Tango Six je na ovogodišnjem vazduhoplovnom sajmu u Parizu prisustvovao i prezentaciji kanadske kompanije CAE koja je predstavila svoje istraživanje, odnosno predviđanje, o potrebama vazduhoplovne industrije za kadrom u narednih 10 godina. Dok proizvođači putničkih aviona takođe redovno objavljuju predviđanja iz svog ugla, CAE se fokusira na najbitniji segment – ljude. Odnosno, kako su na Zapadu to nazvali mnogo prikladnije od „kadra“ – talenat.
Dok su u Srbiji i građani koji se ne zanimaju za vazduhoplovnu industriju svedoci kako može izgledati kada jednostavno ne postoji dovoljno ljudi na ključnim pozicijama u najkompleksnijem globalnom saobraćajnom sistemu, industrija je i pre Korone postala svesna dve najbitnije nove realnosti: avijacija više nije bespogovorno atraktivna da bi garantovala tradicionalno veliki interes mladih i, još bitnije, sve i da jeste – stope projektovanog godišnjeg rasta industrije jednostavno su prevelike u odnosu na postojeći kapacitet.
Kako istraživanje kompanije CAE zaključuje, planeti Zemlji će u narednih 10 godina trebati 1,3 miliona novih profesionalaca koji će raditi u vazduhoplovnoj industriji. Od toga, 284.000 novih pilota, 402.000 novih tehničara i 599.o00 novog kabinskog osoblja.
Fenomen(alan) rast(a) industrije
Kako je IATA više puta komunicirala, globalna komercijalna avio-industrija izgubila je tokom Korone 4,8 miliona poslova, što predstavlja gubitak od 43% zaposlenih u poređenju sa predpandemijskom 2019. godinom. Najveći gubitnici u industriji bile su avio-kompanije i aerodromi. Avio-kompanijama je tako u godinu i po dana gotovo potpunog kolapsa potražnje tokom pandemijskih restrikcija zbrisano, kumulativno, 16 godina rasta.
U 2023. godini industrija se suočava sa novim problemima. Konfliktom u Ukrajini, inflacijom i nedostatkom kadra. Avio-kompanije i aerodromi investiraju u očegledni rast (Srbija doživljava rast obima vazdušnog saobraćaja od preko 40% u odnosu na prethodnu godinu) koji bi trebalo da bude, opet prema IATA-nim projekcijama, pet puta veći nego u ekvivalentnim poređenjima godina za godinu tokom poslednjih 20 godina rasta. Jednostavno, globalna ekonomija ne može bez vazdušnog saobraćaja.
Najrazvijenija tržišta kada je avio-saobraćaj u pitanju su Severna Amerika i Evropa. Ona istorijski imaju najveću korelaciju između visokih BDP cifara i penetracije avio-saobraćaja. Najbrži oporavak nakon Korone zabeležili su niskotarifni prevozici, što zbog svog agilnijeg poslovnog modela, što zbog činjenice da često imaju flotu sastavljenu samo od jednog tipa letelice i najviše prihoduju na kraćim destinacijama koje su više okrenute zabavi i odmoru. Tradicionalni „network carrieri“ takođe će se vratiti u zeleno jednom kada se i dugolinijski saobraćaj bude vratio u većem obimu.
Potražnja u brojkama
Prema predikcijama kompanije CAE, u sledećih 10 godina flota civilnih komercijalnih aviona uvećaće se za 30%. Od trenutnih 31.000 letelica do potrebnih 43.000.
Najveći rast u okviru ove kategorije biće potreba za uskotrupnim avionima koji će do 2032. godine činiti 64% ukupne flote u poređenju sa 58% u 2022. godini. Globalna flota poslovnih mlaznjaka trenutno broji oko 22.000 letelica. Ova kategorija će najmanje rasti, za svega 18% do 2032. godine. Najveći broj letelica u ovoj kategoriji biće poslovni mlaznjaci sa većom kabinom, odnosno većim doletom.
Povećana tražnja za pilotima uslovljena je nekolicinom faktora. To su demografija, obavezna penzionisanja, rana penzionisanja, napuštanja industrije zbog rezova tokom Korone i već pomenut vrtoglavi rast projektovanog obima saobraćaja. Tradicionalni načini ulaska novih pilota u industriju (prekvalifikacija iz vojnih vazduhoplovstava i samofinansirajući civili) više ne proizvode dovoljne brojke. U poslednjih 15 godina primetan je i novi način, direktne saradnje avio-kompanija i većih škola letenja. Avio-kompanije u tom slučaju, većinom, finansiraju skupe obuke svojih budućih pilota.
Kada se pogleda van reflektora pod kojim se trenutno nalaze utovarivači prtljaga, tradicionalno piloti i kabinsko osoblje, vazduhoplovnih mehaničara takođe nema dovoljno. Najveći problem ovog segmenta industrije je starost kadra. Dok novije letelice zahtevaju manje održavanja u poređenju sa ranijim vremenima, njihov rast brojnosti obećava dovoljno posla i za ovu specijalizaciju.
Starenje kadra CAE u svojoj prezentaciji ilustruje kroz podatke vezene za Sjedinjene Američke Države, naglašavajući da je situacija kod njih uporediva sa Evropom. Do 2030. godine američka radna snaga rođena između 1946. i 1964. godine (što kod njih predstavlja 40% populacije) ispuniće uslove za penziju. Danas, u Americi, 38% pilota i 34% kabinaca su stariji od 50 godina. Preko 50% vazduhoplovnih mehaničara stariji su od 40 godina.
Podaci FAA, američkog vazduhoplovnog regulatora, pokazuju da će preko 45.000 komercijalnih pilota u ovoj zemlji biti penzionisano u narednih 10 godina. Ovo predstavlja 27% ukupne populacije komercijalnih pilota u Americi.
