Albaniji isporučene turske izviđačko-borbene besposadne letelice Bajraktar

4. mar 2024

[EKSKLUZIVNO] Premijera najvećeg FPV drona kompanije PRDC do sada: Mantis sa minom kalibra 120 milimetara

1. mar 2024

[RAT U UKRAJINI] Rusija koristi hipersonične rakete Cirkon, čeka se odluka Švedske o slanju borbenih aviona Gripen Ukrajini

1. mar 2024

[ANALIZA] Koliko se vojnih aviona i helikoptera proizvede i isporuči ruskoj vojsci?

28. feb 2024

Vijesti: Crna Gora namerava da nabavi novi laki prenosni sistem PVO, razmišlja se i o nabavci anti-dron sistema

27. feb 2024

[RAT U UKRAJINI] Obaranje još jednog ruskog A-50, pad Avdejevke, prvi ukrajinski piloti F-16 završavaju obuku na leto

24. feb 2024

Mađarska nabavlja još četiri švedska višenamenska borbena aviona Gripen

23. feb 2024

Vojska Srbije prvi put prikazala Repelent, državni vrh misli da Hrvatskoj neće biti prodate rakete Meteor, najavljena serijska proizvodnja FPV dronova

15. feb 2024

Tales za Tango Six: Ground Master radari se mogu integrisati i sa PVO sistemima istočnog porekla

13. feb 2024

Srbiji isporučen još jedan helikopter H145M, ovog puta stigao VIP primerak

12. feb 2024

Vojne varijante aviona AT-802: Od ubijanja komaraca do ubijanja ljudi i tehnike

12. feb 2024

[RAT U UKRAJINI] Smena u ukrajinskom vojnom vrhu, smanjenje vojne pomoći EU, kod Kijeva počela izgradnja fabrike besposadnih letelica Bajraktar

9. feb 2024

[POSLEDNJA VEST] Počela isporuka novih helikoptera Erbas H145M za RV i PVO Vojske Srbije

8. feb 2024

Ukrajina želi da uvede novi vid oružanih snaga posvećen isključivo besposadnim platformama

7. feb 2024

[RAT U UKRAJINI] Masovni ukrajinski napad na Krim, potapanje ruske raketne korvete, Hrvatska vojna pomoć do sada 181 miliona evra

2. feb 2024

Rumunija nabavlja helikoptere H215M u mornaričkoj varijanti

1. feb 2024

[UMEX 2024] Rusi promovišu uspostavljanje proizvodnje svojih dronova u inostranstvu

31. jan 2024

Vijesti: Helikopter Bel 412 Vojske Crne Gore pretrpeo havariju motora na zemlji, šteta se procenjuje do milion evra

31. jan 2024

[UMEX 2024] Intervju sa suosnivačem PR-DC-a: Novi FPV dronovi, dosadašnja iskustva u prodaji i status uvođenja prvih proizvoda u Vojsku Srbije

31. jan 2024

Vučić: Blizu smo kompletiranja tri baterije FK-3, Repelent je u našim rukama, nabavljen je kineski PVO sistem HQ-17

30. jan 2024
[ANALIZA] Stavljamo pod lupu svedočenje kanadskog pilota o mogućem drugom gađanju jugoslovenske PVO na američki nadzvučni bombarder B-1B
Pripadnici 250. raketne brigade za PVD Vojske Srbije vežbaju raketnim sistemom Kub-M na poligonu u Bugarskoj / Foto: Ratno vazduhoplovstvo Bugarske

[ANALIZA] Stavljamo pod lupu svedočenje kanadskog pilota o mogućem drugom gađanju jugoslovenske PVO na američki nadzvučni bombarder B-1B

Kako je Tango Six juče preneo, podkast „10 percent true – tales from the cockpit“ imao je interesantnog gosta koji je doneo neke nove informacije o agresiji NATO saveza iz vazduha 1999. godine. Nekadašnji vojni pilot kanadskog ratnog vazduhoplovstva Antoni „Bones“ Ledšam ispričao u svom gostovanju, između ostalog, i da je svojim očima video kako je nadzvučni bombarder američkog ratnog vazduhoplovstva B-1B nedaleko od Prištine izbegao jugoslovensku protivavionsku raketu uključujući dodatno sagorevanje, jednostavnom metodom nadzvučnog bežanja.

