Kao što je Tango Six već izvestio, kompanija Erbas i država Srbija, u okviru nastojanja da se međusobna industrijska saradnja nastavi, razmatraju zajedničku proizvodnju vojne verzije lakog višenamenskog helikoptera H125, ali i besposadne letelice SiRTAP. U pitanju bi bila naoružana varijanta pomenutog tipa helikoptera, Srbija bi isto tako, što se tiče razvoja i proizvodnje besposadnih letelica (BPL), nakon dobijanja kineske tehnologije za domaću BPL, stekla nova iskustva, ovoga puta sa evropskim proizvođačima.
Dok je konkretna proizvodnja helikoptera izrazito upitna kada je Srbija u pitanju (to nikada nije ni radila, sem delimično u bivšoj Jugoslaviji) i dok je upitno i učestvovanje u razvoju i proizvodnji naprednih evropskih besposadnih letelica jer država ni sama još uvek u potpunosti ne proizvodi domaće BPL, ostaje da analiziramo ono što bi se svakako bez (relativno) većih problema ovde moglo raditi. To je njihovo naoružavanje.
Kako su za RV i PVO Vojske Srbije već nabavljeni helikopteri H145M, a za MUP isto tako H145M kao i H215, logično bi bilo da se vojni i policijski helikopteri tipa Gazela zamene takođe Erbasovim proizvodom – helikopterom H125. Naoružani vojni H125M se na tržištu, kao i helikopteri H145M i familija Super Puma/Cougar/Caracal takođe nudi sa sistemom za upravljanje vatrom HForce, Srbija ga već koristi na postojećim helikopterima H145M, a u najboljoj verziji HF3 imaće ga i primerci koji tek treba da budu isporučeni.
Tri od pet srpskih vojnih H145M su naoružani, ali imaju osnovni HForce koji omogućuje korišćenje samo mitraljeza, topova i nevođenih raketnih zrna. Takođe, Srbija se opredelila za sopstveno naoružanje, razvijen je 7-cevni saćasti lanser L80-07 za nevođena raketna zrna S-8 kalibra 80 mm, kao i kontejner GH-78 sa mitraljezom M87 kalibra 12,7 mm. Helikopteri nove tranše će dakle imati HForce 3, za sada znamo da će se za njih nabaviti laserski vođene rakete vazduh-zemlja FZ275 kalibra 70 mm dometa 6 km. Takođe je planirano da postojeći H145M sa osnovim HForce budu nadograđeni tako da imaju sistem HF3.
Kako je Tango Six već javio, Srbiji je prikazana i izraelska višenamenska raketa SPIKE ER2 koja je ispitivana na helikopteru H145M, ali još uvek nije poznato da li će srpske letelice ovog tipa biti naoružane i ovim ubojnim sredstvom. U međuvremenu je na srpskom H145M na ovogodišnjem prikazu sposobnosti Vojske Srbije ‘‘Granit 2023‘‘, bila podvešena maketa domaće rakete Pauk koja je u proteklih par godina često bila prikazivana na demonstratoru modernizacije naoružanih helikoptera GAMA (koja ni do danas nije realizovana, kao ni najavljeno naoružavanje helikoptera Gazela opšte namene).
Za očekivati je da bi, ukoliko budu nabavljeni, helikopteri H125M u Srbiji takođe imali sistem HForce 3, i da bi mogli biti naoružani sredstvima koja se već koriste ili za koje se zna da su nabavljena za helikoptere H145M. Ono što ostaje nepoznanica je u kojoj su fazi razvoja domaći projekti vazduhoplovnih ubojnih sredstava za helikoptere, kako već pomeute rakete Pauk, tako i na primer vođene verzije raketnog zrna S-8 kalibra 80 mm sa oznakom S-8LGR koje se može lansirati iz lansera L80-07.
Osim toga, na helikopteru Mi-17V-5 je do sada viđena podvešena i vazduhoplovna verzija rakete RALAS, kao i vođena raketa vazduh-zemlja Grom-B, ali naravno takve rakete teško da mogu biti naoružanje lakih višenamenskih helikoptera, kao i BPL klase MALE.
Što se tiče besposadnih letelica, Srbiji predstoji serijska proizvodnja domaće letelice Pegaz na kojoj su primenjene tehnologije sa kineske BPL CH-92A koju Srbija takođe koristi. Ako bi razmatrali opciju srpskog učešća u španskom programu SiRTAP, razmotrimo i koje su trenutno moguće opcije sa kojima bi se radilo na razvijanju naoružanja za ovu letelicu.
