[FOTO REPORTAŽA] MAKS 2019: Mnoštvo premijera, solidna statika ali slabiji letački program

Međunarodni avio-kosmički salon – MAKS, koji se svake druge neparne godine održava na aerodromu Žukovski kod Moskve, je sasvim sigurno jedan od najznačajnijih i najvećih vazduhoplovnih događaja u svetu i gotovo da ne postoji poklonik avijacije koji nema želju da ga poseti. Tango Six je, nakon 2009. i 2017. godine, ponovo bio na licu mesta, naše utiske i impresije prenosimo vam u ovoj reportaži.

MAKS je najbolja prilika da se stručna ali i šira javnost uveri u dostignuća i stepen napretka ruske avio-kosmičke industrije, to je istovremeno i sajam na kome se može promovisati i prodati vazduhoplovna tehnika ali i uspostaviti i razvijati poslovne veze koje bi u budućnosti mogle biti korisne za moguća zaključivanja ugovora samim tim i priliv preko potrebnih finansijskih sredstava.

Smatra se a i svi pokazatelji govore u prilog tome da je ruska vazduhoplovna industrija trenutno u krizi i da je potreban novi talas domaćih i stranih narudžbina kako bi se obezbedila dalja proizvodnja kao i razvoj. Iako već postoje i očekuju se novi ugovori za rusku vojnu avijaciju, potrebni su veliki izvozni poslovi koje ruska država nastoji da obezbedi na različite načine.

Jedna od velikih šansi za prodaju ruskih vojnih letelica ukazala se nakon što su SAD isključile Tursku iz programa razvoja i nabavke borbenog aviona F-35. To se dogodilo zbog toga što je Turska kupila ruski sistem protivvazduhoplovne odbrane S-400, Turska je trebala da nabavi 100 F-35A, bila zainteresovana i za 20 F-35B a već duže vreme se špekuliše da će umestro njih biti kupljeni ruski borbeni avioni.

Na ovogodišnjem MAKS-u glavni gost salona bio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan što bi mogao biti nagoveštaj da će Turska u narednim godinama nabaviti rusku vojnu vazduhoplovnu tehniku. Erdoganu su prikazani borbeni avioni Su-35S i Su-57 a zvanične izjave govore o tome da bi Turska mogla kupiti i borbene helikoptere Ka-52, višenamenske srednje transportne helikoptere Mi-38 kao i lake višenamenske helikoptere Ka-62.

Kao najrealnija opcija što se tiče borbenih aviona uglavnom se spominje Su-35 pošto se taj avion već uveliko proizvodi, do danas je Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije isporučen 81 od 98 naručenih aviona, NR Kina je već dobila 24 primerka dok je Indonezija naručila 11 aviona. Sa druge strane tek ove godine se očekuje isporuka prvog serijskog Su-57 i to u privremenom obliku sa slabijim motorima (Izdelije 117, AL-41F1) prve faze dok bi prvi avion sa motorima druge faze (Izdelije 30) mogao biti isporučen tek 2023. ili nakon te godine.

Za ovogodišnji MAKS se slobodno može reći da je, i pored dosta premijera i atrakcija bio siromašniji nego 2017. godine, kako što se tiče statike a posebno što se tiče letačkog programa. Ekipa Tango Six portala to je naročito primetila tokom dana koji nisu bili otvoreni za širu javnost. Mnogi vazduhoplovi ili nisu leteli ili je njihovo letenje bilo znatno slabije nego na prethodnom MAKS-u. Takođe većina vazduhoplova je letela daleko od publike i na većoj visini pa ih je ponekad bilo teško pratiti.

Ni na statici nije bilo nekih očekivanih aviona niti helikoptera. Tako je na primer najavljeno da će biti izložen prototip novog lakog vojnog transportnog aviona Il-112V ali do toga nije došlo. Od sistema za protivvazduhoplovnu odbranu van hala je bio izložen samo raketni sistem Tor malog dometa i to u tri verzije, Tor-M2KM na prikolici, Tor-E2 na samohodnom guseničnom vozilu i Tor-M2DT na zglobnom guseničaru DT-30PM. Napolju nije prikazan niti jedan radarski sistem ali su tu bili sistemi za protivelektronska dejstva poput sistema Repellent za borbu protiv bespilotnih letelica, sistema 1L269E “Krasuha-2E“, modula za radiotehničko izviđanje 1L265E i centra za upravljanje vazdušnim ometačkim stanicama 1L266E koji zajedno sa komandnom stanicom 1L267E ulaze u sastav sistema Moskva-1.

Statičku izložbu vazduhoplova Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije činili su školski avion DA42T (prvi put na MAKS-u), školsko-borbeni avion Jak-130, višenamenski borbeni avion MiG-29SMT(R), lovac-presretač MiG-31BM, jurišnik Su-25SM3 (takođe prvi put na MAKS-u ova verzija Su-25), višenamenski borbeni avioni Su-30SM i Su-35S, taktički bombarder Su-34, srednji bombarder Tu-22M3, strategijski bombarderi Tu-95MS i Tu-160, prvi put je prikazan serijski teški transporter Il-76MD-90A kao i leteća cisterna Il-78M-90A.

Od helikoptera VKS su bili prisutni višenamenski Mi-8AMTŠ-VA namenjen za upotrebu na Arktiku, borbeni Mi-28UB i Ka-52 kao i teški transporter Mi-26. Prvi put je bio izložen i mornarički borbeni helikopter Ka-52K ‘’Katran’’ Mornaričke avijacije ali je on bio postavljen u delu izložbe kompanije ‘’Ruski helikopteri’’.

Proizvođači vazduhoplovne tehnike su, kao što je već odavno tradicija, imali svoje statičke izložbe. Prvi put u istoriji, Suhoj je na zemlji pokazao višenamenski borbeni avion 5. generacije Su-57, bio je to avion sa evidencijskim brojem 057 odnosno prototip T-50-7 (nosi i oznaku T-50-6-1) za statička ispitivanja na zemlji koji je za ovu priliku predstavljen kao izvozni Su-57E iako u suštini ta verzija još uvek ne postoji. Prema drugim informacijama prikazan je T-50-KNS odnosno neleteći primerak za ispitivanje na zemlji koji ima sve sisteme kao i letni prototipovi. I pored toga što je Su-57 na statici bio jedna od najvećih atrakcija, avion je u odnosu na druge Suhojeve avione dosta manjih gabarita i u poređenju sa Su-30, Su-34 i Su-35 ne predstavlja impresivnu pojavu.

Pored Su-57 koji ne samo da je pokazan turskom predsedniku Erdoganu, nego i npr. delegaciji Alžira, Suhoj je sa mogućim naoružanjem (odnosno gabaritno-težinski modelima istih) izložio i taktički bombarder Su-34 kao i višenamenski borbeni avion Su-35S, oba su pripadala Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije. Na štandu kompanije Irkutsk bili su parkirani školski avion Jak-152 kao i jedan od prototipova školsko-borbenog Jak-130.

RSK MiG se ovoga puta potrudio da bude atraktivniji nego inače, pored mnogo puta viđenog MiG-a 29SMT (Izdelije 9.19) evidencijskog broja 777 stajao je serijski (moguće predserijski) MiG-35UB a na posebnom mestu prikazan je i demonstrator izvozne verzije MiG-a 35 sa AESA radarom za koga su nam zvaničnici MiG-a rekli da nije tzv. mock-up već avion koji leti (na pojedinim ruskim forumima navodi se da je to dorađeni MiG-29M Izdelije 9.41S ev. broja 741). Iza aviona bio je postavljen veliki trostrani ekran na kome se mogla videti video prezentacija taktičko-tehničkih karakteristika ovog aviona. Među mnogim delegacijama kojima je predstavljen MiG-35 bile su i one iz Alžira, Egipta i Irana. Još jedan MiG je bio izložen na statici, mornarički MiG-29K nalazio se u mobilnom kompleksu namenjenom za remont i održavanje vazduhoplova u poljskim uslovima.

Kompanija “Ruski helikopteri“ imala je veoma bogatu statiku sa gotovo svim tipovima helikoptera koje danas može da ponudi na tržištu a skoro svi izloženi helikopteri su učestvovali i u letnom programu. Tako su se u letu mogli videti laki višenamenski Ansat, Ka-62 i Ka-226, vatrogasni Ka-32A11BC, srednji višenamenski Mi-17V-5, Mi-171A2, Mi-38T, teški transporter Mi-26T2V, borbeni Mi-35M kao i modernizovani Mi-24P. Od ostalih helikoptera na zemlji su bili izloženi Mi-38 u VIP verziji, borbeni Mi-28NE a takođe se mogao videti i eksperimentalni bespilotni helikopter VRT-300.