Ledšam tvrdi da je letelica zamalo izbegla pogodak i da se to ne bi dogodilo da je raketa lansirana u prednju polusferu letelice.

Tango Six je već detaljno obradio jedno dejstvo snaga jugoslovenske PVO po američkom B-1B „85-0075“. Avion je tada izbegao salvu raketa srpskog Kuba, ali je doživeo određena oštećenja koje je posada pripisala „udaru groma“-

Imajući sada nove podatke pilota Ledšama i podatke do kojih sam lično došao, a vezane za dejstva jugoslovenskih jedinica PVO naoružanih raketnim sistemom PVO Kub, ovde se očigledno radi o odvojenom, drugom događaju.

Ledšamovo svedočanstvo je o B-1B čija je misija, kako tvrdi, bila prištinski aerodrom (koji se nalazi jugo-zapadno od grada). Opisuje da je na ovaj avion lansirana samo jedna raketa PVO. Ledšam je mišljenja da bi avion sigurno bio oboren da je raketa bila ispaljena u prednju polusferu i priseća se članka u američkom vojnom mediju koji je naknadno opisao ovaj događaj.

Prema tom članku posada aviona je poletela u borbenu misiju iako joj je pred poletanje otkazao ECM sistem (Electronic Countermeasure). Potvrđuje da je avion gađan sa radarski navođenom raketom, jer je sistemom komunikacija posada B-1B javila signal „Spike 6“, što bi značilo da je avion zahvaćen nišanskim radarom iz „six o’clock“ pravca. Ledšam dalje svedoči da je avion B-1B verovatno bio na visini od oko 17 – 18000 stopa (5000 – 5500 metara). Obzirom da je on u svom CF-18 leteo brzinom od oko 0.9 Maha, procenio je da je nakon uključenja dodatnog sagorevanja, a radi izbegavanja protivavionske rakete, avion B-1B leteo značajno preko brzine zvuka. Verovatno su brzine bile oko maksimalnih za taj tip aviona, što bi značilo do 1,25 Maha.

Dakle, imamo osnovne parametre za avion B-1B. Visina oko 5000 – 5500 metara (koja se verovatno sukcesivno povećavala momentom uključenja dodatnog sagorevanja, radi postizanja što veće brzine) i let iz pravca juga prema aerodromu Slatina radi bombardovanja, a zatim izvlačenje severno radi povratka u matičnu bazu Ferford u Engleskoj.

Sada ću analizirati podatke o jedinici PVO koja je, najverovatnije, izvršila gađanje ovog konkretnog američkog bombardera.

Na području Kosova i Metohije, bazirao je 311. Samohodni raketni puk PVO (srp PVO), naoružan raketnim sistemom PVO 2K12 Kub-M. U sastavu puka bila je i jedinica naoružana sa protivavionskim topovima 30/2 mm, M-53/59/70, popularno zvana Praga (po vozilu na čijoj platformi se nalazi top). Takođe, u sastavu jedinice su bili i strelci-protivavionci, naoružani sa lakim prenosnim raketnim sistemima Strela-2M.

Pripadnici 311. samohodnog raketnog puka PVO na Kosovu i Metohiji 1999. godine

Ipak, jedino je raketni sistem PVO Kub-M mogao dejstvovati na ciljeve na visinama preko 3000 metara (u ovom slučaju i preko 5000 metara).

Prema podacima do kojih sam mogao doći, jedna od raketnih baterija PVO iz sastava 311. Srp PVO Kub-M, bila je na položaju početkom aprila meseca 1999. godine, južno od grada Prištine. Sa približavanjem ponoći, sa komandnog mesta puka, dojavljeno je da iz pravca juga, nailazi veća grupa neprijateljskih aviona, a da se dolazak u zonu dejstva baterije očekuje za oko 3-5 minuta. Baterija je bila u pripravnosti. Po nailasku ciljeva u zonu dejstva, sa Komandnog mesta puka naređeno je uključivanje sredstava i borbeni rad.

Baterija je počela sa borbenim radom. Cilj je otkriven i na njega je, po dobijanju gotovosti za lansiranje, lansirana jedna raketa sistema PVO Kub-M. Prema izjavama očevidaca, nije se jasno moglo videti da li je raketa pogodila cilj, jer je bila noć i bilo je predaleko, ali su sve prilike da je gađanje završeno bliskim promašajem.

Šta se moglo dogoditi da dođe do promašaja?

