[RAT U UKRAJINI] NATO najavljuje značajno pojačanje ukrajinske PVO, prvi borbeni avioni F-16 uskoro iznad Ukrajine, nema mesta za švedske borbene avione

12. jul 2024

Mađarska sertifikovala transportni avion KC-390, njihova vojna flota Erbasovih helikoptera naletela 15 hiljada sati

10. jul 2024

[NAJAVA] Aeromiting CIAV 2024: Još jedna prilika da se vidi hrvatski Rafal, ali i privatni Galeb G-2, MiG-15, B-25 „Mitchell“

9. jul 2024

[RAT U UKRAJINI] Rusi otvaraju novi front, pojačavaju udare po ukrajinskim vazduhoplovnim bazama, Ukrajinci dobijaju prve F-16 ovog meseca

6. jul 2024

Slovenija nabavlja nove osmatračke radare za sisteme PVO, u Crnoj Gori izvršena primopredaja slovenačkih besposadnih letelica

5. jul 2024

[REPORTAŽA] „Vatreni udar 2024“: Premijera SM kamikaza dronova i novog izraelskog 4D radara

5. jul 2024

Kako je ofarban Orao 001 u Muzeju vazduhoplovstva

4. jul 2024

Nove fotografije i detalji o dronu-kamikazi SM2 kompanije Edž: Srbija i Maroko među prvim mušterijama

3. jul 2024

[POSLEDNJA VEST] RV i PVO Vojske Srbije sada raspolaže i sa mobilnom verzijom Talesovog osmatračkog radara GM400 Alfa

3. jul 2024

[POSLEDNJA VEST] Ministarstvo odbrane Srbije danas predstavilo do sada nepoznat bespilotni vazduhoplovni sistem

2. jul 2024

[FOTO-REPORTAŽA] Memorijalna izložba “Vojni objektiv Nela Mirkovića“

2. jul 2024

[POSLEDNJA VEST] Poleteo prvi bivši kiparski Mi-35P namenjen RV i PVO Vojske Srbije

1. jul 2024

Erbasova taktička borbena bespilotna letelica SIRTAP dostigla CDR fazu projekta

1. jul 2024

[ANALIZA] Novi detalji o sposobnostima kineskog raketnog PVO sistema kratkog dometa HQ-17A(E)

28. jun 2024

[RAT U UKRAJINI] Na Krimu pogođen ruski komunikacioni centar, Rusi tvrde da je iznad Crnog mora posada MiG-a 31 “oterala“ američku besposadnu letelicu RQ-4 Global Hawk

28. jun 2024

[EKSKLUZIVNO] Prva fotografija kineskog PVO sistema HQ-17AE Vojske Srbije

27. jun 2024

[ANALIZA] Sve o grčkim Miražima koji bi mogli da budu prethodnica Rafalima u RV i PVO Vojske Srbije

26. jun 2024

Vučić pričao sa F-22 pilotom, zatim se telefonom čuo sa Makronom

21. jun 2024

[RAT U UKRAJINI] Poteškoće u obuci ukrajinskih pilota na borbenim avionima F-16

21. jun 2024

Balkanska Bezbednosna Mreža: Grčki mediji prenose da se Srbija navodno interesuje za grčke Miraže 2000

21. jun 2024
[ANALIZA] Mogu li Ukrajinci raketnim sistemom PVO S-200 dejstvovati po ciljevima na zemlji?
Raketni sistem S-200 u NATO-u koristi još uvek Bugarska / Foto: Živojin Banković, Tango Six

[ANALIZA] Mogu li Ukrajinci raketnim sistemom PVO S-200 dejstvovati po ciljevima na zemlji?

Deveti dan jula meseca ove godine iznenadio nas je informacijama i snimcima sa društvenih mreža na kojima se vidi dejstvo ukrajinskih raketa iz sastava raketnog sistema PVO S-200V po ciljevima na zemlji.

Mogli smo da vidimo trenutak pada ukrajinske PVO rakete 5V28, dela raketnog sistema PVO S-200V, prilagođene za napad na kopnene ciljeve, na pilanu u selu Bitoš, Brjanska oblast, nekih 170 kilometara u dubini teritorije Ruske Federacije.

Na snimku se jasno vidi karakterističan oblik rakete 5V28 (ili njene ranije varijante). Kod drugih raketa koje Ukrajinci koriste, poput britanske krstareće Storm Shadow, oblik je potpuno drugačiji. Takođe, treba potpuno isključiti i besposadnu letelicu Tu-141 Striž, koja takođe izgleda prilično različito.

 
Nismo morali dugo da nagađamo. Ubrzo je stigla potvrda ruskog Ministarstva odbrane. Jedna od raketa S-200 koju je Kijev lansirao u nedelju, 9. jula preko teritorije pod kontrolom ruskih snaga, bila je usmerena ka Krimskom mostu. Ovo je u ponedeljak, 10. jula, saopštio načelnik Glavnog štaba Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) Ruske Federacije general-pukovnik Viktor Afzalov.

– Sistem PVO uništio je dve rakete koje su napale transportni prelaz Kerč i aerodrom Morozovsk. – izjavio je general u izveštaju načelniku Generalštaba Oružanih snaga (OS) Ruske Federacije Valeriju Gerasimovu. Nema žrtava i razaranja, rekao je Afzalov. Kijev je sa još dve rakete pokušao da izvrši udar na aerodrom Šajkovka u Kaluškoj oblasti. „One su odbijene putem sredstava elektronskog ratovanja i pale su u rejonu sela Bitoš“, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Izdato je i naređenje Komandi Vazdušno-kosmičkih snaga da zajedno sa Glavnom upravom Generalštaba Oružanih snaga RF nastave sistematski rad na identifikaciji mesta za skladištenje i lansiranje raketa sistema S-200 i drugog neprijateljskog naoružanja i planiranju njihovog preventivnog uništenja.

S-200 u Ukrajini

Podsetimo da je Ukrajina od SSSR-a nasledila i raketne sisteme PVO S-200 u verzijama Angara i Vega. Održavanje sistema PVO S-200 sa raketama na tečno gorivo, koje su koristile toksično gorivo i zapaljivi oksidator, bilo je moguće zahvaljujući velikim naporima tehničkih timova, posada i remontnih centara.

Osmatrački radar P-14 “Lena“.

Do 2014. godine preživelo je nekoliko diviziona naoružanih sistemom S-200V dugog dometa. U trenutku izbijanja sukoba u Ukrajini na prostoru ove države nema efektiva sistema PVO ovog tipa. Poslednji divizion 540. Lavovskog protivvazduhoplovnog raketnog puka rasformiran je 2016. godine.

