[VIDEO] Jedan dan sa vatrogascima Aerodroma „Nikola Tesla“: 120 sekundi čistog adrenalina

Ukoliko bi se po sletanju na Aerodrom „Nikola Tesla“ našli u statistički krajnje retkoj situaciji, da se putnički avion u kojem se nalazite zapali, raspadne ili sklizne sa piste, vatrogasci Spasilačko-vatrogasne jedinice priteći će vam u pomoć.

Uzimajući u obzir da je vašoj letelici ostalo još par tona goriva, da ono možda curi iz rezervoara, da je u putničkoj kabini dim i da se kabinsko osoblje bori sa vama jer ste nerazumni i preči vam je prtljag od života, za haos koji nastaje sigurno postoji procedura ali se na kraju sve ipak svede na iskustvo i obučenost.

Kako je Tango Six portal imao ekskluzivnu priliku da se uveri, iza nemaštovitog naziva „Organizaciona jedinica spasavanje i zaštita od požara“, u zgradi koju jedva možete razaznati ako gledate u daljinu iz putničkog terminala „Nikole Tesle“, stoje vatrogasci vazduhoplovnog usmerenja. Oni provode dane vežbajući, što teorijski, što praktično, za intervencije koje, ukoliko se i dogode, završe se za 90 sekundi. Toliko najduže može trajati vreme za evakuaciju i spasavanje putnika i članova posade.

Kako izgleda kada vežbaju, na specijalno urađenom poligonu, imali smo prilike da vidimo izbliza krajem prošlog meseca. Vatra, voda i sirene „na najjače“:

Sekunde, tone i pena party

Kako je za Tango Six ispričao Stanislav Tahirović, komandir Spasilačko-vatrogasne jedinice Aerodroma „Nikola Tesla“, život vatrogasca na aerodromu je isplaniran do najsitnijih detalja. Kada dođe do prave intervencije, tajming je poznat, u sekundu:

– Zapravo postoje dve vrste mogućih intervencija sa kojima se možemo suočiti – najavljene i nenajavljene. Dakle kada se nešto dogodi vazduhoplovu pred sletanje ili tokom preleta, kada imamo dovoljno vremena da se pripremimo i kada se incident dogodi prilikom sletanja ili poletanja.

Po dobijanju prve informacije od kontrole letenja zahtevano vreme napuštanja vatrogasne baze je 20 sekundi. Za to vreme moramo da istrčimo, uđemo u vozila, spremimo se i obučemo. Vozila moraju napustiti bazu ne kasnije od 20 sekundi.

Ako je najava očekivana, dakle nešto se već dešava vazduhoplovu pre njegovog sletanja, okupljamo se na poziciji koju zovemo „Bravo 1“, prikupljamo informacije i dalja dinamika lokacijski zavisi od pravca sletanja letelice. Ako je najava neočekivana, dakle nešto se dogodilo avionu upravo prilikom poletanja ili sletanja, isto za najviše 20 sekundi moramo izaći iz baze.

Vatrogasna vozila moraju stići na najudaljeniji kraj poletno-sletne staze (piste) za manje od tri minuta. S tim da prvo vozilo za to vreme već mora da ispusti 50% sredstva na objekat dejstva. Mi realno možemo stići ispod dva minuta na najudaljeniji deo poletno-sletne staze beogradskog aerodroma.

Imajte u vidu da su pitanju vozila koja imaju 50 i više tona, idu brzinama od preko 12o kilometara na sat. –

„Poznajemo skoro svaki tip putničkog aviona koji preleće Srbiju“

Vazduhoplovni vatrogasci su, kao i većina profesionalaca u vazduhoplovstvu, elita. Bitno se razlikuju od svojih „gradskih“ kolega. Ne toliko po vatrogasnim veštinama koliko po svim pratećim varijablama koje mogu ići toliko široko i do poznavanja svakog tipa putničkog aviona na planeti:

– Vežbamo se za sve moguća scenarije. Kada kažem da posao može uvek biti drugačiji mislim na realne atmosferske uslove na primer. Jedna intervencija nikada nije ista. Drugačiji je pravac vetra, postavljanje vozila u odnosu na vetar, uzima se u obzir nagib terena. Sve to utiče na tok intervencije i komandir jedinice u jako kratkom vremenskom roku sve to mora da proceni, da uzme u obzir sve parametre i da donese odluku.

Vežbamo teorijski i praktično. Teorijski razrađujemo sve moguće taktičke situacije i proučavamo različite tipove putničkih aviona a praktično vežbamo na poligonu.

Svaki vazduhoplov je drugačiji, od njegovih dimenzija do pod-tipa. Moramo unapred znati kako mu se pristupa i kako je najbolje da se konkretno na tom tipu požar ugasi. Na primer, moramo znati razliku između Boinga 737 serije 500 i 900. Emergency izlazi im nisu isti. Mehanizam koji osigurava slajdove na Erbasu i Boingu nije isti, na primer.

Znamo gotovo sve o svim tipovima aviona koji sleću na naš aerodrom, imamo njihove brošure, znamo skoro sve. Ako je takav tip dešavanja, kontrola letenja nam najavi sve relevantne podatke kao što su broj putnika, broj članova posade, količina goriva po planu leta, ima li opasnih materija, nepokretnih putnika.

Najnovije igračke, regionalni centar

Čovek broj jedan aerodromskih vatrogasaca, rukovodilac Organizacione jedinice spasavanja i zaštite od požara Slobodan Đurđević, za Tango Six kaže da je njegov sektor jedan od najbolje opremljenih u regionu:

– Naša služba se razvija kako se razvija i aerodrom. Nabavljamo pored druge opreme i nova vatrogasna vozila od kojih je najnoviji Panter Rosenbauer 8×8 kog ste mogli da vidite danas u akciji. Prvo vozilo nam je stiglo nedavno a završena je procedura nabavke za još jedno istog tipa koje će stići pred kraj decembra. Sa njim smo podigli svoje sposobnosti na 8. i 9. kategoriju zaštite.

U pitanju je 52 tone teško vozilo sa hidrauličnom rukom koja se ispred vozila može produžiti 14 metara iz vozila i 20 metara iznad zemlje. Izabrali smo ga posle uporedne analize više tipova i zbog nekih konkretnih primera intervencija koje smo analizirali. Jednostavno, brže je gasio požar.

Vozilo je donekle i autonomno, vozač ga može upaliti i kada nije u njemu. Ima kapacitet od 15500 litara vode, 1900 litara penila a posadu čine pet vatrogasaca i vozač. Na najudaljeniji deo poletno-sletne staze može stići ispod tri minuta ali smo ga mi testirali i stiže za minut i 30 sekundi. – priča nam Đurđević

Kako su nam potvrdili, sektor za spasavanje i zaštitu od požara na Aerodormu „Nikola Tesla“ uskoro dobija potpuno novi objekat. Izgradnja nove vatrogasne baze počinje ove godine i prostiraće se na 6500 kvadrata, od čega će 5330 biti smeštajni kapacitet. U pitanju su nova garažna mesta za vozila, nove prostorije, mogućnost za veće skladištenje servisne opreme. Tu će biti smešten i centar za vanredne situacije:

– Uložili smo dosta u opremu i trudićemo se da u budućnosti napravimo regionalni centar za obuku u okviru naše nove baze. Ideja je da iznajmljujemo kapacitete ali i konkretne usluge, kao što je na primer oprema za uklanjanje vazduhoplova prilikom incidenata na pisti i van nje. Jedni smo od retkih u regionu koji imaju takvu opremu i planiramo da je iskoristimo i na taj način.

Koliko je zapravo intervencija imala Spasilačko-vatrogasna jedinica ANT-a?

– Bez odlaska u dalju prošlost – dve. Jednom se avionu Kompanije XL Airways zapalio motor dok je druga intervencija bila na letelici Lufthanse. Obe intervencije su prošle bez većih problema, skoro rutinski i bez povređenih.

Spremni smo za reagovanje u svakom pogledu unutar našeg reona odgovornosti a to je poluprečnik od osam kilometara od baze. – završava Đurđević.