Kao što je Tango Six ekskluzivno izvestio, srpska fabrika aviona Utva bi u skorijoj budućnost trebalo da započne sa proizvodnjom elemenata avionskog topa GIAT 30 M791 kalibra 30 mm koji je ugrađen u francuski višenamenski borbeni avion Rafal.
Kako je za naš portal potvrdio zvaničnik Ministarstva odbrane, radi se o slojevitijem paketu industrijske saradnje u okviru kojeg će Utva proizvoditi sklop municijske kutije sa vodećim koridorom za municiju koji se fizički nalazi u okviru nosača avionskog topa GIAT 30 M791.
Utva će tako postati dobavljač na projektu modernog nadzvučnog višenamenskog borbenog aviona u segmentu jednog od njegovih delova.
Na ovom linku se može videti fotografija topa i elementa u obliku kutije koji će Utva proizvoditi.
Ove godine, kako smo redovno analizirali, očekuje se da Daso proizvede 28 Rafala. Prema našem izveštavanju, do danas je u ovoj godini proizvedeno 12.
Uprkos višedecenijskom razvoju vazduhoplovnih ubojnih sredstava različitih vrsta i namena, u svetu skoro da ne postoji tip savremenog borbenog aviona koji nema integrisano topovsko naoružanje.
Razvoj i performanse
M791 je naslednik familije topova DEFA 550 kalibra 30 mm koji su ugrađivani na 23 tipa borbenih aviona, među njima i francuski „Mystere“, „Super Mystere“, „Vautour“, „Etandard IV“, „Super Etandard“, Miraž III i V, Miraž F1 i Mirage 2000.
Razvijena je i posebna varijanta sa oznakom M781 koja je osnovno naoružanje evropskog borbenog helikoptera Tigar.
Projektovan je u nekadašnjem francuskom državnom preduzeću „GIAT Industries“, koje je kasnije prvo postalo „Nexter Systems“, a zatim je ušao u sastav evropskog holding konglomerata KNDS.
Top je razvijan krajem 80-tih i početkom 90-tih godina, da bi 5. marta 1993. bilo izvršeno prvo dejstvo sa prototipa mornaričkog palubnog Rafala M01.
Prvih 20 predserijskih topova isporučeno je u periodu 2000-2001. godine, serijska proizvodnja je počela u januaru 2005. godine, a juna 2023. godine je proizveden 300-ti M791.
Prema javno dostupnim podacima o taktičko-tehničkim karakteristikama, M791 se smatra jednim od najboljih avionskih topova današnjice.
Reč je o jednocevnom topu ugrađenom u bok desnog usisnika Rafala. Radi na principu pozajmice barutnih gasova, poseduje elektrookidač, hranjenje municijom se preko redenika vrši iz revolvera koji ima 7 komora, repetiranje se vrši uz pomoć piropatrone.
Top ima masu od 120 kg (uključujući i elektroniku za upravljanje), dužinu od 2,4 m, visinu 337 mm, širinu 223 mm. Borbeni komplet je 125 granata 30 x 150 mm mase 540 gr (masa projektila je 275 gr), a nezvanično, efikasan domet topa je do 3.500 m prilikom gađanja ciljeva na površini (kopnu, vodi).
Brzina paljbe od 2.500 granata u minuti je najveća na svetu za tu kategoriju topova, a za sekundu može da ispali 42 granate, što je skoro 6 kg eksploziva. Proizvođač navodi da je ovakva efektivnost jednaka mogućnostima dva topa DEFA 554 sa aviona Miraž 2000, od kojih svaki ima brzinu paljbe od 1.200 granata u minuti.
Postoji mogućnost odabira brzne paljbe, na 300, 600, 1500, ili 2500 granata u minuti, može ispaljivati kontinuirane rafale ili rafale koji traju 0,5 ili sekundu. Visoku preciznost i efikasnost topa omogućuje i velika brzina granate na ustima cevi koja iznosi 1.025 m/s.
Postoje četiri vrste granata, prva bojeva je visokoeksplozivna zapaljiva, tu je potom pancirna zapaljiva, dok se za obuku koriste inertne i obeležavajuće granate.