Situacija u ostatku sveta je slična kao u SAD. Svetu će trebati 99.000 novih komercijalnih pilota u narednih 10 godina samo da zamene postojeće koji će otići u penziju. Dodatnih 153.000 pilota, posmatrano u istom vremenskom periodu, biće potrebno samo zbog projektovanog rasta industrije.
Trenutno u Srbiji, najkompletnije vazduhoplovno obrazovanje možete dobiti na Vazduhoplovnoj akademiji. Pogledajte njihov sajt za konkurse, često i stipendije, za profile pilota, vazduhoplovnih mehaničara i kontrolora.
Nele
Da cae je pravi izvor informacija. Imaju skole letenja i ovakvi tekstovi im pomazu da pune iste. Kad pak ljudi zavrse sa obukom shvate da posla ipak nema a i da ono sto ima je ravno robovlasnickim uslovima iz srednjeg veka. Ipak ko zavrsi cae moci ce da racuna na 140.000 eura kredita koji ce ga pratiti celog zivota.
Miki
Zna li neko kako postati pilot za dzabe. Pitam za drugara
Srbofil
@Miki
RViPVO.
Burgija.
Navedeneo jeu tekstu da u VA, postoje stipendije za pilote.
Thomas
@Srbofil
Verovatno je mislio kao civilni pilot za jedne aviokompanie.
Ako te vojska skoluje onda su i zahtevi visi nego kod civila.
Morace se valdja leteti po ugovoru do 40 godine zivota
za vojsku.
Srdjan
Mislim da je Nele upravu .. , Dok kompanije ne poboljsaju uslove za pilote , nece biti pomaka u tom smeru. Evidetno je da korporacije preko vazduhoplovnog zakonodavstva guraju povećanje radnog vremena i radnog staža , a naručito “legalne” planirane produzetke radnog vremena od 13 sati ( 4 dana mesečno) bez nadoknade osoblju je definicija ropstva. Drugim rečima cede limun do maximuma za male pare.. Tu sreće nema ni za aktivne pilote , a ni trend potrebe za novim pilotima. Kad bi zakonodavstvo globalno smanjilo radno vreme ili ogranicilo neke stvari i uredilo … posledično bi moralo da se kompanije pozabave da zaposle nove ljude i poboljsaju uslove rada.
Biti saobracejni pilot je postalo rad u rudniku i od kompanija za trud i žrtvovanje dobijete “thank you “
Brad
Ne smemo zaboraviti da avio industrija ima jednu od najmanjih profitnih marzi od svih drugih grana. Mislim na usluge letenja ne proizvodnju naravno
Grgur V
Dokle god je EASA politicka organizacija, za koju ne postoje avijaticari van EU, za nas nema hleba. Njima nedostaju piloti, culi su da tamo negde ima jos letaca, ali „right to live and work in EU“ je glavni zahtev, koji poslodavac nece ili ne moze da ispuni. Bez dva uslova – EU pasos i EASA dozvola, za srpske momke buducnost nije ruzicasta.
Skole (inostrane i nase) takodje love u mutnom obecavajuci „svetlu buducnost koja samo sto nije“.
Avijacija nije mesto gde bih uputio svoje dete.
Na zalost.
Srdjan
I da jos dodam , da kompanije ne cene ljude ni malo , bukvalno vredjaju inteligencu ljudi prilikom bilo kakvog obraćanja i drže političke govore ..
Služe se trikovima da ne plate naknade , a troše milione na gluposti i nepotrebne stvari.
Generalno “ don’t give money to person” I neprestano viču “Thank you”
Mrkimrki
Srđane otvori ti jedu avijo kompaniju pa pokžai kako se to radi. Dijeli kapom i šakom pa da vidimo dokle ćeš dogurati. Ako se ti ne sviđaju uslovi koje nudi ompanija -samo kažeš doviđenja i ideš tamo gdje ti je bolje. Nema tu mudrog slova. Iz napisanog osjećam da si jedan veliki neradnik i prodavač magle.
Nele
Pilotaza nije konobarisanje. Nema odlucio sam i sad cu za 3 dana preci kod drugog. Proces traje i po godinu dana a posao posebno sa srpskim pasosem nije lako naci, da ne kazem da je nemguce. Ima mnogo oglasa ali svi imaju sitna slova. Svi koji zaposljavaju u eu ili usa traze svoje drzavljane. Kompanije sve to znaju i zato i maksimalno zlostavljaju radnike. Za velike radnike poput tebe samo savet da odradis jednu nedelju sa nama bez noci, vikenda, dobrog odmora pa da vidim kako bi onda komentarisao i sta bi pricao.
Debeli šef
Klasična regrutacija napaljenih klinaca,san svakog tzv.poslodavca.Daj mi svežeg klinca koji nikada i nigde nije radio da ga ja oblikujem, radiće 8 dana nedeljno i pitaće ima li još.
YPT
Ko je radio sa današnjim klincima, shvatio je da im je problem i jednodnevna radna nedelja.
Problem je isti u svim branšama.
Thomas
U Nemackoj fale puno tzv. Fachkräfte. Verovatno tu misle uz Lecnike
i Ucitelje i na Pilote. Moze bit da ce zahteve drasticno smanjit da se
dobije skolovanje.
Mora da su tako u bivsoj Yugoslaviji morali spustiti zahteve za Ofiziere.
Kako je to proslo videlo je se. Nekim se ne moze verovat da su prosli
osnovnu skolu.
Jovan Munitlak
Kod nas u Srbiji mislim da je problem i u kulturi omalovažavanja rada i radnika . Sve je to uz ostale probleme po aviosaobraćaj došlo na naplatu.