Kineske CH-92A su RV i PVO Vojske Srbije naoružane poluaktivno laserskim vođenim raketama FT-8C, dok je za Pegaz predviđena manja, takođe kineska raketa tipa FT-8D. Zvanično je najavljeno da će Srbija raditi na razvoju domaće rakete koja će biti u naoružanju Pegaza. Međutim, pošto se kineska raketa FT-8D spominje kao naoružanje Pegaza, to znači da su domaći projekti, poput lakih vazduhoplovnih vođenih raketa LVVR ili bili neuspešni ili do sada nisu doveli do završnog proizvoda.
Među njima su LVVR-90 sa poluaktivnim laserskim samonavođenjem, mase 10 kg, kalibra 90 mm, dužine 750 mm, planiranog dometa većeg od 5 km, koja bi se koristila protiv neoklopljenih i lako oklopljenih vozila kao i žive sile.
Druga raketa je LVVR-120 (poznata i kao SGW-M IR/TV) sa IIR i TV samonavođenjem, mase 13 kg, kalibra 120 mm, dužine 900 mm, planiranog dometa većeg od 5 km, koja bi se koristila kao protivoklopno sredstvo. Do sada, međutim, nismo videli nikakvo novo ubojno sredstvo kojim bi se Pegaz mogao naoružati.
Brad
Srbija nema kapaciteta, ali uz greenfield ulaganje Airbusa sklapanje je realna mogucnost. Nudili su Rumunima, Englezima slicnu fabriku za potrosenih milijardu evra
voislav
Sklapanje helikoptera u Srbiji nema logike za Erbas jer se sve komponente proizvode u EU. Logistika ovakvog poduhvata je suluda, Erbasovi kooperanti nikad ne bi pristali na tako nesto. Dobar je primer to sto su proizvodjaci automobila sele proizvodju iz Engleske zbog Bregzita jer im je vecina kooperanata u EU.
Najbolja varijanta za Srbiju je proizvodnja naoruzanja koje bi onda Erbas prodavao u paketu sa helikopterima. Ali pitanje je da li Srbija moze i to da odradi.
PSA
Nije suluda. Erbas to već radi godinama, u Rumuniji je otvorio buljuk firmi, što svojih što u kooperaciji sa IAR-om. Sad su postigli sporazum i sa Mađarima. Drugo, ko kaže da bi se sve komponente proizvodile u EU? Upravo pregovori idu ka tome da se što više proizvede ovde. Mislim da Moma, recimo, sve više sarađuje sa njima oko proizvodnje specifičnih delova. A ima i razloga što. Ni njihovi resursi nisu neograničeni, imaju potražnju za drugom robom, ovde bi im odgovaralo da deo nekih naših kapaciteta (postojećih ili budućih) radi za njih dok oni deo svoje proizvodnje preusmeravaju na važnije prioritete. Pa čitav civilni avio sektor kuburi sa delovima sad oni zbog šake vojnih helikoptera da prekidaju proizvodnju isplativijih proizvoda? Nisu blesavi. Sve i da 100% proizvedemo ovde oni bi skidali kajmak zbog uslova licence a ostaje im proizvodnja civilne verzije (koja se odlično prodaje). Njima se apsolutno isplati da maloserijsku proizvodnju određene jeftine robe (vojna verzija H125M to svakako jeste) presele negde.
voislav
I Rumunija i Madjarska su u EU. Problem je kad delovi idu preko ne-EU granice, moraju da se traze izvozne dozvole, problemi su sa transportom, ima puno komplikacija.
Srbija nema proizvodnih kapaciteta ni za sklapanje helikoptera ni za proizvodnju komponenti. IAR je proizvodio svoju verziju Pume dok firma nije prodata, znaci imali su i radnu snagu i proizvodne kapacitete za sklapanje Erbasovih Puma. U Madjarskoj se gradi postrojenje za proizvodju titanijumskih delova, verovatno zato sto titanijum uvoze iz Rusije i to je lakse odraditi u Madjarskoj nego drugde u Evropi.
Erbas uvek ima neku logiku zasto vuce poteze, u slucaju Srbije te logike nema. Niti ima firmi koje bi bile potencijalni kooperanti za delove (Moma radi remont, ne vidim da imaju bilo kakvu proizvodnju delova), niti ima postojecih postrojenja koje bi mogla da se prekvalifikuju za sklapanje njihovih helikoptera. Morali bi da grade proizvodne kapacitete od nule, a trziste je malo, mi cemo kupiti mozda 20 – 30 letelica u narednih 10-15 godina, sto civilnih sto vojnih.
Meni to sve izgleda kao politicka prica, kao sto je Vucic nekad pricao za Mercedes ili ko je vec trebao da otvara fabriku kad je Fijat zatvorio Zastavu.
Brad
Ta fabrika titanijumskih delova je smesna jer je u nju ulozeno oko 20 miliona evra. Madjarska fabrika stocne hrane u Sidu je 24 miliona evra. Tako da ista nije toliko bitan faktor. Iluzurno je misliti da u uslovima intraindustrijske trgovine gde se u svim zemljama pravi po nesto ista sem blizine EU moze biti faktor (ovde mislim na domacu proizvodnju delova). Racija je ta da ce nam ovo Francuzi izlobirati ako kupimo njihove Rafale koji nisu Airbusov proizvod, ali Francuzi su glavni akcionari. Danas jedan Intel ima ogromnu fabriku mikrocipova u Kosta Riki, zasto i mi ne bi imali fabriku helikoptera u Srbiji?
Vlajko
@voislav: druže, ako bismo verovali u to što pričaš onda bismo samo gajili maline jer samo za to imamo ‘kapaciteta’. Valjda se kapaciteti stvaraju, grade pogoni, kupuju licence, ljudi skoluju…tako se ide napred, a ne predaja, dizanje ruku u vazduh – mi to ne znamo, mi to ne radimo… A Mađari, Rumuni su kao znali?!
Yoda
Ma sve se može ako postoji obostrana volja i finansijska konstrukcija – a postoji.
Srbija ima liberalizovan uvoz-izvoz sa EU, Rusijom, a pominje se uskoro i Kina. Da nema javašluka i korupcije – još pre frke u Ukrajini je ovde moglo da nikne gomila renomiranih stranih investicija i bez subvencija, ali „gde sam tu ja“ nema alternativu…
BSD
@voislav
Tako mali Djokica zamislja da posluje jedan gigant poput Erbasa, nemaju oni pojma sta rade nego ce Djoka da im objasni, njima. Tako je to kada je poslednja letelica koju ste skoro videli na nebu plazni zmaj za decu. Ako, objasni ti njima Vojislave, mada njih za to mnogo zabole levo krilo i nastavice da rade ovde, pazi u Srbiji van EU.
Ilija
Znaci trenutno sve sto Srbija moze da ponudi su mitraljez i nzr. Sve ostalo su vlazni snovi. Od fabrike za sklapanje, do proizvodnje delova i drugog naoruzanja.
Feline
@ Ilija
Još kad bi dežurni pesimisti donosili odluke, stvarno bi nam došao kraj.
Ilija
@Feline
Ja sam konstatovao cinjenicu, nisam predvidjao buducnost.
PSA
Novinar je analizirao jednu stvar -naoružanje. Ne znači da je to jedino što je moguće ponuditi. Čak je i odokativno jasno da ima puno toga što može. Jer je ovde neoprezno stavljeno pod isto razvoj BPL i razvoj helikoptera. Nema tu nekog razvoja helikoptera. Samo maloserijski štanceraj. Uz nešto ulaganja u opremu, malo više u kadrove, ništa posebno. Sa izuzetkom motora i Hforce 3 – H125M je uslovno govoreći igračka.
Nikola P.
Srbija trenutno serijski ne proizvodi ni jednu savremenu vodjenu raketu (osim Maljutke, koja je tehnologija 60-tih godina prošlog veka). Vrlo je bitno da podvučem reč serijski. Znači ni ALAS, ni RALAS, ni Pauk, ni Grom, ni bilo koju drugu raketu koja ima navođenje. Nažalost, jedno je propaganda na televiziji, a drugo je ralnost. Daleko smo mi još od serijske proizvodnje ovih vrsta raketa. Imajući u vidu da se npr. ALAS razvija 10 godina i nije došao do serijske proizvodnje, bolje je da kupimo Spike ER /NLOS ili slične rakete (ako žele da nam prodaju) dok ne razvijemo soptstvene. Na televizije je mnogo slika i propagande, a u realnosti stvari baš nisu takve.
Miloš77
Serijski proizvoditi prototipove na kojima se nasa raketna namenska industrja razvija i nije dobar potez. To ne znaci da se isti projekti trebaju obustaviti, ili da im se treba podsmevati, nego da se putem istih izgrade procesi, i izuce ljudi koji ce moci posle sve lakse i brze da dizajniraju i proizvedu daleko bolje efikasnije rakete od Pauka ili Alasa. Ne mozes ti od nule skociti u prvu ligu i proizvoditi naslednike Maverika, Vihora ili izdelie 305 koja je isto super nova i nije u seriskoj proizvodnji. To rade Rusi, Ameri, Izraelci, Kinezi, Britanci i Francuzi. Sad bi mi da budemo tu u ristom rangu posle svega sto nam je zemlja pretrpela i danas trpi. Sa druge strane nema smisla ni obustaviti razvoj iste industrije i tih neophodnih projekata za razvoj. Treba svakako nastaviti, ali i usput kupiti sta je potrebno dok nase ne bude dovoljno dobro i dostupno. Lako je sedeti i kritikovati i reci da treba stati sa razvijem jer nismo u vrhu i jer je to bacanje para.