U literaturi se može pronaći podatak da se za dejstvo po zemaljskim ciljevima elevacija topa može podesiti sa 0 na -2,5°.
Francuske vazduhoplovne snage dejstvovale su ovim topovima u borbenim dejstvima iznad Avganistana, i Bliskog istoka.
Pogledajte početak videa o detaljima i kompleksnosti izrade topa M791:
Željac
Ovakvi aranžmani su totalna besmislica … Kineske firme prave sve komponente u krugu fabrike dok Europljani voze kutiju za municiju sa jednog na drugi kraj kontinenta …
Blue
Nije to nista, neki nisu u stanju da proizvodu oklopni automobil pa moraju da idu u albaniju po isti.
Sasha
Prvo, gotovo sigurno da nije tacno da se pravi sve „u krugu fabrike“ osim ako ne uzmete za primer neku fabriku velicine grada. Drugo, uzmite kartu pa stavite Kinu i Evropu, pa onda i populaciju i gustinu i onda ce „nosenje kutije sa drugog kraja kontinenta“ imati vise smisla.
Dusan
znaci budici problemi vezani za top u najavi
Perko
Nije obi;na kutija ali OK. Inače, to za sve u fabričkom krugu rade uglavnom za automobilsku industriju kao što i Fijat u Kragujevcu ima većinu komponentaša odmah pored fabrike (na prostoru bivše kasarne). Za avioindustriju je to nemoguće.
KK
@ Željac
Tako je. Kinezi kupuju robu s Temu-a u Kini, a nama u Evrope salju robu na drugi kontinent. A mogli bi svi da se preselimo u Kinu pa nam isporuce lokalno.
antimateria
Izuzetno važna stvar za nasu industriju , transfer vrhunske tehnologije ! Uskoro možda dobijemo da radimo i neku od komponenti samog aviona ,metlice brisača – recimo !
Stojko
Metlice brisava smo vec skoro pa savladali, ali mozda mozemo nakon toga da osvojimo proizvodju za ovaj tepih na kom su top i kutija, to bi znacilo nove proboje za nasu industriju.
Pero
Odlično. utva postaje bolja, veća i lepšija no što je ikad bila.
Veljko
Jedan deo,odnosno kutiju za municiju,bas su se pretrgli sa delenjem tehnologije za Rafal
Max
Cela fabrika cetrebati godisnje da napravi 100 kutija. To vam je kao neki uspeh. Ne budalite.
Посматрач
@Max
Ово је нови почетак. Ако могу кутије да праве према стандардима, моћи ће и друге делове Рафала, а дугорочно и других авиона. Утва је фабрика која је захваљујући 90тим сведена на комплетно нови почетак, а од старе славе се доказано не живи.
Veljko
Nemora bit da ce biti 100kom,mislim dw ce proizvodnja bit i za Kineske avione,nebi prese i cnc masine nkupovali za 100 kutija ,stopostotno imaju neki dogovor
Милан
Francuzi i automatski topovi su dva života koji nemaju veze jedno sa drugim.
Bojan
Pogledaj na Vikipediji koliko je zemalja licenciralo 30mm DEFA automatske topove ! A Francuzi i Britanci (ADEN) su poceli zajedno posle II rata rad na avionskom automatskom topu baziranom na nacrtima nemackog topa Mauzer 30mm MG-213/MK-213…
Milan
Saradnja sa okupatorima i ubicama Srba!
Braća pe kari
druga su vremena
Aleksandar I
Ako tako gledaš, onda bi trebalo da proteraš sve nemačke kompanije iz Srbije.
Miloš
Koje gluposti ja ne verujem…pa mi cemo postati nezaobilazni clan „rafal“ fsmilije vidim ja hahahahahha, proizvodicemo nekakvu kutiju jeeeee, vu huuu super hahahahaha
E moja Srbijo, na sta si spala…
Sad kad se sjate režimski botovi da me ubedjuju kako je to super za srpsku namensku industriju hahahahaha
Perko
Ti da imaš vrhunski proizvod i da sad neko hoće da radi neki deo za njega ti bi baš potpisao na lepe oči ili bi mu dao prvo neki prostiji deo da nauči kako funkcioniše tvoj sistem projektovanja i proizvodnje, da ga istestiraš i da ga postepeno uključiš u proizvodni lanac?