Prvo moramo znati da je raketni sistem Kub efikasan na daljinama od 22-24 km i visinama do 8-10 km, uz mogućnost dejstva i na ciljeve na visinama do 14 km u centralizovanom načinu rada K-1M. U ovom slučaju nismo bili svedoci rada u centralizovanom režimu, već u takozvanom planšetnom, kada se navođenje baterije obavlja radio-putem (glasovno) sa Komandnog mesta puka.

Prostorne mogućnosti sistema Kub u autonomnom radu, ograničene su mogućnostima RstON-a (radarske stanice osmatranja i navođenja) odnosno njenog osmatračkog radara 1S11, koji ima mogućnost otkrivanja ciljeva na daljinama do 60 km i visinama do 7 km. Nišanski radar 1S31 ima mogućnost zahvata ciljeva na daljinama do 42 km, dok su visine određene načinom navođenja: autonomno sa osmatračkog radara 1S11, autonomno korišćenjem optičkog kanala, planšetno (glasovno) sa komandnog mesta puka ili u okviru centralizovanog sistema K-1M.

Prema svedočenju Ledšama, raketa je letela u zadnju polusferu letelice, što bi značilo da je lansirana jugo-zapadno od aerodroma Slatina (koji je bio cilj dejstva i prema kome je avion leteo iz pravca juga), gde se i nalazio vatreni položaj baterije Kub, te ovde možemo zaključiti da se detalji slažu.

Gađanje je izvršeno lansiranjem jedne rakete, što je i pravilo kod dejstva na pojedinačni cilj, koji ne manevriše i pritom nije niskoleteći. Treba ipak naglasiti da gađanje pojedinačnog cilja sa dve rakete povećava verovatnoću uništenja cilja za oko 30%, uz prihvatanje rizika dužeg zračenja nišanskog radara.

Prema svedočenju pilota Ledšama, raketa je letela, praktično jurila avion, ali ga u poslednjem trenutku ipak nije sustigla i nakon prestanka rada raketnog motora, krenula je u poniranje, pad prema zemlji. Letelica je po dobijanju signala da je ozračena (zahvaćena) zračenjem nišanskog radara, odmah krenula da ubrzava da bi nadzvučnim brzinama utekla iz reona i iz područja dejstava raketnog sistema PVO. Za pretpostaviti je i da je krenula, barem u blagi, manevar i po visini, što je uobičajen manevar radi izbegavanja radarski vođenih raketa.

Lansiranje rakete sistema Kub 1999. godine / Foto: Lična arhiva Zorana Vukosavljevića

Obzirom na to da je raketa sistema Kub lansirana pri visini leta letelice od oko 5.500 metara i pri brzini od oko 1 Maha, postavlja se pitanje kako je letelica uspela da pobegne raketi?

Znamo da je raketa lansirana prema zadnjoj polusferi aviona, dakle na avion koji se udaljava. Zato je stvoren (u principu ispravan) utisak da raketa „juri“ za avionom. Da bi rešili ovu dilemu potrebno je da znamo na kojoj daljini od cilja je lansirana raketa, a taj podatak nemamo. Obzirom na položaj baterije i pravac leta bombardera B-1B po svedočenju Ledšama, verovatno su to bile daljine bliske parametru cilja od 15 km.

Brzina rakete 3M9M3E sistema PVO Kub iznosi od 730-930 m/s. Dakle, ono što možemo pretpostaviti jeste da je raketa lansirana pri daljini cilja od 15 km ili nešto više, a da je u tih 22-26 sekundi procenjenog leta rakete do cilja, odnosno okvirnom vremenu u kome rade startni i marševski motor rakete, avion ipak uspeo da se brzinama od preko 1 Maha i eventualno i manevrom po visini dovoljno udalji da izađe izvan dalje granice zone uništenja raketne baterije koja je dejstvovala.

Letelica je za to vreme, verovatno mogla preći barem 6-8 km ili nešto više, što nas dovodi do mogućih vrednosti daljina od oko 22-24 km, dakle na samu dalju granicu zone uništenja. Obzirom na ove okolnosti, jasno je da bi lansiranje i druge rakete, sa minimalnim intervalom od 3 sekunde, u ovom slučaju bilo izlišno, a bateriju bi izložilo riziku od protivdejstva.

Treba napomenuti da na raketnu bateriju PVO Kub-M iz sastava 311. Srp PVO Kub-M te noći nije dejstvovano protivradarskim niti drugim raketama iz arsenala lovaca u pratnji ili SEAD grupa. Umesto toga, raketna baterija je prevedena u marševski položaj i samohodno se premestila na novi vatreni položaj, sa koga je desetak dana kasnije izvela novo gađanje NATO aviona iz koga se takođe izvukla neoštećena i spremna za dalji rad.

Ali to je već za drugu priču.

 

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran je koautor nove knjige „Ešalon – Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije“ i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Predstavljanje nove Zoranove knjige i način na koji je možete naručiti pročitajte ovde – https://tangosix.rs/2022/19/07/nova-knjiga-esalon-sve-o-sovjetskim-i-ruskim-radarskim-sredstvima-komandno-informacionim-sistemima-i-sistemima-automatizacije/

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters=1 counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

Ma

Kao i uvek izuzetna analiza , svaka čast g-dinu Vukosavljeviću! Hvala T6 na izuzetnim člancima.

Odgovori
Ac

Blagodarim na opisu.

Il

Zorane da li su 1999. rakete i dalje bile u resursu i ako nisu koliko je degradacija goriva mogla da utice na to da se pogodak ne ostvati?

Odgovori
Zo

@Ilija

Problem sa resursima raketa (pre svega kada se govori o pogonskim komponentama) je postojao i tada. Verovatno se moglo dogoditi u pojedinim situacijama da donekle utiče na let i manevrisanje kod samonavođenja raketa. Ipak, takve „tehničke probleme“ bi ipak naveo kao „izuzetne pojedinačne slučajeve“, zahvaljujući, između ostalog, i krajnjim naporima naših tehničkih lica iz raketno-tehničkih baterija koja su radila na održavanju raketa.

Ni

Analiza je odlična. Nisam nigde uspeo da pročitam neki, barem okvirni podatak, koliko je PVO Jugoslavije lansirala raketa tokom NATO agresije 1999 godine? Verujem da je ovo vojna tajna, ali pošto će uskoro 25 godina od tih događaja, nadam se da će se negde i taj podatak pojaviti.
Pored dva dokazana obaranje, ima dosta dokazanih obaranja bespilotnih letelica, zatim krstarećih raketa, helikoptera i naravno značajan broj oštećenih aviona koji su uspeli da se prizemlje. Takodje, ostaje misterija šta je palo u Spačvanskoj šumi u Hrvatskoj.
Ali sve to je samo jedna strana priče, a sa druge strane se ne zna da li smo lansirali 100 ili 1000 raketa svih tipova, pa da vidimo neku efikasnost.

Odgovori
Il

Mislim da je Spasoje Smiljanic izdao knjigu i objavio broj raketa.

Zo

@Nikola P.

Pa i nije tajna, podaci su objavljeni. Malo je teže tražiti tačan broj lansiranih IC raketa tipa Strela-2M, Šilo i R-73 i R-60 koje su prilagođene za dejstvo sa zemlje, ali se zna tačan broj lansiranih raketa sistema Neva i Kub.
Ukupno je lansirano 93 rakete sistema Neva i 70 raketa sistema Kub.

Što se tiče IC raketa kratkog dometa, recimo, evo podataka za strategijsku grupaciju RV i PVO:

– Strela-2M – 172 lansirane rakete
– Strela-1M- 12 lansiranih raketa
– Šilo – 11 lansiranih raketa
– RL-4M (R-73) – 5 lansiranih raketa

Na ovo bi trebalo dodati podatke o lansiranim raketama kratkog dometa iz sastava ARJ PVO Kopnene vojske i Ratne Mornarice.

Ž

Nikola P.

Постоје прецизни подаци за системе Нева и Куб.

Укупно 163 ракете у 96 гађања, са 93 ракете система Нева и 70 ракета Куба.

Осим тога ту су и подаци за систем Стрела-1, Игла и Стрела-2, али само за АРЈ ПВО, не и за трупну ПВО.

12 ракета система Стрела-1, 11 Игли, и 172 Стреле-2.

Ту је и лансирање 5 ракета система РЛ-4М, укупно дакле 200 ракета кратког домета.

Zo

Pao je i jedan avion u okolini Tuzle, zapadnog porekla…

Al

@Živojin Banković

Predpostavljam da je ta informacija o broju lansiranih raketa iz vasih licnih izvora? Ili ipak postoji neka zvanicna informacija?

