Treći tekst u seriji analiza posvećenih nabavci letelica TB2 od strane Kosova posvetićemo njihovom naoružanju, borbenim sposobnostima i iskustvima. Prethodnih dana pisali smo o onome šta do sada znamo i mogućim detaljima nabavke kao i razlozima zbog kojih TB2 ima toliku percepciju popularnosti u javnosti.
Besposadna letelica o kojoj se u poslednjih nekoliko godina sasvim sigurno najviše govori i piše svakako je turska izviđačko-borbena BPL tipa Barjaktar TB2. Kao dva glavna razloga za ovakvu situaciju možemo navesti borbenu primenu ove letelice u ratovima koji su trajali u peridu 2019-2022. ili koji još uvek traju, kao i neverovatan uspeh koji je postignut na tržištu prodajom u skoro 30 država.
O Bajraktaru je napisano dosta tekstova i analiza koje su često bile pristrasne i jednostrane, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu. Da se zaključiti da je o letelici mnogo više pisano u superlativu. Prosečan čitalac koji se slabije ili osrednje razume u materiju, stekao bi utisak da je reč o nekakvom svemoćnom oružju. Išlo se čak dotle da je sve to ličilo na reklamu i propagandu (nešto verovatno i jeste), koja je dodatno doprinosila stvaranju mita o turskoj letelici.
TB2 najverovatnije nije loša BPL, može biti vrlo upotrebljiva i korisna ali nema potrebe sve to preuveličavati jer se svakako ne radi o oružju koje može promeniti ili drastično uticati na tok nekog većeg oružanog sukoba ili rata (kako na zapadu vole da kažu ‘‘game changer‘‘). Dodajmo i to da u svetu trenutno postoje borbeno znatno moćnije BPL iste ili više klase za koje stručnjaci tvrde da u određenim uslovima ne bi imale šta da traže iznad savremenog ratišta.
Kod podataka taktičko-tehničkih karakteristika ove letelice nema ničeg što je posebno, brojevi koji govore o njenim osobinama uglavnom odgovaraju ili su veoma slični kod drugih sličnih rešenja u svetu. Bajraktar je relativno mala BPL u svojoj klasi, dužina je 6,5 m, razmah krila 12 m, visina 2,2 m. Maksimalna poletna masa je 650-700 kg, masa korisnog tereta 150 kg (elektronska oprema i naoružanje), vrhunac leta je 7.620 m, operativni do 5.486 m.
Pogonsku grupu čini klipni benzinski motor Rotax 912-iS snage 105 KS (75 kW), rezervoar za gorivo ima kapacitet od 300 litara. Maksimalna brzina je 220 km/h, krstareća 130 km/h, može ostati u vazduhu više od 27 sati, navodi se da je maksimalan dolet 4.000 km, maksimalna udaljenost od zemaljske stanice je prvo bila 150 km, da bi ta udaljenost bila povećana na 300 km. Može se pronaći i podatak da je okvirna cena sata leta oko 925 dolara. Postoji još jedan interesantni podatak, takođe nezvanični, da se radarski odraz TB2 kreće od 0,32 do 0,66 m2 (podatak se odnosi opsege VHF, L, S i X, kao i da se radi o čeonom odrazu).
Turska vazduhoplovna industrija je u proteklih nekoliko godina radila na razvoju sopstvenih sistema kako bi u svojim besposadnim letelicama u što većoj meri zamenila inostrane komponente. Tako je, kako bi se zamenili američki, britanski, nemački i kanadski sistemi, rađeno na domaćem optoelektronskom sistemu (uz to je obezbeđena i dozvola za integrisanje evropskog), navigacionim uređajima, sistemu satelitske navigacije, gorivnom sistemu, nosačima ubojnih sredstava, glavama za samonavođenje bombi.
Verzija TB2S pojavila se 2020. godine. Ugrađen je sistem satelitske komunikacije (SATCOM) koji omogućuje da se letelicom upravlja preko satelita što značajno povećava dolet i autonomiju leta, kao i otpornost na ometanje. U toku je razvoj nove varijante sa oznakom TB3 sa turskim turbodizel motorom TEI PD170 snage 170 do 220 KS (126 to 164 kW).