Raketni sistem PVO S-200 Angara/Vega namenjen je uništavanju ciljeva u vazdušnom prostoru, prevashodno na srednjim i velikim daljinama i visinama. Sposoban je da efikasno dejstvuje na ciljeve na daljinama do 180 km (Angara) i do čak 240 km (Vega) i na visinama od 20 km (Angara) do 29 km (Vega). Ovaj sistem je najčešće formacijski organizovan kao divizion (sistem) sa dve ili tri raketne baterije (vatrene jedinice) i zajedničkom komandnom kabinom i osmatračko-akvizicijskim radarskim stanicama velikog dometa P-14 i radarom za merenje visine PRV-13/17, tako da je omogućena višekanalnost po cilju jednog raketnog diviziona (sistema). S-200 je mogao biti uvezan i u integrisani sistem PVO (npr. Senjež), a mogao je dejstvovati i autonomno.

Raketni sistem S-200 je bio sistem sa najvećim dometom u ukrajinskoj PVO. Svaka raketna baterija (vatrena jedinica) sastojala se od radara za praćenje ciljeva i navođenje raketa 5N62V i do 6 lansirnih rampi sa po jednom raketom 5V21 ili 5V28. Pored toga, za upravljanje baterijom (vatrenom jedinicom), potrebne su kabina za upravljanje vatrom i kabina predlansirne pripreme.

Osmatrački radar velikog dometa P-14 Lena, radi u metarskom radnom području i imun je na protivradarske rakete. Ipak, glomazna konstrukcija radara može biti predmet dejstva krstarećim raketama, jer se brzina premeštanja i razvijanja na novi, i to uređeni i pripremljeni položaj meri danima.

Maksimalni domet osmatranja je do 1200 km, daljina osmatranja za visine 500 m nije manja od 76 km, za visine 1000 m nije manja od 275 km, a za visine 20.000 metara nije manja od 360 km. Radar koristi refleksnu površinu zemlje za formiranje snopa zračenja, za šta je potreban ravan plato prečnika od 1 – 1,5 km.

Radarski visinomer PRV-17

Za određivanje visine ciljeva koristio se radar za merenje visine PRV-17 (PRV-13), instrumentalnog dometa do 600 km, odnosno do 310 km za ciljeve na visinama do 10 km, sa maksimalnim instrumentalnim dometom po visini do 85 km.

Upotrebu sistema S-200 u Ukrajini obeležio je težak incident i nesreća, kada je 2001. godine, prilikom vežbi bojevog gađanja na obalama Crnog mora, greškom oboren putnički avion Siberian Airlines Flight 1812, koji je leteo iz Tel Aviva u Izraelu prema Novosibirsku u Rusiji. Poginulo je 66 putnika i 12 članova posade. Nakon tog događaja, ukrajinska vlada je privremeno zabranila dejstva sistemima PVO velikog dometa S-200 i S-300 a potom je počelo i povlačenje S-200 iz upotrebe. Iako su postojale ideje da se i ovaj sistem vrati u upotrebu, prema dostupnim podacima, loše stanje ispravnosti tehnike, glomaznost sistema, nedostatak kadra, ali i finansija, barem do sada, odložio je povratak Angare/Vege u naoružanje oružanih snaga Ukrajine.

Kakve su mogućnosti sistema S-200 za gađanja ciljeva na zemlji?

U tekućem sukobu između Izraela i Sirije koji tinja, a povremeno se i intenzivira, sirijske posade PVO su više puta pokušavale da obore izraelske avione, pogotovo zbog činjenice da izraelski piloti često vrše lansiranja svojih raketa, van vazdušnog prostora Sirije, iznad Libana ili Sredozemnog mora. Za takve zadatke, procenjeno da je sistem S-200V, kao sistem sa raketama najvećeg dometa, ima najveće šanse.

Imali su i uspeha. Naime, u februaru 2018. godine, sirijska posada PVO je raketom ispaljenom iz sistema S-200V, oborila izraelski borebni avion F-16I Sufa. Avion se srušio u severnom Izraelu, u području doline Jezril. Oba člana posade su preživela katapultiranjem.

Međutim, bilo je i događaja kada su rakete sistema S-200, nakon promašaja cilja u vazduhu, odletele veoma daleko i srušile se blizu civilnih naselja Izraela i Kipra. Tako je 01.07.2019. godine projektil ispaljen iz raketnog sistema S-200V preleteo deo Sredozemnog mora i pao na Kipar, oko 20 km severo-istočno od glavnog grada Nikozije, oko 300 km daleko od mesta lansiranja. Projektil nije uzrokovao ljudske žrtve, ali su vlasti u samoproglašenoj Turskoj Republici Severni Kipar saopštile su da je raketa izazvala požare u okolnim brdima nakon što su pali njeni fragmenti.

Sledeći incident dogodio se 22.04.2021. godine kada je, kako je saopštila izraelska vojska, sirijski projektil iz sistema S-200 eksplodirao na jugu Izraela, u incidentu koji je pokrenuo sirene za upozorenje u blizini tajnog nuklearnog reaktora Dimona, a zatim i izraelski uzvratni napad na Siriju i njene baterije PVO. Portparol izraelske vojske identifikovao je projektil kao raketu zemlja-vazduh SA-5 (zapadna oznaka za S-200) koju su sirijske snage ispalile na izraelske avione. Portarol izraelske vojske rekao je da je projektil preleteo cilj da bi stigao do oblasti Dimona, 200 km južno od sirijske granice. Imajući u vidu da se baterije S-200 ne postavljaju u neposrednoj blizini granice sa Izraelom i ovde imamo situaciju u kojoj je projektil preleteo verovatno barem 300 km od mesta lansiranja.

Treći zanimljiv incident dogodio se nedavno. Naime, u jutro 1. jula projektil iz sistema S-200, nakon promašaja cilja u vazduhu, pao je na grad Rahat u južnom Izraelu, 230 km udaljenom od granice sa Sirijom i verovatno opet najmanje 300 km od potencijalnog mesta lansiranja rakete. Prednji deo projektila je pao na bočnu stranu jedne zgrade, nanevši manju štetu, a repni deo je pao na otvoreno polje u blizini grada.

Pored ovoga, još najmanje dva slična incidenta, prijavljena su tokom 2021. godine i još jedan iz februara 2022. godine. Dakle, nesumnjivo je da rakete iz sistema S-200 mogu preleteti verovatno i preko 300 km, kada promaše cilj u vazduhu i padnu na zemlju.

Može li sistem precizno dejstvovati po ciljevima na zemlji?

Sistem S-200 je protivvazduhoplovni raketni sistem i nije namenjen za gađanje ciljeva na zemlji, čak ni u nekoj pomoćnoj nameni. Sistem nema režim rada “zemlja”, tako da bi za upotrebu na ciljeve na zemlji, bilo potrebno izvršiti modernizaciju, kako rakete, tako i sistema za upravljanje vatrom, da bi se rakete mogle lansirati u ovoj ulozi.

