih naslednika. Biće to veliki tehnološki izazov za Rusiju jer se i do sada pokazalo da je tokom stagnacije i propadanja vazduhoplovne industrije bilo teško aktivirati je a mnoge njene sposobnosti su izgubljene. Tako je na primer pre izvesnog vremena pokrenuta inicijativa da se ponovo pokrene proizvodnja značajno unapređene varijante lovca-presretača MiG-31 ali se ispostavilo da je to u tom trenutku bilo skoro nemoguće. Iz RSK MiG ali i iz vojnog vrha optimistično najavljuju da će jedinstveni MiG-31 biti zamenjen novim adekvatnim avionom koji nosi oznaku MiG-41 (projekat PAK-DP Perspektivni avio-kompleks presretača velikog doleta).
MiG-41 se najavljuje kao presretač brzine 4 maha, borbenog radijusa 600-1500 km, ’’stelt’’ karakteristika, mogućnosšću nošenja raketa vazduh-vazduh velikog dometa R-37M kao i drugog naoružanja koje je u razvoju. Planira se da bude sposoban za borbu s hiperzvučnim raketama (brzina preko 5 maha), mogućnost da bude i bespilotna letelica i da uništava satelite u kosmosu. Bivši komandant VKS Viktor Bondarev izjavio je da se projekat nalazi u intenzivnoj fazi razvoja, iz RSK MiG su poručili da će 2018. godina biti zvanično godina početka razvoja MiG-a 41 a da će njegove karakteristike ipak zavisiti od potreba vojske kao i od finansijkih ulaganja.
Kao zamena za sva tri tipa bombardera u VKS, dakle srednjeg Tu-22M kao i startegijskih raketonosaca Tu-95 i Tu-160, planiran je jedan tip bombardera koji će biti konstruisan u kompaniji PAO ’’Tupoljev’’. Projekat nosi radni naziv PAK-DA (Perspektivni avio-kompleks avijacije dalekog dometa), razrada koncepcije započeta je 2009. dok je definisanje dizajna završeno marta 2013. godine. Ono što za sada znamo je da će avion imati konstrukciju tzv. ’’letećeg krila’’ (kao kod američkog B-2) da će samim tim biti podzvučan i da će imati ’’stelt’’ karakteristike. Konstruktorska oznaka PAK-DA je Izdelije-80 a avion će dobiti nove motore s oznakom NK-65 koji će biti bazirani na motorima NK-32 komapnije ’’Kuznjecov’’. Osim klasičnog naoružanja karakterističnog za strategijske bombardere, PAK-DA će moći da nosi i hiperzvučne rakete. Za sada je planirano da se prvi let izvrši 2025. ili 2026. godine a uvođenje u naoružanje 2029.
Jurišnici Su-25 će u vidu modernizovanih Su-25SM i SM3 sasvim sigurno ostati u naoružanju do 2030. godine, odavno se razmišlja o njegovom nasledniku ali tu za sada postoje određena lutanja o tome kakav avio bi trebao da zameni čuvenog ’’Grača’’. Poslednje što smo čuli o tome je da bi to bila jednoseda jurišna varijanta taktičkog bombardera Su-34. To je novembra prošle godine izjavio predsednik Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Viktor Bondarev. Sličnu izjavu je, dok je bio komandant VKS, Bondardev dao i 2016. godine.
U državnom programu naoružavanja do 2020. godine bila su odvojena sredstva za izradu idejnog projekta novog jurišnika radnog naziva ’’Šeršenj-EP’’ koji bi bio baziran na Su-25. Takođe kao naslednik Su-25 razmatrana je i jurišna verzija školsko-borbenog aviona Jak-130 kome bi se poboljšale borbene mogućnosti, dobio bi jače motore i adekvatnu elektronsku opremu. Viktor Bondarev najavio je da će ove godine početi razmatranje kakav će to biti projekat, da li će se novi jurišnik praviti na bazi Su-34 i da li će VKS u budućnosti uopšte imati potrebu za takvim avionom. Mnogi vojni eksperti smatraju da su Su-34 i Jak-130 ipak neadekvatne platforme za razvoj novog jurišnika koji bi ipak trebalo da za osnovu ima Su-25.
Što se tiče transportnih aviona, Rusija je za sada delimično rešila situaciju kod teških transportera ali su joj potrebni i novi srednji i laki transporteri za zamenu aviona An-12, An-26 i An-72 kao i super teški trasnporter za zamenu An-22 i An-124. Ako ne bude ponovnih odlaganja, koje su u prošlosti bile česte, krajem ove godine trebalo bi da poleti prototip transportera Il-112V nosivosti do 6 tona tereta koji će u budućnosti smeniti dobro poznati i široko rasprostranjeni An-26.
Projekat Il-112 komapnije VASO iz Voronježa pobedio je na konkursu za novi laki vojno-transpornti avion 2004. godine. Planovi da prototip poleti već 2006. i da prvi avioni stignu u jedinice nisu realizovani a 2011. godine VKS su odustale od aviona u korist nabavke An-140. Ipak projekat Il-112 je obnovljen 2013. godine a iste godine firma “Klimov“ je počela razvoj novog motora za ovaj avion s oznakom TV7-117ST. Optimistični plan kompanije VASO je da bi prve serijske avione mogla isporučiti već 2019. a tempo isporuke bio bi 12 aviona godišnje. Iz VKS su u proteklih par godina izjavljivali da bi njihove potrebe zadovoljilo 60 Il-112V.
