Srbija nikad bliže nabavci Erbasovih H125 ali i nastupajućim problemima u helikopterskoj floti RV i PVO

Odluka da Srbija pokrene proces kupovine Erbasovog lakog jednomotornog helikoptera H125 po određenim javnim signalima danas može biti bliža nego ranije. Policiji je potrebna dodatna optimizacija flote, dok se RV i PVO bliži prvom većem ciklusu grupnog remonta uz novu potrebu dodatnih nabavki.

Kako je juče nakon povratka sa samita posvećenog svemirskoj industriji u Parizu izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, namera Srbije komunicirana je evropskom proizvođaču:

– Sedeo sam pored gospodina Trapijea iz Dasoa, a rekao sam i Erbas Helikopterima da počnemo da razgovaramo sa njima o kupovini helikoptera H125. –

Jučerašnja izjava dolazi dve nedelje nakon što je Vučić, na osnovu sugestije komandanta Helikopterske jedinice MUP-a Srbije Nenada Nedića, najavio da će se razmatrati kupovina Erbasovog H125, i to, kako je tada rekao u razgovoru sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a: „…da uzmemo 10 do 12 komada, jedan deo da ide za policiju, jedan u vojsku.“

Mogućnost srpske nabavke helikoptera H125 pominjana je u sada već desetogodišnjem poslovnom odnosu Srbije i Erbasa, na inicijativu evropskog proizvođača, na dva načina.

Erbas Helikopteri su nakon prve uspešne prodaje modela H145 srpskom Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije nudili H125M kao zamenu za Gazele, da bi kasnije ponudili i kompleksniju industrijsku saradnju u formi sastavljanja i naoružavanja H125M u Srbiji, pod uslovom da RV i PVO kupi određenu količinu ovih helikoptera kao naslednike Gazela.

Predsednik Srbije u sredu i četvrtak nije pominjao potencijalni projekat industrijske saradnje, koji je poslednji put aktuelizovao prošlog novembra, takođe tokom susreta sa francuskim predsednikom.

Eventualna nabavka Erbasovih letelica ponovo je pokrenuta kao tema tokom prošlomesečnih požara, u sklopu pominjanja nabavke više različitih tipova letelica.

Zbog čega H125 za policiju?

Kako je prilikom Tango Six izveštavanja sa jednog letačkog dana jedinice u borbi protiv požara ispričao komandant Helikopterske jedinice, nabavka H125 obrazlaže se kroz nekoliko razloga.

Prvi razlog su performanse ovog tipa, odnosno nosivost vode u protivpožarnom vedru ekvivalentna onoj kod H145.

Helikopterska jedinica uz pomoć podvesnog vedra „Bambi Bucket“ može gasiti požare sa oba Erbasova tipa u svojoj floti. Međutim, kako nam Nedić priča, manji jednomotorni H125 bio bi, u određenim situacijama, fleksibilniji i efikasniji od „trošenja“ većeg dvomotornog H145 za misije gašenja požara.

Iako je H145 deklarisan za sposobnost nošenja 1,5 tona u HESLO („Helicopter External Sling Load Operations“) operacijama, u realnim uslovima ima mogućnost da nosi do 1,1 tone vode.

Čak i Erbas Helikopteri na svom sajtu, koji promoviše sve njihove letelice za misije gašenja požara iz vazduha, navode da H125 i H145 mogu poneti identičnu količinu vode – 1.200 litara. Razlika u deklarisanom litarskom kapacitetu vedra i sposobnosti da se u određenim uslovima podigne ekvivalentna težina postoji, i to se uočava tek iskustvom upotrebe. Zbog svoje veličine i agilnosti H125 može biti fleksibilniji i efikasniji kada koristi montažne bazene kao vodozahvate.

Sledeći adut H125 je relativno niža cena, ne veća od 2,6 miliona evra, kao i brzina proizvodnje i, posledično, isporuke.

Međutim, jedan od najbitnijih argumenata za policijsku nabavku ove letelice je činjenica da je sertifikovana za „single pilot“ operacije, što jedinici daje veću fleksibilnost i ne zahteva alociranje pilota koji su u dramatičnom deficitu. Kako je komandant jedinice kazao za Tango Six, trenutno imaju ukupno 16 aktivnih pilota, a potrebno im je ne manje od 40.

Pored „single pilot“ koncepta, H125 ne zahteva letača-mehaničara koji je obavezan treći član posade u protivpožarnim operacijama kod Super Pume i Kamova.

Ideja da se kupi 12 letelica i da se ta nabavka podeli između vojske i policije zapravo je već viđena. Na isti način je išla nabavka prve tranše D2 četvorokrakih H145, kada je nabavljeno devet letelica koje su bile podeljene, prvobitno šest za vojsku i tri za policiju, da bi potom bilo odlučeno da vojska dobija pet, a policija četiri.

Kako je za naš portal kazao Nedić, njegovoj jedinici bi nabavka do pet H125 pokrila sve potrebe.

Ovde takođe treba uzeti u obzir da odluke Ministarstva odbrane o kupovinama za Vojsku Srbije i MUP-a za Helikoptersku jedinicu sada staju najmanje do februara sledeće godine usled održavanja parlamentarnih izbora.

Do formalnog konstituisanja nove vlade i novih ministara, aktuelni prelaze u v.d. status i po pravilu ne preduzimaju nikakve krupnije odluke, poput strateške nabavke novog tipa letelice za oružane snage.

Vertikalne vojne komplikacije

RV i PVO Vojske Srbije trenutno u inventaru ima veliki broj Gazela, ali od oko 44 helikoptera najverovatnije se može računati na svega oko 15.

Najmlađa vojna Gazela stara je 35 godina. Životni vek ovog tipa vezan je za održavanje po stanju. Na primer, Velika Britanija je svoje vojne Gazele povukla nakon 49 godina upotrebe. Zbog nerentabilnosti starih platformi u kontekstu održavanja, za očekivati je da Gazele neće biti u službi nakon 2035. godine.

Kako je Tango Six izveštavao još 2017. godine, početna saradnja Erbasa i zavoda Moma Stanojlović dosta je obećavala. Nažalost, dosta najavljenog se nije realizovalo.

Veliki izazov za normalno funkcionisanje flote ovih helikoptera predstavlja ne samo starost letelica, već i sve teže pronalaženje rezervnih delova, koji su samim tim i veoma skupi.

Nekoliko Gazela opšte namene (među njima i izvorno izviđačka verzija HERA, kao i naoružana varijanta GAMA) nalazi se u 890. mešovitoj helikopterskoj eskadrili „Pegazi“ koja ih pretežno koristi za obuku budućih pilota helikoptera.

Iako je Srbija nabavila ruske desantno-jurišne helikoptere Mi-35M i Mi-35P, u 714. protivoklopnoj helikopterskoj eskadrili „Senke“ još uvek lete helikopteri GAMA (Gazela-Maljutka) i tako će verovatno biti dok god postoji potreba za ovom vrstom platformi.

Broj od šest do osam vojnih H125M bio bi dovoljan da se zamene Gazele u 890. mhe i da njihova glavna namena bude obuka i trenaža pilota.

U 714. pohe helikoptere GAMA bi zamenili Mi-35, što narednih godina može postati problem, budući da helikopterima Mi-35P ove godine ističe životni vek, a Mi-35M za tri godine moraju na remont.

H125 je za MUP pomenut u kontekstu borbe protiv požara u kojoj je ove godine Helikopterska jedinica bila angažovana više nego vojska. To je i razumljivo jer poseduje odgovarajuću tehniku, veći broj vedara, ali i iskusnije posade kada je reč o gašenju požara iz vazduha.

Učešće RV i PVO u ovogodišnjoj protivpožarnoj sezoni bilo je primetno skromnije. S obzirom na to u kakvom je stanju flota ovih letelica, na šta je Tango Six već ukazivao, takva situacija se i mogla očekivati.

Iz dostupnog medijskog materijala moglo se videti da su istovremeno korišćena najviše dva srednja višenamenska transportna Mi-17V-5.

Da je RV i PVO, na primer, moglo da leti sa kompletnom V-5 flotom, da su, pretpostavimo, svi opremljeni vedrima, ne bi bilo potrebe za angažovanjem inostranih „Black Hawk“ helikoptera (osim iz političkih razloga, kao smirivanje strasti suprotno orijentisanog dela javnosti zbog angažovanja ruskog Iljušina).

Vojska Srbije trenutno može leteti sa samo tri Mi-17V-5.

Na preostala dva je prošle godine istekao međuremontni rok, i od tada su prizemljeni. Prošle godine su takođe iz upotrebe povučena i dva Mi-8T koji najverovatnije više neće leteti.

Dva Mi-17V-5, dakle, čekaju remont, a bilo bi razumno da se u paketu sa njima remontuje i stariji primerak Mi-17 (Mi-8MT) proizveden 1989. godine, koji je prestao da leti još 2017. godine. Na tri trenutno aktivna Mi-17V-5 međuremontni rok ističe 2028. godine.

Bez preciznijih zvaničnih podataka, zaključci iz javnog domena ukazuju da bi RV i PVO, ukoliko se ne nabave novi helikopteri i ne remontuju postojeći, oko 2030. godine moglo da ostane na samo 15 postojećih lakih višenamenskih H145M.