Bajraktar je prvo proizvođen i nuđen na tržištu sa američkim/kanadskim optelektronskim i infracrvenim sistemom sa laserskim obeleživačem L3Harris Wescam MX-15D (CMX-15D) kojim se, u određenim uslovima (dobra vidljivost) mogu uočiti ciljevi na daljinama od preko 50 km. Kada je 2020. godine izbio rat u Nagorno-Karabahu, Kanada je suspendovala izvozne dozvole za vojnu opremu Turskoj, a to se odnosilo i na sistem MX-15D. Turci su brzo počeli da traže odgovarajuću zamenu, turska vazduhoplovna industrija je ponudila sistem Aselsan CATS, a narednih godina je primećeno da neke države na svojim Bajraktarima imaju evropski sistem Hensoldt ARGOS II.
Umesto optoelektronskog sistema, letelica može poneti višenamenski AESA radar, a za zemaljsku komandnu stanicu sistema, Bajkar tvrdi da ima domet signala od preko 1000 km. Uz sistem se može dobiti i mini zemaljska komandna stanica koja izgleda poput laptop računara. Postoji informacija da se ovom stanicom može upravlati letelicom na daljini od 30 km.
U sastav sistema ulaze još antena za automatsko praćenje koja služi za prenos svih mogućih podataka sa letelice u zemaljsku komandnu stanicu, a postoji i mini verzija antene iste namene. Proizvođač ističe svoj sistem za prenos slike u realnom vremenu sa oznakom BGAM (Baykar Real Time Imagery Transmission System) koji omogućuje da više korisnika bez odlaganja istovremeno uživo prati prenose u visokoj rezoluciji. BGAM je veb aplikacija koja omogućava korisnicima da bezbedno gledaju prenose uživo na mreži ili na tabletima koristeći mobilnu aplikaciju putem interneta.
Vazduhoplovna ubojna sredstva nosi na 4 potkrilne podvesne tačke nosivosti po 23 kg, osnovno naoružanje su poluaktivno laserski vođene bombe (uz inercijalnu navigaciju na srednjem delu putanje) MAM-C mase 7 kg dometa 8 km, kao i MAM-L mase 21,5 kg dometa 15 km. Proizvođač za obe bombe navodi da je srednje verovatno kružno rasturanje manje od tri metra, da MAM-L sa visokoekslpozivnom fragmentacionom bojevom glavom (b/g) može probiti više od 700 mm homogenog čeličnog oklopa, kao i da sa termobaričnom b/g postiže efektno dejstvo protiv žive sile u prečniku većem od 20 m. MAM-C navodno probija više od 200 mm homogenog čeličnog oklopa i ima efektivno dejstvo protiv žive sile u prečniku većem od 10 m.
Kao deo arsenala se navode i laserski vođene protivoklopne rakete L-UMTAS mase 37,5 kg dometa 8 km, iako proizvođač Roketsan ne navodi besposadne letelice kao platforme koje nose ovu raketu. Treba napomenuti da je bomba MAM-L nastala iz rakete L-UMTAS, dok je manja MAM-C razvijena iz vođenog raketnog zrna Cirit kalibra 70 mm koje se takođe pominje kao moguće naoružanje TB2.
Realno je da TB2 može da koristi i laserski vođene bombe TUBITAK-SAGE BOZOK mase 16 kg dometa 9 do 15 km, dok su upitne GPS/INS vođene minobacačke granate TOGAN kalibra 81 mm koje su ipak prikladnije za naoružavanje malih BPL poput kvadkoptera. Ono što je interesantno je da je skoro na Bajraktaru ispitivana mini krstareća raketa KEMANKEŞ dometa 50-200 km, mase 35 kg, sa bojevom glavom mase 6 kg.
Kada je u pitanju borbena upotreba Bajraktara, za svega nekoliko godina ova letelica je u raznim sukobima i ratovima, pre svega na Kavkazu, Bliskom istoku, i severnoj Africi, za relativno kratko vreme veoma intenzivno korišćena, sa većim ili manjim uspehom. Turska još od uvođenja u naoružanje 2014. godine koristi TB2 u borbi protiv Kurda, kako u pograničnim područjima prema Siriji i Iraku, tako i iznad pomenutih susednih država.
Prva veća upotreba Bajraktara dogodila se iznad iznad Libije u periodu 2019-2020. kada je snagama vlade u Tripoliju ovim letelicama pomognuto da iz zapadnog dela zemlje isteraju oružane formacije generala Haftara koji i danas kontroliše pre svega istočni deo Libije. Bajraktari jesu bili zaslužni za uspeh vladinih snaga, međutim to nije bio ključ za pobedu, a u tom periodu je registrovano obaranje bar 23 TB2 što je u većoj meri dokazano video i foto materijalom. Čak se navodi da je jednog Bajraktara oborio lovački avion MiG-29 Haftarovih snaga.
Sledeća obimnija upotreba dogodila se iznad Sirije 2020. godine kada su, prema turskim izvorima, uništena 73 vozila sirijske armije, među kojima su se našli i sistemi PVO Pancir i Buk. Pri tom su ruski i sirijski izvori naveli obaranje 7 TB2, ali su prikazani materijalni dokazi za samo tri. U tom kratkotrajnom sukobu u pokrajni Idlib može se reći da na kraju nije bilo pobednika i stanje na terenu se nije značajno promenilo.
Te iste 2020. godine Azerbejdžan je u 44-dnevnom ratu u Nagorno-Karabahu izvojevao relativno brzu pobedu nad nepriznatom jermenskom Republikom Arcah koja je obuhvatala velike delove zapadnog Azerbejdžana. Jermeni sa zastarelim oružanim snagama nisu imali šanse protiv protivnika koji je u velikom broju koristio besposadne letelice, od taktičkih BPL, preko dronova-kamikaza pa sve do izviđačko-borbenih Bajrakatara. Iako je i ovde naglašavana uspešna upotreba TB2, i ovaj put ova letelica nije presudno uticala na ishod rata. Da navedeno i da su Jermeni prikazali olupine dva oborena Bajrakara.
Bajraktar se trenutno koristi u više ratova i sukoba. Svakako najveći je onaj u Ukrajini, gde se TB2 međutim danas retko pominje (mada je pre nekoliko dana jedan oboren u Harkovskoj oblasti za šta postoje fotografije olupine). U prvim nedeljama rata, Ukrajinci su relativno uspešno koristili ovu letelicu i njome do sada je preko objavljenih video snimaka optoelektronskog sistema dokumentovano uspešno pogađanje oko 95 ciljeva, među kojima je i 15 sistema PVO.
Sa druge strane preko video snimaka i fotografija dokumentovano je obaranje/rušenje 20 Bajraktara, a skoro se pojavila informacija da su prvog dana invazije Ukrajinci na jednom aerodromu u Hrakovskoj oblasti sami uništili 4 letelice i dve komande stanice kako ih Rusi ne bi zarobili. Izvor informacije je sudski dokument koga su objavili pojedini zapadni izvori a koji pokazuje da se izgleda trenutno vodi postupak protiv odgovornih za ovaj incident.
Rusi verovatno preteruju kada navode da je oboreno 80 do čak oko 100 ukrajinskih Bajraktara, ali je sigurno da su Ukrajinci izgubili mnogo više od 24 letelica ovog tipa. Takođe je sigurno da ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo sada TB2 koristi uglavnom samo kao izviđače, za korekturu i navođenje artiljerijske vatre, i to na 30-50 km od prve linije fronta.
Bajraktar su u borbenim dejstvima upotrebili ili još upotrebljavaju i Etiopija (2020-22. u ratu u regionu Tigraj), potom Kirgizija u kratkom pograničnom sukobu sa Tadžikistanom septembra prošle godine, kao i Burkina Faso koja ih trenutno upotrebljava protiv islamskih militanata na svojoj teritoriji. Vrlo je moguće da će ih uskoro koristiti i druge afričke države koje imaju isti problem, poput Malija, Nigera, Nigerije i Somalije.
Ako bi Bajraktar poredili sa sličnim rešenjima u svetu, prvo treba navesti da još uvek nema slične evropske letelice u operativnoj upotrebi, a prva bi mogla biti Erbasova SiRTAP. Trenutno na tržištu postoji jaka konkurencija u vidu kineskih CH-4, CH-5, Wing Loong II od kojih su neke, barem po specifikacijama, čak i sposobnije letelice (iako je kvalitet možda upitan, na šta su se pojedini korisnici žalili).
Tu je i domaća (turska) konkurencija, kao što su BPL tipa Anka, zatim daleko moćnije BPL Akindži i Aksungur. Američka MQ-9 Reaper je najverovatnije borbeno najsposobnija BPL klase MALE, ali ovu letelicu ne može svako da kupi, čak ni pojedine članice NATO saveza. Jedna od njih je upravo Turska koja se usled nemogućnosti da nabavi i stariju MQ-1 Predator, okrenula sopstvenom razvoju BPL čiji je jedan od proizvoda i TB2 Bajraktar. Rezultat je očigledno bio sasvim solidan.
vox ex populi
Veoma laka meta za PVO.
Pasars ili Mistral skida to kao divlju patku.
PSA
Mistral da, PASARS sa topom ne može da dobaci do većih visina. ZAto su i uparili ova dva. Ali ih malo ima.
Profa Fini
U Nagorno Karabahu je ispostavilo da je Bajraktar uništio popriličan broj sistema OSA KM, kao i Strela-10, a oba ta sistema imaju veći domet od PASARS-a. Nisu baš toliko laka meta za PVO. Ako je domet njegove bombe MAM-L 15 km, to znači da sve što je manjeg dometa od toga može da dođe pod udar.
Алекса
@Profa Fini
Јермени су, с друге стране, имали генијални моменат када су одлучили да уместо слојевите ПВО, исту рашире по читавом фронту, у покушају да бране све. То је довело до прилике за Азере да изоловане батерије скидају једну по једну.
Stojko
Pasars topom tesko, kao ni Strelom ili Iglom. U vecini slucajeva je beskoristan sem gadanja pesadije, sto i vidimo kao osnicnu namenu na redovnim Pasuljanskim prezentacijama.
Boban
Nemojte zaboraviti da Barjaktar da bi gadja mora se spustiti ispod 5000 metara, a maksimalni domet po Kosoj liniji je 8000 metara, tako da je u dometu topa na Pasarsu.
Realnost
Ako mora da pratimo trendove, o da samo da od Rusa kupimo sisteme za ometanje, rušenje i preuzimanje dronova, to je bilo čudo pre godinu dana, sada su Rusi od toga napravili smeće!!!
Sima
Која је сврха ракете домета до 200км са само 6кг бојевом главом ……
Mislav
Sasvim dovoljno da onesposobi pvo radar na toj udaljenosti.
Profa Fini
Ako je preciznost takve rakete sa kružnom greškom 1-3 metra tih 6 kg su više nego dovoljni da unište npr. radar, zemaljsku stanicu za upravljanje bespilotnim letelicama, neku sličnu neoklopljenu kabinu nekog centra veze i slično. Moguće je probiti verovatno i neka spremišta za gorivo, municiju i slično i da izazovu neki požar, eksploziju – svakako da naprave neku ozbiljnu štetu. Ako postoji integrisano sredstvo PVO kao što je naš Pancir S-1 i to bi bila poželjna meta. Da i ne pominjemo parkirane avione i helikoptere na stajankama.
Sima
У теорији а практично ……
Feline
@Sima
Mala b/g = ili lasersko navođenje (tj ako se tvoj dron provuče) ili je na milost i nemilost EW (ručno navođenje video linkom). 6kg bojeva glava i GPS je već preveliki optimizam. Čisto sumnjam da je to baš za “napade na sisteme PVO” kako se hvale, pre je namenjeno za napade na bitne pojedince iz organizacija sa kojima Turska ratuje, npr vođe Kurda i raznih milicija, najverovatnije dok su u pokretu u nekom vozilu. Pošto nije baš politički korektno reklamirati oružje za lov na pojedince na tim daljinama (targeted assassinations) onda se neko setio da tvrdi da je za napad na PVO.
Zbog čega antiradarske rakete sve PD reda imaju b/g reda veličine 100kg ako je 6kg dovoljno?
Pas Tom
Zaustavio je ruske tenkove prvih dana rata kada su Ukrajini predviđali sate do pada. Job well done!
Stojko
Ruske tenkove su zaustavile decenije korupcije i nebrige.
Nikola
@Pas Tom
Ruske tenkove su zaustavili NATO sateliti i obavestajni podaci u sadejstvu sa nespremnošću i malobrojnošću ruske kopnene vojske koja je pošla u invaziju sa tri puta manjom vojskom. Bez NATO podrške bi se taj rat završio za Ukrajinu kao Aprilski rat za Srbiju.
Feline
Što se tiče TB2, to je strogo sistem za asimetrično ratovanje, zbog čega inače više niko ne pravi recimo klipne lovce?
Amater
Evo amaterski… Jer bi Taj klipni lovac tek bio laka meta za pvo. Zato sto u njemu mora da sedi pilot. I na kraju, zato sto bi onda drone zakacili iglu
Amater
Hehe… Za drugi deo sam napisao da baš i nije nešto, ali ovaj je bio poslastica.
Znači – fora je u kanadskoj „loptici“ od 15 inča i 50 kila…
Sam L3Harris na svom sajtu kaže: These imaging and targeting systems can be found on over 230 different types of platforms, including fixed-wing, rotor-wing, UAV and aerostat platforms.
Što znači da sve što može da ponese loptu od 50 kila može da bude podjednako dobro.
Stojko
Zamislite kakva bi sila u proizvodnji BPL Srbija bila da je neko imao trunku vizije da se pocetkom 2000-tih do kraja dovede razvvoj IBL-2000 i da se nakon toga u realnom roku razvije i Pegaz i odgovarajuce naoruzanje.
Ovako smo poceli sa razvojem BPL pre 25 godina, a i dalje nemamo nista domace sem polukineskih Pegaza i PRDC dronova za djubrenje njiva, simanje rijalitija i bacanje minobacackih granata..
Nikola
Proizvode turske vojne industrije treba izbegavati, to su proizvodi za jednokratnu upotrebu. Oni su tek danas u proizvodnji raketa i motora tamo gde je SFRJ bila pre 30-40 godina.
Pavle
Vazi se. Opitovanje raketa su radili kod nas onomad. Od tada su podaleko odmakli. Superfantom bi i danas bio vrh avion.
Nikola
@Pavle
Turska je vrlo siromasna zemlja sa slabom tehnološkom bazom. Sve što proizvode u vojnoj industriji je kopija nečega sa strane. Haubica Firtina je licencna kopija juznokorejske K9, AT129 je italijanska Mangusta 129. Turska već 15 godina ne moze da uvede svoj tenk Altay jer nema motor za njega, niti Turci imaju tehnologiju proizvodnje kompozitnog oklopa, vojska im zavisi od izraelske modernizacije starih M60 Sabra. Oni ne uspevaju da proizvedu funkcionalan motor ni od 1,000hp što je SFRJ mogla pre 40 godina.
Pavle
@Nikola
o haubici i tenkovima na odgovarajucim mestima. o raketama i avionima moze i ovde. o tehnologiji takodje. o standardu…tesko. Sta to jos turci ne uspevaju da proizvedu (lokalno konstruisano ili licencno) i gde jos nemaju svoje baze po belom svetu. Zemlja velikiih razlika ali vrlo siromasna zemlja ?…
peric
Da li se vi salite. Kosovo i Albanija imaju mogucnost sa 15-ak TB-2 onemoguce bilo kakvu operaciju srpske vojske. U rovovskom ratu kakav moze da se desi, takodje imaju prednost. Mi nemamo operativno jednako oruzje.
Vlado
Nijedno oruzje nije svemocno, ali je Bajraktar i vise nego odlicna bespilotna letelica. Medju najboljima na svetu bez dileme.
peric
Baryaktari za Kosovo i Albaniju su nabavljeni uz saradnju sa Us/nato strukturama. Zato su stigli brzo i odmah su operativni. Sigurno ce biti umrezeni u nato mrezu komunikacija i senzora. Tako da govorimo opasnom oruzju, koje ponistava 90% mogucnosti srpske vojske. Prakticno onemoucava bilo kakvu intervenciju srpske vojske.
PSA
Opa, Bajraktari ispadoše Wunderwaffe po vama. Da to poništava 90% mogućnosti neke vojske, niko ništa drugo ne bi kupovao nego to neko čudesno neverovatno oružje…