Evo prosto, šta bi bilo da si na mestu direktora Dasoa?
Nije ovo ništa spektakularno, te tolerancije se inače rade, ali nije ni previše prosto ni beznačajno jer ta kutija ima sijaset uslova da ispuni. Ista koristi i na Rafalima koji su na nosačima aviona pa tu postoje dodatni zahtevi.
Stvar je u ulasku u kooperaciju, proizvodni lanac i dobijanje sertifikata fabrike. Same pare od delova ovakvih vojnih proizoda su marginalne zbog malih količina pa se fabrike ubiše da uđu u ovakve projekte zbog referenci i sertifikacije. Ko ima oči da vidi on će da vidi.
DuksBL
Kad budes ministar industrije, tehnologije itd…ti omoguci da pravimo letjelice za SpaceX…radujem se tome od srca. Do tada, spusti se na zemlju…
Miloš77
Miloše, nisi nam odgovorio koji bi po tebi deo Rafala bio OK da se počne proizvoditi u Srbiji. Daj posavetuj ih malo, nemoj samo da troluješ :-)
Jordan
Miloše, šta ti uopšte znaš o procesima kroz koje se moralo proći da bi se dobila prilika da se proizvode „nekakve kutije“?
Prvo je cela organizacija morala da prođe AS9100/ES9100 audit i serifikaciju za QMS (sistem kontrole kvaliteta), gde se proveravaju i dobavljači i sve karike u sistemu. Nakon toga dolazi NADCAP audit i sertifikacija, gde se rigorozno kontroliše kvalitet specifičnih procesa (npr. kontrola otpornosti materijala, zavarivanje itd.) Nakon toga dolazi bezbednost informacionih sistema (CMMC), FCL (Facility Security Clearance), pa upis na liste dobavljača. Sve ovo se odnosi na organizaciju, a ne na proizvod. Same „nekakve kutije“ će pre proizvodnje morati da prođu SAR/EMAR sertifikaciju, a nakon nje EASA Form1.
Sve ovo traje više godina, npr. za AS9100 je potrebno 6-12 meseci. Utva nije dobila ovu proizvodnju tako što je Miloradović seo sa Francuzima pred prodavnicu i popio po flašu piva. Ako je izašao i objavio vest, to znači da je završena sertifikacija organizacije i EMAR21. Da bi to bilo objavljeno u junu 2026, Utva je morala da počne proces pre nego što je ugovor za Rafale uopšte potpisan. Za svaki sledeći proizvod, Utva će morati da radi samo SAR/EMAR21 za proizvod, a nalaziće se na listi dobavljača. Naravno, moraće redovno da prolazi audite i resertifikaciju na nivou organizacije.
B
@bla bla bla… naravno da postoje standardi I procesi I procedure koji moraju da se prodju zvale se one JUS ili bilo kako drugacije, sad ste vi izmislili toplu vodu…Space x je smece 50-50 sense da ce da odleti u vazduh…ali bukvalno
Ред
Макар десет људи примало плату због овога, сјајно!
Pavle Šrepfler
mi smo pravili avionske topove odavno!!! gš 24 mm. Top je ispaljivao 56 granata u sekundi. bio je težak 56 kg. naš proizvod je posle 4000 ispaljenih granata još dobio na brzini. nešto se ne sećam da su bile neke nesreće u upotrebi!?. ujedno postoje i pogon za proizvodnju municije i skladišta sa izrađenom municijom. top je u upotrebi na orlu,mi 35. ima sve potrebne vrste municije. kod orla je ugrađeno dva komada. jedna cev se puni a jedna prazni. jezivo kad se opali iz oba tipa. dakle ne treba sebe potcenjivati i glorifikovati Francuze i zapad. sam mi 35 može nositi tri takva dvocevns topa od 23 mm. i izračunaj polasekundni rafal. to ti je brate 3×56 metaka kroz dva. pa gledaj kakav je efekat. i to sve jeftino iz starih zaliha ili domaće proizvodnje. A naša municija je uvek bila ok. ne uvlačite se nikom u d…pe. to ne liči ponosnom narodu. p
Petrovic Dusan
@Pavle Šrepfler Ne znam čemu takve informacije, SFRJ jeste proizvodila pouzdano naoruzanje, ali na nivou neuporedivo ispod današnje Francuske.
Nešto poput Raffale, pa i u vreme SFRJ, aviona Dassault, nije pravljeno u SFRJ.
Ni čuveni „Orao“ u saradnji sa Rumunijom nije bio čisto domaći – počevši od motora- a helikopter Gazelle je proizvodjen po licenci.
Nema u tome ništa negativno, razvoj takvog sistema je jako skup,to je mogla Amerika,SSSR, a SFRJ to nije mogla izneti kao omanja evropska zemlja.
Gorski
kad bi smeli da pravimo kopije kao Kinezi ,tu bi prosperirali ,pa kad nam stigne avion rafal iz Francuske rastaviti ga u sitne delove i napraviti isti ,samo dodati neku sitnicu i promeniti ime na primer super galeb peta generacija !!!
Sasha
Boze koja odvojenost od realnosti. Prvo misliti da je to tek tako, rasturis, premeris lenjirom i napravis isto. To je tesko uraditi i sa pistoljem kamoli avionom. Jos porediti Srbiju i Kinu. Ljudi ovde stvarno nisu svesni da ovo nije vise neka mocna, velika, prosperitetna, zemlja koja je bitan igrac, najstarija nacija Evrope. Ljudi, jedna od najsiromasnijih zemalja Evrope, alo. Kakvo kopiranje borbenih aviona, kakvo poredjenje sa prvom/drugom ekonomijom sveta i drugom najmnogoljudnijom. Na osnovu cega vi ljudi donosite odluke u zivotu ili ga terate na autopilot?
justin
eeee nekad smo radili i hidrauliku za stajni trap
nekad smo i pravili avione
Perko
@justin
Pravimo i sad. Odakle vam ideja da ne pravimo? Ovde pričamo o ulasku u nečiji proizvodni sistem i to sistem u koji se teško ulazi, a ne da ne pravimo i prodajemo i drugo. To kao da odeš na pumpu i ispljuješ ih da prodaju žvake jer su nekad prodavali gorivo a oni i dalje prodaju gorivo samo imaju dodatni prihod.
Pavle Šrepfler
to su kretenski komentari. naša avio industrija je pravila kvalitetne proizvode za svoje vreme. leteo sam na našim avionima u Sahari koji su stajale mesecima na suncu i morskoj vlazi. sa dobrim našim starim mehaničarima sve je uvek bilo u redu. nikad ni jedna hidraulika nije procurela. Procenat ispravnosti je bio uvek barem 25% bolji od onog na francuskim avionima. Normalno sve u svoje vreme. održavali smo i migove i ruski piloti su u naše mehaničare imali najveće poverenje. Ne kudi svoje bez razloga. P
.
milan
Pavle, avijacija odavno nisu samo hidraulika i dihtunzi. Ono što je SFRJ pravila u svoje vreme je predstavljalo možda nešto upotrebljivo, sad je apsolutno nemoguće sa takvim letelicama učestvovati u bilo kakvim borbama, čak ni u Africi o kojoj si pisao. Avijacija je vrlo skup sport i mi danas možemo otprilike samo pojedine komponente da pravimo kao ovaj top recimo. Nikad više nećemo biti u stanju da napravimo borbeni avion, a i kad bismo ga nekako napravili (žali bože para) imao bi milion mana.
Ne vidim razlog da bespotrebno glorifikujemo našu nekadašnju vazduhoplovnu industriju samo zato što je naša. Videli smo 99-e šta je bilo moguće uraditi time, dakle objektivno vrlo malo.
Vlado
Nije ovo bogzna šta, ali bolje išta nego ništa.
Madpal
Ali ovo i jeste nista.
Vlado
Za standarde Srbije iz 89 ovo je ništa. Za Srbiju 2026 ovo jeste nešto.
Vaste
Barem nešto ,neki dinar radnicima …..Sa druge strane ništa posebno ,osim što se spominje Rafal eto ,pa je ta kutija malo specifičnija jelda ,sada samo da se javi neki Dušan da objasni kako je ta kutija sofisticiranija od bilo kojeg Kineskog aviona i još pojedinaca koji da ubede da je nešto neverovatno ,sve u svemu pozitivno jeste….
Goran
prave 28 aviona godišnje ,mora da im trebaju milioni kutija za municiju
Petrovic Dusan
Nikad ni jedna fabrika iz bivse SFRJ do ovoga nije imala ulogu u vrhunskom projektu borbenog aviona. Ne računam avione pre 1930, nema smisla porediti.
Mada je SFRJ licencno proizvodila analogni laki helikopter Gazela (Mostar+Rakovica) to je neuporedivo sa jednim od najboljih glavnih borbenih aviona 21 veka.
Recimo da čitava Rusija nema proizvodnju takvih topova, deo kojeg će sad praviti Srbija. Svakako veliki uspeh domaće industrije da su dobili projekat.
Yrraf
Čitava Rusija nema proizvodnju avionskog topa??? Znam da je vruće, ali čoveče stvarno se umijte i malo razbistrite glavu pre sedanja za tastaturu.
Petrovic Dusan
@Yrraf Pročitajte tekst pre komentara, jasno piše u čemu je razlika izmedju ovog topa i ostalih.
Naravno da Rusija proizvodi topove, kao i automobile i podmornice, ali ne proizvode vrhunsko, niti su ikada.
Dok je ovaj top medju najboljima na svetu.
Dakle, Srbija je deo nivoa tehnologije koji je viši nego u Rusiji, kao što je bilo i tokom SFRJ.
Miloš77
Vrhunski top? Jel to mozda onaj što još uvek ne valja posle 15 godina popravki na F-35 :-)
Petrovic Dusan
@Milos77 Demokratske zemlje su obavezne da prijave svaku gresku,zato znamo o problemima u programu F-35.
Problemi postoje u svakom sistemu, svakako mnogo vise problema ima Rusija i Kina sa svojom uvek zaostalom i slabijom opremom, medjutim autoritativne despotske drzave kao Kina i Rusija odmah hapse ako neko pomene problem.
Na primer, u Americi bi za katastrofu programa Su-57 sve fabrike bankrotirale, zaposleni ostali bez kuća, i zabranima kredita.Dok u Rusiji uprkos decenijama neuspeha Su-57 svi tvrde kako je sve odlično …
F-35 se vrhunski pokazao u svim sukobima, upravo jer transparentnost zahteva da se nedostatci isprave.
Miloš77
Dušane, vidi se da ne kontakte zašto je F-35 loš dizajn u srži. Pre će biti da bi Su-57 kao dizajn procvetao u svoj pun potencijal sa američkom tehnologijom i novcem. Ne bi imao probleme koje ima da nije sankcija i manjka američke elektronike za sisteme i radare. A najlakše ih je premazati da se ne vide šrafovi i bitne na slikama.
Da je sama Amerika pravila F-35 odavno bi program bio ukinut. To je fakt. Spas mu je masovna proizvodnja za internacionalne klijente.
knin rs
Super znamo da su komsije kupile rafale 25 godina stare. Mozemo im remont raditi za par godina
Marko
Rafal nije leteo pre 25 godina, lupetaš ko otvoren prozor
Ilija
Markane prvi let Rafale ostvario je 1986.
Pojedini primerci u HRZ imaju 20 godina.
Фигхтинијј
колико видим по коментарима, многи „стручњаци“ би да одмах почнемо са производњом мотора за авионе. тад би били задовољни. можда.
Veljko
Nismo bili u stanju motor za stojadina napravit kako treba
Goran
„…sklop municijske kutije sa vodećim koridorom za municiju“
Toliko o proizvodnji delova za rafal…
Nikako da shvatimo da nemamo nikakve resurse za ozbiljnu proizvodnju, sem ovako perifernih i tehnoloski jednostavnih stvari
Perko
Imamo resurse, nemamo poverenje. Ne ulazi se u međunarodnu podelu rada sa „napraviću majke mi“. Predugo smo bili van tokova, fale sertifikati itd. A ne ulazi se odjednom, mora ovako, polako i smešno ali tako se ide dalje. Ako ima mozga i sreće da se nastavi dalje ugovaranje novih sklopova.
Brad
Ljudi koliko sam shvatio ovo uopste nije lose, ovo nije kutija nego dobos koji brzo ubacuje i izbacuje potrosene cause uz pomoc kanala koji hrani top. Defacto proizvodimo ceo top sem pucaljke tj jako velik deo. Je l se secate problema koje ima Zastava sa topom 30mm sa dvostrukim hranjenjem. Ovo bi upravo moglo promeniti sve sto se njega tice
Petar
Bravo Srbijo!!
Samo napred !!
KK
Kakvi komentari. Umesto da se gleda pozitivno, jer firme iz Srbije dobijaju priliku da navedu izgradnju sertifikovanih komponenti za visoko tehnoloski proizvod kao lovacki avion 4+ generacije Rafal (pocnes s jednom kutijom, na godinu dignes na 2 ili 3 dela itd) u svojim referentnim listama, idemo s negativom na prvu. Da sad imam neku fabriku i da mi daju da proizvodim jedan tip sarafa za Daso, bio bi po svim sajmovima da guram svoje kapacitete jer ako jedan Daso poverava proizvodnju necega u mojoj fabrici to govori puno.
NS Posmatrac
Kutija za municiju je nesto lagano za pocetak. Treba osvojiti sistem kvaliteta koji francuzi traze da bi mogli da dobiju veci posao.
Kada se pokazu da mogu da rade po francuskom sistemu verovatno ce dobiti jos neke komponenete da rade.
I ako se i tu pokazu posle 3-4 godine mozda dobiju da rade neki komplikovaniji deo.
Aco
@Jordan
„Nakon toga dolazi NADCAP audit i sertifikacija, gde se rigorozno kontroliše kvalitet specifičnih procesa (npr. kontrola otpornosti materijala, zavarivanje itd.)“
Ajde molim te objasni sta ti znaci ovo kontrola otpornosti materijala u kontekstu proizvodnog procesa.Svi ti auditi su jedno veliko smaranje koje moras proci alil ne treba od toga praviti neki bauk.Sve te price oko QMS,standarda.. mogu da rade ljudi sa srednjom skolom.Ono sto moze biti zahtevno je tehnologija proizvodnje i tu sva prica zavrsava gde se trazi neka strucnost,sve ostalo zamajavanje i administracija.
Perko
Pa jeste zamajavanje i administracija ali bez toga ne možeš da prodaš skoro ništa nekoj velikoj firmi jer oni time štite sebe.
Jordan
@Aco
NADCAP nije samo dokumenacija. Performance Review Institute (PRI) pošalje auditore koji na licu mesta posmatraju šta se radi, a po potrebi izvode i nezavisne testove. Kada je materijal u pitanju, njegova otpornost mora biti testirana, auditori su tu da vide kako se testira, a po potrebi mogu i sami da testiraju ili upute na nezavisno testiranje. Auditori po pravilu imaju više od 10 godina iskustva u vodećim kompanijama avio industrije (Boeing, LM, Airbus…), formalne kvalifikacije i specijalističke sertifikacije.
Aco
@Jordan
Izvinite, ali ja ne vidim nikakvu poveznicu sa Utvom ovo o cemu vi pricate.Utva nema sta da ispituje materijal,vec ga nabavlja od dobavljaca koji mora da ispunjava zahteve propisane za trazeni materijal.Utva ne proizvodi materijal niti ga prerađuje u poluproizvod kao otkivak ili odlivak da bi se bavila time.Otpornost materijala kao pojam sam po sebi ne govori nista jer to se moze odnositi na otpornost hemijsku,elektricnu,termicku ,mehanicku … Utva eventualno moze da dokaze nacini ispitivanja kako vrsi nekom NDT metodom, npr nekog vara i za to postoje procedure i standardi,vrsta opreme,potrosni materijal koji je odobren i sl. Pre nego sto to pocne da radi možda ce morati da posalje zavareni uzorak odobrenoj laboratoriji od strane Dasso koja ce ispitati da li su ispunjeni svi zahtevi kvaliteta vara.Ovo ne mora uvek biti slucaj sve zavisi od kategorije funkcionalnosti tog sklopa.
B
@Jordan druze to isto se radi u kontroli kvalitrta za gradjevinarstvo na primer, bukvalno isto i rade isto neki strucni ljudi zaposleni u sertifikovanoj laboratoriji po sertifikovanim definisanim procedurama u skladu sa zeljenim standardom. I isto tako mozete da uradite dodatan nezavisan test u drugoj laboratoriji ako hocete dodatnu proveru, takodje mozete da posaljete svoje ljude u I jednu I drugu da nadgledaju proces ako bas zelite.
Konkretno za celik strukturalni test moze da se izvodi na primer po americkom AASHTO A270, T243,….standardu I povezanim ASTM i ASME ili na primer BS (britanskom standardu) ili EN (evropskom)ili JUS (jugoslovenskom) ili …ISO (internacionalnom) ili AFNOR/NF… francuski koji je danas u potpunosri uskladjen sa EN I ISO standardom…
Jordan
@Aco, @B
Otpornost materijala prema zahtevima naručioca, a ne standardima (DIN, ASTM…) Nije dovoljno da dokažete da koristite materijale koji zadovoljavaju određene specifikacije na osnovu međunarodnih standarda, propisa i deklaracije proizvođača. Kontroliše se kompletan proces proizvodnje, a ne samo uzorci i dokumentacija. Auditori dolaze iz samo jedne ustanove na svetu, a ne iz neke od nezavisnih agencija koje su licencirane.
Postoji jako dobar razlog zašto je daska za klozetsku šolju u vojnim transportnim avionima Galaxy C-5 koštala $640, a za civilni Boeing 747 ispod $100. Zašto pumpa za gorivo za F-35 košta 35-55 hiljada dolara, a ona za civilne avione 5-15 hiljada.
Međutim, mislim da nema smisla da nastavim sa pokušajima da objasnim razlike.
DukeN
@Jordan
Potpisujem sve što ste naveli i zahvaljujem na trudu i upornosti da objasnite. Da dodam samo da akreditacija dobavljača u civilnoj avio industriji traje, uglavnom, 12-36 meseci. a za vojne programe značajno duže.
B
opet izmisljate toplu vodu. U redu dolaze kontrolore iz jedne ustanove na svetu, pa? ja sam i napisao da je svaki proizvodni proces na neki nacin sertifikovan I ne vidim nikakav problem sto neko iz te ustanove teeba da kontrolise i taj proces? mislim sta hocete da kazete jel ima ta ustanova neki standard po cemu kontrolisu ili ulazimo u neke fantazije man in black I slicno. Mislim malo je glupo proizvodjac koji bude radio valjda ce da dobije procedure I standard od tih koji ce jos dodatno da ih kontrolisu I zasto bi im to bio problem mislim tim sto proizvode?
Inace svaki proces proizvodnje je kontrolisan samo je pitanje od koga i po kojim propisima (standardima).
I takodje mislim da mesate babe I zabe „otpornost materijala po zahtevima narucioca“, vidite ovo je dvosmisleno a ocekivao bi od ljudi u crnom tacnu specifikaciju materijala I procedure po kojoj se verifikuje ista (otpornost, itd.) . Otpornost materijala je takva kakva jeste, vi ste gore napisali u sustini treba mi celik klase S450 na primer a ne S355 ali u sustini ste mislili na procedure za testiranje I verifikaciju te cvrstoce koja valjda posebna (sto cisto sumnjam iskreno) i dolazi iz te „ustanove“. Iskreno bas me zanima koje su to procedure za verifikaciju karakteristika materijala koje se vec ne koriste I kolika su moguca odstupanja u odnosu na standardne procedure definisane vec u postojecim standardima I propisima. Mislim za ocekivati je da su rigoroznije to je jasno I da uslovno receno daju „precizniju“ meru I verovatno par procenata manje vrednosti ili je jednostavno dodeljen faktor sigurnosti za koji se umanjuju standardno utvrdjene vrednosti, ako uopste postoje posto mislim da niste bas na cisto sta trazite i pisete.
U svakom slucaju neko ko udje u taj proces proizvodnje lako ce da se adaptira na standarde te „ustanove“ (ako uopste postoje) i dodatne zahteve licne kontrole I fizickog prisustva u fazi proizvodnje. Cena je ocigledno dobra I mnogo veca za takve proizvode.