Mu

Bio je podatak da je lansirano oko 1000 raketa. Otprilike pola Neva, pola Kub. Kub 0 % pogodaka. Neva 17 %.

Iv

Ja sam bio dete u to vreme, ali mi se cini, sada kada citam brojke, da je to i malo ispaljenih raketa. Secam se kako je nebo svetlilo. Verovatno su tu Praga i Bofors pucali ko na svadbi.

Ž

@Aleksa

Подаци су из књига “Ваздушни рат над Србијом 1999“ – Бојан Димитријевић / Јовица Драганић и “Агресија НАТО“ генерал Спасоје Смиљанић.

Am

Занимљива статистика, макар за моју аматерску памет. То значи 1 гађање дневно из Неве, 1 из КУБА и 2 са рамена.

Нешто ми се чини мало, сви дивизиони а 1 дневно.

А и учинковитост ми је чудна. Зар не би требало да је барем у десетинама процената?

Да ли бисте могли да напишете неке оквирне проценте погађања за различите циљеве (ракета, хеликоптер, ловац…), оптимистичан и песимистичан проценат

Ni

Hvala Zoranu i Zivojinu na odgovorima. Nisam kupio pomenutu knjigu ali cu to uciniti. Ovako na prvu loptu namece se zakljucak da nazalost, nasi zastareli sistemi ipak nisu mogli biti efikasni protiv NATO snaga, bez obzira na sigurno znacajan broj pogodaka gde su se avioni spasili i bili samo osteceni. Definitvno, a posebno sada kada su razne bezposadne letelice dominantne, treba daleko vise ulagati u PVO i sisteme elektronskog ratovanja.
Hvala jos jednom na iscrpnim odgovorima.

Al

@Živojin Banković

Hvala na odgovoru.

Pe

@Nikola P Svaki rat je rat resursa.
U odnosu koji je postojao 1999 (Srbija i Crna gora bez ijednog saveznika protiv vise najjacih vojnih i ekonomskih drzava sveta) rezultat je bio resen jos prvog minuta 24 marta 1999.
I da je VJ oborila ne 2, ne 20, ne 200, vec nemogucih 2000 americkih aviona-Amerika bi sama mogla da proizvede ponovo ove avione.
A VJ nicim ne bi mogla da nadoknadi potrosene PVO rakete.
Uz to, osim Amerike, u toj grupi je bilo jos vise zemalja sa spiska 10 najjacih ekonomija sveta (Francuska, Britanija, Nemacka, Italija) …

Ma

Mislim da je KUB bio smešten u selu Ence jer sam sa brda kod rudnika Kisnica gledao napad NATO po vozilu sa raketama.

Odgovori
Iv

Ja i dan danas ne mogu da razumem, zasto SFRJ nije razvijala sosptveni PVO sistem, srednjeg ili dugig dometa, a proizvodili smo avione? Bar po licenci. Ili zasto nije nabavljeno nesto bolje od Kuba i Neve? Kakva je to doktrina bila da imas 3000 tenkova i smesnu pvo, koja nije bila u stanju da pokrije tadasnju SRJ, a projektovana je za SFRJ. Gradis podzemnu avionsku bazu od par milijardi , a onda smestis u nju tad vec zastareo mig 21. To kao da Srbija sad kupi 50 aviona mig 29 i krene da gradi neku podzemnu bazu u koju spuca 5 milijardi evra. Toliko nelogicnosti da nije normalno.

Ma

@Ivkos
Zato sto je SFRJ bila siromasna zemlja bez razvijene tehnoloske baze, a razvoj PVO je nešto što samo rszvijene zemlje poput SAD, Rusije i Izraela mogu da izvedu.

Mi

Ivkos
Zeljava je zapoceta u vrijeme kad je 21’ica bila solidan avion. Previse se novca spucalo u takve objekte pa je negdje moralo stekati, a zastekalo je upravo na modernizaciji tehnike jer nije dostajalo dovoljno novca i za modernizaciju zrakoplovstva. Vjerovatno se rcunalo da ce ih nabaviti kad izgrade te objekte koje su radili za slucaj totalnog rata. A u takvom ratu se Jugoslavija spremala da brani teritorij od neprijateljske cizme i doktrinom gdje glavna okosnica nije bila JNA vec teritorijalna obrana. Onaj ko bi namjeravao nogom da kroci na tlo te drzave morao je racunati na dignutih minimum 3-5 miliona vojnika koji bi se gerilski borili na terenu koji sadrzi i planine Afganistana i sume Vijetnama. Sve to potpomognuto podzemnim tvornicama za vojnu proizvodnju i sklonistima. Dakle nikom nije padalo na pamet da ulazi u takvu avanturu koja bi bila pakao u najavi od operacije.

Ne

Na veliki petak u južnom Banatu oklina Pančeva oko 21-22h dosli NATO avioni bombardovali rafineriju,odjednom sa položaja oko Alibunara Nasi raketasi ispalili 2 rakete jedna za drugom mi gledamo kako rakete lete prema nebu,prva raketa je nesto pogodila jel je eksplodirala i celo nebo se obasjalo dok druga nije ni eksplodirala,e sada je pitanje sta je pogodila prva raketa?jel znate li nesto o tom dogadjaji?

Le

@Nelu

Raketa čiju eksploziju ste videli je mogla i da se samouništi, a druga je očigledno doživela takav kvar da se samo sjurila nazad, nadajmo se, u njivu.

Predatori i Tomahavci su (uglavnom) obarani topovima i Strelama.

Ml

Nelu, to je bila moja baterija koja je dejstvovala.

Gr

@Ivkos
Bio je R25 Vulkan, al se odustalo. Ima na youtubu profa Moča Milinović pričao kod pokojnog Laze.
A ima i intervju Mileta Dragića koji govori kako je 90-91 mogao da završi 3 baterije S300 za 100 miliona al rukovodstvo reklo nema se para..

Pe

@Mislav Upravo tako.JNA i nije planirala rat samo Srbije i Crne Gore protiv citavog NATO, vec teritorije Jugoslavije koja je zajednickim silama brani.
Slabost polozaja Srbije i CG pod nazivom „SRJ“ je dvostruk:
1/ falilo je vise od pola geografske teritorije Jugoslavije, sa vojnim resursima razne vrste, a to su teritorije otcepljenih republika 1991.
2/Sve tajne SFRJ predate su NATO od strane vojnih strucnjaka SFRJ koji su ostali u otcepljenim republikama, jer je Srbija 1991-1995 posredno, koristeci sprske manjine, vodila rat sa Hrvatskom, Slovenijom i BiH.
3/ SFRJ je trebalo da ima podrsku jedne od dve strane (NATO ili Varsavski ugovor); ako napadne NATO, pomazu Rusi, ako napadnu Sovjeti-pomaze NATO.
Srbija i Crna Gora 1999 nisu imali niti jednog saveznika, sto je vec unapred bilo „svilen gajtan“ toj drzavi.

Mi

Petrovic Dusan

Da ali da napomenem da se ipak kao vjerojatniji ocekivao napad Varsavskog pakta gdje se obrana prema doktrini planirala iz tzv bastiona. Komplet ravnica sa Vojvodinom i Slavonijom bi bila pregazena tenkovskim jedinicama iz pravca Madjarske i Rumunjske, a obrana bi se uspostavila iz sredisnje Srbije i BiH. Ocekivalo se da u slucaju totalnog napada zrakoplovstvo i aerodromi bi prestali da postoje unutar prvih mjesec dana. Zato su se i razvijali zrakoplovi sposobni za djelovanje sa travnatih poletno sletnih staza.
Cak je i NATO u Europi bio postavljen obrambeno u odnosu na Varsavski pakt.

Ma

Kub nije mogao da srusi nista ni 1999. a neki bi u VS da ga modernizuju 2023. i da ostane u sluzbi do 2050. To je sve sto treba da znate.

Odgovori
Mi

Miljane ne lupaj ako neznas.KUB je naš najbolji PVO sistem i treba da razumeš na koji princip radi da bi komentarisao i trenutno smo imali samo dve vrste raketa i to:3M9M3 I 3M9M3M i nije mogao da radi kako bi trebalo nego samo na trenutke se uključivao i većinom se cilj gadjao vizuelno.

Ni

@Milan
Ne znam koji je to vaš ali najbolji sistem u VS je FK-3. Kome je Kub najbolji taj ne treba ni da ima vojsku.

To

I translated the article. I assumed the target was the airfield, as it was a long string of bombs in a straight line. I don’t know how close to Pristina it was – I just saw that it was in the general direction.

I didn’t see the B-1 at the time, just his bombs. There was a gap of several minutes before I saw him pass me. He could have been engaged several times, without me knowing.

I have read the account of the F-117 being shot down. That was a real shock, as we thought it was invisible to radar.

Odgovori
Mi
Zo

@Miloš1977

Postoji sasvim dovoljno dokaza da se može polemisati da je ta druga letelica F-117A o rashodovana po sletanju na aerodrom Ramštajn…Postoje bar 2 svedočanstva o tome sa američke strane.

Podsetimo se mog teksta na Tango Six-u:

https://tangosix.rs/2020/09/12/analiza-da-li-je-pvo-vojske-jugoslavije-pogodila-treci-pa-i-cetvrti-f-117a/

Mi

Hvala na komentaru Zorane, i opet, na odbrani naseg neba!

Mislim da je vreme da se prica promeni na „Jugoslavija je 99-te pogodila DVA F-117A“ a ne Srbija je oborila jedan F-117A.

Mi

Zorane, vi ste stvarno presli igricu po pitanju pvo. Kapa dole!

Odgovori
Zo

Hvala Milane….Kad god se pojavi neka informacija koju možemo iskoristiti za ovakve analize, učinićemo to!

Pozdrav

Zo

Zdravo Zorane,

Predlazem da razgovarate sa ucesnicima iz 230 SRP, verujem da cete pronaci puno zanimljivih informacija.

Pozdrav

Ko

@Zoran Vukosavljević
Da li bi Indijske rakete Akash 1s/prime mogle da se koriste sa Kub_a.
I da li imaju neku prednost u odnosu na rakete 2k12 osim što su novije i u resursu.

Odgovori
Zo

@Kosovo i Metohija

Rakete Akash 1S i Prime bi mogle da se koriste sa sistema Kub. Rakete i jesu izvedene iz raketa 3M9M(3), ali sa dodatkom primo-predajnog data linka za radio-korekcije i aktivnog radarskog tragača u završnici (umesto poluaktivnog). Bile bi potrebne neke manje modifikacije i adaptacije sistema, ali moglo bi se koristiti.

Le

YU i ruska propaganda koja se delila po Internetu 1999, i danas živi.

Nije oboren B-2 i nije pao u Hrvatsku.
U Sarajevo je sleteo oštećen F-15.
U Skopje je sleteo oštećen A-10 (oduvalo mu motor, a sleteo). Još tada sam preko neta mogao i komunicirao s osobljem koje je konkretno taj A-10 i servisiralo.

Kakvi oboreni helikopteri? Jel to iz one bajke o Orlovima i tajnoj misiji u Albaniju? Ti Apači čak ni u toj bajci nisu bili oboreni, nego “uništeni na pisti, a onda sam se probudio”.
Budimo ozbiljni i realni.

Odgovori
Pe

@Leopold Podrzavam. Neprimerno je iznositi bajke, u slucaju B-2, zna se da Rusi i Amerikanci imaju ugovor o kontroli broja upravo strateskih bombardera, i da su bar do 2022 (23 godine posle 1999) ruski vojnici obilazili baze gde su B-2, i obrnuto.
Da je „nestao“ jedan od svega 20-ak B-2, pa to bi prvi Rusi razglasili.
Gluposti o navodnom napadu na „aerodromu po Albaniji“ forsirao je Lazanski, koji je imao cilj licne promocije.Cak je bila i prica o „nosaci aviona koji je pogodjen u Jadranu“, sto nema smisla komentarisati.
U pravom zivotu, NATO je izveo skoro 40 hiljada letova nad SRJ, i gubitci (2 aviona sruseno, nekoliko osteceno) su u domenu statisticke greske, i nisu nikako uticali na ishod rata.

J-

Da se nadovežem na Zorana koji je napisao da je oboren jedan zapadni avion kod Tuzle, naime 1999 sam aktivno pratio BBC, SKYNEWS, CNN, maltene više njih nego naše TV stanice ,i negde posle ponoći par dana nakon što su oboreni Perić i Radosavljević iznad Bosne, pojavi se braking news na jednoj od tih stanica da je oboren još jedan srpski avion i kreće uključenje uživo sa lica mesta, prikazuje se snimak olupine u plamenu, dvorepi, okolo američki vojnici, i kamera prikazuje vertikalac i na vertikalcu ispupčenje u obliku pito cevi, i najednom snimak prelazi na olupinu koja gori i vodi se low viz oznaka USAF sa onom zvezdom, s obzirom da na vertikalac i svirepi u potpunosti sam siguran da je f-15 bio u pitanju, napokon završetka uključenja čekao sam sledeće ponavljanje vesti, da još jednom pogledam, taj snimak i ta braking news se više nikad nisu ponovili.

Odgovori
Mi

@Mislav
Najveći problem (i promašaj) Željave jeste što je mogla da primi samo Mig21, i eventualno neki tako mali avion. Već sledeća generacija borbenih aviona nije mogla da se koristi iz tih podzemnih bunkera. Mig29 nije mogao da se uvuče u podzemne hangare. A da ne pričamo neki budući moderni avioni do kojih bi SFRJ došla da se nije raspala.

Odgovori
PS

@Miki
Na Željavi su bili već počeli određeni radovi za prijem MIG-29. Jedini problem je bio ulaz, gde je praktično trebalo izbušiti prolaz za repne površine i prilagoditi ga za prolaz gabaritnije letelice. Skup i spor posao ali koji bi bio završen da nije bilo raspada.

Mi

Mogla je da primi buduci avion iz projekta N/A koji bi sigurno postao najbrojniji avion u sastavu da se drzava nije raspala.

Pa

Za projekat NA tadasnja SFRJ nije proizvodila nista stratesko, sem piropatrona za izbacivo sediste i mnogo neostvarivih zelja.

PS

@Pavle
Kakve veze bilo šta od toga ima sa Željavom?

Mi

Nije proizvodila niti za MiG21 ni 29.

Pa

PSA
Spomenut je projekat nikad proizvedenog aviona, kao moguc korisnik objekta Zeljava. Kao kad bi pricali o podzemnim aerodromima bilo gde koji bi hipoteticki mogli da prime neki buduci avion. Otprilike.

Pa

Psa
Hajde procitaj opet, slovo po slovo. Buduci nerealni….mogao je reci i da bi lavi mogao da koristi Zeljavu.

Mi

Bio sam pripadnik 311 SRP, martovska klasa
1998 do povlacenja sa Kosmeta u junu 1999, u jedinici BUV.
Sve pohvale za Savu Milenkovica!

Odgovori
An

Amerika nikada nije udarila na sebi ravnom već je uvek „junački“ udsrala na jad i bedu.Na Srbiju koja je bila godinama pod sankcijama.A Rusija? E,da se ne lažemo…

Br

Nek im je bistro oko i suh barut.

Odgovori
VJ

Izvanredan članak.
Autoru sve pohvale, okrepljenje je čitati istinu i stručnu analizu.

Odgovori
Pe

Zanimljiva je i statistika da je:
U drugom svetskom ratu Amerika izgubila nesto preko 65000 aviona.
U Vijetnamskom ratu Amerika izgubila 206 aviona od dejstva PVO, a sve zajedno 1737 aviona sruseno neprijateljskom akcijom.
U „Pustinjskoj oluji“ Amerika je izgubila 33 aviona u neprijateljskoj akciji.
U napadu na SRJ Amerika je izgubila 2 (dva) aviona.
Bitno je pomenuti da je, u svim ovim slucajevima, zajednicko to, da je Amerika u tom momentu bila (i dan danas ostala) prva ekonomska sila sveta, i da su svi gubitci nadoknadjeni, u slucaju Iraka, a posebno SRJ, gubitci su za americku ekonomiju nevidljivi.

Odgovori
н

У ноћи између 5. и 6.маја 1999 након окончања бомбардовања Ниша НАТО авиони један за другим крећу према Бугарској, међутим са положаја наше ПВО изнад села Јелашница испод Суве планине полећу противавионске ракете, или Неве или Кубови и један за другим погађају три авиона.То сам видо ја и многи други који нису побегли у склоништа.Ујутро је и радио Београд објавио да су изнад Ниша оборена три авиона.7.маја су нам бацили оне касетне бомбе на пијацу близу центра и на клинички центар.Е сад испаде да се ништа није десило.

Odgovori
Fi

I ja se sećam tog gađanja i pogađanja!

Konkretno pamtim dva lansiranja jer su bila izuzetno vizuelno upečatljiva, kao i dva pogodka koji su osvetlili celo nebo.

Mislim da su lansirali sa Ploče, a ja sam posmatrao dijametralno suprotno iz doline Morave.

Ne

Lansirali su sigurno sa Ploca, a ja sam bio preko puta Vojne bolnice.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor