C295 protiv C-27J: svestrani višenamenski transporteri za svačiji džep

Ovo je četvrti tekst u našoj seriji analiza o transportnoj avijaciji RV i PVO Vojske Srbije, njenom trenutnom stanju i letelicama koje su mogući kandidati za kupovinu. Analizirali smo trenutno stanje, najinteresantnije opcije na tržištu, i brazilsku protiv američke ponude.  

Većini vazduhoplovnih entuzijasta koji su posetili oba međunarodna aeromitinga na Batajnici 2009. i 2012. godine sigurno su ostali u sećanju nastupi odnosno letni programi dva transportna aviona, Erbasa C295 Ratnog vazduhoplovstva Španije (2009.) i Spartana C-27J Ratnog vazduhoplovstva Italije (2012. godine) koja su nakon dinamičkog prikaza kasnije bili i deo statičke izložbe.

Posade oba aviona pokazale su neke od karakteristika vazduhoplova koje njihovi proizvođači ističu, poput dobrih manevarskih sposobnosti i male dužine poletno-sletne staze koja je potrebna za poletanje i sletanje, tzv. STOL – short take off and landing karakteristike (naravno sve to bez ili sa minimalnim teretom). Posebno je međutim bio atraktivan nastup italijanskog Spartana jer su tom prilikom bile izvedeni manevri petlja i valjak koji nikako nisu uobičajni za tu kategoriju aviona.

Domaća javnost je tako imala priliku da uživo vidi moguće zamene za avione An-26 RV i PVO Vojske Srbije. Erbasov C295 i Leonardov C-27J trenutno su jedina rešenja koja su u toj klasi. Oni su proteklih 20 godina u mnogim ratnim vazduhoplovstvima menjali familiju sovjetskih An-24, 26 i 32, An-72 i 74, zatim kanadske avione DHC-4 Caribou i DHC-5 Buffalo, holandski F27 Friendship, italijanski G.222 i britanski HS 748.

Popularni i prilagodljivi C295

Za sada najpopularniji (sa ubedljivo najvećim tržišnim učešćem), uslovno rečeno „laki transporter“ jeste španski Erbas C295 koga koriste ili će ga uskoro koristiti vojne vazduhoplovne snage 30 zemalja. Iako se u stručnoj javnosti može čuti da se avion ne ponaša baš najbolje u ekstremnim vremenskim uslovima, treba reći da se avion koristi u različitim delovima sveta. Osim 6 država Evrope, C295 leti u Kanadi, zemljama Južne Amerike, u severnoj i centralnoj Africi, preko država Bliskog istoka pa sve do jugoistočne Azije.

Kao osnova za njegov razvoj poslužio je špansko-indonežanski CASA/IPTN CN235 i predstavlja njegovu produženu verziju sa 50 procenata većom nosivošću i novim jačim motorima. Samim tim, u odnosu na svog prethodnika avion ima veći dolet kao i poboljšane performanse.

Erbas C295 reklamira kao avion jednostavne konstrukcije, kao pouzdanog i visoko prilagodljivog taktičkog transportera koji je sposoban da nosi do 9 tona tereta sa maksimalnom krstarećom brzinom od 480 km/h. Letelica zahvaljujući konstrukciji stajnog trapa ima odlične STOL karakteristike (potrebna mu je veoma kratka pista za poletanje i sletanje – 670 metara za poletanje i 320 metara za sletanje). Istovremeno, avion je u mogućnosti da poleće sa polupripremljenih mekanih i grubih uzletišta.

Ističe se njegova niska cena održavanja i korišćenja, uz maksimalnu efikasnost a zvanične specifikacije kažu i da ima malu potrošnju goriva, i da zbog toga može ostati u vazduhu čak 11 sati što je takođe ispred glavnog konkurenta C-27J od koga je i jefitniji za nabavku (cena se poslednjih godina obično kretala oko 30-45 miliona dolara u odnosu na 50-60 miliona kod Spartana).

C295 ima najdužu teretnu kabinu u svojoj klasi, (12,69 metara sa teretnom rampom 15,73 m) čije dimenzije iznose 12,69 × 2,7 × 1,87 m i zapreminom od 46,9 do 57,3 m³. Može se opremiti sa 71 sedištem, mnogo više nego što je slučaj sa C-27J. Umesto toga u kabinu se smešta do 48 padobranaca sa punom opremom a u zadnjem delu kabine sa obe strane se nalaze vrata za iskakanje.

Što se tiče prevoza ljudstva moguće su i konfiguracije sa 44 vojnika pod punom opremom uz 21 vojnika sa manjim opterećenjem, zatim varijanta za prevoz sa većim komforom za 50 osoba. Kada je u pitanju teret, avion nosi do pet paleta dimenzija 2,24 x 2,74 m x 2,11 koje se utovaruju/istovaruju preko posebnog sistema, postoji i sistem za izbacivanje tereta u letu CDS A22 a takođe može poneti tri laka terenska vozila.

Osim klasičnog izbacivanja tereta preko zadnje rampe sa većih visina moguće je tovar izbaciti i LAPES metodom gde se teret izbacuje u niskom letu pomoću padobrana. Postoje dve medicinske konfiguracije, jedna sa 24 pacijenata i 7 članova medicinskog osoblja i druga sa intenzivnom negom za 12 pacijenata. U spasilačkim misijama u avion se smešta do 106 prsluka za spasavanje a moguće je postaviti i dva čamca koji se u slučaju prinudnog sletanja na vodu automatski naduvavaju i mogu da prime po 46 osoba svaki. Sve nabrojane konfiguracije su lako i brzo izmenljive a u letelicu se može ugraditi i toalet. Maksimalna nosivost je 9250 kg a uz svaki avion se može dobiti do pet paleta tipa 463L.

Kada govorimo o doletu, C295 ima nešto slabije mogućnosti u odnosu na C-27J. Dolet sa maksimalnim teretom od 9,25 tona je 1277 km, sa 8 tona 2148 km, sa 6 tona 3700 km i sa tri tone 4587 km. Takođe ima manju krstareću brzinu od 482 km/h. Iako su i C295 i C-27J platforme sa velikim potencijalom kada je reč o mogućim namenama, Erbasov avion je nešto svestraniji. Za sada je je razvijeno ili je u toku razvoj nekoliko osnovnih varijanti.

Pored klasičnih transportera C295M i C295W postoje i mornarički patrolni avioni C295MPA Persuader (iskorišćena je karakteristika aviona da može dugo da ostane u vazduhu),  potom tu je naoružana leteća topovnjača AC295 koja služi i za prikupljanje obaveštajnih podataka (ISR), nudi se posebna verzija samo za prikupljanje obaveštajnih podataka – SIGINT (sa mogućnostima ELINT i COMINT), razvijen je sistem za gašenje požara sa do 7000 litara vode ili retardanata koji se u običan transporter lako može postaviti i ukloniti.

C295M ili C295W može biti i leteća cisterna jer postoji i lako uklonjivi komplet za pretakanje goriva koji obezbeđuje dopunu do 6 tone goriva avionima ili helikopterima. Na tržištu se nudi i leteći radarski sistem C295 AEW, potom posebni moduli sa enterijerom za prevoz veoma važnih ličnosti (VIP) kao i oprema koja omogućuje medicinsku evakuaciju (MEDEVAC).

Robusni ali skupi Spartan

Razvoj aviona C-27J Spartan započet je 1995. godine kada su italijanska Alenia i američki Lokid Martin započeli saradnju na znatno unapređenoj varijanti italijanskog transportnog aviona Aeritalia G.222 sa tehnologijom nove verzije Lokid Martinovog transportnog aviona Herkules sa oznakom C-130J. Program C-27J je pokrenut 1996. a dve kompanije su 1997. formirale zajedničku firmu LMATTS (Lockheed Martin Alenia Tactical Transport Systems).

U odnosu na G.222, taktički transporter C-27J (koga često zovu i Mini Hercules) ima 35 posto veći dolet i 15 posto veću krstareću brzinu, tovarni prostor i kokpit su usklađeni sa onim na avionu C-130J Super Herkules sa kojim deli iste motore i otvorenu arhitekturu avionike čime je postignuta maksimalna kompatibilnost ova dva modela.

Današnji proizvođač Leonardo ističe da je Spartan robustan, agilan i odličan za upotrebu u svim klimatskim uslovima kao i na velikim nadmorskim visinama. Avion ima najveći poprešni presek trupa sa dimenzijama (širina, visina) 3,33 x 2,6 m, ističe se i da ima najveću brzinu spuštanja od 1219 m/min i najveću brzinu podizanja 762 m/min. Takođe tu su STOL karakteristike, navodi se da avion može poleteti nakon svega 580 metara poletno-sletne staze a za sletanje mu je potrebno samo 340 metara PSS. Može poletati i sletati na polupripremljene zemljane površine.

Nosivost i dolet su još neke od velikih prednosti C-27J, maksimalna nosivost je 11,6 tona, može poneti do 60 vojnika ili 46 lako opremljenih padobranaca ili 34 padobranca sa punom opremom ili 36 ranjenika na nosilima sa 6 medicinskih radnika, 6 VIP osoba sa još 18 ljudi iz pratnje. Što se tiče tipova tereta u kargo prostor se može smestiti laki helikopter ili dva laka vozila ili jedno terensko vozilo HMMWV ili tri palete dimenzija 2,74 x 2,24 x 2,11 m (uz još jednu dimenzija 2,24 x 2,11 x 1,37 m na rampi) ili 6 paleta dimenzija 2,24 x 2,11 x 1,37 m (jedna na rampi).

Teret se, osim sa zadnje rampe sa većih visina može izbacivati i u niskom letu pomoću padobrana (metoda LAPES). Dolet sa 4,5 tona tereta je 5112 km, sa 6 tona tereta 4260 km dok sa 10 tona ima dolet od 1852 km. Štednju goriva i dolet mogu dodatno poboljšati vingleti koji se takođe nude kao opcija. Krstareća brzina C-27J je 602 km/h a optimalna visina krstarenja 8382 m.

Dalja evolucija Spartana jeste višenamenska verzija MC-27J koji se nudi kao letelica za podršku specijalnim snagama, kao C3-ISR platforma (Command, Control, Communication, Intelligence, Surveillance, Recconaissance), prikupljanje obaveštajnih podataka (SIGINT) uz različite pakete senzora koji mogu obuhvatiti AESA radar, optoelektronski i infracrveni (EO/IR) sistem, ESM (Electronic Support Measure), sistem za komunikaciju koji sadrži SATCOM (komunikacija preko satelita), modul sistema misije sa 4 stanice za operatore, sistem za upravljanje vatrom (SUV), dva potkrilna nosača za precizna ubojna sredstva, top sa SUV-om postavljenog na paleti pozicioniranoj na zadnja vrata.

U sastavu Ratnog vazduhoplovstva italije leti jedan avion sa oznakom EC-27J JEDI koji je specijalno opremljen za elektronsko ratovanje. Koristi se pre svega za ometanje signala daljinski kontrolisanih imrpovizovanih eksplozivnih sredstava (IED) i bespilotnih letelica i to u obavljanju specijalnih zadataka tzv. Electronic Support and Protection missions.

Tako je, osim za podršku specijalnim i drugim kopnenim snagama, izviđanje i komandovanje, MC-27J moguće upotrebiti i za blisku vazduhoplovnu podršku, borbeno traganje i spasavanje a Leonardo nudi i ugradnju opreme za protivelektronska dejstva. Iako još ne postoji prototip, proizvođač reklamira mornarički patrolni C-27J MPA namenjenog za protivpodmorničku i protivbrodsku borbu, patroliranje iznad vodenih površina i traganje i spasavanje. Uz njega se nude odgovarajući paketi specijalizovane opreme koja može biti installirana u avion ili u roll-on/roll-off konfiguraciji a tu je i savremeno naoružanje (protivbrodske rakete, torpeda, mine).

Takođe se kao roll-on/roll-off nudi sistem za gašenje požara Fire Attack System sa 9850 litara vode ili retardanata a druga opcija vatrogasca jeste opremanje sa 6 sistema Guardian sa ukupno 6000 kapaciteta litara. Obalska straža SAD (US Coast Guard – USCG) koristi patrolne avione HC-27J za osmatranje u borbi protiv trgovine drogom i drugih nezakonitih radnji, reagovanju prilikom prirodnih nepogoda i u zadacima traganja i spasavanja. Ova verzija optimizovana je da ostane u vazduhu do 12 sati.

Do sada je Spartan za svoje vojne vazduhoplovne snege nabavilo 15 zemalja, poslednja država koja je izabrala ovaj tip aviona je Slovenija. Osim što je skuplji za nabavku, dostupne informacije govore da troškovi korišćenja nisu baš mali. To se najbolje vidi na osnovu iskustava naših komšija Bugara, poslednji ugovor o logističkoj podršci potpisan je 30. aprila 2018. kojim je pokriveno održavanje do 16. decembra 2021. Za to je izdvojeno nešto više od 17,5 miliona evra uz nalet aviona od 500 sati godišnje. Prethodni ugovor koji je bio na snazi između decembra 2011. i marta 2017. koštao je 25 miliona evra.

Osim toga, RV Bugarske je imalo probleme sa incidentima u kojima je dolazilo do oštećenja aviona a kojima su značajno doprinosili složeni meteo uslovi kao i sama konstrukcija aviona (malo međuosno rastojanje između glavnih nogu stajnog trapa kao i velika površina vertikalnmog stabilizatora).

Iz Vazduhoplovnih snaga SAD (USAF) su se žalili da je za njih C-27J skup za eksploataciju, skuplji čak i od četvoromotornog C-130J. Pri tom je navedeno da tokom životnog veka od 25 godina troškovi korišćenja C-27J iznose 308 miliona dolara dok je kod C-130J to “samo“ 213 miliona. Osim toga iz RV SAD su izneli i podatak da su od 2007. do 2013. godine na flotu od 21 C-27J potrošili čak 567 miliona dolara. Zbog toga a i zbog prioritetnijih programa kao i ekonomske krize, USAF se odrekao Spartana ali su Oružane snage SAD ipak nastavile da ga koriste, 7 aviona je predao Komandi za specijalne operacije a 14 Obalskoj straži.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.