Raketa 5V28 (ali i ostale rakete iz porodice S-200) se na cilj navode poluaktivno radarski, što znači da cilj mora biti osvetljen nišanskim radarom sa zemlje. To je potrebno radi samonavođenja rakete, ali i aktiviranja radio-blizinskog upaljača. Ukoliko cilj (i raketa) nije osvetljen radarom sa zemlje, ili iz bilo kog razloga radar sa zemlje prestane sa osvetljivanjem cilja tokom leta rakete, ona će izgubiti zahvat i započeti postupak samolikvidacije. Raketa ima sopstveni odašiljač (radio-link) koji se aktivira istog momenta kada izgubi zahvat cilja u vazduhu i kojim se radaru na zemlji signalizira da je zahvat na raketi izgubljen i da posada u kabini upravljanja vatrom može lansirati naredni projektil (ukoliko je cilj i dalje praćen radarom sa zemlje).

Sistem S-200V je pre svega sistem velikog dometa i u skladu sa tim su i razvijena dva osnovna načina dejstva raketama na ciljeve (uz moguće kombinacije i varijacije). Prvi način je kada se cilj nalazi na daljinama do 80 km, a drugi način je kada se cilj nalazi na daljinama većim od 80 km. Kada se cilj nalazi na daljinama ispod 80 km, raketa sistema S-200V, načelno, ima zahvat cilja svojom radarskom glavom za samonavođenje (RGS) još dok je na lansirnoj rampi i njen let i metoda samonavođenja po principu „proporcionalne navigacije“ je veoma slična onoj kod sistema PVO 2K12 Kub-M.

Principi navođenja

Zato nam je, u ovom slučaju, zanimljiviji drugi način, kada se cilj nalazi na daljinama preko 80 km. U tom slučaju, raketa se lansira pod konstantnim uglom od 48 stepeni i tako leti u trajanju od 30 sekundi. Pritom leti po programiranoj putanji po pravcu (azimutu) po metodi kompatibilnoj sa „proporcionalnom navigacijom”. Raketa dostigne visinu iznad visine cilja (zavisno od daljine do cilja, a visine mogu ići i do 50 km), da bi zatim u fazi obrušavanja prema cilju i uz dodatno ubrzanje, započela poluaktivno radarsko samonavođenje metodom „proporcionalne navigacije“. Inače, ovakav sličan profil leta rakete, imaju i ostali sistemi čije se rakete samonavode na ovaj način (Kub, Hawk, Buk), kada gađaju cilj koji ponire ka zemlji ili kada su u pitanju niskoleteći ciljevi. Raketa sistema S-200V dakle ima mogućnost da bude lansirana i bez zahvata svojom glavom za samonavođenje na lansirnoj rampi uz opciju „zahvat cilja u vazduhu”.

Sa druge strane i sam radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa (nišanski radar) ima određena ograničenja. Pre svega to je ograničenje uzrokovano zakrivljenjem Zemljine površine. U tom smislu, nišanski radar može pratiti ciljeve u vazduhu na visinama do 60 metara, na maksimalnim daljinama do 45 km ili na visinama do 100 metara, na daljinama do 50 km. Naravno, kako visina cilja raste, tako se povećava i daljina otkrivanja i praćenja nišanskim radarom. Prema tome, vidimo da je radar veoma nepraktičan za osvetljavanje cilja na zemlji, radi samonavođenja rakete, zbog malih daljina, čak i kada bi to tehnički mogao (bio eventualno prilagođen) i čak i kada bi raketa mogla da ostvari zahvat u vazduhu, obzirom i na njena ograničenja po visini. Ukrajina ima dovoljno projektila dometa većeg od 45 ili 50 km koliko bi, uz adaptacije, možda mogla iznositi daljina efikasnog dejstva rakete sistema S-200V na ciljeve na zemlji, pod uslovima radarskog navođenja i aktiviranja blizinskog upaljača u vazduhu radi ostvarivanja najboljeg efekta na cilju.

Radar je veoma složen i ima nekoliko režima rada, od kojih većina ima određena ograničenja kod praćenja sporoletećih ciljeva što je važan momenat za gađanje ciljeva na zemlji koji se ne kreću. Ipak, postoji podrežim koji omogućava praćenje ciljeva, čak i kada brzina cilja padne na nulu (recimo usled ometanja), ako se cilj i dalje prati po uglovima. Ako se ipak desi da se cilj, čija je brzina nula ne može pratiti po uglovima, postoji i drugi podrežim koji omogućava da računar kalkuliše i “predviđa“ putanju kretanja cilja i da ga na taj način i dalje prati.

Nišanski radar 5N62V

Međutim, u prvom podrežimu nemamo cilj (u vazduhu) koji se prati po uglovima, te je nemoguće izdati komandu za lansiranje projektila, da bi se gađao cilj na zemlji, bar ne bez odgovarajućih modifikacija u samoj kabini upravljanja vatrom. Sa druge strane, možda je moguće (eventualno uz manje modifikacije) to izvesti sa navedenim drugim podrežimom, ali je pitanje da li treba da postoji neki početni podatak za vazdušni cilj i, ako treba, može li se on ručno uvesti (fiktivno), pre prelaska na praćenje po “kalkulaciji putanje”, a radi dejstva po cilju na zemlji.

Postoji i režim kod gađanja vazduhoplovnih ciljeva postavljača smetnji, koji bi se možda mogao iskoristiti za lansiranje projektila bez stvarnog cilja u vazduhu. Odgovarajućim prekidačem se uključi opcija “rad pod smetnjama”, što znači da se cilj ne može pratiti po brzini i daljini, a ručno se unese visina. Za raketu se uključi režim “do starta potraga isključena” (sovjetska verzija sistema navođenja na postavljača smetnje “Home on Jam”) i izvrši se lansiranje rakete.

Iz priloženog se vidi da je prvi problem kako uopšte lansirati raketu na cilj na zemlji kod sistema koji nema režim “zemlja”. Najjednostavnije rešenje bi bilo da postoji režim “prinudnog ili havarijskog lansiranja”, ali takve mogućnosti, koliko je poznato, nema (kao kod npr. sistema PVO “Kub”). Međutim, čak i da postoji ovakva mogućnost, ona uobičajeno podrazumeva blokadu upravljačkih površina i sistema rakete i balistički let bez mogućnosti navođenja.

Potrebno je omogućiti raketi silazak sa lansirne rampe iako niti nišanski radar niti raketa ne prate niti jedan stvarni cilj u vazduhu. Kada se ovaj problem reši i raketa siđe sa lansirne rampe, ona će, ukoliko je lansirana pod većim uglovima (npr. 48 stepeni kako je opisano iznad) svakako biti u mogućnosti da balistički odleti i preko 300 km, pre nego što padne na zemlju. Ali preciznost?

Moguće je određivanjem mesta za postavljanje lansirne rampe i matematičkim proračunom ugla elevacije lansera, u odnosu na lokaciju potencijalne mete dejstva na zemlji, veoma grubo raketu usmeriti po pravcu i daljini, ali neophodno je vođenje na srednjem delu i u završnici ako se očekuje pogodak, pogotovo ako je cilj manjih dimenzija.

Kao primer rešenja, moguće je GPS navođenje. Ipak, treba imati u vidu da će taj sistem teško ispraviti početne parametre koji su veoma grubo uneseni u raketu i da će, što je veća daljina, za preciznost biti potrebno dalje vođenje ili čak završno aktivno samonavođenje. Pritom, potrebne su intervencije na samoj raketi, instalacija novog sistema vođenja, eventualno uvođenje i kontaktnog osigurača i onesposobljavanje mehanizma samolikvidacije.

Ukoliko bi se išlo korak dalje, pa se uvede i aktivno radarsko samonavođenje u samoj završnici leta, onda je potrebno u prednji deo rakete instalirati aktivni radar, poželjno na milimetarskim talasnim dužinama, koji bi u završnih nekoliko kilometara leta, ispravio putanju i doveo raketu do cilja.

Raketni sistem S-200 nekada u naoružanju PVO Ukrajine

Međutim, ako pratimo iskustva sa uvođenjem novih američkih protivradarskih projektila AARGM, to nije nimalo lak zadatak. Naime, da bi F-35 i dalje bio “stealth”, bilo je potrebno protivradarske rakete smestiti unutar letelice, da ne bi na spoljnim nosačima narušavale taj efekat. Ali tada protivradarska raketa ne vidi svoj cilj pre lansiranja. Princip rada, da ne idem previše u detalje, jeste da se raketa lansira po uvedenim parametrima sistema na avionu (sa signalizatora radarskog ozračenja ili slično) i dalje koriguje u početnom delu leta sistemom GPS. Na srednjem delu uključio bi se i pasivni radar samonavođenja (ukoliko je cilj radar), a u samoj završnici ako se gađa cilj koji nije radar ili koji je brzo isključio zračenje i aktivni radar.

Već iz napisanog se vidi koliko je potrebno uraditi da se raketa dovede do cilja (koji nije radar), a da to bude precizno. Potrebni su dobri programirani podaci uneseni u projektil pre lansiranja, vođenje na početnom i srednjem delu GPS-om i onda na završnom delu pasivno radarsko samonavođenje, u kombinaciji sa aktivnim radarskim samonavođenjem ili samo aktivno radarsko samonavođenje ako se vrši gađanje objekta koji nije radar (koji ne zrači elektromagnetnu energiju), što nas u ovom slučaju zanima.

I tada je potrebno, pre uključivanja aktivnog radara, toliko kvalitetno navesti raketu da snop njenog radara bude usmeren u zonu cilja od, na primer 50 x 50 metara (ili nešto više, dat je primer sa rakete AARGM) i u toj zoni aktivni radar će raditi “brzo skeniranje” i odvajanje (korelaciju) odraza koji po svojim karakteristikama spadaju u tačkaste (prirodne odraze – klastere) od odraza objekata.

Pod terminom „odrazi objekta“ smatra se onaj odraz čiji povratni signal ima određenu jačinu amplitude i čija dužina trajanja, iskazuje da odraz ima određenu dužinu i visinu implicirajući da je moguće da se radi o cilju. Pritom, ustanovljeno je i da odrazi od nepokretnih, pretežno metalnih, ciljeva poput radara, tenkova ili samohodne artiljerije uvek imaju odraz objekta, a nikad tačkasti ili odraz kratkog vremenskog trajanja.

Nadam se da sam uspeo da ilustrujem svu složenost konverzije raketnog sistema PVO sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem, koji nema režim rada “zemlja”, u sistem za gađanje ciljeva na zemlji na većim daljinama i to precizno navođen. Potrebno je mnogo posla, ukoliko se ne želi samo adaptacija i premošćavanje koji ne dozvoljavaju lansiranje rakete bez ispunjenih određenih uslova.

Tako nešto ukrajinski stručnjaci sigurno mogu izvesti. Preraditi raketu da sav svoj razorni potencijal oslobodi na cilju na zemlji i lansirati je, ali tada bi raketa letela balistički i mesto njenog pada bi verovatno bilo značajno udaljeno od cilja koji su želeli da pogode, čak i ako se radi o cilju većih dimenzija. Ništa danas nije nemoguće izvesti, ali se zaista postavlja pitanje, da li je dotle došlo kod Ukrajinaca da se ovi projektili koji nisu projektovani za takve namene, moraju koristiti za gađanje ciljeva na zemlji?

Raketa 5V28 sistema S-200VE Vega PVO Bugarske / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Sa druge strane, Ukrajinci imaju izvestan broj ovih projektila na stanju, a postoje i druge zemlje (npr. Bugarska) koje imaju takve projektile i koje bi možda isporučili dodatne količine. Dozvoljavam sebi procenu da će upotrebna vrednost ovih projektila i njihova preciznost biti niska i smatram da oni služe više kao sredstvo za odmazdu, ostvarivanje efekta iznenađenja i određenog uznemirenja kod neprijatelja, podizanje morala sopstvenim trupama i građanima i da će njima biti gađani veći objekti ruske vojske koji su u dometu (veće kasarne, baze, infrastruktura, aerodromi), za koje nije potreba velika preciznost. Ne bih isključio ni da Ukrajinci ovo rade da bi izvršili dodatni pritisak na zapadne zemlje da im isporuče precizno navođene projektila većeg dometa.

Takođe, ako se već vrše gađanja sa projektilima S-200 na ciljeve na zemlji, trebalo bi naći načina da se razorna bojeva glava od 217 kg ipak iskoristi tako da se aktivira na određenoj visini iznad cilja jer će tako ostvariti jači efekat po cilju (i biti preciznija), nego udarom u tlo. U tom smislu bi bilo potrebno izvršiti modifikaciju na raketi tako da se blizinski upaljač aktivira nekakvim komandnim sistemom ili da se na raketi na primer izvede blizinski upaljač koji bi emitovao kontinualne elektromagnetne talase i na osnovu izmerenih vrednosti jačine reflektovanog, primljenog signala upoređenog sa emitovanim, određivao trenutak aktiviranja bojeve glave.

U svakom slučaju, u narednom periodu možda i saznamo više informacija koje će ipak pokazati da su raketa i neophodni delovi sistema S-200 kvalitetno konvertovani i unapređeni za barem relativno precizna dejstva na daljinama većim od 150, 200 ili više kilometara.

 

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran je koautor nove knjige „Ešalon – Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije“ i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Predstavljanje nove Zoranove knjige i način na koji je možete naručiti pročitajte ovde – https://tangosix.rs/2022/19/07/nova-knjiga-esalon-sve-o-sovjetskim-i-ruskim-radarskim-sredstvima-komandno-informacionim-sistemima-i-sistemima-automatizacije/

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters=1 counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

op

Hmm s obzirom da je sistem bio povučen iz upotrebe, a sada je ponovo aktivan, imam utisak da je ukrajinski PVO ostao ili ostaje bez raketa za savremenije sisteme pa su odlučili da ponovo aktiviraju S-200. Verovatno se sve svodi na pokušaju pogađanja ciljeva u vazduhu i naravno promašaja, dok raketa nastavlja da luta dok ne ostane bez goriva i inercije. Slično su u Ukrajini tvrdili da Rusi gađaju ciljeve na zemlji sa S-300, a u stvari su to bile njihove zalutale rakete.

Odgovori
Va

Skoro 500 dana ove 3dnevne operacije ukri sami sebe gađaju a ruje se brane

Gl

Pitanje za elektrotehnicare i Zorana.Kako je ovaj radar imun na PR rakete tipa HARM i to,sta ga cini imunim?Inace sada kada sam procitao tekst,pala mi na pamet ideja,zasto nasi 99e nisu koristili KUBOVE i NEVE,da barem gadjaju aerodrome Petrovec kod Skoplja i Rinas u Alabniji,realno,nisu toliko bli udaljeni,a opet vecih dimenzija,i vece sanse za pogodak nego vazdusni ciljevi,dok te sve vreme ometaju AWACSi i ostala cuda.Lupam primera radi,NEVOM ili kubom mogli bi balisticki,primitivno uz mate proracun sa teritorije Gnjilana ili Urosevca da gadjamo Petrovec,tu su A10 poletali,a iz Peci ili Djakovice Rinas kod Tirane?

Odgovori
Zo

Na udar protivradarskih raketa Imun je osmatrački radar P-14 zbog frekvencija svoga rada u metarskim talasnim dužinama (150 – 170 MHz), dok je PRR HARM efikasna na frekvencijama od 500 MHZ do 28 GHz.
Nišanski radar 5N62V, sa druge strane, je predmet dejstva sa protivradarskim raketama jer emituje kontinualne talase na frekvencijama od 6-8 GHz, koji doduše jesu u određenim režimima frekventno modulisani, ali to je nedovoljna „zaštita“ od udara PRR.

Kubom se, teoretski, mogao gađati cilj poput aerodroma Petrovec, ali potrebne bi bile modifikacije i ugradnja kontaktnog upaljača, jer bi u protivnom raketa pala bez aktiviranja bojeve glave.
Ipak, obzirom na nemogućnost vođenja, (raketa bi letela balistički kao „balvan“, sa blokiranim upravljačkim površinama) rizik od promašaja i žrtava među civilima i ne-vojnom osoblju bi bio prevelik.

Neva ima režim „zemlja“, a efikasne daljine u tom režimu su do 17 km.

PS

Mogli smo i Orkanom da gađamo, ali koji bi bio trajni efekat? Rizikuješ širu odmazdu a ne postižeš mnogo.

Iv

Cime da gadjas? Domet Neve 20km. Nasa taktika je bila da ne napadamo ciljeve okolnij drzava, kako im ne bi dali opravdanje za ulazak u otvoreni rat. Mi nismo prakticno imali nista. Jedino Orkanom se moglo dobaciti, ali i tu smo imali budzevinu na vozilu Luna. Da smo bar imali i ovaj S200.
I onda neki objasnjavaju kako je Ukrajina slaba bila, kako ovo ono, a SFRJ je bila smejurija u odnosu na ono sto su Ukrajibci imali pred pocetak rata. Sa jedne strane pvo s300 koji se meri diviozionima sa ko zna koliko desetina lansera i plus 50 60 aviona. I sa druga strane poslabasno rusko RV.
Kad su Rusi isli napred , ovde se smejase kako napreduju 5km 20 dana. Sad imamo kontraofanzifu, mesec ipo i nula km napred.

op

Koliko se sećam, Lazanski je svojevremeno izjavio da je dejstva naše avijacije po trupama NATO u Makedoniji i BiH sprečio lično S. Milošević. Plan je bio da odmah po otpočinjanju napada na SRJ naše vazduhoplovstvo dejstvuje. A ne znam da li ruski Kh-31P može da dejstvuje po metarskim radarima, a ko već HARM ne može?

Zo

@ivkos

U vreme NATO agresije, naša vojska je imala bateriju raketa Z-Z tipa R-65 Luna. Mislim da se radilo o 2 lansera. Domet raketa je bio do 65 km. Preciznost nije bila na visokom nivou, ali za potencijalni cilj veličine aerodroma, verovatno upotrebljiv. Ali opet uz mogućnost „kolateralne štete“….

Pe

Pitanje za Zorana:
Da li je RV i PVO JNA koristilo P-14 kao osmatrački radar?
Znam da je bilo par komada nekih sovjetskih radara velikog dometa koje je koristio VOJIN.

Odgovori
Li

Bila su najvise 2 takva. Jedan sigurno u Hrvatskoj kod Siska . Po povlacenju JNA devastiran je navodno, po nekim tvrdnjama i unisten , ali nije unistena antena mu bar. Jer imam slike iz razdoblja kada ga je zaposela HV i vidi se antena citava..
Cak je moguce da ga je HV bar delom osposobila i koristila. Gde je danas ne znam.
Drugi je bio negde u Srbiji. Ali pre 1999. mislim vec van aktivne uporabe.
To je radar dugog dometa i kada se koristio u JNA ,mogo si videti do 1200 km tj. do Frankfurta …ali u praksi se osmatralo na pola dometa.

Ž

LingLi

П-14 је 1999. уништен у Качареву.

Zo

@Pele; @Živojin

P-14 jeste pogođen i uništen prve noći NATO bombardovanja na položaju u Kačarevu. Ipak u RR-u 126. Brigade VOJiN nalazila se još jedna antena ovog radara, koja je za potrebe revitalizacije radara izuzeta iz RR-a.
VZ „Kosmos“ je tokom 2003. godine započeo generalni remont radara P-14. Izvršeni su generalni remont i modernizacija, tako da je radarski sistem složen u 2 kabine (kabine od raketnih sistema), uvedena su nova elektronska kola za obradu signala i umesto pokazivačkih grupa postavljeni su monitori sa PC računarima. Istovremeno je ugrađen i ekstraktor ciljeva koji je izradio Institut „Mihajlo Pupin“.

Stavljanjem radara u pokretne kabine (za računarsku grupu bila je predviđena operativno-pokazivačka kabina OPK), dobila se pokretna varijanta veoma moćnog radara.

Izradom novih posebnih platoa za radare P-14 i PRV-11 i uređenjem i izgradnjom nove operativne sale, na RP Kačarevo, uz navedene modifikacije, informacione mogućnosti radarske stanice P-14/PRV-11, dovedene su na viši nivo nego pre NATO agresije.

Ipak, tokom 2012. godine radar je usled nemogućnosti njegovog održavanja povučen iz naoružanja i predložen za rashod.

Da

LingLi, raketna baza kod Siska nalazila se u mjestu Žažina. Baza nije više u funkciji i davno je napuštena.

Pe

@Zoran Vukosavljević
Vojska SFRJ- JNA i nije planirala odbranu zemlje samo sa teritorije 2 republike.
Nista Milosevicu nije vredelo sto je ukrao zajednicku vojnu opremu JNA, koju su republike jednako placale, i odneo iz Hrvatske i Slovenije Bosne, u Srbiju i Crnu Goru.Oteto-prokleto.
Takodje, veliki broj vojnih lica JNA poreklom iz otcepljenih republika, Hrvatske i Slovenije, posle napada Srbije na njihove zemlje, su preneli NATO sve podatke o vojnim objektima JNA i naoruzanju preostalim na teritoriji Srbije i Crne Gore.
Miloseviceva politika osvajanja teritorije i proglasavanja „DNR i LNR“ na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine je vodila ka slomu Srbije jos od 1991, a 1999 je samo bila logican zavrsetak.

Ni

@Petrovic Dusan

A da malo proveris ko su bile ‘glavesine’ u vecini rodova JNA pre nego sto napises besmislen komentar da je Srbija nesto Ukrala. Uostalom, odakle Hr i SLO tenkovi M-84, BVP-M80, sve od PVO sto imaju je made in Yu, isto vazi i za RM itd. Pa onda vojni objekti u koje je stuceno milijarde i milijarde dolara ( finansirali svi a samo jedni prisvojili).
Sto se ‘prisvajanja’ tritorija tice, sud u Hagu je (svidjalo se tebi ili ne) oslobodio Milosevica svake krivice. A kako da ga i ne oslobodi kad je taj isti Milosevic zasluzan za pad Krajine, uveo blokadu na Drini u jeku najzescih sukoba u Bosni i Hercegovini itd. (tada su ga Amerikanci proglasavali doslovno za mirotvorca na Balkanu, tek kasnije je postao ‘los momak’). Na drugoj strani Hrvatska je jedina strana iz sukoba ’90-ih kojom je pred Hagom dokazano da je ucestovala u agresiji na tada vec medjunarodno priznatu drzavu BiH s ciljem pripajanja dela teritorije BiH Hrvatskoj (procitaj presudu Hercegovackoj sestorci). Nesto slicno, i jedni i drugi, pokusali su da napakuju i Srbiji, ali bez uspeha.
Usput, proveri kada se JNA povukla iz svih bivsih jugo republika, sto su nadgledali i stranci, pre nego sto krenes da iznosis neistine.

I kad vec pominjes DNR i LNR, cudi me kako vise vodis racuna o teritorijalnom integritetu Ukrajine nego o teritoriji Srbije, a predstavljas se kao drzavljanin Republike Srbije. Do juce pisao da nema nista sporno u nelegalnom otcepljenju kvazi drzave kosovo, a sad kukumaces zbog DNR i LNR. Malo cudno i licemerno sa tvoje strane?
Dakle, ako cemo se voditi tvojom logikom DNR/LNR (a bice tu jos oblasti) su sastavni deo Rusije, i ovo sto sada gledamo u Ukrajini je ruski pokusaj da zavrse ono sto su Ukrajinci zapoceli.

Iv

@Nikola
Bezveze se rasprsvljas sa njim. Njemu je ok kad Nato „oslobadja“ po 5000-10000 km od svojih granica i kad se Krajina „odlobodi“ , ali nije u redu kad nas MUP brani Kosovo 1998 od realno naoruzanih formacija. To kako su nasi radili ,radila bi bulvalno svaka drzava sveta. Gledajte dts rade da demonstrantima koji randaliraju po ulicama EU. I to je ok, puna podrska policiji za red i zakon.
Pise on inace komentare slicne sadrzine i na drugim mestima.
Licemerje najzesce. Kad su jadnu Libiju tukli, a ja i dalje ne kopcam zbog cega, ona je to bilo ok. Sad kad jedan Vlajko terorise Ukr to nije. Nije ok ni jedno ni drugo i ajmo to da kazemo svi glasno. Povelja Un se treba postovati. Nema pravo ni Nato da siri demokratiju, niti Putko da pravi svoj novi SSSR. Znaci bukvalno su isti. I jedni i drugi da povuku vojsku. Ovi sa Kosova , a ovaj iz Donjecka i Krima i onda znamo da medjunarodno pravo vazi.
Do juce je DP govorio kako ce superiorna zapadna tehnika da povrati Krim i kako sovjetski krs ne valja. Kad ono za mesec ipo dana palo jedno selo. I opet se sovjetski krs izvlaci iz skladista i uvodu u upotrebu.

Iv

@Dusan Petrovic
Isto kao i letovalists koja su ostala na Jadranu, a u koja su ulagali svi zivi, pocev od penuionog fonda, NIS, Elekttroprivrede Srb, Poste.
Od toga danas Hrvatsks ubira milijarde godisnje. I nije nista sporno. Makedonija je finansirsna ekstra novcima svih nas. Slovenija je prisojila novac na vreme. Pitaj stedise ljubljanskih banaka. Tako da nije sve to tako crno belo. A drugo, oni su hteli ds napuste tu drzavu i taj sistem i nisu prizbavali tu vojsku. I u cemu je problem. Da nisi ocekivao da im iz zahvalnosti jna podeli oruzje?

ma

@Nikola Da malo provjeriš činjenice prije nego pocnes pisati besmislice? Praktički svi avioni i PVO iz hr i slo je odvučeno u Srbiju, JRM je pokrala većinu brodova, druga tehnika se masovno ukrcavala na vlakove i odvlacila u Srbiju ili Bosnu pod kontrolom Srba. U hr je ostalo samo ono što je silom osvojeno. A tko je platio tu opremu, i u čije ime? Uostalom to pitanje sukcesije JNA je još na stolu, ostavljeno je kad se se sva druga otvorena pitanja riješe (što će ovom politikom biti nikad).

PS

U građanskom ratu strane znači treba da sednu podele opremu pa da se natenane ubijaju???? Oduvek mi je bio zanimljiv taj stav, koliko god je i potpuno besmislen. Kao sad Ukrajinci i Rusi, Ukrajinci zaplene T-90 i sad treba da ga vrate Rusima jer eto nisu ga Ukrajinci platili??????
Besmislice.

Ni

@max

Jeste, JNA pokrala samu sebe :)
Pitanje sukcesije moze biti na stolu jos 100 godina, ali valjda ti je jasno da prva Hr nece pristati da se resi pitanje sukcesije jer u tom slucaju moralo bi da se resi i pitanje nepokretne imovine bivse JNA, a u pitanju su milijarde i milijarde :)

Dj

>> Licemerje najzesce. Kad su jadnu Libiju tukli, a ja i dalje ne kopcam zbog cega, ona je to bilo ok.

Vladimire da ti osvezim pamcenje, dali si ikada cuo za Lockerbie? Da li si cuo za likvidaciju 1500 zatvorenika u Bengaziju i zasto se taj grad ceo bio digao protiv Gadafija? Uzasno je plitka i odvratna putinska propaganda koju ovde revnosno sirite, necu da sirim posto se ovo nece obajviti.

Mu

@ Nikola
Pitanje sukcesije je završeno ugovorom:
http://www.podaci.net/_z1/9128867/S-psukce01v0206.html

Tr

Moze i kamikaza avionima po zemaljskim ciljevima. Jedan mig 29 iz poljske moze da unisti minobacac na zemlji ako se precizno zarije u njega, mozfa osteti jos jedan ako je blizu pa ga dokaci npr repom ili krilom

Odgovori
Iv

Mogli smo one nase mig 21 za vreme 99 da dignemo, pilot de katapultira, a on leti balisticki dalje, pa gde grune grune. Ionako su nam unisteni po hangarima po Pesteru ili gde smo ih vec krili.

