[FOTO REPORTAŽA] AIRPOWER 2019: Loše vreme nije pokvarilo zabavu

12. sep 2019

Vojska Srbije u Rusiji učestvuje na prvoj rusko-srpskoj PVO vežbi “Slovenski štit 2019“

11. sep 2019

Višenamenski borbeni avion Su-30, univerzalni član familije Flankera

11. sep 2019

Vučić: Kineske naoružane bespilotne letelice za 6 meseci u Srbiji, zbog njih nam neće uvesti sankcije a tehnologije sa njih će biti primenjene na domaćoj BPL Pegaz

9. sep 2019

[FOTO REPORTAŽA] „Povratak 2019“: Novi srpski H145M premijerno pred kišom metaka

9. sep 2019

Crna Gora će za obuku deset pilota za helikopter Bell 412 izdvojiti 110.000 evra

6. sep 2019

[FOTO REPORTAŽA] MAKS 2019: Mnoštvo premijera, solidna statika ali slabiji letački program

5. sep 2019

Nakon 15 godina odškolovani prvi podoficiri za vazduhoplovnotehničku službu

26. avg 2019

Američka vojska kupuje raketni sistem Iron Dome

22. avg 2019

[ANALIZA] Kako su za sada opremljeni helikopteri Mi-35M RV i PVO Vojske Srbije

19. avg 2019

[POSLEDNJA VEST] Prve zvanične fotografije srpskih Mi-35M: Delegacija Ministarstva odbrane posetila fabriku helikoptera “Rosvertol“

16. avg 2019

Ansat, prvi laki višenamenski helikopter konstruisan u Rusiji nakon raspada SSSR-a

14. avg 2019

Ministar odbrane obišao Centar za obuku RV i PVO na vojnom aerodromu “Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“

13. avg 2019

Uspeli smo: Tim mladih vazduhoplovnih inženjera otputovao u Nemačku, novac potreban za takmičenje prikupljen!

12. avg 2019

Neizvesna budućnost borbene flote RV Poljske, moguće skoro povlačenje lovaca MiG-29

8. avg 2019

Obavljen prvi let demonstratora ruske izviđačko-borbene bespilotne letelice S-70 “Аhotnјik“

5. avg 2019

Dan avijacije: Na Batajnici otkrivena tabla sa novim nazivom aerodroma; komandant 204. vbr: godišnje odškolujemo 5 do 10 novih pilota, MiG-21 ostaje u upotrebi do 2025. godine

2. avg 2019

Kanada započela postupak nabavke novih višenamenskih borbenih aviona

1. avg 2019

[REPORTAŽA] Leteli smo u novom helikopteru H145M Helikopterske jedinice MUP-a

1. avg 2019

[POTREBNA POMOĆ] Studenti Beoavie ostali bez glavnog sponzora dve nedelje pred odlazak na takmičenje u Štutgartu

31. jul 2019
Ansat, prvi laki višenamenski helikopter konstruisan u Rusiji nakon raspada SSSR-a
Premijera Ansata na ovogodišnjem Le Buržeu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Ansat, prvi laki višenamenski helikopter konstruisan u Rusiji nakon raspada SSSR-a

Kao što smo već objavili, Republika Srpska će za svoje Ministarstvo unutrašnjih poslova najverovatnije nabaviti tri ruska laka višenamenska helikoptera Ansat a ugovor bi trebao biti potpisan u trećem kvartalu ove godine. Vlada RS je već odobrila finansijska sredstva i planirano je da se za tu namenu potroši oko 21,56 miliona evra.

Nabavkom Ansata policija Republike Srpske dobiće, nako dužeg vremena svoje prve letelice pošto je podršku MUP-u RS do sada pružao Helikopterski servis ali je u međuvremenu odlučeno da policija ima sopstvenu helikoptersku flotu. Do danas je oznake MUP-a nosio samo jedan helikopter Gazela i to u periodu od 2005. do 2008. godine kada je predat Helikopterskom servisu.

Olakšan ulazak i izlazak iz prostrane kabine helikoptera omogućen je bočnim kliznim vratima / Foto: Petar Vojinović, tango Six

Tako će Republika Srpska postati još jedan od, za sada retkih korisnika ovog tipa helikoptera u svetu i prva u Evropi. Do sada je osim različitih civilnih korisnika u Rusiji kao i ruske vojske, Ansat izvezen samo još u Južnu Koreju i NR Kinu. To je pored Ka-226 trenutno jedini laki višenamenski helikopter ruske proizvodnje i prvi ruski helikopter te kategorije sasvim nove konstrukcije koji je projektovan nakon raspada SSSR.

Razvoj Ansata započet je 1993. godine u Kazanjskom helikoptersko zavodu (KVZ) iz Kazanja, Reopublika Tatarstan, koji je najpoznatiji po proizvodnji helikoptera Opitno-konstruktorskog biroa koji nosi ime M. L. Milja. Od 1951. do danas, u ovoj fabrici je proizvedeno preko 12000 helikoptera tipa Mi-1, Mi-4, Mi-8 kao i njegovih derivata, mornaričkog Mi-14 i izvozne verzije Mi-8 sa oznakom Mi-17. Januara prošle godine započela je serijska proizvodnja novog transportnog višenamenskog helikoptera Mi-38.

Gabariti helikoptera Ansat.

U proizvodnom programu KVZ se već 15 godina nalazi i Ansat koji je nastao usled potrebe da se zameni sovjetski laki višenamenski helikopter Mi-2 koji se po licenci masovno proizvodio u Poljskoj do 1992. godine. Usled loše ekonomske situacije u Rusiji njegov razvoj je tekao usporeno i sa mnogo problema. KVZ je prvobitno nastojao da zajedno sa Eurokopterom razvije helikopter na bazi francuskog AS-350 Ecureuil ali kako je ta inicijativa propala ruski zavod je 1993. formirao svoj konstrukcioni biro koji su ruske vlasti zvanično sertifikovale 1997. Takođe 1993. godine je u saradnji sa Kazanjskim državnim tehničkim univerzitetom započeo je razvoj helikoptera nazvanog Ansat što na tatarskom jeziku znači ‘’jednostavni’’ ili ‘’prost’’. Model Ansata u razmeri 1:1 prikazan je 1997. godine na međunarodnom avio-salonu Le Burže.

Ansat je konstruisan kao laki višenamenski helikopter sa klasičnim nosećim i repnim rotorom i dvostrukim repom, u zavisnosti od potreba može se koristiti za prevoz putnika i robe, nadzor, traganje i spasavanje, protivpožarnu borbu, medicinsku evakuaciju, obuku i trenažu, prevoz veoma važnih osoba. Konstruisan je u skladu sa normama AP-29 (FAR-29) kategorije ‘’A’’, ima visok konstrukcijski stepen sigurnosti a primenjena su tradicionalna ali i inovativna tehnička rešenja.

Sa oznakama ruske policije / Foto: Živojin Banković, Tango Six
Jedna od ranijih opcija enterijera verzije za prevoz VIP osoba.

U konstrukciji trupa primenjeni su pre svega metali dok su lopatice glavnog i repnog rotora proizvedene od kompozita odnosno fiberglasa. Noseći rotor bez šarki omogućuje jednostavniju upotrebu i smanjenje operativnih troškova. Lopatice rotora mogu biti opremljene sistemom protiv zaleđivanja. Oprema helikoptera omogućuje let u ručnim i automatskim režimima upravljanja, u svim meteo uslovima. Ima dobre karakteristike i u uslovima nadmorske visine do 3500 m kao i na ekstremnim temperaturama vazduha, od –45 do +50 ºC.  Za obuku letačkog i inženjerskog osoblja se osim simulatora leta nudi tehnička i računarska učionica.

Obzirom da se radi o lakom višenamenskom helikopteru, sa zapreminom unutrašnjosti od 6,7 m³ (negde se navodi i 8 m³)  Ansat je veoma prostran, pored jednog ili dva člana posade u konfiguraciji za prevoz ljudi može da preveze još 8 do 9 putnika (ukupno 10 sa jednim pilotom) a njihov ulazak i izlazak je olakšan ugradnjom širokih bočnih kliznih vrata. Umesto putnika može da nosi do 1272 kg unutrašnjeg ili 1272 kg spoljašnjeg tereta. U VIP verziji predviđen je prevoz do pet putnika. Na ovogodišnjem avio-kosmičkom salonu MAKS-2019. biće prikazana najnovija verzija salonske varijante sa novim dizajnom unutrašnjosti helikoptera u stilu ruskog automobilskog brenda ‘’Aurus’’.

Varijanta medicinskog prevoza.
Kabina se  za 15 minuta može preurediti u medicinske transportne svrhe.

Ansat može imati četvorostruke električne komande leta (fly-by-wire) odnosno sistem KSU-A ili klasične hidromehaničke komande. U verziji za medicinski prevoz koja je u ponudi od maja 2014. godine može biti opremljen modulom sa kompletnom potrebnom opremom za zbrinjavanje pacijenata koji se na helikopter može postaviti za za 15 minuta. Istovremeno se mogu prevoziti do dva pacijenta na nosilima zajedno sa dva medicinska radnika. Osim ruskih modula u ponudi su i strani, na ovogodišnjem Le Buržeu je sa austrijskom kompanijom Air Ambulance Technology sklopljen sporazum o opremanju helikoptera njihovom opremom što će dodatno pomoći dobijanju i evropskih sertifikacija. Pre Ansata ruske službe koje se bave medicinskim prevozom (tzv. HEMS) koristile su i evropski EC145 sa kojim se u Rusiji Ansat često poredi.

Pogonsku grupu helikoptera čine dva gasoturbinska motora Pratt & Whitney PW207K snage po 463 kW odnosno po 630 KS u režimu poletanja, maksimalne kontinuirane snage po 558 KS koji se proizvode u Kanadi. Motori su opremljeni elektronskim sistemom upravljanja (FADEC) a Ansat u određenim uslovima može leteti i sa jednim motorom. Ovakvo rešenje je očekivano obzirom da Rusija u ovoj klasi još uvek nema svoj motor. U toku je razvoj motora Klimov V-800V maksimalne snage 1000 KS namenjenom Ansatu ali i helikopteru Ka-226 koji takođe ima strane motore (francuske Safran Arrius 2G1).

Prvi letni prototip helikoptera Ansat.
Jedan od helikoptera iz flote Kazanjskog helikopterskog zavoda / Foto: Aleksandar Miloševič

Prvi prototip 001 služio je samo za statička ispitivanja i završen je 1998. dok je drugi prototip 002 (902) bio prvi letni primerak kojim je izvršen prvi let 17. avgusta 1999. godine. Proizvedena su još tri letna prototipa, 003 (03) je poleteo 2001., 004 (904) 2002. godine i poslednji 005, PT-05 (905) 2004. godine. Treći prototip je kasnije dorađen, između ostalog dobio je udvojene komande i kao školski Ansat-U je ponuđen ruskoj vojsci koja ga je još 2001. izabrala kao novi školski helikopter kako bi u svojim centrima za obuku zamenila Mi-2.

U periodu od 2004. do 2008. proizvedeno je samo 9 helikoptera od kojih su dva 2004. isporučen policiji Južne Koreje, 2005. jedan Šumarskoj službi Južne Koreje a 6 je koristila fabrika za dalji razvoj, različite dorade i ispitivanje novih verzija. Ozbiljan udarac programu nastao je u julu 2006. kada je u Južnoj Koreji došlo do rušenja policijskog helikoptera kojom prilikom je pilot poginuo a samim tim je u toj zemlji prestala upotreba ovog tipa helikoptera. Problem se odnosio na električni sistem upravljanja (fly-by-wire) i fabrika je morala da izvrši dodatna istraživanja i ispitivanja sasvim novog sistema.

Prvobitni izgled kokpita civilnih i vojnih Ansata.
Novi izgled instrument table sa tri veća kolor prikazivača.

Izmenjena civilna verzija helikoptera je dobio sertifikat vazduhopovnih vlasti 2010. godine međutim i dalje je zbog određenih nedostataka bio zabranjen komercijalni prevoz putnika ali su policija, vojska i državne strukture ipak mogle koristiti helikopter. Kako bi ipak ušao i na civilno tržište KVZ je pristupio razvoju helikoptera sa klasičnim hidro-mehaničkim komandama, ta verzija je dobila oznaku Ansat-1M i letna ispitivanja su započeta maja 2012. a sertifikat tipa od Međudržavnog vazduhoplovnog odbora Saveta civilnog vazduhoplovstva i upotrebe vazdušnog prostora Zajednice nezavisnih država dobijen je krajem iste godine. Maja ove godine u javno dostupnom računovodstvenom izveštaju KVZ navodi se da je u toku modernizacija Ansata koja se odvija u dve faze, prva faza je započela 2018. a druga faza treba da se završi 2020. godine. Nešto ranije, juna 2017. godine započeta su ispitivanja Ansata sa tzv. ‘’staklenim kokpitom’’ sa opremom ruskog koncerna ‘’Радиоэлектронные технологии’’ (КРЭТ).

Za VKS Rusije je počevši od 2009. isporučeno 50 Ansata-U, naručeno je još 30 / Foto: Aleksandar Milošević

Od 2009. započete su isporuke ruskoj vojsci koja je do sada naručila ukupno 80 letelica. Prvi ugovor sklopljen je za 8 primeraka od kojih je 6 predato 2009, a dva 2010. Potom je 1.marta 2011. potpisan ugovor za još 32 Ansata-U a isporuke su realizovane do kraja 2016. godine i to pet 2011, po 6 2012, 2013, 2014 i 2015. i tri 2016. Zatim je 5. juna 2017. ugovoreno još 10 koji se već nalaze u jedinicama a ove godine je potpisan i poslednji ugovor za još 30 helikoptera koji moraju biti isporučeni do kraja 2020. godine. Svi helikopteri stacionirani su u 339. školskoj avio bazi Sokol kod grada Saratov i pripadaju Sizranskom višem vojnom avijacijskom letačkom učilištu (Сызранское высшее военное авиационное училище лётчиков) koja je filijala Vojnog školsko-naučnog centra VVS “Vojna-vazduhoplovna akademija koja nosi imena profesora N. E. Žukovskog i Jurija A. Gagarina u gradu Sizranj (Филиал Военного учебно-научного центра военно-воздушных сил «Военно-воздушная академия имени профессора Н. Е. Жуковского и Ю. А. Гагарина» в г. Сызрань).

Veći komercijalni ugovori sklopljeni su sa domaćim kompanijama, maja 2015. Tullar Helicopters iz Tatarstana naručio je tri Ansata a kompanija Vektor dva. Potom je usledio prvi izvoz za NR Kinu, 1. novembra 2016. kompanija Wuhan Rand Aviation Technology Service Co. Ltd je kupila dva helikoptera a potom United Helicopters 20. jula 2017. potpisuje ugovor za pet primeraka. Prva veća narudžbina domaćeg korisnika dogodila se 27.decembra 2016. kada je Državna transportna kompanija za lizing (ГТЛК – Государственная транспортная лизинговая компания) naručila šest Ansata a potom je 6. decembra 2017. naručen još 31 helikopter.

Nosila sa pacijentima se u Ansat ubacuju kroz bočna vrata.
Leteća laboratorija Ansat-LL firme RADAR / Foto: Aleksandar Milošević

Aviokompanija Ruski helikopterski sistemi (Русские Вертолетные Системы АОН – РВС) je još 2006. nabavila svoj prvi Ansat da bi ih između 2016. i 2018. nabavila još 10. Od manjih korisnika tu su Kostromskoe AP koja od 2017. koristi jedan primerak, Vjatkaavia sa dva Ansata koji su kupljeni 2017. i 2018, Aviaservis Kazanj sa jednim Ansatom kupljenom 2016. godine, Državna transportna kompanija ‘’Rusija’’ (GTK) koja je imala dva helikoptera koji su predati Pograničnoj službi Rusije. Od 2005. Naučno-proizvodno preduzeće RADAR koristi jednu leteću laboratoriju Ansat-LL. Ministarstvo unutrašnjih poslova nabavilo je samo jedan helikopter. Najveća narudžbina do sada ostvarena je septembra prošle godine kada je za Nacionalnu službu medicinske avijacije (Национальной службе санитарной авиации – НАСА) kupljeno 104 Ansata koji treba da budu isporučeni do kraja 2021. godine a prvi primerci su uvedeni u upotrebu februara ove godine.

Od varijanti Ansata treba istaći prvu verziju koja je ponuđena na tržištu Ansat-1 sa električnim komandama leta, potom Ansat-1M sa hidromehaničkim komandama, Ansat-K koja je izvezena u Južnu Koreju, leteća laboratorija Ansat-LL, trenutno aktuelna verzija Ansat-GMSU sa hidromehaničkim komandama – гидромеханической системой управления (ГМСУ). Vojni Ansat-U čiji je prototip poleteo 2004. a ispitivanja uspešno završena 2008., ima električne komande leta, kod ove verzije su bočna klizna vrata zamenjena su dvodelnim vratima kod kojih se gornji deo otvara na gore a donji deo na dole dok su skije zamenjene stajnim trapom tipa tricikl. Helikopter koji će u budućnosti imati ruske motore Klimov VK-800V označen je kao Ansat-M.

Ansat-2RC na statičkoj izložbi avio-kosmičkog salona MAKS-2005 / Foto: Aleksandar Milošević

Prototip lakog borbenog helikoptera Ansat-2RC koji je ustvari prepravljeni prvi letni prototip Ansata ev. Broja 902 poleteo je 29. jula 2005. godine, prvi put je nastupio u letnom programu na avio-salonu gde je u statičkom delu izložbe pokazan i njegov model u razmeri 1:1. Prethodno je preliminarni model takođe u razmeri 1:1 pokazan još na MAKS-2001. Izmene obuhvataju kokpit sa dva sedišta u tandem rasporedu (jedno iza drugog), krila sa 4 podvesne tačke za naoružanje, fiksno postavljen mitraljez kalibra 12,7 mm, ‘’stakleni kokpit’’ i elektrooptički sistem TOES-521 sa laserskim daljinomerom i obeleživačem, infracrvenim sistemom za osmatranje prednje polusfere, TV senzorom, IC omeč L166V, bacače IC mamaca UV-26. Takođe helikopter u zadnjem delu trupa ima odeljak u kome se u slučaju potrebe može prevoziti jedan putnik. Naoružanje obuhvataju lanseri nevođenih raketnih zrna, rakete vazduh-vazduh Igla-V. Ova verzija osmišljena je pre svega za izvoz ali kako nije bilo zainteresovanih razvoj je obustavljen.

Komentari

M

Standardna prica o nekom novom ruskom avionu/helikopteru. Razvija se 20 godina, fly by wire nije radio kako treba pa su se vratili na proverene sajle i hidrauliku. Za 4 godina napravili 8 primeraka itd. Zapada za oci neobicna ruznoca enterijera VIP konfiguracije koji izgleda (sve sa onim zlatnim stubicima, krem kozom i mahagonijem) kao da je dosao vremeplovom pravo iz 1991. Rusi su stvarno operaisani od lepog i funkcionalnog, sto je u stvari neverovatno kad se zna koliko je Rusija bila bitna za razvoj modernog dizajna u 20.veku, pre i u periodu posle revolucije…

Odgovori
A

Mislim da je slika iz perioda kad je Zeljko Joksimovic izgledao kao bugarski prodavac suncanih naocara. Sign of the times sto bi rekli
Evo jednog slicnog primera https://www.boatinternational.com/yachts-for-sale/columbo-breeze–80011
Sto se razvoja tice, znate i sami $$$. Na kraju je to islo po „listi prioriteta“, a ovaj projekat je bio pri dnu ocigledno

Mayer
Па сви ваздухоплови се у последње време развијају 10-20 година. Након иницајлних малих серија хеликоптер је произведен у скоро 100 примерака а линије у Казању раде пуном паром. О естетици не бих полемисао. Ни мени се не свиђа али је то ствар укуса. Све у свему лепо (сем чудног репног дела), једноставно и функционално руско виђење хеликоптера типа EC/H-145.

M

@AI-4F1

>> Na kraju je to islo po „listi prioriteta“

Pa to i jeste problem u RF sto su zbog sistema svi nakaceni na drzavne jasle pa ne moze nista da se odradi dok drzava ne da pare. U recimo Francuskoj bi ovi Tatarstanci nasli investitora koji bi ako procene da proizvod ima perspektivu ulozili sredstva pa bi se onda i R&D i sve ostalo odradilo u realnom vremenu. Neverovatno je da u drzavi koja je u svetskom vrhu u recimo avijaciji ne postoje znacajna privatna ulaganja u tom sektoru! Tipicna prica kao i kod nas, sve sto znaju ti domaci tajkuni je da izvuku pare i uloze ih u vile u Londonu… Inace ne znam kakav je helikopter ali kapiram da j eodrzavanje i nabavka rezervnih delova nocna mora…

M

@Paqe

Hehe, da, repni deo je u najmanju ruku cudan. Izgleda kao na nekom kineskom decijem od 10 evra. Uzgred, da li je neko leteo pravu (ne igracku) maketu helikoptera? Uopste nije jednostavno i ako danas svi imaju elektronsku stabilizaciju…

A

@Mayer
Slazem se. Uostalom, imaju berzu, moze se tu resiti kapital, samo se postavlja pitanje koliko je u tom trenutku bilo isplativo praviti ovaj projekat sa malim izgledima za komercijalan uspeh?
Cisto sumnjam da se isplatila investicija u R&D

A

@Mayer
Danas razvoj svih borbenih sistema traje po 20 godina, nisu Rusi ništa po tome specifični.

O ukusu ne vredi raspravljati…

E sad, aj malo razmislite. Prvo, u svim državama su većina vojnih projekata nakačeni na državnu sisu. Opet, Rusi to nisu izmislili. Jedina razlika između njih i na primer Amera je u tome što Ameri mogu da istovremeno finansiraju 100+ projekata. Rusi to ne mogu, te idu od jednog problema do drugog.

Ovaj helikopter je od početka primarno bio namenjen vojsci, kao zamena za tada veoma rašireni Mi-2, koji je korišćen u mnogim zadacima. Zašto bi neki privatni investitor ulagao u helikopter koji se primarno razvija za vojne potrebe, a koji nije ni bio blizu da bude naručen od vojske? Prava kritika ruske vojne industrije je njena fokusiranost da zadovolji vojne potrebe, dok se o komercijalnim potrebama ne razmišlja u dovoljnoj meri. Da su ljudi iz Kazanjske fabrike forsirali komercijalne potrebe, našao bi se investitor za Ansata.

I poslednje, čemu spekulacije? Ne znate skoro ništa o helikopteru, ali ste zato spremni dao otvoreno tvrdite kako je održavanje i nabavka rezernih delova noćna mora? Odakle vam izvori za takvu jaku tvrdnju?

@Mayer
Odrzavanje i nabavka rezervnih delova je ista kao i za Mi-8/17. Platis i stignu delovi. Motor je kanadski ali je i za Mi-8/17 (bio) ukrajinski pa se helikopteri odrzavaju i normalno koriste.

M

>> ali ste zato spremni dao otvoreno tvrdite kako je održavanje i nabavka rezernih delova noćna mora?

Pa niko ga nema u Evropi, mnogo ambiciozniji ruski projekti su ispali problematicni u odrzavanju. Sta je zakljucak?

A

Koliko pratim, civilni helikopter sa fly by wire komandama (još uvek) ne postoji, a prvi i čini mi se jedini vojni helikopter sa fbw je evropski NH90. Trebao ih je imati američki RAH66, ali je program obustavljen, a ima dosta razvojnih projekata koji su u toku, između ostalog i za UH60. Sa druge strane, Bell razvija model 525 i reklamira ga kao prvi civilni fbw helikopter na svetu, ali se i on srušio pre par godina tokom letnih ispitivanja. Tako da je za mene Ansat veliko iznenađenje u smislu upotrebe električnih komandi.

A

@Mayer
F-16 ima cela Evropa, pa Poljaci imaju problema da održe više od 10 aviona. Da li to znači da je održavanje i nabavka rezernih delova noćna mora? Naravno da ne.
To što Ansat niko nema u Evropi, ne mora ništa da znači, dok god postoji dobar ugovor i odgovarajuća saradnja izmeđi srpskih organa i ruske kompanije. Ako to postoji, onda ne bi trebalo da postoje problemi.

Л

Надам се да ће Република Српска одустати од овог хеликоптера, не улијева ми повјерење. А најбоље би било да не купују ниједан, јер се исти највише користе за превоз политичара и естрадних умјетница.

Odgovori
M

Ovi su za policiju. Ostaje pitanje da li su oni policiji RS realno potrebni ili se to radi to u inat Sarajevu. Kao ovo sa Peljeskim mostom. Realno ne moze da se gradi jer sprecava „freedom of navigation“ ali Hrvati obecali da ce zauzvrat napraviti taj famozni most preko Save!!! Obecanje ludom radovanje. Ko i malo razmisli o tome vidi da to njima nije u interesu i da nece skoro biti realizovano. Obratite paznju kako je recimo Slovenija ostavila Hrvatsku 20 godina da ceka na zavrsetak autoputa od Maribora do hrvatske granice pa vam je po analogiji jasno kako ce RS proci u tome…

K

@Mayer
Kako ste samo uspeli da povezete kupovinu civilnih aviona sa udaranjem kontre Sarajevu. Znaci R. Srpska kupi i policijska vozila, kupila ih je iz inata prema Sarajevu.

M

Za policijaska vozila ne znam ali ovo je krupna stvar. Situacija u BiH je do te mere napeta da svaka veca nabavka mora da se posmatra u sirem drustvenopolitickom kontekstu. Ili vi mislte da su bas ove helikoptere nasli slucajno na alibabi?

D

Ovi komentari liče na one kada je objavljeno da Srbija kupuje MiG 29 i da će ih u tri faze modernizovati.
Mnogi su komentatisali a ponajviše naši „susjedi“ kako mi kupujemo krševe a oni će od Osrarla da kupe F 17 Naraka … epilog znate.

M

Hvala T6 na lijepoj recenziji!! Ovaj helić je jako dobra osnova za daljnji razvoj…. Mozda jednog dana bude imao straznja vrata za jednostavniji utovar ranjenika/pacijenta, uz vinc bonbon za gss, napravit verziju sa fenestronom i eto konkurencija h145-ici, dosta velika nosivost za oruzane sustave…. itd.
Helic po meni ima potencijala

N

@Mayer
Napeta situacija i inat nije isto. Kako moze kupovina helikoptera za policiju biti veca nabavka i teranje inata? Pa ne nabavljaju jurisne helikotere, vec helikoptere za policiju. Na kraju krajeva Sarajevu smeta i kad R. Srpska kupi puske i pistolje od Srbije za svoje policijske snage. Znaci nema tu nikakvog inata, nego bi oni iz Sarajeva da odlucuju ko ce kako da se ponasa, sta ce da kupuje i radi.

A

Mislim da se otislo predaleko u politiku bez potrebe. Ovo ce biti najobicnije transportno vozilo i sluzice svrsi, nista specijalno niti „kapitalno“.
Mozemo raspravljati koji je heli mozda bolji izbor, ali nema potrebe za inatima, Sarajevom, mostovima…..
Ako iko i tera „inat“, to svakako nije RS

A

Veliko je pitanje šta se tu dešava. Lukač je izašao sa izjavom da kupuju tri helikoptera a Dodik se još nije oglasio po tom pitanju. ( Inače je ekspert po skupljanju političkih poena na ovakvim stvarima ). MUP RS nema heikoptersku jedinicu, pilote mehaničare kao ni drugo osoblje potrebno za rad ovakve jedinice. I iz helikopterskog servisa se ne oglašavaju po ovoj temi ( Dodik jedini kontroliše HS preko direktora Kusturića ). Cijeli dan je trajala rasprava u skupštini oko zaduženja za deset milona maraka za AW 119 kad je kupljen a sad Lukač izlazi sa izjavom da su obezbedjena sredstva od 21,5 miliona evra za kupovinu tri helikoptera. Odakle to sami bog zna. Ko će njima upravljati i ko će ih održavati još je veće pitanje. Sve su glasnije priče da tzv mrkonjićki lobi ( Tegeltija, Željka, Lukač, Špirić i dr ) polako Dodika gura u blato…

B

@Antipolitičar, sve si objasnio u suprotnosti sa svojim nick-om.

I

@banja luka
Posto vidim da si upucen u vojna-ekonomska desavanja u BIH , prije par godina vijece ministara BIH je odobrilo oko 200mil eura za kupovinu novih helikoptere za OS BIH (mislim da je u pitanju 12 helikoptera) dokle se doslo sa tim…..

M

Ovakve komentare sam slusao i o MI8 helikopteru pa ispao jedan od najboljih Kad je avijacija u pitanju Rusi nisu diletanti Uostalom videcete jos koliko vredi taj helikopter Samom tim sto na 3500 metara ima punu operativnost i na ekstremnim temperaturama i u plusu i u minusu da ima sistem za odledjivanje i da moze da leti u svim vremenskim uslovima /ispitivanja pokazala/ to dovoljno govori o kvalitetu Bili zivi pa se uverili

Odgovori
B

Cini mi se da na ovim komentarima kolo vode pametnjakovici koji kad procitaju ovaj veoma informativan clanak, pa i ostale clanke. Ne izvuku informacije nego se hvataju na nebitne stvari kao sto su dugotrajni razvoj helikoptera. Ste ih briga I da je razvoj bio 15, 20, 30 godina. Nece ih oni kupiti. Pa su-27 je imao prvi let 1970 a usao u avijaciju 1985. Po njihovom je I to propali projekat. Neverovatna logika.

M

>> Ne izvuku informacije nego se hvataju na nebitne stvari

Gresis, bas zahvaljujuci veoma iscrpnom i informativnom clanku moguce je razmisljanjem doci do nekih pitanja/zakljucaka. Mislim kakvog bi smisla ima ovaj portal da svi dodjemo ovde i krenemo sa: Super, odlicno, svaka cast itd….

a

@Milovan
da li postoji ijedan helikopter na svetu koji ne može da leti u plusu ili minusu ??
da li postoji ijedan koji ne može da leti po kiši?
a siguran sam da postoje mogi koji lete iznad 3500 metara
ako je to uopšte bitno za većinu sveta koje nema brda viša od 2500 metara….

B

Zanimljivo je kako je prvi instinkt nekih komentatora da daju komentare koji valjda i Ruse i ljude koji se ovim bave u Republici Srpskoj opisuju kao potpune diletante. Rusi, eto, ne znaju kako da naprave helikopter, a Srbi, eto, ne znaju šta da kupe.

Da li je ikome palo na pamet da uporedi i neke druge faktore u ovoj kupoprodaji, osim onih koji su u domenu laičkih predpostavki (politička odluka zbog ovog ili onog). Postoji li neka razumna priča koja bi i mene interesovala, kao npr. pitanje cijene i performansi ovog lakog, jeftinog helija? Dostupnost tih i takvih motora na ovom heliju? Siguran sam da na zapadu ima jako puno interesantnih konkurenata u ovoj klasi. Kakav nivo opremljenosti i po kojoj cijeni nude?

To bi valjda bili neki opipljivi podaci o kojima može i da se komentariše- pa bili bi valjda fina digresija u odnosu na ovu predpostavku da su svi budale. I Rusi i ljudi u strukturama RS-a su više puta dokazali da nisu.

Odgovori
A

H145 bi svakako bio najbolji jer jeste, ali je razlika u kesu. Ocigledno se procenilo u korist Ansata u skladu sa zahtevima i novcem na raspolaganju.
Nekako bi voleo da se malo ove nase flote „unificiraju“ koliko god je moguce. Jeftinije i lakse ce biti

M

@Al-41F1

Naravno da bi flote trebalo da se unificiraju. Kome ces iz BL da ides da trazis pomoc u slucaju problema ako ne u BG? Ali ovde se kupuje nesto sto niko u Evropi ne koristi i dezurne partiJote su vec krenula sa svojim floskulama: „ne brini se ti, Rusi valjda znaju, dezurni pametnjakovic itd.“

B

Sigurno da si u pravu- i mislim da je priča oko unifikacije trebala biti završena prije nabavki „Koala“. Mislim da su se one mogle pokriti akvizicijom dva H-145, mislim da su bliskiji i cijenom i performansama? Ali kada razmisliš malo- kako? Da R.S kupi 1 ili 2 komada direktno- kolika bi bila cijena? Da se napravi neka zajednička narudžba u saradnji sa Republikom Srbijom- to bi bila prava stvar- Ali to bi moralo biti aminovano iz Sarajeva, da bude na nivou BIH- inače čitava priča o mješanju u unutrašnje stvari druge zemlje i slično (mislim da Srbiji u ovom trenutku to zaista ne treba- zato vjerovatno to niko i nije pominjao).

S druge strane razmišljam o H-125 kao alternativi „Ansat“-u. Ipak- jednomotorac. Mnogo skuplji. A uz ovolike pritiske- da li bi ih neko uopšte prodao MUP-u R.S-a? Predpostavljam da su ušli u ovu priču jer su im trebali brzo helikopteri po pristupačnoj cijeni, bez uslovljavanja.

Pogledaj samo kako je čudna situacija sa helikopterima u BIH? Zanavljanje flote je prijeko potrebno i u Federaciji, kao i u Oružanim snagama BIH. Hipotetički, da postave prosječno inteligentnog stanovnika Papue Nove Gvineje za predsjednika dole, sa apsolutnom vlašću, on bi zaključio da da zeleno svjetlo za nabavku helija za RS, ali ujedno i za OS BIH, nastupio u tom poslu zajedno sa Srbijom i tako bi se realizovala narudžba ne za 9, nego možda za 20-25 helikoptera. Dobio bi se kvalitetniji proizvod, vjerovatno regionalni servisni centar, uštedilo, na kraju svega 50-tak miliona eura ili više.

Ovako- RS je rješio da požuri i uzme Ansat-e i rješi svoj problem, piloti u oružanim snagama ili ne lete ili lete povremeno, a ne remontuje se ništa, dok političari uredno mešetare i „dogovaraju“ donacije UH-90, evo već godinama. U svemu tome mi je drago da se Srbija odlijepila i „tera svoje“.

Hoću da kažem- volio bih da Srpska i Srbija unificiraju sve što mogu, ali vjerovatno postoje prepreke koje se i ne vide na prvu, različite potrebe i mogućnosti.

B

UH-60, jel’? Lapsus calami.

B

Koliko je H145? Da vidimo kolika je razlika po komadu

B

@Al-41F1

Po cemu je H145 najbolji? Zato sto ti kazes da jeste? Pre svega nepostoji to najbolje. Nego postoje mnogo razlicith stvari, pluseva i minusa. Sto se tice tog smesnoga repa na Ansatu, ocigledno je da nemoze biti jednostavnije napravljeno. I samim tim je bolji za odrzavanje nego H145, sto se tice repnoga dela. Bolji je samo ako nam je odrzavanje prioritet. Ovo pisem zato sto kada se kaze da je nesto bolje ili najbolje, to neznaci ama bas nista.

A

@Banja Luka
Jeste tako na zalost. Prevideo sam da bi ugovor morao biti „bilateralan“, a to mora na nivou BiH, gde bi naravno naisli na kocnice jer ako ne mogu da pomognu, sto ne bi odmogli jelte. Valjda cemo „smiriti strasti“ za nekih 20ak godina.
@Branko
Po cemu? Po tome sto tako kazu ljudi iz struke i brojke, ja samo iza njih stojim. Najnapredniji auto-pilot, najveca dostupnost flote, najnapredniji pod-sistemi, najsira paleta dodatne opreme, na to ide Hfroce itd. Toliko je dobar da su se SAD odlucile za taj helikopter i kupile 400 komada pored svih domacih proizvoda ;) U toj klasi mu nema ravnog, a rep nisam pominjao ja nego Mayer.
E sad nije „inzenjerski“ reci za nesto da je „najbolje“ jer je sve kompromis kvalitet/cena/preformanse/pouzdanost…. to ste u pravu 100%.

B

Mislim da previse paznje dajete unifikaciji. Da smo kupili 100 komada, onda bi imalo smisla. Posto se samo uzima nekoliko komada nije problem.

M

Zato nije raspisan tender za nabavku helikoptera pa bi onda mozda i saznali koliko kostaju itd.?

M

>> Siguran sam da na zapadu ima jako puno interesantnih konkurenata u ovoj klasi. Kakav nivo opremljenosti i po kojoj cijeni nude?

Ili recimo Ka-226, ako se i jedan helikopter moze okarakterisati kao hipster heli onda je to ovaj!

A

@Branko
Konkretno u slucaju Srbije 2 tipa Bella, Sikorsky, Gazela/Gama, H145m, Mi-8/17, Mi-35m i na kraju Pume koje tek treba da stignu. 8/9 tipova helikoptera, zar nije malo previse? Realno H145m moze sve da menja u MUP-u i gazele u VS, ostane Mi-17 „srednji“ i Mi-35m jurisnik. Trenutno je novac problem, samo se tesko onda tu objasne Pume koje niko nije zapravo siguran cemu ce sluziti, ali dobro, nek se kupilo.
O vozilima u javnim sluzbama da ne govorim. Svi svetski proizvodjaci i modeli, kao salon, a tek kalibri iste namene u VS, boze boze. Da je neko dizajnirao komplikovanu logistiku namerno, ne bi mnogo drugacije izgledalo

B

@AI-41F1

Svi strani helikopteri zahtevaju da se rezervni delovi uvoze iz inostranstva. Tako da bilo koji helikopter da Srbija uzme ima problem nabavke rezervnih delova. Da Srbija kupi 100 helikoptera pa ima 5 eskadrila, pa svaka ta eskadrila ima svoj prateci remontni sastav onda bih stvarno imalo smisla unificirati flotu. Posto Srbija nije u mogucnosti to da ostvari. Ima saroliku flotu koja ima samo jedan remontni servis. I kao takva cak ima prednost. A ta prednost je da citava flota ne zavisi na milosti ili nemilosti zemlje porekla helikoptera. Zamisli da Srbija kupi samo Nemacke helikoptere, a Nemacka sutra zaustavi svu podrsku. Pa preko noci imas pravi logisticki problem. U trenutnom stanju i da se desi tako nesto nece citava flota biti prizemljena. Sto se tice mehanicara, pa oni su majstori. Njima je tako svejedno odakle delovi dolaze. Pronadje problem, naruci deo, kad dodje popravi.

A

@Branko
Ne mogu se sloziti sa vasom logikom iz sl. razloga:
Mi trenutno posedujemo sertifikovan remontni centar za najpopularniji srednji transportni heli na svetu, koji, koliko sam ja upoznat, radi i sa inostranim partnerima na odrzavanju tih helikoptera. Svo tehnicko i letacko osoblje, instuktore, opremu, alat, delove, znanje, a remont smo u potpunosti savladali. Dakle za nove helije, potrebo je kesirati letelicu i stok delova, eventualno izvrsiti doobuku, sve ostalo mozemo sami. Na to, mi sada nabavljamo helikopter potpuno iste klase za koji nemamo: pilote, mehanicare, opremu za dijagnostiku, opremu za rad na heliju, ni znanje, ni delove, ni nista. Da pritom sanse da budemo regionalni remontni centar za isti su ravne nuli jer je Rumunija na trenutno za nas nedostiznom tehnickom nivou upoznata sa tom familijom helikptera. Za kraj ti helikopteri tehnicki trebaju da „zamenene“ Bel koji vrsi podrsku spec. jedinica(onomad JSO), a da pride H145m radi upravo to u Nem. SAD itd. itd. vrlo uspesno, dodatno generacijski je savremeniji proizvod, a dokazano pouzadniji.
Ta nabavka ce nas kostati blizu i do stotinu miliona evra(iz razloga sto ne posedujemo nista od znanja preko delova do opreme), da bi dobili nista sto vec Mi-17 ne moze da radi u relativnom smislu.
Ako vec osposobljavamo remontni centar za H145m, pritom integrisemo svoj paket naoruzanja za isti sertifikovan od strane AirBus kompanije, imalo bi vise smisla tu identicnu kolicinu novca, uloziti u jos dodatnih 5 H145m i time resiti se svih helikoptera u HJ MUP-a, osim mozda Sikorskog koji bi sluzio za VIP ako bas hocemo. Jedan tj. dva tipa u MUP, 3 tipa u VS(H145m takodje da zameni gazele/game), ostaju Mi-17 i na kraju Mi-35 gde ce svaki vrsiti zadatke za koje je najbolji.
Sto se tice „sanckija“ otkazivanja itd. AirBus je svakako Evropski projekat, tako da ako nam EU uvede snakcije, otpada i Puma i H145m(Gazele nekako i mozemo sami).
A ako nam Rusija uvede sankcije, Mi-17 bi mogli da odrzavamo neko vreme, Mi-35 jos uvek ne. Da pritom sankcije EU ne mogu proci bez sankcija SAD, Kanade i tog politickog „bloka“, tako da i Bell otapada. Sve u svemu, tom „razlicitoscu“ nismo zasticeni nego smo hendikepirani jer sto manje tipova, to je veca sansa da usvojimo sto siri spektar odrzavanja(Kao za Mi-17 i Gazele), a ne obrnuto.
I ti „majstori“ moraju neku obuku proci, moraju imati cime da rade, a to vec imamo za jednu klasu helikoptera, nema potrebe za jos jednom

B

@AI-41F1

Sve sto si napisao ima smisla, sa uslovom da je to velika flota. Medjutim pogledaj reportazu o Mi-35. Videces da su tamo ljudi profesionalci koji se treniraju kako da lete i popravljaju i to steknuto znanje ce preneti na nove generacije. Znaci malo podcenjujes njihovo znanje i umece. Cak sto vise ti smatras da je isto vojska Srbije i mup RS. Mada i ja smatram da bi trebali biti isto, nazalost nismo. Sto se Mup-a tice, bilo koji helikopter je dobar koji je u stanju da ispuni njihove zadatke. Ovde je samo pitanje koji bi bio povoljniji i prakticniji. Malo jednostavnije kad se posmatra, to ti je kao kupovina auta. Cena/potrosnja/isplativost. Netreba previse da se komplikuje.

m

Uvek se nadje prepametan da ismeje ruski proizvod. Takvom bih preporucio da sve to uradi sam ili da osnuje kompaniju za helikoptere a ne da drzi predavanje drugima kako bi taj helikopter trebalo da izgleda.

Odgovori
V

Mateus, potpuno se slažem! Pusti te zgubidane koji su jedno veliko ništo, a umišljaju da su zhalci i experti. Drugim riječima to se pretvara u paradu kompleksaša. Ovo im je prilika da se oglase, jer tko bi ih inače primjetio.

m

Rusi su u situaciji da moraju da prave prvenstveno jeftino, sta znaci i jednostavno. Ponekad to ne ispadne lose (mi8), ali u većini slučajeva ipak bude – nisam tako bogat da kupujem jeftino.

P

@mateus Ima ono „I want to believe“ ili confirmation bias-kada sve, sto se dogadja, objasnite onim u sta zelite verovati.
Istina je drugacija,Rusija je bleda senka nekadasnje industrije SSSR, posebno i vojnim tehnologijama.
Poznati su po zaostalosti u tehnologiji, kvarovima i jako losoj postprodajnoj usluzi.To je isto i kod vojnih i civilnih proizvoda.Ko hoce problem za svoj novac -nek kupuje Rusko.

д

Пољаци срећом купише Ф-16 па сада немају проблема лете ли лете и баш их брига.

B

Zašto je Ansat „Laki“ helikopter?

Odgovori

@BB
Zato sto je Mi-8 srednji a Mi-26 teski. Tako ga Rusi klasifikuju.

B

A kako je klasifikovan H145? I šta je onda, recimo R66?

K

Republika Srpska placa medicinski Ansat preko 7.000.000usd, sto je suludo, duplo vise nego sto zaista kosta.
Bolje da su se drzali proverenog resenja, AW119, ionako ih vec imaju u upotrebi, a duplo su jeftiniji od Ansata.

Odgovori

@Kalkulator
Ansat je jeftiniji od AW119.

d

Kupovalo se jer se Dodik htio više povezati sa Rusijom, cijena nije bitna, bitno je da se poveže se Rusijom.

B

Kalkulator…
https://www.atvbl.com/vijesti/republika-srpska/na-tender-za-helikoptere-se-mogu-javiti-svi-koji-ispunjavaju-uslove-30-7

Nije specificiran Ansat, mogu se i drugi prijaviti, ako žele…
Zavisi i od cijene koji će biti

9

Ansat za RS košta nešto preko 7 mil. Ako je tačna informacija da je Srbija H145 platila oko 11 miliona po komadu, jasno je ko je napravio bolji posao.

Odgovori
S

Gospodo nova AW 119 kosta 6 500 000,oo evra sa standardnom opremom.AW je trenutno u Srbiji kupio jedan biznismen i registrovao je Stara je 2 godine i platio je 4 500 000,oo evra / proverljiva stvar /Drugo ni jedan od pomenutih zapadnih helikoptera nema takav sistem odledjivanja i da moze da leti u svim vremenskim uslovima Isto tako zadrzava svoje preformanse od -45 do +50 stepeni kao i na nadmorskoj visini od 3500 metara Koliko su losi Ruski helikopteri govori podatak da su vec 50 i vise godina operativni i u masovnoj eksploataciji Sto se tice zapadnih obozavalaca normalno je da im Rusko nista nevalja Uporedjivanje Ansata i H145 prosto nestoji Pogledaj prefomanse jednog i drugog Duboko verujem da smo mozda iz politickih razloga morali da kupimo nesto i zapadno Bez obzira Banja Luka je uradila pravu stvar sto se odlucila za ovaj tip helikoptera a i verme ce to pokazat

Odgovori
N

Прича о хеликоптерима је стара скоро двије године. МУП је дефинисао шта му треба, а разлог зашто се то купује у Русији је и политика и цијена.
Објективно гледано једини спољнополитички савезник Републике Српске је Русија која кроз Савјет за имплементацију мира у БиХ надгледа примјену Дејтонског споразума и тренутно је једина која брани његово Слово. Остали се углавном позивају на „Дух Дејтона“. Самим тим Република Српска зна избор, а нешто се мора и платити. у принципу, мислим да Срби генерално немају избор али мисле или воле да мисле да га имају.
У перспективи ће бити још опреме из Русије, ријеч је о дроновима тактичког карактера, опремом за Специјалне јединице МУП-а, обука и сл.
Оно што може покварити набавку хеликоптера је блокада њихове набавке у институцијама БиХ јер и оне кроз неколико министарстава дају „мишљење“.

Odgovori
m

Koreja je kao jedini zapadni kupac povukla ove helikoptere nakon nesreće zbog flybywire sistema. Sta sad rusi prodaju ove helikoptere sa sajlama?

Odgovori
B

Znači Južna Koreja je na zapadu a Sjeverna Koreja je na istoku?

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Send this to a friend