Duga i uspešna karijera srednjem transportnom avionu An-12 takođe se bliži kraju. Protokol o početku razvoja novog taktičkog srednjeg vojno-transportnog aviona potpisan je 6. juna 2001. između ruskih kompanija AK ’’Iljušin’’, NPK Irkut i indijske firme HAL. Projekat je u Rusiji označavan kao MTS, SVTS a u indiji MTA (medium transport aircraft), nešto kasnije Rusi su ga označili kao Il-214 da bi prošle godine ta oznaka promenjena u Il-276. Bilo je planirano da se troškovi razvoja podele s Indijom u odnosu 50:50 i da se proizvodnja organizuje u obe države. Makete koje smo do sada viđali na raznim vazduhoplovnim sajmovima prikazuje klasičnu konstrukciju transportnog aviona, to je visokokrilac s dva mlazna motora nosivosti 20 tona tereta. Indija je na kraju 2015. godine izašla iz programa. Prvi let se očekuje u periodu 2022-2025.
Na prošlogodišnjem avio-salonu MAKS-2017. mogao se videti koncept perspektivnog teškog trasnportnog aviona (TTS) pod nazivom ’’Slon’’ koji bi u budućnosti mogao zameniti An-124. Prezentacija je organizovana na štandu Centralnog aerohidrodinamičkog instituta (CAGI) koji nosi ime N. E. Žukovskog. Na osnovu viđenog koncept je vrlo sličan čuvenom ’’Ruslanu’’, predviđena je nosivost od 180 tona a pogon bi činila 4 motora PD-35.
Rusija će u narednoj deceniji morati naći zamenu za An-124 jer se dobar deo aviona, uključujući i motore, proizvodio u Ukrajini. Rusija je ipak prošle godine uspela da osvoji generalni remont aviona ali bi to u budućnosti moglo postati veoma skupo i neisplativo zbog potrebe da se ukrajinske komponente zamene domaćim ili inostranim.
Mornarička avijacija Rusije već 14 godina ne koristi mornaričke helikoptere Mi-14 koji predstavlja derivat dobro poznatog srednjeg transportera Mi-8. Još 1996. godine iz upotrebe su povučeni protivpodmornički Mi-14PL da bi 2004. iz naoružanja nestali i spasilački Mi-14PS. Već tri godine iz kompanije ’’Helikopteri Rusije’’ najavljuju da bi veoma lako mogli pokrenuti proizvodnju nove modernizovane varijante ovog helikoptera za koje je, kako kažu u kompaniji, ruska Mornarica izrazila interes. U proizvodnji novih helikoptera koja bi se odvijala u fabrici u Kazanju, sasvim sigurno bi bile primenjene tehnologije kao i avionika savremenijih varijanti helikoptera Mi-8 koji se proizvode u toj fabrici kao što je na primer Mi-8MTV-5.
U ruskim opitno-konstrukcionim biroima koji se bave helikopterima, već duže vreme se razrađuju koncepti novih tipova znatno naprednijih letelica koje će imati značajno bolje performanse od helikoptera koji se trenutno nalaze u upotrebi u svetu. Jedan od takvih projekata je i borbeni helikopter velike brzine. Za vreme posete fabrici helikoptera ’’Progres’’ 6. februara ove godine zamenik ministra odrbane Jurij Borisov saopštio da se u novom programu naoružanja oružanih snaga nalaze i sredstva za razvoj borbenog helikoptera čija će krstareća brzina biti 350 do 400 km/h.
Na tome trenutno rade stručnjaci firmi ’’Milj’’ i ’’Kamov’’ a definisanje njihovih predloga trebalo bi da bude završeno novembra ove godine. Ipak konstruisanje helikoptera neće ići tako brzo, holding ’’Helikopteri Rusije’’ smatraju da će ispitivanja nove opitne letelice započeti tek posle 2025. dok je direktor državne korporacije ’’Rosteks’’ Sergej Čemezov izjavio da bi već sledeće godine mogla započeti testiranja ekperimentalnog helikoptera na kome bi se primenila nova tehnološka rešenja. Kompanija ’’Milj’’ je već preduzela određene konkretne korake ka tom cilju. U toku je ispitivanje helikoptera jednoseda koji predstavlja izmenjenu varijantu desantno-jurišnog helikoptera Mi-24.
Falcon
Sudeći po slikama pored svih ovih silnih modernizacija i dalje dominiraju saćasti lanseri NRZ od kojih Rusi ne odustaju. Šta li se dešava sa ruskim pandanima za LANTIRN, Sniper ATP, Litening, JDAM, JSOW, Hellfire? Iskreno se nadam da će popuniti i tu rupu u V-Z arsenalu i da će konačno odustati od pokušaja reanimacije beskorisnog MiG-29/35…
Bratbaćuška
Pisano s ljubavlju, aferim.
A na osnovu „borbenih“ iskustava iz Sirije – precizno, humano, efikasno – svako bi ih za oslobodioce poželeo.
Hura!
Лајави
Одличан текст. Суштина је да су Руси пуни планова, сад остало им је само да реализују шта су планирали (?!).
Лепо је што аутор наглашава да је МИГ-35 „непотребан авион“ и да се уводи само ради маркетинга.
Ипак више од свега у тексту ми је пажњу привукла слика Су-57 (назив слике: Prototip T-50-2 s jednim motorom Izdelije 30) где се види у крупном плану задњи део авиона. И има шта да се види опет неке заптивке и нитне по технологији из 70-их година, такве запитвке и нитне на спојевима нпр. Ф-16 нема од половине 80-их. И сад неко очекује да ће то бити авион 5 генерације? Некако не могу очекивати да се са технологијом завршне обраде од пре 50 година се ствара авион за 21. век. То једноставно не иде. Даље и сам аутор изражава сумњу у то како ће СУ-57 да интегрише наоружање у трап? Мислим да до тога неће ни доћи јер Руси нису на том нивоу. Што се тиче мотора Издељие 30, тај мотор ако буде могао да пребаци 100 сати рада, биће добро. Једном речју СУ-57 је мазање очију и превара. Американци имају три авиона 5 генерације, Ф-22, Ф-35 и чувени Ф-15 у верзији SilentEagle који кошта 100 милиона долара, Руси немају ништа осим протипова, нацрта и пропаганде.
Ogorčeni
Silent Eagle je takođe prototip. Mislim da ste malo pristrasni u komentarisanju. Verujem da su američki avioni 5. generacije bolji i zreliji… Ali lakonski tvrditi da je Su 57 prevara?!
Airboss
Sta je ovo, Petrovic Dusan, cirilica edition?
Bane
Ohoho, Petrovic Dusan misli da je mnogo pametan pa menja ime.
Branko
Svi americki borbeni avioni sa naoruzanjem i najmodernijom opremom kostaju preko 120 miliona…
Баша Мркаљ
Ово је f-22 И пун је нитни
https://rs.sputniknews.com/images/110774/50/1107745089.jpg
https://i1.wp.com/www.aeroresource.co.uk/wp-content/uploads/2016/05/E64C4232.jpg?w=746&h=497&crop
Лајави
РЕ: Огорчени,
Можда сам мало пристрасан и тачно је да је SilentEagle прототип. Но, Боинг је израдио један прототип јер је исти заснован на провереном (и по мени неприкосновеном) авиону, тако да Амери немају потребу за већим бројем прототипова, јер је Боинг на том нивоу да може да покрене серијску производњу у кратком року који се мери месецима, ако се укаже потреба за тим (за Американце је то једноставно рутинска технологија). И управо због тога, суштински не бих баш SilentEagle сврстао у прототипове, иако он формално то јесте.
Што се тиче других коментатора и упоређивања нитни Ф-22 и Су-57 погледајте мало боље спојеве Ф-22 па коментаришете. Авион који претендује да буде 5 генерација са технологијом спојева и нитни из 70-их, то тешко да ће бити, као што је случај са Су-57. О мотору Издељије 30 и унутрашњим спремницима за оружје већ сам рекао шта ће бити (максимално100 сати рада и ремонт или код браће Рома на отпад) па не бих да коментаришем.
п.с. Читам данас текст нека српска мала, али иновативна фирма направила псеудосателит (HAPS) назвали га „Пупин“ и понудили српској војсци као поклон, Војска одбила поклон са образложењем да то војска не користи и да јој не треба! Тако слична памет је (бар до скоро била) и у Руској војсци, зато беспилотне летилице увозе из Израела.
Mrgud
борбена готовост (б/г) америчког РВ у 2017.години: седам од десет авиона је спремно да изврши задату му мисију! тако да најмању б/г имају Ф-22 Раптор, 49% (187 комада у активну употребу!) а највећу БПЛ MQ-1B Предатор 91.2% (121 комада, који су гле чуда управо пензионисани…)
више о томе на:
http://www.pan.bg/view_article-1-421551-tehnicheskata-izpravnost-na-aviacionnata-tehnika-i-sredniya-naljot-na-pilotit.html
Aleksa Radojičić
@Lajavi
Ne bih rekao da je MiG-35 nepotreban avion. Ako se pogleda situacija u Sovjetskom vazduhoplovstvu krajem 80′ i u ruskom sada, MiG-35 ne menja samo MiG-29, već i Su-22.
Ogorčeni
@Lajavi
Ok, bitna informacija je da si pristrasan (ne malo, nego mnogo koliko svi ovde vide). Ja ipak pokušavam da sagledam stvari drugačije, iz perspektive pripadnika malog naroda kog mogu da satru veće sile (kao što smo mogli videti 1999. godine). Tako da sa ovim kolektivnim mentalitetom i nepripadanju nijednoj strani, jaka Rusija je donekle garant da nam se ipak neće ponoviti 1999. godina.
A što se tiče nitni, i F-22 ih ima na pojedinim delovima. Uostalom, Su 57 i nema stealth karakteristike sa svih strana, već samo frontalno gledano (takva je filozofija Rusa), tako da nitne kod motora i nisu od značaja.Uopšte, pogledaj bilo koji od aktuelnih ruskih aviona, malo pogledaj i neke zapadne komentatore – frontalni deo je „uglačan“, ali je zadnji „grub“.