Pavle
Za koga i u kom broju se serijski proizvode maljutke? Verovatno serijska proizvodnja izgleda kao prelivanje cokoladom zaledjenog snikers punjenja?
To tako vise ne radi niko u svetu.
Eno i ameri serijski proizvode stingere, abramse..
Nikola P.
Miloš77 – Ja sam uvek za domaću proizvodnju i razvoj i niko ne kaže da istu treba prekidati., već naprotiv unaprediti i uložiti više sredstava, prvo u ljude , a onda u opremu. Ono što je izazov kod nas najbolje se vidi na projektu protivoklopne rakete „Bumbar“. Bumbar je razvijan preko 15 godina (teoretski i dalje je u razvoju). Ekipa koja ga je razvijala je većinom otišla iz naših fabrika i sada nema ko da to razvije. U medjuvremenu sam proizvod je pomalo zastareo i naša vojska ponovo kažem nažalost, sada nema u upotrebi protivoklopni raketni sistem sa navodjenjm kratkog dometa. I dalje koristimo zolju, osu i tako to. Ja se nadam na isti način neće završiti i razni drugi projekti koji se isto razvijaju preko 10 godina, a sada se reklamiraju na televiziji…
PSA
Ima ko to da razvije ali je ekipa sa Bumbara prebačena na Maljutku 2T5, nažalost. Varijante Bumbara sa većim dometom su bile bolji koncept. Koji bi dosta lakše zaživeo. 2T5 je slepa ulica, sve i da je izguraju do kraja da radi kako treba.
PSA
Inače, da vratim temu na temu. Ukoliko bi se Gazele u Srbiji (VS +MUP) menjale sa H125M „glava za glavu“ to bi ekonomski opravdalo ne samo neku kooperaciju nego da se osvoji kompletna licenca. Zapravo, toliko je veliki broj Gazela (što običnih što naoružanih) u Srbiji da bi u načelu (teoriji) opravdao domaći razvoj takvog helikoptera. Naravno, nit ima ko to da radi, niti bi to trajalo kratko, niti bi bio ovako jeftin, ima puno niti… Zajednička proizvodnja je potpuno opravdana za obe strane, pa makar kupovali nove linije za postojeće fabrike. Nijedna da se ne izveze. Broj Gazela za zamenu je veliki.
Opet, ne radi se o spektakularnom poslu. Više košta nabavka onih kamikaza iz UAE…. Veliko je za naše vraćanje na mapu proizvođača vazduhoplovne tehnike, ali finansijski obim posla je za današnje vreme vrlo mali. Prosta računica. Zato i daju šta god hoćemo i možemo oko proizvodnje ove letelice. Kao i drugim državama. Mislim da su licencu za različite vojne verzije ovog helića prodali Amerima, Brazilu itd.
Ništa tu nismo posebni.
H145M bi već bio druga priča, ali H125M je helić cenovnog ranga približno 1/3 H145M. Vrlo isplativ za kupovinu, dok nema tu nekog kajmaka na proizvodnju, ERBAS-u se isplati da autsorsuje vojnu verziju maksimalno (i da valjalju recimo Hforce3 uz njega i drugo, gde bi već imali neku zaradu na pratećoj opremi).
Civilna verzije je neka treća priča. Tu ih naštancali ko vekne tokom decenija pa na prodaji delova ima da izdržavaju i unučiće. To naravno ne daju ;)
Zato i idu pregovori oko ovoga. Nije nerealno, korisno za obe strane, niko neće da se obogati od toga a nas će dugoročno da vežu tehnološki uz sebe.
goran
Naoružati bilo koju letelicu nije lako. Nije lako naoružati avion (mnogo zemalja je pravilo svoje avione nakon drugog svetskog rata, ali samo šaka njih je uspela da ih naoruža). Još je teže naoružati dron. Evropljanima nije uspelo još uvek da to urade kao SAD. A Turci su iskoristili talenat koji je formiran u SAD pa imaju barjaktara i sve dalje evolucije ovog uspeha (i silinih sredstava). A to što je nabavljeno nešto od drugoga, ne znači da se odustalo ili da se ne ume napraviti svoje. Naprotiv. Mi ne možemo kao SAD da raspišemo konkurs (svirnemo u prste) i da tuce svetskih proizvodjača doleti da učestvuje u benčmark studiji za obećanje da će SAD da kupe bilo šta od „pobednika“ i pomognu im u formiranju slike šta im je potrebno. Mi kupimo onako na malo za to. Nije dobro nagadjati, zato kupiš, i uporediš sve kupljeno i bar jedno „sklepano“, spram planiranog i razvijanog. Ali dobro, za potrebe portala i domete novinara, ovo je viša matematika.