Na posebnom štandu mogao se videti laki helikopter Ansat u VIP verziji čiji je enterijer uređen u stilu ruskog automobilskog brenda ’’Aurus’’. Takođe na izdvojenom štandu, koncern radioelektronskih tehnologija KRET pokazao je helikopter za radioelektronsku borbu Mi-8MTPR-1 sa sistemom Ričag-AV-E, duboko modernizovani borbeni helikopter Mi-24P-1M kao i laki helikopter Ansat u sanitetskoj verziji.

Od civilnih vazduhoplova prvi put je bio izložen novi ruski putnički avion MS-21 u koga Rusi ulažu velike nade na tržištu u klasi aviona B737 Max, A320neo, A220. Na statici su bila dva aviona od kojih su u jedan mogle ući delegacije i VIP gosti dok je treći avion leteo. Airbus je poslao A350 koji je osim na zemlji prikazan i u vazduhu što je bio slučaj i sa ruskim avionom Suhoj Super Jet. Od drugih civilnih aviona treba istaći brazilski Embraer E195-E2 nazvan „PROFIT HUNTER“, značajna je bila i premijera švajcarskog poslovnog aviona Pilatus PC-24 a isti proizvođač izložio je i PC-12NG. Veoma zanimljiv, kako na zemlji a posebno u vazduhu bio je vatrogasni Be-200 koji je na statici imao okačene spasilačke kontejnere KAS-150M.

I ove godine posebna poslastica bila je izložba vojnih tehnoloških demonstratora, prototipova i aviona koji se odavno više ne koriste u ruskim VKS. Među njima su bili trenažni dvosedi MiG-21UM i Su-15UT, jurišnik MiG-27 sa motorom AL-31F za koji je bila zainteresovana Indija, tehnološki demonstrator MiG 1.44 a može se slobodno reći da je zvezda statike bio prototip borbenog aviona takođe tehnološkog demonstratora Su-47 (nosio i oznaku S-37) “Berkut“.

Pored njih smo kao i na MAKS-2017. videli i eksperimentalni avion Tu-155 koji predstavlja specijalno dorađeni putnički avion Tu-154 koji je bio namenjen za ispitivanje alternativnog goriva odnosno tečnog hidrogena i kasnije tečnog prirodnog gasa. Pored Tu-155 ponovo je bio izložen specijalni transporter VM-T ’’Atlant’’ (dorađeni strategijski bombarder Mjasišćev 3M) koji je služio za prevoz tereta velikih gabarita u raketno-kosmičkom programu ’’Energija-Buran’’. Zadatak dva ovakva aviona bio je prevoz različitih elemenata od njihovog proizvođača u Moskvi i Kujbiševu (sada Samara) do kosmodroma Bajkonur.

Posetioci su već tradicionalno mogli ući u sovjetski supersonični putnički avion Tu-144 nazvan “Konkordski“, interesovanje je bilo veliko pa su pored aviona od ranog jutra bili formirani dugački redovi. Ni ovoga puta nisu izostavljeni ni avioni koji su korišćeni u Drugom svetskom ratu, na zemlji su bili parkirani lovci I-15bis i MiG-3 kao i čuveni jurišnik Il-2 “Šturmovik“ koji je imao i svoj letni program.

Razvoj nove tehnike, pre svega avionskih motora, prikazan je kroz izložbu velikog broja letećih laboratorija i to dva Il-76LL od kojih se na jednom ispituje novi turboventilatorski motor PD-14 za putničke avione a na drugom turboelisni motor TV7-117ST namenjen avionima Il-112 i Il-114, potom je tu bio L410UVP-E20 kompanije UZGA na kome se nalazio novi motor VK-800S sa elisom AV410. Firma AO ’’NPP’’ ’’Radar MMS’’ još jednom je izložila leteću laboratoriju Il-114 na kojoj se ispituju različiti senzori i elektronska oprema dok je korporacija Roskosmos bio prisutan sa trenažnim avionom L-39 “Albatros“ kao i avionom Il-76MDK u kome se kosmonauti obučavaju za život i rad u bestežinskom stanju. Letno istraživački institut koji nosi ime N.I. Gromova bio je prisutan i sa jednom letećom laboratorijom Tu-154LL na kome se ispituje dinamika leta, upravljanje aviona, navigacija a tu su i testiranja iz oblasti ekologije.

Od izloženih bespilotnih letelica treba istaći novu tešku bespilotnu letelicu ‘’Sirius’’ čiji je model u razmeri 1:1 pokazala firma ‘’Kronstadt Group’’ iz Sankt Peterburga a zvanično je saopšteno i da će prototip Sirijusa biti gotov 2023. godine. Na štandu Kronštada bila je izložena i najnovija verzija bespilotne letelice ‘’Orion’’ sa oznakom ‘’Orion-E’’ a u petak 30. avgusta direktor kompanije Sergej Bogatikov je izjavio da je započela serijska proizvodnja ove BPL za rusku vojsku.

Glavni partner MAKS-2019. bila je NR Kina koja sa Rusijom ima nekoliko zajedničkih programa pre svega iz civilnog vazduhoplovstva. U toku je razvoj širokotrupnog aviona CR929 u saradnji kineske kompanije Comac i ruske Ujedinjene vazduhoplovne korporacije (UAC) a ove dve firme su 2017. formirale korporaciju CRAIC (China-Russia Commercial Aircraft International Corporation Limited) sa učešćem 50:50. Prvi let aviona očekuje se 2025. godine a uvođenje u upotrebu 2027. U posebnoj hali je na ovogodišnjem MAKS-u prikazan model pilotske i putničke kabine CR929 u razmeri 1:1, to je takođe izazvalo veliko interesovanje posetilaca pa je red za obilazak gotovo stalno bio veoma dug.

I Kinezi su izložili svoje bespilotne letelice a najveću pažnju privukle su izviđačko-borbene BPL Wing Loong I i Wing Loong II kompanije CAIG. Letelice su pokazane sa kompletnim arsenalom naoružanja a zanimljivo da je poslednjeg dana MAKS-a pristup ovim BPL bio gotovo neograničen što je izazvalo incident jer se dogodilo da je pod teretom dece koja su se penjala na BPL Wing Loong II došlo do loma nogu glavnog stajnog trapa. Smatra se međutim da nije bila u pitanju prava letelica već njen model odnosno tzv. mock-up.

Letački program bio je u odnosu na MAKS-2017. primetno siromašniji, naročito u prva četiri dana što je donekle i razumljivo jer nisu bili otvoreni za širu javnost. Tim danima su u periodu od 9 do 13:30 časova trajali letovi za uvežbavanje, trenažu, kvalifikaciju i upoznavanje okruženja. Pokazni letovi započinjali su u 14:00 i završavali oko 16:20 nakon čega su do oko 17:30 ponovo izvođeni letovi za uvežbavanje.

Pokazni letovi obično su počinjali naletom formacije gotovo svih tipova helikoptera ruske proizvodnje. Formaciju od obično 12 helikoptera (bilo je ponekad i izmena) je predvodio najveći helikopter na svetu, Mi-26 u najnovijopj verziji Mi-26T2V a pratili su ga srednji vojni transporter Mi-17V-5, civilni Mi-171A2, vojni transporter Mi-38T (ponekad umesto njega VIP verzija Mi-38), borbeni helikopteri Mi-24P, Mi-35M, Ka-52 i Mi-28NM, vatrogasni Ka-32A11BC, višenamenski civilni Ka-62 i laki višenamenski Ansat i Ka-226.80.

Nakon preleta usledio bi solo program posada helikoptera a obično bi nastupila oko polovina helikoptera iz formacije. Prvi put su na MAKS-u svoj letački program imali civilni Ka-62 (treći letni prototip), potom vojni transportni Mi-38T (prvi opitni za ispitivanje u VKS) kao i najnovija verzija borbenog helikoptera Mi-28 sa oznakom Mi-28NM. Od ostalih helikoptera nastupili su laki višenamenski Ansat, borbeni Mi-35M i Ka-52 a posada helikoptera Ka-32A11BC demonstrirala je tehniku gašenja požara.

Kada je u pitanju Mi-28NM podsetićemo da je juna ove godine zvanično saopšteno da je Ministarstvo odbrane Rusije naručilo 98 Mi-28NM sa rokom isporuke do 2027. godine. Prva dva helikoptera isporučena su već u julu, prethodno je u aprilu prototip ispitan i u borbenim dejstvima u Siriji. Do sada je ruskoj Armijskoj avijaciji isporučeno preko 100 helikoptera Mi-28N kao i deo od 24 naručena školsko-borbena Mi-28UB. Ovaj helikopter je za sada imao i solidan izvozni uspeh, Alžir je nabavio 42 Mi-28NE a Irak 15 primeraka.

Nakon helikoptera usledio bi solo letački program aviona koji je bio mešovit tj. na nebu iznad Žukovskog smenjivali su se vojni i civilni avioni. U borbenim avionima nalazili su se isključivo fabrički ili piloti Opitno-konstrukcionih biroa (OKB) i vojnih Centara za obuku. Piloti iz OKB Suhoj nastupili su u višenamenskim borbenim avionima Su-35S i Su-57, iz korporacije ‘’Irkutsk’’ na školskom avionu Jak-152, školsko-borbenom Jak-130 (jedan od razvojnih aviona sa laserskim daljinomerom u nosu) i višenamenskim Su-30SM a iz kompanije RSK MiG na višenamenskom borbenom avionu MiG-29M2 (prototip dvoseda Izdelije 9.47S) koji je za ovu priliku predstavljen kao MiG-35 pošto su ove dve verzije iz iste familije aviona 9.41 i 9.47.

Za oko je sasvim sigurno najatraktivniji bio najnoviji Su-57, na internetu je i objavljeno najviše fotografija  njegovih nastupa na MAKS 2019. ali je opšti utisak da letački program ovog aviona nije bio najbolji i najzanimljiviji i da su ga zasenili avioni Su-30SM i Su-35S koji takođe imaju motore sa vektorisanim potiskom. Ove godine prvi put je letelo četiri Su-57 kako u zajedničkoj formaciji tako i u formaciji sa po jednim Su-34 i Su-35S. Ipak ove godine izostao je prikaz bliske manevarske borbe dva Su-57 koji je bio odličan 2017. godine.

Blisku manevarsku borbu su zato izvela dva Su-30SM sa oznakama i u bojama Mornaričke avijacije i čini se da je to bio jedan od najboljih nastupa borbenih aviona na ovogodišnjem salonu. Zanimljivo Suhoji 30SM pripadali su 4. samostalnom gardijskom mornaričkom jurišnom Novgorodskom-Klajpedskom Crvenozastavnom puku koji nosi ime maršala avijacije I. I. Borzova Mornaričke avijacije Baltičke flote, baza Černjahovsk, Kalinjingradska oblast.

Ruske akro-grupe ‘’Striži’’ na MiG-ovima 29 kao i ‘’Ruski vitezovi’’ na Su-30SM nastupili su samo za vikend a svoje uvežbavanje iznad Žukovskog su 28. avgusta imali ‘’Sokolovi Rusije’’ iz 4. centra za borbenu primenu i preobuku letačkog sastava, vazduhoplovna baza Lipeck-2 koji su leteli na 4 Su-35S i prikazali odličan program. Osim preleta u različitim formacijama izveli su i blisku manevarsku vazdušnu borbu ‘’dva na dva’’.

Osim vojnih akro-grupa, na mlaznim avionima nastupile su i dve civilne, na školsko-borbenim avionima L-39 ‘’Albatros’’ leteli su ‘’Baltic Bees’’ iz Letonije, a na istim avionima nastupila je i ruska akro-grupa ‘’Rus’’. Vrlo zanimljiv i dinamičan program imala je prva ruska profesionalna akro grupa na klipnim avionima ‘’Первый Полëт’’ koja leti na avionima Jak-18T, Jak-52, Jak-54, Sportstar i PA-23-250 Aztec.

Civilni avioni su takođe bili zastupljeni u letačkom programu, nastupila je posada Erbasovog putničkog aviona A350, ruskih putničkih MS-21 (posada korporacije ‘’Irkutsk’’) i Suhoj Super Jet (posada kompanije Civilni avioni ‘’Suhoja’’). Sve posade letele su veoma energično, u pojedinim momentima, pre svega u zaokretima, putnički avioni podsećali su na borbene.

Interesantan je bio italijanski laki poslovni avion Piaggo P-180 kao i uvek zanimljivi vatrogasni višenamenski Berijev Be-200 koji je u svom nastupu izbacivao retardante za gašenje požara u bojama ruske zastave. Od ostalih aviona koji su leteli, treba izdvojiti let oldtajmera, čuvenog jurišnog aviona iz Drugog svetskog rata Il-2 ‘’Šturmovik’’ fonda ‘’Krilataja pamjat pobedi’’ i trenažnog mlaznog lovca MiG-15UTI Dobrotvornog fonda ‘’Legende avijacije’’.