Ne bih potcenjivao baš rusku vazduhoplovu industriju. Sa manje resursa ipak pariraju američkoj vazduhoplovnoj industriji na mnogim poljima. I ja mislim da su ovi drugi napredniji, ali Rusima želim da nastave da pariraju. Čisto zbog ravnoteže.
Robi
Gosp. Bankoviću, sve pohvale za članak.
MarkoR
Svaka vam čast na tekstu.
ID
Sjajan članak. Meni su posebno interesantni podaci o broju uvedenih aviona u upotrebu, to je suština ostalo je PR.
Moj lični miljenik od ruskih(sovjetskih) aviona je MiG 31. Na nekom američkom sajtu sam, još pre, pročitao da je to jedini konvencionalni avion koji ima realnu šansu da obori F 22, mislili su na sve avione, ne samo ruske.
Zamolio bih autora da ovakve analize, ako je moguće, napravi i o američkom vazduhoplovstvu, kineskom, izraelskom. Mene zanimaju sve avijacije koje imaju sopstvenu proizvodnju… Nisam u toku razvijaju li Francuzi zamenu za Rafal?
Sve što uradite biće dobrodošlo. Nikad nije dovoljno ovako ozbiljnih, nepristrasnih i na činjenicama utemeljenih članaka. Ovo je referenca za citiranje, kao izvor podataka.
Bravo još jednom!
Ivan
Odlican tekst.
Krki
Odlican tekst.
Svaka cast.
Leon_Glembay
Da li postoje kakve procjene koliko je „gubitak“ Ukrajine, u kojoj su bili značajni industrijski kapaciteti avionsko-raketne industrije, usporili, ili u nekim dijelovim, čak i onemogućili razvoj i modernizaciju ruskih zračnih snaga?
Živojin Banković
Занимљиво да Украјина и даље Русији испоручује нпр. моторе за војне хеликоптере.
Ипак Русија већ ради на њиховој замени и почела је с производњом али је то за сада мањег обима.
Слична је ситуација и с моторима за шкослко-борбене авионе Јак-130.
Због погоршања односа између две земље код Руса је дошло и до проблема с ракетама ваздух-ваздух јер је добар део конструисан и произвођен у Украјини. И ту се ради на замени украјинских компоненти.
С друге стране Украјинци на својим производима руске елементе мењају домаћим или иностраним.
slavke
Sve cestitke na clanku!
Sadrzajnije cak i od vecine ruskih strucnih casopisa.
No, izostali su neki projekti koji su bili ocekivani. Na prvom mestu LMFS, za koji je sam MiG izjavio da radi na osnovu 1.44…
Takodje, pojedine nabavke vise lice na pokrivanje neizbeznih gubitaka tokom operacija…
Boki
Gospodine Bankoviću!
Izvrsno!Pregledno,sa svim najnovijim podacima!Ne samo taksativno nabrajanje već objašnjenja i davanje smjernica kuda to idu Ruske vazdušne snage!Zanimljivo će biti vidjeti sudbinu MIG 35 sa obzirom na navedeno u vaše članku!Činjenica je da se Rusija vraća na poziciju vojne sile i da bi oko 2030 to u punom smislu mogla i biti(konvencionalno oružje-naravno)!Još jednom…Sve pohvale!!
Zemunac_Kg
Živojine doktore! Bravo za tekst! 👏👏👏👏
Mr.D
Nema šale sa majkom Rusijom, napredak u svakom segmentu… Od yak130 do miga 35 sve dvomotorci tu moj naklon… T50, grippen, hawk igracke prema njima (cak f16 i 35-ica)! Nesto su mi slabi sa malim i srednjim helicima!
Biti ce zanimljivo pratiti izvoz istih uz kineze iza ugla sa svim svojim novitetima…
I moze neko misljenje zasto ka-52 uz mil28 razlike, namjene i sl.
d
I Hrvatska nabavlja dodatnih 10 OH58D Kiowa Warriora. Prema DSCA vrijednost po helikopteru je u identična kao i prvoj pošiljci.
https://www.ptisidiastima.com/croatia-10-kiowa-warrior/
Beduin
patka od info
d
Nije patka. Amerikanci su objavili.
http://www.dsca.mil/programs/excess-defense-articles-eda
klikneš na Access the Database i u Excell tablici pogledaš na broj 40.
Datum 18.12. 2017.
Beduin
dobro si ti to iscitao, ali pogresan zakljucak izvukao.
iscitao si netocnu informaciju….olitiga laznu informaciju.
d
A koja bi bila svrha te lažne objave?
Dado
Sjajan tekst! Jasno i precizno. Sve pohvale autoru.
mrak
Alal vera Žikse za trud
Gosti-domaci
Zbornaja komanda! Kad braća Rusi opreme svoje vazduhoplovstvo, nama isto i ne treba ;-). Zixo, ovo za Su-25 ti naprosto nije tačno, jer PeroZ kaže da oni ne mogu bez Sakašvilija!
V
Postoje li negdje dostupni konkretniji podaci vezani uz projekt MIG-41?
atg51
Bas mi je super vidjeti da Rusija ima ovoliko aktivnih projekata, kao i da ima planove za buducnost. Nisam siguran da bilo koja drzava EU ima ovako veliki broj aktivnih projekata, bez obzira na velicinu ili ekonomsku snagu.
B
Nato snage, oko 23.000 vojnih aviona, rusija oko 3000 aviona i JEDAN nosac aviona sa pocetka osamdesetih…
Mrgud
23.000!? голема је то цифра…УСАФ у својој „тоталној флоти“ (од БПЛ, хеликоптера, авиона за обуку, борбене авијације, закључно са најновијим Рапторима и Б-2), имају 5.349 апарата!
Апок
Грејач за седиште на новом СУ25СМ3. Јел хладно седиште толики проблем u климатизованом кокпиту?
Propeler Zviz
Odličan, iscrpan tekst u kome sam istinski uživao a pritom je samo prvi deo priče : )
Sve pohvale gospodine Bankoviću!!!
mateus
Kroz sta je Ruska Federacija prosla svih ovih godina ovo je zaista fascinantan uspeh u zadnjih nekoliko godina. Zapad nije ni slutio da Rusija moze ponovo stati na noge iz pepela. Da bi se Rusija vratila u 90te po zapadnom oprobanom receptu treba uvesti sankcije kako bi se unistila njena finansijska, ekonomska i odbrambena moc. Iako Rusija ima teskoca zbog sankcija uspeva da povecava svoje odbrambene kapacitete. Jer su shvatili da joj sledi rasparcavanje drzave kao nekada SFRJ. Najzad su postali svesni da je vrag odneo salu, jer je NATO na njihovim granicama. Da su pored PRO u Rumuniji i Poljskoj oko Rusije vec preko 30 krstarica i razaraca. Zato ce Rusija u narednom perjodu morati jos brze da priprema i osposobljava svoje oruzane snage od Kalasnjikova do nullearnog i kosmickog oruzja kao sto je Putin i najavio pre nekoliko dana u Ruskoj Dumi. Najavljene su potpuno nove krstarece rakete od kojih nema odbrane. Jedna od njih je hipersonicna raketa Kinzal (bodez) namenjena za unistavanje brodova i nosaca aviona. Domet Kinzala je preko 2000km, brzina 10x veca od brzine zvuka. Za sada lansiranje te rakete vrsice MIG31 a kasnije i SU57 i SU35. Tu je i raketni sistem Avangard 20x brzi od zvuka sa neogranicenim dometom. Rusija je vec rasporedila Kinzal u juznom vojnom okrugu. To je vrhunsko precizno oruzje za odvracanje i hladjenje usijanih glava. To je samo 1 deo sta je Rusija uspela da postigne u vrlo kratkom vremenu s obzirom u kakvom je stanju bila do pre neku godinu. To je ogroman uspeh vojnih instituta i celokupne drzave. Bez obzira na sve prepreke koje stoje pred njima Rusija nikada vise nece biti ono sto je bila do pre 10,20,30godina. Sa oruzanim sistemima koji su uveliko pred serijskom proizvodnjom Rusija ce pokrivati svaku tacku na planeti. Od toga zapad vec sada ima velike kosmare. U narednom perjodu sledi robotizacija Ruske armije.
VHF
Amerikanci su napravili stratesku gresku kada u 90 tim nisu isli u dalje razbijanje ruske federacije.. mogli su je rasparcelirati bar na jos 6 republika.. skupo ih je kostalo petljanje na Balkanu.. a sada je baka prosla da kolacima 😉
Ogorčeni
Nisu mogli to da dozvole, VHF. Gde bi završile ICBM? Niko ne bi mogao ni da pretpostavi.
entuzijasta
Svaka cast na ovako iscrpnom tekstu.Docarali ste nam stanje inventara u ruskim VKS.
Slobodan
Ima li sanse i da se napravi tekst o glavnim konkurentima tipa Kina, USA pa cak i EU neki objedinjen plan ako ga ima, meni je uvek interesantna Francuska sa njenim vazduhoplovstvom npr.
Sve pohvale, ovakvi clanci su me i privukli ovom portalu.
Živojin Banković
Имали смо текст о перпективи РВ САД.
https://tangosix.rs/2016/12/02/perspektive-i-dalji-razvoj-takticke-avijacije-rv-sad/
Živojin Banković
А биће текстова о Кини, Јапану, Ј. Кореји, Француској….
Slobodan
Sjajno zaista. Hvala na upucivanju na tekst o USA. Jedva cekam nove clanke.
Branko
A kakva je situacija sa mornarickim Suhojem 33? Pa onda Su-37 i Su-47 Berkut? Nekad je bilo price i o verziji Su-25 pod imenom Su-39.
Živojin Banković
Да Руси и даље користе Су-33, десетак авиона је модернизовано тако да може да изводи прецизна дејства невођеним бомбама с велике висине.
Једини Су-37 се срушио 2002. године, то је био један од 12 пртототипова Су-35 (Су-27М, Т10М). Су-47 је био само технолошки демонстратор, израђен је у једном примерку.
Су-39 је уствари Су-25ТМ а од те верзије се одустало јер је за руско РВ био скуп.
Zoran Vu
Sjajan tekst. Uzivao sam citajuci ga i jedva cekam i nastavak. More informacija i novosti a i iskreno i zadovoljstva za sve koji gaje simpatije prema Rusiji. Cestitke autoru. Vredi tekst za vise od samog portala. Mnogo previse je vrag odneo salu i shvatili su Rusi da umesto apela, poziva da se postuje ranije dogovoreno, da se ne izaziva, predatorsko-kaubojski nastrojen zapad razume samo jedan jezik i jedan argument koji oni istovremeno tako rado koriste al na pazljivo biran nacin gde protivnik ne sme biti ni jak ni velik, a da li je u pravu, ma zar je bitno. A ko veruje u propagandu tipa „uzbuna uzbuna! Ruski vojnici na ruskim granicama“ i sl sto vise ovakvih clanaka. Da se ohlade usijane glave dok nestrpljivo tumaraju po bazama u Estoniji, Poljskoj, Rumuniji cekajuci naredjenja velikog poglavice.
Beduin
ne znam.
za drzavu koja bi slovila za svijetsku silu….sve mi je to mrsavo.
da se razumjemo, proizvod je odlican…..samo ga nema dovoljno.
FAA
Rusija nije svjetska sila, niti to može biti. Najviše što mogu je biti regionalni hegemon. Toga su svjesni i na tome temelju kreiraju svoju strategiju. Puno veće šanse za postati svjetska sila imaju Velika Britanija i Francuska ili recimo Indija i Japan.
Petronije
@beduin
Isto i ja razmisljam, kao da nabavlja francuska ili velika britanija po broju, ne rusija.
Airboss
Za drzavu koja (za sada) nema pretenzije da ratuje po celoj zemaljskoj kugli, za razliku od Amerike, rekao bih da je ovo sasvim pristojno i dovoljno.
Petronije
@faa
Mozda u 19.veku…nevidjena glupost je da v. Britanija i francuska mogu biti i regionalne sile
Beduin
U usporedbi s Rusijom, sve pobrojane su svijetske sile.
London je centar financijska svijeta sto VB cini svijetskom silom.
Francuske korporacije su sveprisutne svuda u svijetu sto Francusku cini svijetskom silom.
Japan je svijetska sila u svakom pogledu.
Rusija kaska za njima sto pokusava kompenzirati na vojnom polju.
Ne bas uspijesno ako mogu zamjetiti.
Beduin
Da se razumjemo i ne lazemo, pod pojom svijetske sile ne smatram „ciji je veci“.
Svijetska sila je ona sila/drzava/drustvo koja je kadra zastititi svoje interese.
Interesi mogu razliciti.
No najbitniji su financijski, industrijski pa tek onda politicki.
I to upravo tim sljedom.
milko
Mozete da ne volite Ruse ali poslednje sto trebate uciniti je to da ih potcenite,mnogo puta su bili vojno slabiji u datom vremenu nego sto su danas,ja ne vidim da oni bili gde tehnoloski zaostaju a za kvantitet se ne brinite,bice ga kad zagusti…
milko
@FAA Regionalni hegemon Rusija?!Pa koliki je taj region,jel kao bliski istok,jugoistocna evropa ili skandinavija?Atlas u ruke…
Airboss
Beduin,
pod svetskom silom se ne moze smatrati zemlja koja nije,pre svega,vojno jaka. Sam si rekao da je sila onaj ko je u stanju zastititi svoje interese. Da li stvarno mislis da bi jedan Japan,ma koliko finansijski bio jak,imao bilo kakve sanse u nekom sukobu sa Rusijom,Kinom, ili Indijom npr.? Ili je mozda i Svajcarska svetska sila?
Tako da…svetska sila je bas to, „ciji je veci“.
Beduin
Airboss,
Samo se ti tjesi
Beduin
Pokusavam zamisliti scenario u kojem bi se Japan nadao na koalizionom kursu s Indijom……ma kako bujnu mastu imao, ne mogu to zamisliti.
S Rusijom-Kurilski otoci- pametniju su oni od toga.
Kina? Kako mislis? Japan na Kinu ili obratno?
Ne mogu ni to zamisliti.
Osvajaci ratovi su stvar 18.stoljeca.
Ratovi iz interesa, toga ce itekako biti.
Ali na ozemlju 3.zemalja kao sto je to danas u Siriji.
Otvorena sukoba glavnih pandana?
Nema sanse.
Airboss
Ja pokusavam zamisliti scenario po kojem je svetska sila zemlja koja na svojoj teritoriji ima 8 Americkih baza, preko 50000 vojnika, Okinava im je prakticno pod Americkom upravom…
Uozbilji se.
Ruslan
Vi to hocete ili ne zapad se raspada, a za nekoliko godina raspored ekonomskih sila ce biti: 1. Kina, 2. Indija, 3. SAD, 4. Indonezija, 5 Brazil, 6. Rusija, vidite nema Evrope, a iza toga nestace i SAD.
Gojko
Red bi bio da Banković napiše neku knjigu, odličan tekst pre svega, svaka čast!
Mrgud
похвале аутору текста, требало је све ове податке збрати, обрадити и преточити у овакав један текст који се чита у једном даху!
елем, мени све ове силне модернизације и нови пројекти указују на једно. и Русија је дигла руке од некадашње филозофије и доктрине где је масовност надомешћивала квалитет и да руски авиони полако али сигурно почињу да личе на западњачке. превасходно мислим на тзв. glass кокпите са MFD, акценат се даје на електронику, прецизна УБС…време јефтиних, паорских ваздухоплова је прошло…
Markom
Za našu zemlju po mom skromnom mišljenju Jak130,bi bio fantastičan izbor za naše RV,samo sada ljudi koji dosta znaju o vazduhoplavstvu,znaju odmah cena-kvalitet-potreba,a koliko vidim čudime da su Rusi Mig35 od velike bombastične najave praktično stavILI u drugi plan,ilil ja pogrešno tumačim.
Vesko
Znaci oko 90 modernizovanih su27,moguce oko 170 mig35,oko 130 modernizovanih mig 31 I po stotinak su30 I su35,sve ukupno nesto vise nego je SSSR imao mig31 kojih je bilo oko 500 u upotrebi.Mali broj aviona u poredjenju sa 180 f22 u upotrebi uz oko 1700 najavljenih f35 I prilican broj f16,f15 I f18 koje imaju Ameri.
Duks BL
Pa, nije Amerika izgradjivala vazduhoplovni kapacitet radi direktne konfrotacije sa Rusijom, niti Rusiji ili Kini treba priblizan broj aviona…rat bi se vodi nuklearnim oruzjem ICBM i slicnim…kapacitet USAF je za projekciju sile za „ostale“ zemlje i „humanitarne“ intervencije…S. Koreja ima vazduhoplovstvo 1 i 2 generacije ali je tu A bomba sa ICBM…
Duks BL
Primjer je i Njemacka koja ima veci broj operativnih aviona iste generacije i borbenog kapaciteta, pa i njene mornaricke snage u odnosu na Francusku i GB…al je za njih ipak kinderlada vojna sila jer nema nuclearno oruzje…
Petar
Odličan članak, samo jedna sitnica:
„Rusija će, nakon SAD i NR Kine biti treća država koja će u svoje naoružanje uvesti borbeni avion 5. generacije“
Autor je verovatno hteo da kaže da su ove tri zemlje ovladale tehnologijom proizvodnje aviona 5. generacije, jer sada već u naoružanju mnoge zemlje imaju F-35.
Živojin Banković
Тако је Петре.
Изостала је реч “домаћи“ односно “сопствени“ борбени авион.
Хвала на исправци.
Igor®
Interesantan je podatak da se za SU-57 obimnija serijska proizvodnja očekuje tek u 2027. Time se nameće pitanje, imaju li ruski problema sa razvojem nekih podsistema il je nešto drugo u pitanju ? S obzirom da su se, na primer, prvi ozbiljniji i detaljniji članci o AESA u rusa pojavili još 2008 a i da rusi tvrde da je N-036 praktično spreman šta onda koči ? Motori ? Naoružanje ? Ako motori nisu zadovoljavajući (mislim na al-41) čemu uopšte proizvodnja i ovih prvih ograničenih serija? Naoružanje bi pak trebalo da bude najmanji problem. Mislim da rusi taktiziraju i da čekaju sazrevanje nove/novih tehnologije/a kao na primer ROFAR pa da umesto AESA Bjelke u SU-57 osvane fotonski radar a da do tada pare preusmere u bitnije projekte.
mateus
Jedna od novih vesti iz vrha USAF je da su Rusi u Siriji dosli do veoma dragocenih podataka o upotrebi lovaca F22 i ostalih aviona. Zakljucak je da ce piloti F22 i komandanti USAF morati da menjaju taktiku upotrebe tog aviona. Ne smeju vise da se uzdaju iskljucivo na nevidljivost aviona kao do sada. Verovatno su se piloti F22 uverili do sada da taj avion nije bas nevidljiv kao sto ga predstavljaju a to demantuje i mnoge komentatore na ovom portalu koji olako govore kako je on svemoca a da nisu ni prisli avionu. Zato su Rusi i poslali SU57 na dva dana u Siriji da bi to i potvrdili jer su sa skeniranjem protivnika zavrsili znatno ranije.Morace F22 ubuduce vise da se oslanja na manevarskim sposobnostima i drugim taktikama a manje na stealth tehnologiju.Kako kaze general USAF i piloti da imaju problema sa napadno navigacionim sistemom i Link 16. Kada je usao u serijsku i operativnu upotrebu zaista je bio tehnolosko cudo ali vreme cini svoje. Vesko za onog ko napada i ima baze sirom sveta naravno da mu treba znatno vise aviona od onoga ko se brani. @FAA Nemoj me zasmejavati sa takvim svetskim silama koje si nabrojao. Britanija je uveliko na zalasku kao sila br.2. Njihovo cudo od nosaca aviona pusta vodu. A nosaci aviona danas su vec postali obicne konzerve za najnovije raketne sisteme.
FAA
čitaj malo pažljivije što sam napisao
Koko
Super i detaljan članak, ali nekako izgleda kvantitativno dosta siromašno za Ruse u 2018, da se ujedine samo Francusko i Španjolsko RZ, mislim da imaju premoć skoro po svim ovim segmentima u aktivi… Ili su bar tu negdje…
Živojin Banković
Француска и Шпанија заједно имају око 450 борбених авиона. Русија, у зависности од извора података од 1100 до 1600.
Koko
Živojine, ne možeš u slučaju FRA/SPA računati samo lovačku/multirole aktivu, a u slučaju RUS dodati tome i transportnu, helikoptersku i inu avijaciju. U tom slučaju tvoji podaci su točni. :)
FRA/SPA total aktiva fighter/multirole (Rafale B/C, Mirage2000N/D, EF2000, F/A-18) je na nekih 350 aparata, a RUS (SU-35S/SM, SU-30M2/SM, SU-27, Mig-35*, čak i Mig-29UBT/SMT) nemaju više od 400 aktivnih aparata ukupno, dakle nije sad neka prevelika premoć u tom segmentu.
Sad, prije nešto više od 20 godina, za vrijeme studija aeronautike, bio sam veliki obožavatelj ruske vojne avijacije i pristupa tome, ali imali su stvarno veliku rupu od onda, od koje će se biti vrlo teško oporaviti, i napravili su relativno mali skok do danas.
Stvari u futuru me ne zanimaju toliko, koliko real-time, jer to je slični mentalni sklop kao i naš, gdje dvije godine uglavnom predstavljaju 20, što se najbolje vidi na razvoju Su-57… :)
Zdrav i veseo bio…
vesko
Pa ne moze biti Zivojine da ima Rusija od 1100 do 1600 operativnih aviona.Pregledaj sta si pisao u ovom clanku.
Petrovic Dusan
@U Rusiji je srednja plata godisnje svega za 3500$ veca nego u Srbiji, kakvi avioni…
Zato i uvode samo 2(dva) nedoradjena SU-57 mozda u 2019.
Ne slazem se da je MIG-35 “novi”avion.
Ipak je zasnovan na airframe MiG-29, prakticno, duboka modernizacija, koja se jos nije dogodila u serijskoj proizvodnji.
Od raspada SSSR Rusija nije uvela u serijsku proizvodnju ni jedan jedini novi avion…
Zato i ne verujem da ce sve ovo da urade..
mateus
@FAA Jesi li napisao da V. Britanija, Francuska, Japan, Indija imaju vece sanse da postanu svetske sile od Rusije? Ne znam sta ti tu nije jasno? A gde je tu Kina kao ekonomska sila broj 2 po svim pokazateljima. Rusija ce vojno najdalje za 5 god. biti svetska vojna sila hteo to neko ili ne. Japan ima jos uvek mocnu ekonomiju ali na vojnom planu su dosta inferiorni od svih zemalja koje si nabrojao. Francuska je evropska sila kao i Britanija i na tome ce i ostati. Uskoro Kina polako postaje svetski finansijski centar, London nije vise toliko zanimljiv. Gledajte malo razlicite sajtove iz raznih zemalja ne samo prozapadnu propagandu kojoj nema premca u iskrivljavanju istine. Ovako sticem utisak da ste se zabarikadirali u tom zapadnom svetu i da zapravo ne znate sta se stvarno desava trenutno na celoj planeti. Otvorite culo vida i sluha malo bolje iz svih uglova a ne samo sa jedne strane bicete bolje obavesteni. Ovo su samo proizvoljna nagadjanaja tipa sto je babi milo…90te su davno prosle i za Rusiju i za Kinu. Danas je MIG31 uspesno lansirao hipersonicnu raketu Kinzal sa velike visine pod uglom od 90° pri brzini od 19x brze od zvuka i uspesno pogodila zadati cilj, MO Rusije.
Ruslan
Kina je vec prva ekonomska sila, a Rusija prva vojna sila sa nezadrzivim: Sarmat, Cirkon, Stattus-6 i najnoviji Avangard, gde trebamo da ukjlucimo bolje daljinske radarske i najnoviji sistemi za elektronske ometanje.
Markus 1463
Sjajan tekst, svaka čast Živojine Bankoviću!
Impresivni projekti i impresivne brojke!
mateus
GLOBAL FIREPOVER INDEX USA tenkovi- 8.848, oklopna v.- 41.062, avini- 13.444 svih vrsta od toga 2.308 lovci i 2.785 bombard. Ukupno brodova 415 75 podmornice. RUSSIA tenkovi- 15.398 (verujem da ih ima vise) oklopna voz.- 31.298, avioni ukupno- 3.547 od toga oko 760 lovaca i 1.438 bomb. ukupno brodova- 352 i 60 podmornica CHINA tenkovi- 9.150, oklop. voz.- 1.710, avioni- 2.942 ukupno, od toga 1.230 lovci i 1.385 bombardera RANG LISTA: 1. USA 2. RUSSIA 3. CHINA 4. INDIA 5. FRANCE 6. U. K. 7. JAPAN IZRAEL je tek na 16 mestu po vojnoj moci. Ako neki tvrde da je Rusija slaba i da je samo regionalna sila sta ce ona na 2. mestu po vojnoj moci. Rusija je tehnoloski danas mnogo jaca od bivseg SSSR koji je tehnolosko zaostajanje dopunjavao brojnoscu oruzja.