Pe

@Trt MiG-29 se u Ukrajini koristi za dve funkcije: 1/HARM rakete koje unistavaju rusku PVO, istina, sa ogranicenjem da moraju biti programirane unapred za vec primecene PVO sisteme.
Uskoro ce se dolaskom F-16 to ce se promeniti, za razliku od MiG-29, F-16 ima kompjuter koji moze da lansira HARM raketu na PVO koji u tom trenutku „primeti“ dok leti.
2/ MiG-29 je dobio posebne nosace za JDAM bombe,koje se laserski navode
Najbolje je sto cak 17 meseci posle pocetka ruske agresije Ukrajina ima MiG-29 i oni lete, kao i Su-24 koji nosi Storm-shadow, i Su-27, i udarne Su-25 koji sad nose americke nenavodjene rakete Zuma.

Mi

@DP
Razumes sigurno da bi F-16 uoci radarski signal PVO, on mora da se popne na odredjenu visinu (za razliku od 29ke koja leti jako nisko) i on sam postaje meta mnogim radarima, VV i PVO svih vrsta sa istoka.

Gerilski napadi pomalo sa: poleti, ispali pa pobegni kako MiG-29 i Su-24 sa HARM i Storm Shadow nije isti kao kad se takvi napadi rade sa optimalne visine leta. A istocnu Ukrajnu ne pokriva 20x slabiji neprijatelj koji ima 2-3 generacije stariju tehnologiju radara i pvo kao mi 99te.

Da

Nikola da dodate još podatak koliko je koja republika dobila aviona od JRZ. Oružje se otimalo od JNA blokadom vojarni a JNA je podijelila oružje Srbima. Gdje su završili ratni brodovi?

Ni

@Davor

To sto zoves ‘otimanje’ u svetu se zove drugacije, znas i sam kako.
Usput, po svim procenama ulozena sredstva u nepokretnu imovinu bivse JNA, koja je ostala na teritoriji Yugo republika, daleko prevazilazi cenu svega sto je JNA imala od naoruzanja.
Takodje zaboravljas na sporazum Milosevic-Tudjam-Kucan kada su Tudjman i Kucana trazili da se JNA povuce sa celokupnim naoruzanjem, a da se nakon rata raskusuramo oko naoruzanja. Do raskusuravanja naravno nikada nije doslo jer bi u tom slucaju morali da se raskusuramo i za nepokretnu imovinu JNA.
Takodje imaj na umu da je u to vreme prvi covek drzave bio Stipe Mesic, da je on doneo odluku da se JNA sa naoruzanjem povuce iz SLO, verovatno je Mesic naredio da se Srbima podeli oruzje :)

Sto se brodova tice, zavrsili su tamo gde je zavrsila i vojska u cijem vlasnistu su se i nalazili brodovi.

Da

Nikola znam iz osobnog iskustva da je to naoružanje korišteno protiv građana RH. Po tebi ispada da su vojni objekti građeni samo u RH i Slo. a da se u drugim republikama nije ništa radilo.

Pe

@ Nikola

Nepokretna imovina bivše JNA je već raskusurana tako što je u sporazumu o sukcesiji SFRJ jasno rečeno da su svi nepokretni objekti na teritoriji republika i pokrajina bivše SFRJ postali vlasništvo tih republika i pokrajina i ne predstavljaju nikakvu masu buduće diobe. Problem je ostala jedino pokretna imovina bivše JNA koja se trebala podijeliti sukladno republičkim i pokrajinskim ulaganjima u savezni budžet. Za Republiku Hrvatsku to je okvirno izračunato da iznosi 10 milijardi dolara koje bi joj SRJ, odnosno sada Srbija morala isplatiti na račun pokretne imovine JNA koja je otuđena sa teritorija RH na dan 26.06.1991. koji je po međunarodnim sporazumima uzet kao datum raspada i prestanka postojanja SFRJ.

Dz

Teritorija koja je pogodjena PVO raketom je teritorija medjunarodno priznate drzave Ukrajine a ne Rusije kao sto se navodi u tekstu autora.Kao sto je Kosovo i Metohija teritorija Republike Srbije,tako je i Krim teritorija Ukrajine samo sto je okupirana od strane Ukrajine a Kosovo i Metohija je od Medjunarodne zajednice…Muka mi je vise od rusopatofila i komentara o ruskim neuspelim okupacijama…

Pe

Ne razumem sta znaci“da li je dotle doslo“ pa kad je zemlja izlozena agresiji, svako oruzje je dobrodoslo.
Malo poznat detalj odbrane Moskve od Nemaca 1941 je da su te zime cak korisceni topovi iz Napoleonskih ratova 1812.
To ne znaci da SSSR nije imao drugo naoruzanje, kao i sa Ukrajinom danas.
Pored toga, kombinacija S-200 zajedno sa najsavremenijim Storm-shadow/Scalp koje Rusi i ne mogu da obore moze da zbuni rusku PVO

Odgovori
Mi

Ne mogu da obore Storm shadow? Da li je moguce da to napises – a jos je neverovatnije da mozda i verujes u to…

Mi

Storm Shadow nije laka meta ponarucito ako cilj ne pokrivaju dobri radari i pvo koji je iole ocekije. Daleko od toga ne je ne mogu oboriti. Naravno Dusanu je nemoguce da ruski pvo obori Storm Shadow a da nije slucajno jer je raketa pravljena na Zapadu. Krilata debela spora raketla sa stealth karakteristikama. Samo kad nad Kinevom Patriot svaki drugi dan obara 101% raketa i bar 6 od 3 lansirana Kinzala koje gadjaju iskljucivo civilne zgrade.

Evo sad ce po Dusanu rat (opet) da se zavrsi ubrzo kad pocno da gadjaju Ruse sa demokratskim kasetnim bombama od kojih sam 2% ne eksplodira :-)

Ni

Dusan cim cuje da je zapad donirao Ukrajini bilo sta, automatski to naoruzanje i UbS prolgasava najsavremenijim i svemogucim. Od americkih haubica, preko Himarsa, pa sve do Leoparda, Bredlija i Shadow Storma. Na kraju sve sto je dusan ‘proglasio’ za najsavremenije i nije se Bog zna kako pokazalo.

A sto se agresije tice, kazes da kada je zemlja u ratu moze da upotrebi svo naoruzanje koje poseduje protiv zemlje agresora. Zanima me da li isto pravilo vazi i za nas (tj. da li je vazilo 99-e) tokom Nato agresije? Da li smo trebali da gadjamo teritoriiju Rumunije, Bugarske, Makedonije, Hrvatske i BiH? Ako nisi znao po medjunarodnom pravu svaka drzava koja ustupi svoju teritoriju ili VaP za napad na drugu medjunarodno priznatu drzavu (mimo odluke UN-a) i sama postaje saucesnik u agresiji i postaje legitiman vojni cilj.

Sv

Jedna oboren SS druga pala izgleda sama od sebe.Ta druga natovarena i poslata u iran.

Br

@Dusan P.

Tak ste pricali i kada su Rusi dovezli T-64 i T-55 :)

Zo

Mogu sa S 200 da dejstvuju po zemlji. Samo je pitanje kojoj. Kao sa Poljskom i sa Zagrebom.
Jos malo pa ce dobiti katapulteve na kamenje.

Odgovori
Mu

S-200 ima domet preko 3000 kilometara. Domet je lažiran kako bi se zaobišao ugovor o zabrani raketa srednjeg dometa u rasponu od 500 do 5000 kilometara. Inače na internetu ima puno digitalno obrađenih snimki. Primjerice pogodak rakete S-200 u Kijevu prošle godine se zapravo zbio u Baku, Azerbejdžan 1990. raketom koju je sirijska PVO ispalila na izraelski avion.

Odgovori
Ni

Kojih crnih 3000km, ako nije greska u kucanju.

mi

@Nikola greška u kucanju sigurno , maksimalni domet je 300km uz mogučnost nošenja nuklerne bojeve glave

Ni

@mikV

Verovatno, a mozda je pobrkao balisticke rakete malog i srednjeg dometa. Za PVO nisu postojala nikakva ogranicenja da bi se laziralo bilo sta oko dometa.

Op

Zar nije jedna od onih S-75 sistema (Dvina, Dubna ili Volhov) u stanju fa gadja zemaljske ciljeve jer ima mod „zemlja“? Zar bike VRS upravo sa S-75 (probala) da gadja zemaljske ciljeve? Zar nije VJ pokusala da reaktivira S-75 zbog vazdusnih i zemaljskih ciljeva? Mislim da Ukrajina jos ima brdo tih sistema, pogotovo jer su sta se propelanta tiče, jedna skloni S-200 sistemu? Zar nije Bugarska skoro gadjala zemaljske ciljeve sa S-75?

A sta se tiče P-14, on je preglomazan i biće prvi da strada u ratu. Mislim da nema nacina da se brze sklopi i rasklopi kao Mecka ili nisanski SNR-125 od Neve (Poljska ili Ruska modifikacija u mobilnoj varijanti).

Pitanje za poznavalce: zar ne bi upravo P-14 bio odlican radar za rano otkrivanje nisko i sporo letećih ciljeva poput Barjaktara i njegovih derivata?

Odgovori
Zo

@OpFor777

Sistemi SA-75 Dvina, S-75M Volhov i S-125M Neva imaju „režim“ za gađanje ciljeva na zemlji, ali je on ograničen dometom radara za navođenje raketa (nišanski radar):

Ali domet je kratak:
– Dvina: do 18 km
– Volhov: do 25 km
– Neva: do 17 km

To su dometi u režimu „zemlja“. Ako bi i ove rakete prepravili u balističke sa nekakvim GPS ili drugim vođenjem za ciljeve na zemlji, mogli bi daleko dalje….

P-14 zbog svojih radnih frekvencija, metarskih talasnih dužina, nije dobro rešenje za otkrivanje niskoletećih bespilotnih letelica.

Ni

Svako poštovanje Živojinu Bankoviću ( portalu T6 ) , kao i Zoranu Vukosavljeviću na po meni do sada najboljem TT opisu PVO rakete S-200, pratećih radara , načinu dejstva i opcije konverzije TT stare rakete Z-V u Z-Z. Često govorim da ne postoji stara tehnika već zarđali , nekreativni umovi. Konverzija S-200 u balističku raketu sa velikim rasturanjem na krajnom odredištu koji nema iole ozbiljan sistem vođenja po balističkoj trajektoriji je puka iznuda . Isto zahteva suštinski redizajn samog tela rakete , integraciju moderne propulzije , modernog inercioonog sistema vođenja gde de fakto Ukrajina nema ni znanja ni mogućnosti . Setimo se početka rata u Ukrajini i kako je moguće bilo da za 30-40 godina retroaktivno TT zastareli TU dron preleti više država Nato i padne ni manje ni više da kažem u centar Zagreba ? Nisam zlurad nimalo , već postavljam realno pitanje da li se u starom telu drona nalazio potpuno nov softver, poptuno nov princip navođenja ka cilju gde smo samo spolja videli matori dron !?? Uz svo poštovanje pitao bih Zorana Vukosavljevića da li je moguće izvršiti konverziju od rakete TAMNAVA u PVO sistem Z-V ? EDEPRO ima više dokazanih raketnih motora i ozbiljno zakoračila u ramđet vode . Takođe osvojeno je i više buster modula , koji daju veliko inicaljno ubrzanje . Nova rešenja GSN sa sistema KUB itd i te kako mogu imati primenu. Takođe je i pitanje sa kojim bi to radarom teoretski , ponavljam terotski PVO sistem TAMNAVA imao spregu ? Dolazak radara GM-200, GM-400 je izvezstan kao što je i realna duboka modernizacija više radara starijih generacija praktično novim softferskim sadržajem, poluprovodnicima … itd . Znam da pitanje zvuči za mnoge utpoistički. Krajnje dobronamerno pitam čoveka koji je de fakto iz struke za odgovor. Hvala !

Odgovori
Dj

Nije tako, orudja ovog formata upotrebljavati je ratni zlocin, jer su neprecizna i izazivaju stete koje se ne mogu opravdati. Ukrajina ipak ima pravo da koristi sve sto moze jer je napadunuta od strane brojcano i tehnoloski naprednije sile koja joj zeli unistenje. Ta se sila cak smatra globalnim igracem, te kao takva ima odgovornost da se ponasa bolje od nekakve africko-arapse teror milicije u gradjanskom ratu. Na zalost RF je sva civilizacijska ocekivanja izneverila, radi se o barbarskoj tvorevini vodjenoj od kriminalne grupe. Rusija je bukvalno IS sa atomskim bombama, kao takva je zlo na karti sveta sa kojim se izvesno i na zalost nasa generacija nece uspeti izboriti – taj ce problem biti prepusten nasoj deci i njihovoj da ga resavaju (ako zele).

Br

Da imaju dovoljno raketa 50+ km kojima uspesno gadjaju, ne bi koristili S200. Za stormshadow je potreban avion, Himarse Rusi odavno obaraju, pa resili da probaju sa ovim… Takodje, da je kontraofanziva uspesna i da ima dovoljno municije ne bi dobili kasetne

Odgovori
Pe

U intervjuu Washington postu vrhovnog komandanta Ukrajinske armije, čuvenog Zalužnog, je razjašnjena upotreba S-200:
On kaze da partneri Ukrajine ne zele da se njihovim oruziem napada Rusija, ali da Ukrajina ima pravo da napadne teritoriju Rusije, i da je on napada svojim oruzjem, cime god moze.
https://www.washingtonpost.com/world/2023/07/14/ukraine-military-valery-zaluzhny-russia/

Odgovori
Vl

Pokazalo se da mogu itekako. S-200 je solidna raketa posebno preradjena.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor