[ANALIZA] Da li je borbeni avion F-16 ratnog vazduhoplovstva Ukrajine oboren raketnim sistemom Patriot?

11. sep 2024

Na batajničkom aerodromu u toku pripreme za vojni prikaz sposobnosti “Zastava 2024“

10. sep 2024

Mađarskoj isporučen prvi transportni avion C-390 Millennium

10. sep 2024

Popis svih vazduhoplovnih događaja u septembru: Otvoreni dan na Batajnici, veliki aero-miting u Vršcu, dva fly-ina, USAF ponovo iznad Pranjana, novi Embraer na „Tesli“

6. sep 2024

Erik Trapije o planovima Dasoa nakon srpske narudžbine: „Očekivali smo kupovinu iz Beograda, do kraja godine još jedan izvozni ugovor“

5. sep 2024

Hrvatskoj odobrena nabavka artiljerijskih raketnih sistema HIMARS: Kupovina kojom će doći do pomeranja odnosa snaga na Balkanu

4. sep 2024

Iza scene izveštavanja o objavljivanju srpskog ugovora za kupovinu Rafala: Napetost, pokušaj kršenja embarga i osmesi

3. sep 2024

[EKSKLUZIVNO] Veliki aero-miting u Vršcu 22. septembra: Učešće RV i PVO, Policije, domaće i inostrane generalne avijacije

2. sep 2024

[POSLEDNJA VEST] Daso će Srbiji isporučiti prvi Rafal 2028. godine

29. avg 2024

[POSLEDNJA VEST] Srbija potpisala ugovor za nabavku 12 višenamenskih borbenih aviona Rafal za 2,7 milijardi evra

29. avg 2024

„La Tribune“: Francuska i Srbija okončale pregovore o nabavci Rafala; Vučić: Još nije gotovo

27. avg 2024

Slovenački Pipistrel nastavlja sa osvajanjem projekata u američkoj vojsci: Posle Virusa, Sinus za Marince

22. avg 2024

[RECENZIJA] Jedan od najboljih: „The Blue Max“

20. avg 2024

[RAT U UKRAJINI] Ukrajinci već 10 dana dejstvuju unutar ruske teritorije, uspešni napadi na vazduhoplovne baze u Rusiji, pogođen i aerodrom sa avionima MiG-31I koji nose rakete Kinžal

16. avg 2024

Nova „Advanced Eagle“ mušterija: Izraelu odobrena nabavka borbenih aviona F-15IA i modernizacija F-15I

15. avg 2024

Poljska potpisala sporazum za nabavku 96 borbenih helikoptera Apač

14. avg 2024

Na “Armiji 2024“ predstavljen laki višenamenski borbeni avion Jak-130M

13. avg 2024

[RAT U UKRAJINI] Ukrajinci napali rusku Kursku oblast, postignut prvi dokazani pogodak borbenog helikoptera FPV dronom

9. avg 2024

Istovremeno sa Srbijom, Saudijska Arabija vodi pregovore o nabavci francuskih borbenih aviona Rafal

8. avg 2024

[ANALIZA] Vučić ponovo najavio isporuku naoružanja za koje je mislio da neće stići: Šta sve od RV i PVO tehnike Srbija čeka da joj se isporuči?

7. avg 2024
[ANALIZA] Kako je sve moguće rešiti ukrajinski problem nedostatka raketa za PVO sistem Buk
Prema ruskim podacima Ukrajina je pred početak rata imala oko 1000 raketa za sve svoje Bukove

[ANALIZA] Kako je sve moguće rešiti ukrajinski problem nedostatka raketa za PVO sistem Buk

Prema referentnim podacima, Ukrajina je prilikom podele sovjetske vojne imovine dobila 42 baterije sistema PVO Buk. Do početka rata, protivvazduhoplovne raketne snage Vazduhoplovstva Ukrajine, koje su se sastojale od tri protivvazduhoplovna raketna puka, imale su deset diviziona raketnog sistema PVO Buk-M1. U skladištu je još nekoliko baterija, ali je povratak u rad Buka, koji je bio dostupan u magacinima, bio izuzetno problematičan i pre 24. februara, a sada je sve više nemoguć.

Negde od 2006. godine, elementi raketnog sistema Buk-M1 i rakete 9M38M1 postepeno su obnavljani u preduzećima Ukroboronservisa sa produženjem veka trajanja na 10 godina. Prema ruskom koncernu Almaz-Antej, Ukrajina je imala oko 1.000 raketa 9M38M1 i konsultovala se o produženju njihovog radnog veka i modernizaciji.

Prema podacima koje je preneo „The Wall Street Journal“, u periodu najžešćih napada krstarećim raketama i dronovima-kamikazama ruske vojske po ukrajinskoj infrastrukturi, elektro-mreži, komandnim centrima i skladištima naoružanja (a što bi mogao biti period od oktobra/novembra do januara), ukrajinske jedinice PVO Buk-M1 trošile su oko 69 raketa mesečno.

Ukrajini će ili saveznici donirati originalne rakete ili će se pribeći takozvanom FrankeSAM konceptu, integraciji raketa sa drugih tipova PVO sistema, čak i onih Zapadnog porekla

Imajući u vidu procenjen broj raketa, od strane Almaz-Anteja, cifru od oko 300 raketa lansiranih samo u 3-4 najintenzivnija meseca, rakete lansirane u preostalom periodu rata, uništene rakete na pogođenim lanserima i transportno-lansirnim oruđima (najmanje nekoliko desetina) i eventualna uništenja raketa u skladištima usled raketnih napada Ruske vojske, realno je izvući zaključak da se broj raketa stvarno rapidno smanjuje i da će Ukrajinska vojska svakako u narednih par meseci (ako ne i nedelja), ostati bez upotrebljivih raketa iz porodice 9M38. Uostalom, jedna od informacija koja je takođe procurila, kaže da je krajem februara Ukrajini preostalo svega 111 raketa iz porodice 9M38 koje koristi raketni sistem Buk-M1.

Takođe, veoma je upitno kako se prethodnih decenija obavljalo održavanje raketa 9M38, pogotovo pogonske komponente (čvrstog goriva). Pretpostavka, koja je verovatno tačna, jeste da su rakete održavane, između ostalog, kanibalizacijom između raketa, pa je broj raspoloživih raketa verovatno na dan početka rata bio još niži od podatka koje je izneo ruski koncern Almaz-Antej.

Ko bi mogao dostaviti rakete Ukrajini?

Jedan od kandidata bi svakako mogla biti Finska.

Nakon raspada SSSR-a, vojno-tehnička saradnja između Finske i Rusije, započeta u vreme SSSR-a, nastavljena je još neko vreme. Godine 1997. Finskoj su isporučena 3 raketna diviziona PVO sistema Buk-M1 u okviru otplate državnog duga SSSR-a. Formacija raketnog diviziona Buk-M1, razlikovala se od standardne formacije u SSSR i zemljama naslednicama, pre svega Rusiji i Ukrajini.

Naime, Finska je nabavila 3 raketna diviziona, a u svakom divizionu nalazila se Komandna stanica 9S470M1, osmatračko-akvizicijski radar 9S18M1 Kupol, 3 SLO sa radarom 9A310M1 i 3 9A39M1. U tom smislu je raketni divizion u finskoj vojsci imao mogućnost dejstva na 3 cilja jednovremeno.

Uz to, isporučeno je 288 projektila 9M38M1.

Iako je mobilni sistem PVO Buk-M1 konstruisan za PVO Kopnene vojske, u Finskoj je korišćen kao sistem srednjeg dometa za PVO objekata od posebnog značaja. Protivvazduhoplovni raketni puk Buk-M1 bio je stalno stacioniran u severnom predgrađu Helsinkija. Protivvazduhoplovne baterije nisu bile na stalnom dežurstvu, ali je jedna baterija bila stalno u pripravnosti za momentalni izlazak na položaj.

Finski Buk-M1 na paradi 2005. godine

Ispostavilo se da je služba sistema PVO Buk-M1 u oružanim snagama Finske kratkotrajna. Povlačenje iz upotrebe ruskih sistema objavljeno je 2008. godine. Ovo je motivisano činjenicom da sistemi PVO koje je isporučila Rusija, a koji su služili samo 10 godina, više ne ispunjavaju savremene zahteve i previše su ranjivi na rusko elektronsko ratovanje, dok se a sistemi upravljanja mogu preuzeti pod kontrolu spolja. S obzirom na događaje u Ukrajini, gde Bukove aktivno koriste zaraćene strane, ove izjave su, sada vidimo, bile prilično nategnute i ne odgovaraju stvarnosti.

Nema detaljnih podataka u vezi sa budućom sudbinom finskih sistema PVO Buk-M1. Jedno samohodno lansirno oruđe sa radarom je izloženo u Muzeju protivvazduhoplovne odbrane u Tuusuli. Prema nepotvrđenim izveštajima, elementi sistema PVO Buk-M1 koji su deaktivirani u Finskoj dopremljeni su na američke poligone Eglin, Nelis i Fort Stjuart.

Finski Buk-M1 u Muzeju Tuusula

Ubrzo nakon povlačenja iz upotrebe sistema PVO Buk-M1, Finska je nabavila sistem PVO srednjeg dometa NASAMS II, koji je razvila norveška kompanija Kongsberg zajedno sa američkim Rajteonom.

Što se tiče stanja sredstava, pre svega raketa sistema Buk-M1, teško je reći. Finska je 2015. godine prestala sa obukom za ovaj sistem i on je tada u potpunosti povučen iz upotrebe, zajedno sa raketama. Veliko je pitanje u kakvom su stanju rakete 9M38M1 danas i koliko ih uopšte ima na stanju.

Drugi potencijalni izvor bi mogla biti Gruzija.

Gruzija je od Ukrajine inicijalno nabavila jedan raketni divizion samohodnih raketnih sistema PVO 9K37M1 Buk-M1, a koji se sastoji od tri baterije. Svaka baterija uključuje 2 samohodna lansera sa radarom 9A310M1 i jedno samohodno transportno lansirno oruđe 9A39M1.

Divizion je isporučen zajedno sa 48 raketa zemlja-vazduh 9M38M1 (1 borbeni komplet), 2007. godine, u predvečerje rata oko Južne Osetije u koji se uključila i Rusija. Tokom leta 2008. godine, prema Ukrajinskim izvorima, Gruziji je isporučena još jedna baterija sistema Buk-M1. Nije poznato, ali je sasvim moguće (i gotovo izvesno i realno) da je tada isporučena još jedna količina raketa 9M38M1.

U tom petodnevnom rusko-gruzijskom sukobu, Bukovi su pokazali svoju vrednost i efikasnost, oborivši (najmanje) 4 ruska aviona, od kojih 3 SU-25 i 1 strateški bombarder TU-22M3 u kome su poginula 3 člana posade. Sve ovo se događalo tokom prvog dana rata.

Sa druge strane, jedna baterija sistema PVO Buk-M1 sa 2 SLO sa radarom 9A310M i 2 transportno-lansirna oruđa 9A39M je zarobljena od strane rusko-abhaskih snaga na zapadu zemlje, a jedan deo komponenti sistema je i pogođen (oštećen ili uništen) protivradarskim i drugim vođenim raketama zemlja-vazduh ruskih vazduhoplovnih snaga. Ipak, deo jedinica je i dalje ostao u funkciji sa nepoznatim borbenim mogućnostima u smislu ispravnosti sistema i količine i ispravnosti raketa.

Otpravnik poslova Ukrajine u Gruziji Andrej Kasjanov rekao u intervjuu “Evropskoj istini”  krajem prošle godine da je Kijev uputio zahtev Tbilisiju za vraćanje raketnih sistema zemlja-vazduh Buk, prebačenih (poklonjenih) pre i tokom izbijanja neprijateljstava 2008. godine.

– Činjenica da je Ukrajina poklonila protivvazduhoplovne sisteme Buk Gruziji nije tačna. Ministarstvo odbrane je dobilo sisteme Buk 2007. godine kupovinom vrednom više miliona dolara. – saopštilo je Ministarstvo odbrane Gruzije. Tada je rečeno i da Gruzija ne razmišlja o prebacivanju naoružanja i vojne opreme u Ukrajinu, jer „ne želi da bude uvučena u sukob“.

Treća mogućnost je nabavka od Kipra.

Treba naglasiti da Kipar poseduje verziju Buk-M1-2 sa raketama 9M317, koje ne mogu tek tako biti integrisane u sistem Buk-M1n ali se bez problema integrišu sa sistemima Buk-M2 i čak i Buk-M3. U tom smislu bi bilo potrebno izvršiti određena prilagođavanja i adaptacije koje bi omogućile korišćenje ovih raketa na ukrajinskim sistemima Buk-M1. Obzirom da Buk-M1-2 može koristiti rakete starijih serija, pa samim tim i 9M38M1, postavlja se pitanje da li su i ove rakete isporučene Kipru. Ako jesu, a nisu do sada javno prikazane, onda bi se te rakete bez problema mogle koristiti.

Inače, tek 01.10.2017. godine je Kipar prvi put javno prikazao nabavljene sisteme Buk-M1-2 na vojnoj paradi. Tokom narednih godina, imali smo priliku da vidimo baterije Buk kiparske nacionalne garde i u akciji manevrisanja i premeštanja, ali i bojevog vežbovnog gađanja.

Kiparski Buk-M1-2 na paradi 2017.

Ne zna se tačan broj, ali se smatra da Kipar poseduje 2-3 baterije raketnog sistema PVO Buk-M1-2 sa ukupno 6-9 SLO sa radarima i raketama 9M317, dometa do 42 km po daljini i do 25 km po visini. Do sada nismo imali prilike da čitamo o bilo kakvim ispostavljenim zahtevima zapadnih zemalja ka Kipru, verovatno iz dva razloga. Prvi je što je i sam Zapad svestan situacije na i oko Kipra, a drugi je što bi Kipar najverovatnije, i to iz više razloga, ove zahteve glatko odbio.

Šta onda još preostaje?

Preostaje ono što su na Zapadu krstili kao FrankenSAM, odnosno korišćenje raketa sa drugih sistema koje bi mogle, uz prilagođavanje i adaptacije, biti korišćene sa lansera sistema Buk-M1.

Iako bih lično bio daleko više pristalica raketa sa aktivnim radarskim samonavođenjem, poput AiM-120 AMRAAM koje se već koriste u sistemima NASAMS, obzirom da se pominje drugi tip projektila, posvetiću se više toj opciji.

Među oružjem uključenim u najnoviji paket vojne pomoći vredan 3,8 milijardi dolara, Sjedinjene Države su po prvi put iskazale spremnost da obezbede Ukrajini protivvazduhoplovne rakete RIM-7 Sea Sparrow navođene radarom. Sea Sparrow se mogu lansirati sa pomorskih platformi ili sa kopnenih, radi presretanja aviona ili krstarećih raketa. SAD i većina saveznika koriste verziju na brodu. Međutim, očekuje se da će Ukrajina koristiti verziju sa zemlje, kojom trenutno upravlja samo Tajvan. Dva javna izvora koja su upoznata sa ovim pitanjem, izašla su sa informacijom su da je ukrajinska vojska pronašla način da modifikuje svoje lansere Buk-M1 iz sovjetske kako bi bili u stanju da lansiraju projektile Sea Sparrow.

Rakete RIM-7 Sea Sparrow imaju domet, zavisno od verzije rakete, od 15 do 22 km po daljini što zavisi od visine cilja. Obzirom da su u pitanju i protivbrodske rakete, mogu se koristiti i protiv veoma niskoletećih ciljeva koji lete od 15 metara pa sve do 15 km visine.

Imajući u vidu domet raketa 9M38M1 iz sastava raketnog sistema Buk-M1 od 35 km po daljini i 22 km po visini, ovo je svakako određeno smanjenje mogućnosti za FrankenSAM Buk ali u smislu održanja sistema PVO, možda bude nužnost.

Poljski Kub sa 2 rakete Sea Sparrow

Rakete Sea Sparrow se takođe navode poluaktivno radarski a da bi se koristile na SLO sa radarom sistema PVO Buk-M1, pored adaptacije lansirnih usmerača za prijem novih raketa (manji izazov), potrebno je i prepodesiti frekvencije prijemnih antena RGS rakete Sea Sparrow radi prijema i prepoznavanja signala osvetljenja sa radara 9S35 (na Zapadu označenog kao Fire Dome) sistema PVO Buk-M1 i obezbediti vezu, dvosmernu komunikaciju rakete sa SLO sa radarom sistema Buk, odnosno sa posadom u kabini. Ovakve modifikacije nikako nisu jednostavne ali nisu ni neizvodive.

Pomenuću samo da su i Poljaci i Česi, prikazivali funkcionalne prototipove modifikovanih sistema PVO Kub-M, koji su sa samohodnih lansirnih oruđa mogli da lansiraju upravo rakete RIM-7 Sea Sparrow, o kojoj sada pišem, ali i rakete Aspide-2000, odnosno AiM-120, kao i rakete sa IC samonavođenjem.

Obzirom da su Ukrajinci pre ovog sukoba imali, prema dostupnim podacima, 57 samohodnih lansera sa radarom 9A310M1, a danas kad se oduzmu uništeni i oštećeni, verovatno nešto preko 40 (pretpostavka i okvirna procena), svakako je dovoljan broj lansirnih platformi za integraciju u uslovima kada je teško verovati da se sa Zapada kratkoročno, čak i srednjoročno može nadomestiti toliki gubitak na polju PVO, a što bi omogućilo VKS Rusije potpuno ostvarivanje borbene prevlasti u vazdušnom prostoru i daleko veće mogućnosti udara na ciljeve na zemlji i u dubini ukrajinske teritorije.

Što se tiče sistema S-300, ukoliko i tu dođe do nestanka raketa, situacija je daleko teža, jer jedina Zapadna država koja još ima S-300 u svom sastavu je Bugarska. U slučaju ove zemlje radi se samo o jednom raketnom divizionu S-300PS, sa nevelikim brojem projektila 5V55R.

Sve u svemu, čini mi se da će Ukrajina morati, ako ovaj rat potraje, bez obzira na nabavke sistema PVO sa Zapada, koje idu sporo, da razmišlja i o sličnim rešenjima sa recimo sistemima Osa-AKM, koji su takođe pogodne platforme za instalaciju novih raketa sa aktivnim radarskim ili IC samonavođenjem, ali i sa nekim drugim sistemima PVO sovjetske i ruske proizvodnje. Jedino će tako, uz nabavke sa Zapada, možda uspeti da i dalje drži ruske avione podalje od dubine svoje teritorije.

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran je koautor nove knjige „Ešalon – Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije“ i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Predstavljanje nove Zoranove knjige i način na koji je možete naručiti pročitajte ovde – https://tangosix.rs/2022/19/07/nova-knjiga-esalon-sve-o-sovjetskim-i-ruskim-radarskim-sredstvima-komandno-informacionim-sistemima-i-sistemima-automatizacije/

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters=1 counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

Te

Very good article, nice writing style. A pleasure to read. Your specialized background is obvious.

Odgovori
Kr

A što se vi brinete za Ukrajinu?
Ja navijam za Rusiju u potpunosti.
Računam da ako „Ukrajina“, tačnije globalni ili kolektivni zapad pobedi, to bi destabilizovalo našeg saveznika po pitanju Kosmeta i po drugim pitanjima.
S druge strane ukoliko pobedi Rusija, i na primer izadje na Rumunsku i Mađarsku granicu, to bi relaksiralo poziciju Srbije sada i u budućnosti.

Mi

Kristijan
Racunica ima puno. Navijanje je sasvim druga stvar, i njih ne bi pripisivao nikome. Osim onima koji to zvanicno objave. Nije ovo fudbalski portal.

Ti

@Kristian
A sta bi se to promenilo ako Rusi kojim slucajem dodju na rumunsku i madjarsku granicu?Kosovo nije nase i nece ga Rusija vratiti pod nasu nadleznost .
Koga briga sto vi navijate za Rusiju?
Kakve veze uopste ima vas komentar sa tekstom gore?

Sh

@Kristian
Navijamo za Ukrajinu jer je to suverena drzava nad kojom se sprovodi zlocin i koja je napadnuta isto kao i Srbija 1999.godine.Eto zato podrzavamo Ukrajinu i Ukrajinski narod.Drugo,nama Ukrajina nista lose u istoriji nije nista uradila tako da nemamo potrebe da ih mrzimo.Trece, Srbija ne zeli da bude ruska gubernija i diktatorska drzava kao sto je Rusija.Peto, Rusi ce izaci na Dunav ili pobediti Ukrajinu kad na vrbu rodi grozdje a ti slobodno mozes da se preselis u tvoju Rusiju ako ti se ne svidja Srbija.

д

Shadow Trece, Srbija ne zeli da bude ruska gubernija i diktatorska drzava kao sto je Rusija.Србија вероватно жели да преда Косово,да организује разне параде,да распрода све националне ресурсеa ti slobodno mozes da se preselis u tvoju Rusiju ako ti se ne svidja Srbija. И ти можњш да се преселиш у твоји Украјину и да се конкретно супроставиш русима.

Iv

Posle Rusije, definitivno najjacu i najbrojniju PVO u Evropi, a verovatno i dosta sire je imala Ukrajina. Sve balkanske zemlje zajedno nemaju ovoliku kolicinu. Ni po kvalitetu ni kvantitetu ne bi mogle parirati. Nije ni cudo sto ruski avioni ne lete iznad veceg dela Ukrajine. Pa ko bi se usudio da leti? Zamislite samo da smo jednu trecinu ovoga imali 99…

Odgovori
YP

Da smo imali tu jednu trećinu, rat bi kod nas trajao verovatno nekoliko godina, a ne meseci. Na kraju bi bili uništeni totalno.

Pe

Da smo imali 1/3 toga, trajao bi rat 5 dana duže i tih 5 dana bi nas prašili samo krstarećim raketama u količinama koje prezasićuju mogućnost PVO da odgovori.
I usput bi preorali pola Srbije loveći PVO sisteme.
Jedino smo imali sreće što je bio cilj da oni dobiju zemlju, a ne da Ameri stave šape na neki strateški resurs, pa da moraju da budu fizički veoma prisutni na sve strane.

д

Да смо то имали до агресије НАТО не би ни дошло.

Mi

DA smoi imali pametniju politiku, ne bi doslo. Da smo imali mnogo jaci/moderniji PVO moguce je da mi se nekako magicno dogovorili :-]

Si

Kad smo kod toga šta bi bilo kad bi bilo, ja nešto mislim da NATO ne bi odustao od intervencije čak i da je PVO tadašnje zemlje bila jača. Kao što je jednom davno jedan komentator na ovom portalu rekao, pametni ljudi sa druge strane bi seli i našli rešenje i za tu prepreku. Vidite, ni jedno vazduhoplovstvo ne angažuje ljude koji ne znaju svoj posao. Sve su to iskusni, razboriti, utrenirani profesionalci koji ne razmišljaju o tome da mogu poginuti obavljajući zadatak. Možda bi bilo angažovano više snaga, možda bi bila primenjena drugačija taktika, možda bi bila angažovana drugačija sredstva, ali ne verujem da bi NATO odustao od intervencije kad je takva odluka već doneta. Uz to, zajedno u paketu sa nekom intervencijom ako ste primetili uvek idu i sankcije. One su sastavni deo svake intervencije zapadnih zemalja i imaju za cilj upravo da oslabe zemlju koja se napada, pa posredno i mogućnosti njene pvo. Mogla je pvo tadašnje SRJ da bude ne znam ni ja koliko jaka, ali ako zbog sankcija zemlja nije mogla da održava sredstva, uvozi rezervne delove i potrošni materijal i remontuje tehniku – uzalud sve. Naravno ovo je samo neko moje razmišljanje na tu temu.

д

Одлуку не доносе војници већ политичари , да тако иде Американци би се на време повукли из Афганистана а не би бежали у општем хаосу.

Si

Po mom skromnom mišljenju, kada su političari videli da nema načina da se SRJ mirnim putem primora da ispuni njihove zahteve, oni su to prepustili vojnoj sili. Ko veli, kad nećete milom, moraćete silom. Godinama su se natezali sa vlastima u Beogradu, pregovarali, pretili, ucenjivali i na kraju to prepustili vojnoj sil odnosno vazduhoplovstvu NATO. E, kad je vojnoj sili bilo prepušteno da to reši, sila je to rešavala na svoj način. Procenjeno je čime raspolaže rv. SRJ, koji su ciljevi prioritet, kakvi su čiji zadaci, koja sredstva se moraju upotrebiti, i igranka je počela. Političari su se sklonili dok sila ne odradi svoje. Ja opet ponavljam: da je SRJ imala jaču pvo, isto bi se desilo, samo bi bilo možda više žrtava na obe strane, i mrcvarenje bi bilo duže. Ali NATO ne bi odustao zbog nekog straha od pvo tadašnje zemlje. Naravno, moje razmišljanje.

Br

Nedostatak raketa za sve ruske pvo sisteme koje Ukrajina trenutno uspesno koristi je najveci problem zapada i za sada nema brzog resenja. Cak i kada stignu dve baterije Patriot i SAMP/T, sa sistemima Nasams i Iris, koji su ipak sistemi kratko-srednjeg dometa, od kojih su neki stigli a neki stizu tokom godine, Ukrajina ce jedva uspeti da zameni oko 10% sistema koje trenutno koristi. Konverzija BUK-a, KUB-a, Ose ili TOR-a da koriste zapadne rakete nece biti brzo ni jednostavno, jer je potrebno modernizovati i prepraviti oko 250 lansera, plus osmatracke i nisanske radare, komandna vozila itd. Zapadni deo Ukrajine, gde se nalaze skladista i kasarne za obuku su cuvali upravo ovi sistemi i sprecavali ozbiljnije udare, ukolika Ukrajina ostane bez toga, rat se moze u potpunosti promeniti jer Rusija jos uvek ima oko 1000 borbenih aviona koje za sada vrlo ograniceno koriste van linije fronta. Takodje to ce omoguciti Rusima do koriste svoje Iljusine i Topoljeve za osmatranje i ew, koji se trenutno jos opreznije koriste.

Odgovori
Ok

Zorane,

Niste spomenuli grčke S-300PMU1 sa Krita kao mogućnost?

Drugo pitanje – šta mislite u hipotetičkoj mogućnosti da Azarbejdžan „ispod ruke“ isporuči svoje S-300 Ukrajini?

Odgovori
Zo

@Oktopod

Grčka poseduje raketne sisteme S-300PMU-1 Volhov-M6M sa raketama 48N6E, koje se ne lansiraju sa sistema S-300PT / PS koje imaju Ukrajinci. Niti, naravno, sa S-300V1 koji je konstrukciono zaseban sistem.
Dakle, bilo bi potrebno od Grčke nabaviti kompletan sistem da bi to funkcionisalo.

Azerbejdžan ima S-300PMU-2 Favorit sa raketama 48N6E i 48N6E2, tako da važi isto kao i za Grčku.

E sad…možda postoji mogućnost „adaptacije“ starijih sistema S-300PT/PS na novije projektile iz sistema S-300PMU-1/2, ali takve primere (i navode) nismo do sada imali nigde, pa nisam želeo da „nagađamo“ bez ipak nekog „utemeljenja“.

Sn

Sto se tice informacija o nedostatku raketa PVO Ukrajine plasirane sa Ruske strane,ne verujem u te price ni 1 posto.Takodje ne verujem ni u to famozno curenje informacija iz americkog centra o planovima SAD,Ukrajine i mnogim stvarima,jer je to nista sem propagandni rat.To niko od nijedne vojske ne uzima za ozbiljno da se razumemo kao sto ni NATO nije poverovao da 1998.godine posedujemo S-300PMU2.Sve su to jeftini pokusaji zavarivanja neprijatelja i javnosti.Cak i da ukrajinska PVO i stvarno ostane bez raketa za BUKM1 sistem a cisto sumnjam da do sada nisu sami i druge zemlje ovladale proizvodnjom istih raketa za pomenuti sistem,ruska avijacija ne moze ovladati ukrajinskim nebom iz vise razloga.Da ne ispada da nekog omalozavam,ruska ratna avijacija je pokazala da nije ni blizu po borbenim aparatima,obucenosti osoblja,pilota i taktici,zapadnoj avijaciji i doktrini ratovanja vodecih NATO zemalja a posebno SAD.Jednostavno,ukrajinska i ruska vojska su iste vojske,sa istom vojnom doktrinom i filozofijom,dok u zadnje vreme ukrajinska vojska pokazuje da pocinje da se menja na nivou taktike i strategije.Npr.vojska SAD bi sve PVO sisteme,komunikaciona cvorista,logisticke centre PVO,sve vrste elektronskog osmatranja,zasipali hiljadama krstarecih raketa danonocno, stepen elektronskog ometanja i ratovanja od strane americkih snaga bi bio zastrasujuc u kombinaciji sa borbenom avijacijom, avionima tipa F-15E Strike Eagle, F-22 Raptor, F-18 Super Hornet,koji sluze za eliminaciju PVO sistema sa velike udaljenosti.Autor teksta je dosta dobrih alternativa predstavio za ukrajinsku PVO ako ostane stvarno bez BUKM1 raketa.Cak sta vise odlicnih,sam autor teksta je bivsi pripadnik PVO snaga VJ.Ja bih hteo da dodam jos neke vrhunske alternative koje su cak sta vise i borbeno dokazano bolje od PVO sistema BUKM1 ali je pitanje americke administracije da li zele da doniraju te sisteme koje oni imaju kao visak u svojim vojnim magacinima.Ionako nesto slabo snabdevaju ukrajinske oruzane snage tj.na kasicicu.Npr.amerikanci imaju izvanredan PVO sistem RIM-8 Talos koji itekako moze da zameni ne samo BUKM1 vec i sve verzije BUK sistema.Ovaj sistem je borbeno dokazan ali je zamenjen i drzi se u rezervi ili sta vec.Tu je jos bolji RIM-67 Standard EP takodje borbeno dokazan sa dometom do 370 kilometara po daljini i 45 kilometara po visini.Koristili su ga od 1981.na brodovima pa presli na kopnenu verziju.Mnoge sisteme Amerikanci ne spominju da poseduju uopste sto smatram veoma inteligentnim i lukavim.Svi su se npr.uhvatili za Patriot u americkom PVO arsenalu a ne razmisljaju da mozda postoji nesto bolje i efikasnije.Eto,proučavao sam navedene sisteme te mislim da bi itekako uspesno stitili ukrajinsko nebo od ruskih letelic, krstarecih raketa i ostalog oruzja.Mnogi neznaju da se prvo zvanicno obaranje satelita u svemiru dogodilo 1985.godine od strane americkih vazduhoplovnih snaga,tada je F-15E Strike Eagle ispalio raketu u americki vojni satelit i tako ga prizemljio u delovima…

Zo

@sniper

Citat:
„Sto se tice informacija o nedostatku raketa PVO Ukrajine plasirane sa Ruske strane,ne verujem u te price ni 1 posto.“

Samo kratak odgovor na ovo. Recimo da ruski izvori obmanjuju kada kažu da je Ukrajina imala oko 1000 projektila 9M38M1.

Ali Ukrajina je imala, sada i to znamo, 10 raketnih diviziona Buk-M1. Svaki divizion ima b/k raketa 48. Dakle za svih 10 diviziona 1 b/k je 480 raketa.
U SSSR-u je „pravilo“ bilo barem 3 kompleta za postizanje odgovarajuće borbene gotovosti.
Dakle, ako je tako, Ukrajina je mogla imati opet manje od 1500 projektila. U pitanju su samo 9M38M1, starije verzije iz porodice 9M38 su uglavnom povučene zbog „izuzetne“ starosti (i do 40 godina) i lošeg održavanja.

Ipak, to se odnosilo na sisteme u upotrebi, koji nisu stari 30-35 godina. Ovde su rakete već istrošene, verovatno održavane kanibalizacijom i verujem da im broj svakako nije bio velik pre početka rata i da svakako postoji mogućnost (realna) da ostanu bez projektila ako se ovaj rat nastavi još nekoliko meseci.

Sn

@Zoran Vukosavljević
Slazem se sa vasim misljenjem ali isto tako mislim da Ukrajina i ostale zemlje znaju da naprave rakete za PVO sisteme tipa BUKM1, obzirom da koliko vidimo iz prilozenog,prave rakete tipa Grom 2, Neptun kojim su potopili rusku krstaricu „Moskva“i ko zna sta jos prave a da mi ne znamo.Sama Ukrajina je u sastavu SSSR-a proizvodila mnogo raketnog naoruzanja,ostaci tih pogona su i dalje u Ukrajini ako neki i ne rade jos samo na nekim drugacijim projektima.Sama Ukrajina ima dosta kapaciteta za proizvodnju raznog tipa naoruzanja,sto su i dokazali,nadam se da se slazemo sa time…

А

@Sniper

Иако тачне бројке не знамо, информацију да Украјинцима прети несташица ракета земља-ваздух за совјетске системе је потврдила САД, кроз процурела војна документа.

Fe

@Oktopod

Zbog čega bi iko išta “isporučivao” i “predavao” Ukrajini? Odakle odjednom tolika zabrinutost kad kako moźemo da čujemo Ukrajina pobeđuje? Drugo, ne sećam se da je bilo ko od onih koji sada tako gorljivo zagovaraju pomoć Ukrajini bio za pomaganje Jermeniji pre par godina, iako je zbog njihove potpuno prozapadne spoljnopolitičke i strateške orijentacije Rusija sasvim mirno gledala šta se dešava sa (doduše još samo formalno) saveznikom. Naprotiv, tad je bilo i likovanja i zlobnoh komentara na račun strane koja nije ništa mogla protiv dronova. Sad ti isti što su se smejali jermenskoj PVO zahtevaju da se pomaže Ukrajini da se odbrani, koji je razlog? Kao što Jermenija nije skoro ništa mogla protiv azerbejdžanskih dronova tako ni Ukrajina ne može ništa ruskim bombama. Koja je razlika? I u Iraku, i u Libiji, i u Afganistanu i u Ukrajini – strana koja ili je jedina i imala avijaciju ili je njena nadmoćna to koristi do maksimuma, zašto se oko toga uznemiravati samo u jednom slučaju?

Č

@Sniper

“Prave što mi i ne znamo”? Ili su možda koristili dok su imali ono što su napravili pre nego što su im Rusi uništili fabrike? Koliko je realistično očekivati da neko ko je morao da preseljava čak i proizvodnju minobacačkih mina 120mm van zemlje (pohvalili su se “organizovanjem sopstvene proizvodnje” (!) mina u jednoj od zemalja EU) može da sam proizvede nešto iole složeno?

д

Sniper mislim da Ukrajina i ostale zemlje znaju da naprave rakete za PVO sisteme tipa BUKM1 па то је шала мала то нема ко не прави.Sama Ukrajina je u sastavu SSSR-a proizvodila mnogo raketnog naoruzanja када је била у сатаву СССР била је развијенија од Белорусије и Русије (имала је виши бдп пер капита од Белорусије и Русије) ,а Украјина је најпропалија држава комунистичког лагера.
ruska ratna avijacija je pokazala da nije ni blizu po borbenim aparatima,obucenosti osoblja,pilota i taktici,zapadnoj avijaciji i doktrini ratovanja vodecih NATO zemalja a posebno SAD када су они напали земљу која има такав систем ПВО као Украјина.

Pa

Ako netko može objasniti zašto je Finska imala (ima) toliko sovijetske opreme? Od Mig-ova do Kubova…..zbilja bi želio znati.
Hvala

Odgovori
Du

Cijena neutralnosti Finske i „dobrosusjedskih“ odnosa sa SSSR. Nabavka vece kolicine zapadnog oruzja i opreme bi od strane SSSR a vjerovatno bilo tumaceno kao svrstavanje na stranu NATO.

Yo

Povlastice neutralnosti…
Za skromnu lovu su dobili vrhunsku pvo odbranu koju su upotpunili kompatibilnim i povoljnim Migovima…
Često se ovde komentariše o tipovima i uopšte o superiornosti zapadne vojne avijacije, pritom se previdi fakat da je npr. Tigar tenk bio nedostižni ideal za sovjetske i druge armije, ali je T-34 dobio rat tako da je ubedljivije teško moguće…
Tu nekadašnju finsku situaciju je mogla da uživa i Ukrajina (bez Krima), ali im je bila nedovoljna, dok je nama nužno neophodna…

Sv

Zorane prvo da pohvalim clanak.Drugo da vas pitam da li bi kubovi pomogli kao isporuka?

Odgovori
Zo

Pa, sve može da pomogne. Slovačka je isporučila Ukrajini 2 baterije Kub.
Kao što vidite iz teksta i na lansere Kub mogu se odgovarajućim modifikacijama postaviti savremenije rakete aktivnim ili poluaktivnim radarskim ili IC samonavođenjem.

Sr

Ma rusi imaju dovoljno KUB-ova. Šta ce im pomoc??

Vl

Ukrajina ce imala Buk rakete ili ne kontrolisati svoje nebo kao i dosad. Pomaze dosta to sto je rusko vazduhoplovstvo u ocajnom stanju od sata naleta pilota, starosti aviona do nemanja preciznih raketa i elektronike.

Odgovori
Dr

Hmmm, zanimljiva tema.
Imo bi samo jedo pitanje pa zar se te rakete nisu proizvodile i u Ukrajini?

Dali ima tko kavu iformaciju gdje su se proizvodile sve ?

А

@Vlado

Управо супротно. Главни разлог за неефикасност руског РВ-а јесте јачина украјинске ПВО. Без ње на терену, Украјина би изгубила комплетну могућност да контролише свој ваздушни простор. Сад, да ли би руско РВ било у стању да то искористи и било каквој мери, је већ друго питање, на које би се могло одговорити потврдно, али са истицањем да би то дефинитивно било у некој ограниченој мери.

Vl

@ Алекса

Naravno da je Ukrajina imala i ima jaku PVO, ali da Rusi imaju precizne rakete, laserko navodjenje i moderne avione uspeli bi da neutralisu dobar deo iste. Amerikanci bi za maksimum sedmicu-dve ovladali kompletnim ili najvecim delom neba Ukrajine u to sam siguran.

А

@Vlaod

Украјинци су добра совјетска школа када је у питању ПВО. С друге стране, Руси су своје Ратно ваздухопловство припремали за потенцијални сукоб са НАТО пактом, у којем је реално гледано територијална (а и трупна код доброг дела пакта) ПВО запостављена категорија. Самим тим је сасвим разумљиво зашто је борба против ПВО практично запостављена доктринарна категорија код Руса.

Код Руса није проблем у ракетама и навођењу (а модерне авине итекако имају). Проблем је у доктрини и једноставној чињеници да Руси никада нису вежбали организовани упад у противнички ваздушни простор заштићен слојевитом ПВО, који тражи јаку координацију и подршку између нападне групе, ловачке пратеће групе и против ПВО групе, те све заједно 10-40ак авиона у једној операцију.

Br

Finska industrija pa i država u celosti su u mnogome zavisili od poslova koje su plasirali u SSSR a u poslednjim decenijama u Rusiji. U trenutku nefukcionalnosti Rusije kao države posle 91 pa sve do početka 2000-tih ta zavisnost je delom nestala usled rasula u Rusiji ali su neke zavisnosti bile trajne kao zavisnost od energetike. Do kraja SSSR je recimo jako razvijena Finska borodogradnja veliki deo svojih rečnih i rečno-morskih brodova gradila za velike sovjetske reke i mora. Finske firme su ponovo to radile, sada verovatno više ne, a mnoge finske firme su učestvovale na izgradnji svakovrsnih naftovoda i gasovoda pogotovu na teritoriji Sibira. Recimo na naftovodima na Potisnim (potisno-kontrolno-prečišćavajuće stanice) pumpnim postorojenjima do kojih nije došla struja (jer su negde u bespuću), pogon pumpi je bio ogromnim finskim dizel motorima. Poslednjih godina je čak turizam na liniji Petrograd Helsinki bio pristojna zarada za Finsku. Finska atomska centrala je ruskog porekla mada sa sigurnosnim standardima EU koji i nisu bolji od ruskih, na primer neki standardi za protivpožarnu zaštitu su slabiji no nebitno. Kako god u doba SSSR je Finska puno izvoza ostvarila ka tamo a sa svojim ratnim iskustvima protiv SSSR se i navikla da u većem ratu ionako mora da koristi dosta zaroboljene opreme pa se kao neutralna zemlja time i vodila u značajnoj meri i nabavljala dosta sovjetske tehnike koja joj je klimatski često i odgovarala. Raspad SSSR je te veze smanjio ali Putinova Rusija je ih je u nekoj manjoj meri vratila ali samo u privredi u vojoj sferi Finska je otplovila ka NATO odavno. Prilično rizična pozicija za tako maloljudnu zemlju na granici sa Rusijom sa kojom i pored izuzetno surovih vojnih obračuna u prošlosti ipak nemaju toliko mnogo *neraščićenih računa*. Na primer razrešenje WWII koje je Staljin ponudio Finskoj u 3 verzije od koje su oni izabrali onu da se bore protiv Nemačke vojske samostalno uz pomoć sovjetskog RV a bez sovetskih vojnika se obično ne dešava između zaraćenih snaga, mada u tome ima *senke* finske izjave da ona i Nemačka imaju istog neprijatelja a da neučestvuju u istom ratu, mada se bojim da su Finci sasvim oportunistički već zaključili da će tada nemačka izgubiti pa su *gradili* poziciju za tu varijantu no kako bilo uspelo je. Sada verovatno Finska računa da će Rusija izgubiti katastrofalno rat i odlučuje se na potpuno drugu politiku. Vrlo rizična pozicija možda slična pogrešnom riziku koji je političko rukovodstvo donelo pred Zimski rat pre bezmalo jednog veka, a protivno mišljenju vojske. Danas sa današnjom finskom vojskom mislim da tu nemaju toliko problema.

Odgovori
Pe

Ali Rusi vec i jesu izgubili rat i to prilicno katastrofalno, losije nego od Finske 1940 jer je tada Finska morala da da zemlju i niko im nije pomogao.

So

>> Vrlo rizična pozicija možda slična pogrešnom riziku koji je političko rukovodstvo donelo pred Zimski rat pre bezmalo jednog veka

Ne brini se ti za Finsku, to je clanica NATO i EU, zemlja sa 600K odlicno obucenih i opremljenih rezervista, tvoji bi tamo prosili isto kao u Ukrajini i bez pomoci drugih clanica saveza.

д

Фински су тада помагали исти ови који сада помажу Украјину.

Pa

A da eksperti sa zivotno poslovnim iskustvom u Rusiji ipak objasne istoj da su izgubili i to katastrofalno. Sta je od toga tacno? Licno ne verujem ni u jedno od ta dva, kao ni u jednu rec od istog, ali posto nemam nikakve koristi a ni stete od toga pravim se da ne postoji.

Br

@Petrovic Dusan

Kako su to Rusi vec izgubili rat i to katastrofalno kad manje vise vec godinu dana drze oko petine ukrajinske teritorije? Naravno da se od njih ocekivalo vise, ali nisu izgubili, barem za sada.

Pe

Ne znam zasto Ukrajina,koja je u ratilu od 2014, ocekujuci novi napad Rusija, ne bi odrzavala rakete.Ipak je Ukrajina imala Južmaš u Dnjepropetrovsku, koji je servisirao ne samo PVO vec i interkontinentalne rakete kao raketa Voevoda (na zapadu Satana).
Akademik Jangelj upravo je i radio u tom zavodu u Ukrajini, a bas Jangelj je otac sovjetskih
raketa, daleko znacajniji od Koroljeva i Chelomeia.
A ko zna bilo sta o Finskoj, zna da je to zemlja vrhunske tehnologije i pedantnosti.Pre ce biti da su rakete za BUK u Finskoj u boljem stanju nego nove u Rusiji.

Odgovori
Mi

Mozda zato sto su mnogi kapaciteti ukrajinske namenske industrije jednostavno unisteni. Mozda bas onim „nesposobnim“ krstarecim i hipersonicnim raketama.
To sto su uspeli da remontuju do neke mere sigurno jesu. Svima ko iole prati kolaps Ukrajne zadnjih 10 godina zna da se ukrajinska vojska intenzivno pripremala sa uz direktnu NATO pomoc za novi veci rat od 2014.
Nista nije neiscrpno.
Ne mogu seporediti kapaciteti za rat Rusije i Ukrajne+ nekoliko evropskih zemalja koje imaju Kubove i MiG-ove.
Moze se porediti NATO kapaciteti sa Ruskim+Kineskim recimo..

Al

Ovaj tekst je odličan uvod u raspravu a gde je tu Srbija i recimo njeno snabdevanje naoružanjem Ukrajinske Armije. Pa ima i srbija raketa koje se mogu adaptirati zar ne. Znači svi daju po nešto samo se čeka da i Srbija bude na istoj liniji i dostavi koji paket. Ispipavanje pulsa srpskom društvu.

Odgovori
Bo

Srpska PVO koristi Nevu i Kub. Ukrajinci su to davno izbacili jer je zastarelo.
Finski Buk M1 i možda Bugarski S 300 su najbolja opcija ali su to male količine da nešto strateški promene.
Kombinacija Kub-a sa Sea Sparrow raketom bi mogla biti zanimljiva i našoj vojsci.

Ko

@Aleksandar

Da, najbolje da Srbija “donira” sav svoj (ionako čemerni) PVO Ukrajini da bi mogli da je posle bombarduju i potpuno dotuku bez ikakvih problema i komplikacija sa SEAD misijama, a i da se ujedno obezbedi da ne bude problema ni u UN kad se bude donosila odgovarajuća odluka.

Mi

Obzirom na ukrajinske rezerve u sistemima Kub, koja je opcija izmena na tim raketama da bi se lansirale sa BukM1? Znam da je raketa problematicna zbog goriva, ali bi se skrpilo po Evropi projektila za dopunu.

Odgovori
Zo

@Milos

Pa raketa Kub ima u gotovo svim zemljama istočne Evrope, od Češke i Slovačke, preko Poljske, pa do Rumunije, Bugarske i Mađarske. Ima ih i u drugim armijama sveta.
Noviji projektil sa oznakom 3M9M3E je u stvari sasvim dobar projektil sa veoma dobrim manevarskim mogućnostima i značajnom otpornošću na ometanje.
Problem bi bila starost projektila i goriva, a moralo bi se pristati i na smanjenje dometa po daljini i visini.
Čak, RGS raketa Kub ima podudarnosti sa RGS raketa 9M38, pa bi prepodešavanje frekvencija prijema bilo olakšano.

St

A mi smo odlucili da od Kubova ne pravimo FrankenSAM nego da mrsimo sa PASARSom.

Odgovori
Zo

@stojko

Pa bio je predlog sa IC raketama R-60 i R-73, ali se recimo meni taj predlog nije dopao i nije ni „prošao“.
Pisao sam ranije o ideji i mogućnosti integracije projektila R-77 sa aktivnim radarskim samonavođenjem koje sada koristi naš MiG-29. Doduše, raketa je isto V-V, pa bi problemi koji postoje sa takvim raketama koje se lansiraju sa zemlje ostale (pre svega, početna brzina).
Ali Rusija je razvila i verzije R-77 sa lansiranjem sa zemlje, dometa 15 km po daljini i oko 8 km po visini.

Naravno, sada je verovatno teško o tome razgovarati zbog situacije u svetu. Ali svakako nabavka „nekih“ projektila sa aktivnom glavom, moglo bi za Kub da bude rešenje koje bi moglo i da traje neko vreme…

iv

Pitanje je da li Ukrajina i dalje radi na svojim sistemima. R 77 je delom napravljen u Ukrajini i njen derivat je 2021 predstavljen na nekoj izlozbi. Ako je zista ostalo ikoga da to pravi predpostavljam da nije problem da se proizvodnja rasprsi a ponesto radi van Ukrajine. Za vreme rata cuda se mogu stvoriti za vrlo kratki rok. Pretvaranje neptuna u krstarecu raketu? Bilo bi interesantno zaviriti u taj lonac i videti da li se ista kuva.

Odgovori
Bl

Po mom skromnom misljenu, jedina nada da UKR dobije kvalitetnu PVO jeste da Erdogan izgubi na izborima i da NATO prenese S-400 u UKR. Zapadne NATO clanice trenutno nemaju dovoljan broj i velike kolicine Patriota da bi ga davali tek tako na lepe oci u UKR.

Odgovori
Sh

@Feline
Niko se „ne brine“za Ukrajinu vec se razmislja profesionalno o alternativama.Uostalom zasto bi brinuli,ukrajinski stratezi znaju vec vise od godinu dana sta rade na bojistu sto dokazuje broj likvidiranih i izbacenih ruskih vojnika,unistenenih ruskih oklopnih jedinica,aviona, helikoptera,likvidiranih generala,likvidiranih ruskih placenika i muslimanskih dzihadista.Dovoljno je pogledati sta je to ruska vojska „postigla“za vise od godinu dana rata a sta joj je bio pocetni cilj i uvideti totalni debakl nekadasnje Crvene armije a sada samo ostataka iste .Drugo,koliko svi znamo,obaveza odbrane Jermenije je bila drzave Rusije a ne Srbije.Rusija i Jermenija su bili vojni saveznici a ne Rusija i Azeri.Tako da to ide na dusu Rusije ali mene to ne iznenadjuje,tako su i nas u proslosti nekoliko puta gurnuli u rat da bi nas ostavili na cedilu.Svi mi znamo da se Rusija plasi Turske i da nije smela da mrdne prstom protiv Azera a istovremeno Rusija gleda svoje interese.A sto se tice pomoci Srbije Ukrajini,znas kako,ta Ukrajina je prva osudila NATO bombardovanje SRJ i poslala protestnu notu,slala pomoc Srbiji i ni dan danas ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije ali ti si suvise mali da bi znao za to ili se ne secas…Ima li jos neceg da te interesuje…

Fe

@Shadow

Kad se između stvarnosti i percepcije stvarnosti umešaju informacioni rat, potpuna cenzura i najjednostranije moguće izveštavanje – prosto se ili bez ikakvog ispitivanja faktografske tačnosti prenose izveštaji ukrajinskog generalštaba, ili se bude zabranjen, cenzurisan, kenselovan, onda može i da se stekne i ne baš najjasnija predstava o stvarnosti. Pre replike prosto uzeti u obzir da dominantna sila, ona ista koja je upregla sve živo u pomaganje Ukrajini ima interesa da spreči da populacija celog jednog kontinenta stekne bilo kakav uvid u to koliko rat sa njenim protivnicima može da bide pogibeljno opasan po manje zemlje, pa eventualno izvesti neki zaključak iz toga. Rasprava o geopolitici i strategiji sa nekime ko tvrdi da (još i da to “svi znamo”) da se Rusija “plaši Turske” toliko “da nije smela da preduzme ništa protiv Azerbejdžana” – sve to u situaciji kad se te dve zemlje i najotvorenije sučeljavaju u Siriji, i uprkos tome na strateškom nivou veoma tesno sarađuju – prodaja S-400 Turskoj, Erdoganovo otvoteno prkošenje NATO i neskriveno suštinsko podržavanje Rusije da i ne pominjem – mi i ne deluje kao neka opcija.

Bl

O cemu Vi to? Moj post nema nikakve veza sa bilo cime sto ste vi napisali u odgovoru.

iv

Shadow jesi ikad bio na nekoj stranici sa vestima iz zemlje? Uvek je poplava pozitivnih komentara i velicanja partije na vlasti. Ocigledno placeni komentari, ova vlada nije bas tako uspesna da ih zavredjuje. E sad pomisli da ruska obavestajna sluzba tu slobodno vrslja vec duze vreme. Rusija se ne moze podiciti ni nekim sjajnim ekonomskim uspesima, uglavnom zive od prodaja sirovina, ubili su ili zatvorili sve opozicionare, jedan covek vlada diktatorski zadnji dvadeset i kusur godina. Maltretiraju male susedne drzave. Rat da ne spominjemo. Pa ajd da dozvolimo sebi da kazemo da neke od osoba koje su se aktivno ukljucile u poslednjih godinu dana i ostavljaju po 10 komentara slaveci Putina na svaki clanak vezan za ovaj su sponzorisane od te Rusije.
Neki ce rec a Dusan ? Dusan je maskota ovog sajta i njegovi ponekad nerealni komentari su deo ove price od kad pratim sajt .

д

obaveza odbrane Jermenije je bila drzave Rusije Јерменија није ни нападнута већ Нагорно Карабах коме ни Јерменији није хтела да помогне, на карају је русија ушла да се спаси што се спасити може .Јеменија је изабрала власт какву је изабрала и изразила жењу за повезивањем са европом у коју се много уздала,а која такође прстом није мрднула да заустави тај рат а није да није могла.tako su i nas u proslosti nekoliko puta gurnuli u rat da bi nas ostavili na cedilu. наведи када су нас то гурнули у рат Ukrajina je prva osudila NATO bombardovanje SRJ то се десило 1999 а од тада се много тога променило у Украјини.

Cr

>> jedina nada da UKR dobije kvalitetnu PVO

Ukrajina ima solidnu PVO, moglo bi bolje ali IRIS-T, Gepard i razne sovjetske masine zajedno predstavljaju respektabilan asset. Problem je u granatama za Gepard koje zapad za sada ne moze da nabavi jer Svajcarska (kerovi se nadaju da ce im Putin baciti neke buduce mrvice sa stola) glumi neutralno ludilo i ne dozvoljava izvoz. Takodje pitanje je na sta se dejstvuje skupim IRIS-T raketama. Prema izvoru jednog ukrajinskog blogera, kojeg pratim vec godinu+ dana i smatran kredibilnim, S-300 raketa ima dovoljno i taj segnemnt nije tema. Ali jasno, ovde se radi o raketama za Buk, pitanje je koliko su, i da li su, ukrajinske posade obucene za ekonomicnu upotrebu resursa…

Mi

Poljska je isporucila Ukrajni i svoje S-125 Neva na gusenjicarima.

p.s.
Interesantno, skoro ista analiza/tema izasla dva dana kasnije na The Drive Warzone: https://www.thedrive.com/the-war-zone/what-could-happen-if-ukraines-stocks-of-soviet-sams-runs-dry
Banda lopovska :-)

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor