[RAT U UKRAJINI] Ukrajina traži “Patriote“, zapadne borbene avione i tenkove

2. dec 2022

Delegacije preduzetnika iz Srbije, Severne Makedonije i Ukrajine posetile vazduhoplovnu industriju Poljske

30. nov 2022

“Ruski helikopteri“ razvijaju nove kompozitne lopatice za helikopter Ansat

29. nov 2022

[REPORTAŽA] Otvorena prva Aeronautica Militare radnja u Beogradu, 30% popusta za Tango Six čitaoce

28. nov 2022

[RAT U UKRAJINI] Jesen i zima neće smanjiti intenzitet borbenih dejstava, Britanija šalje helikoptere, vojna pomoć Ukrajini ubrzano smanjuje zalihe zapadnih armija

25. nov 2022

Lokid Martin prikazao prvi F-16 Blok 70

24. nov 2022

[ANALIZA] Kako je raketa sistema PVO S-300 ukrajinske protivvazduhoplovne odbrane završila u Poljskoj?

22. nov 2022

[FOTO-REPORTAŽA] USS George H.W. Bush: Već drugi američki nosač ove godine u Splitu

21. nov 2022

[RAT U UKRAJINI] Još jedan masovni raketni udar na Ukrajinu, raketa protivvazduhoplovne odbrane Ukrajine pala u Poljsku

18. nov 2022

Hrvatsko ratno vazduhoplovstvo započelo obuku na avionima Rafal, da li će Hrvatska Ukrajini poslati helikoptere Mi-8?

17. nov 2022

Kompanija PR-DC predstavila koncept svoje nove besposadne letelice na mlazni pogon

16. nov 2022

Rebalans budžeta Srbije za 2022. godinu: Nastavak velikih finansijskih ulaganja u naoružanje i opremu Vojske Srbije

15. nov 2022

[RAT U UKRAJINI] Povlačenje Rusa iz Hersona, ruski dronovi u akciji, da li su na vidiku mirovni pregovori?

11. nov 2022

Vučić za Pink: Naručili smo ruske sisteme za protivelektronska dejstva Repelent i Krasuha, o Rafalima ćemo pričati nakon isporuke Mistrala

10. nov 2022

Rumunija potpisala ugovor za još 32 polovna F-16, bugarski parlament odobrio kupovinu dodatnih 8 novih Block 70

9. nov 2022

[POSLEDNJA VEST] Srbiji isporučena još jedna Super Puma, „Hotel Juliet“ sleteo na „Nikolu Teslu“

8. nov 2022

Hrvatska konačno kupuje PVO sisteme, analiziramo ponudu i dajemo preporuku

8. nov 2022

MBDA Srbiji ne isporučuje plaćene rakete Mistral 3 dve godine, „komercijalni dron“ onesposobljen je zbog kršenja NOTAM-a, nove borbene modifikacije domaćih dronova

7. nov 2022

[RAT U UKRAJINI] Napad na brodove Crnomorske flote, Slovenija donirala tenkove, Ukrajina uskoro dobija i zapadne borbene avione?

4. nov 2022

Vojska Srbije prinudno prizemljila „komercijalni dron“ na jugu Srbije: Sa kojim anti-dron sistemima trenutno raspolaže Vojska Srbije?

3. nov 2022
Hrvatska konačno kupuje PVO sisteme, analiziramo ponudu i dajemo preporuku
Najmoćniji sistem koje se spominje kao mogući novi sistem PVO Hrvatske, jeste MBDA VL MICA / Foto: MBDA

Hrvatska konačno kupuje PVO sisteme, analiziramo ponudu i dajemo preporuku

Poslednjih nekoliko dana i sedmica, saznajemo da Hrvatska planira nabavku raketnih sistema za protivvazduhoplovnu odbranu koji bi omogućili ovoj državi da stvori makar osnovu budućeg slojevitog integrisanog sistema PVO.

Pozicioniranje raketnih sistema PVO srednjeg dometa na teritoriji Hrvatske nije nepoznanica, barem ne iz perioda nekadašnje SFRJ i njenih Oružanih snaga. Tada je, u periodu neposredno pred raspad SFRJ, na prostoru oko glavnog grada Zagreba bio stacioniran 155. raketni puk PVO naoružan sa 4 raketna diviziona PVO opremljenih sistemima S-75M “Volhov“, koji je ujedno bio i sistem najvećeg dometa po daljini i po visini tokom čitavog trajanja zajedničke države i njene Jugoslovenske Narodne Armije.

U Hrvatskoj su, tokom postojanja SFRJ, bila stacionirana dva raketna puka naoružana sistemom 2K12 Kub-M / Foto: Vojska Srbije

Pored toga, u Zagrebu je bilo sedište 149. srednjeg samohodnog raketnog puka PVO naoružanog samohodnim raketnim sistemom PVO 2K12 “Kub-M“, a isti takav raketni sistem PVO nalazio se i u sastavu 60. srednjeg samohodnog raketnog puka PVO koji se bazirao u Šepurinama kod Zadra.

Slavonske ravnice i Jadransko more, omogućavale su, takođe u vreme JNA, raspored radarskih sistema VOJiN u sklopu integrisanog sistema RV i PVO, tako da su radari sovjetske proizvodnje poput P-12, P-14, P-15 i P-35, koji svoje dijagrame zračenja formiraju refleksijom od površine zemlje (mora), tu pronašli idealne lokacije za svoj rad, dok su radari zapadne proizvodnje poput britanskih radara iz porodice S-600 svoje pozicije, pored obala mora i slavonskih ravnica, imali i na brdima oko Zagreba i na planini Plješevici, na samoj administrativnoj granici Hrvatske i BiH.

Što se tiče lovačke avijacije, kao delu sistema PVO, ona se za vreme SFRJ i JNA, u Hrvatskoj bazirala na aerodromu Pula gde su, u vremenu pred raspad zajedničke države, bili stacionirani lovački avioni MiG-21PFM i školsko-borbeni dvosedi MiG-21UM/US.

Sistem PVO Strijela-10 CRO / Foto: Hrvatska vojska

Ipak, povlačenjem JNA iz Hrvatske u ostale republike i na koncu i na prostor Srbije i Crne Gore (tadašnje Savezne Republike Jugoslavije), na prostoru Republike Hrvatske nije ostao niti jedan od ovih značajnijih sistema PVO. Ostao je izvestan broj lakih prenosnih raketnih sistema Strela-2 i lakih samohodnih raketnih sistema PVO Strela-10. Vredi napomenuti da su u Hrvatskoj radili na projektu modernizacije raketnog sistema Strela-10 od komponenata sistema zaostalih iz JNA, komponenata nabavljenih iz zemalja nekadašnjeg istočnog bloka i domaće pameti.

Tako je poslednja verzija SLR Strijela-10 CRO bila smeštena na šasiji kamiona TAM-150 6×6, a imala je TV kameru za pasivno otkrivanje i praćenje ciljeva, radarski daljinomer i centralni računar. Ipak, ovaj sistem zbog malih količina koje je Hrvatska imala i zbog svog kratkog dometa nije niti može biti sistem PVO od strateškog značaja. Takođe, prebeg tri pilota iz JNA sa avionima MiG-21bis, označio je i početak stvaranja komponente lovačke avijacije u hrvatskom ratnom vazduhoplovstva.

Samohodno protivavionsko oruđe BOV-3 / Foto: Hrvatska vojska

Završetkom ratnih sukoba na prostoru nekadašnje Jugoslavije, Hrvatska nije dalje ulagala u svoje sisteme PVO. Od opreme je raspolagala sa pomenutim lakim sistemima Strela-2M i Strela-10, određenim brojem samohodnih protivavionskih topova 20/3 mm BOV-3 i dve eskadrile lovaca MiG-21bis i UM, od kojih je veći deo potekao iz zemalja nekadašnjeg SSSR-a, a koji su nabavljeni pod okriljem UN sankcija za naoružanje na celom prostoru nekadašnje velike Jugoslavije.

Problemi u sistemu PVO dugo godina nisu rešavani, a krpljenje aviona MiG-21bis je odavao utisak da ipak postoji kakav-takav sistem. Ulazak Hrvatske u NATO dodatno je izgleda pojačao utisak kako je sada bezbednost osigurana i ulaganja u PVO i dalje nije bilo, a problemi sa preostalom flotom MiG-21 su rasli iz dana u dan, a bilo je i slučajeva gubitaka letelica u udesima. Periodično je bilo razmišljanja o nabavci aviona i raketnih sistema PVO ali osim nekoliko radara sistema VOJ (Vazdušno osmatranje i javljanje) tipa FPS-117, ništa se pozitivno u tom smislu nije događalo.

Igrom slučaja ili ne, tek nakon što je Srbija od Rusije (i kasnije Belorusije) nabavila 6+4 polovne letelice MiG-29, u Hrvatskoj se povela ozbiljna rasprava o nabavci novog lovačkog aviona.

Dok je susedna Srbija počela nabavljati i raketne i raketno-topovske sisteme poput Pancira S1 i nešto kasnije i FK-3, Hrvatska i dalje nije reagovala konkretnim merama na tom polju. Čini se da je bilo potrebno da se, po izbijanju rata u Ukrajini, velika bespilotna letelica Tu-141 Striž sruši u sam centar Zagreba, da se shvati da je vrag odneo šalu. Pritom, treba napomenuti da je u ovom slučaju čitava NATO odbrana „zaspala“, pa je letelica veličine omanjeg aviona (koja je mogla biti naoružana, a mogla je biti i kakav krstareći projektil) preletela oko 1000 km kroz vazdušni prostor tri NATO zemlje i neometano sletela u park na Jarunu. Sva je sreća pa u ovom padu nije bilo povređenih lica.

Tek nakon ovog događaja kreću ozbiljne priče o nabavci sistema PVO za Hrvatsku. U tom smislu, iz više izvora, kristališu se tri sistema koji bi eventualno bili nabavljeni. Prvi je sistem Mistral-3 veoma kratkog do kratkog dometa, samohodni raketni sistem Krotal (Crotale) kratkog dometa i raketni sistem kratkog do srednjeg dometa VL MICA.

Glavne karakteristike sistema koje bi Hrvatska mogla da nabavi

Raketni sistem PVO Mistral-3 je prenosivi raketni sistem sa samonavođenom raketom koja ima veoma unapređeni IIR (imaging infrared) tragač otporan na IC mamce i koja funkcioniše po sistemu “ispali i zaboravi”.

Maksimalni domet rakete po daljini iznosi do 7,5 km (verzija ER), a po visini do 3 km. Projektil je dužine 1,86 metara, težina 19,7 kg, sa visoko-eksplozivnom bojevom glavom sa Volframovim kuglicama, težine 3 kg. Sistem se obično isporučuje kao prenosivi sistem kojim rukuju dva poslužioca ili kao sistem sa 2-4 rakete koje se zajedno sa pratećim lansirnim uređajem montiraju na odgovarajuće vozilo.

jedna od varijanti sistema Mistral-3, samohodni Atlas-RC

U Vojsci Srbije Mistral-3 je već poznat, jer je predviđen za ugradnju na modernizovane topove L/70 Bofors 40 mm na vozilima i to u paru dva projektila, a ceo sistem postaje artiljerijsko-raketni sistem PVO pod nazivom PASARS (protivavionski samohodni artiljerijsko raketni sistem). Ceo posao je za našu vojnu industriju značajniji i po tome što se radi o kooperaciji sa Francuzima, sa prilikom da veći deo poslova izvedu naši projektanti i inženjeri. Uz nadu da na kraju neće biti većih problema sa ovim ugovorom.

Sledeći sistem koji se pominje kao potencijalni za nabavku u hrvatskim oružanim snagama je opet francuski raketni sistem kratkog dometa “Crotale” (Krotal).

Krotal je jedan od najuspešnijih projekata raketnog sistema PVO ikada napravljenih. Ovaj sistem PVO i dalje se razvija i ostaje u proizvodnji više od 40 godina. Izgrađen je širok spektar njegovih varijanti. U upotrebi je kod 15 zemalja sveta. Krotal je sistem tačkaste odbrane, konstruisan da zaštiti kapitalne objekte velike vrednosti, kao što su aerodromi, vojne baze, skladišta municije. Prvobitni cilj konstruktora Krotala bio je dejstvo na nadzvučne niskoleteće avione.

Vozilo sa raketama i radarom, nalazi se na oklopnoj šasiji “Thomson-Hotchkiss P4R 4×4”. Nosi 4 rakete i opremljen je radarom za navođenje raketa, a takođe ima optički sistem za praćenje ciljeva. Oklop ovog vozila pruža zaštitu od vatre malokalibarskog oružja i fragmenata artiljerijskih granata. Vozilom sa raketama i radarom upravlja tročlana posada, pokreće ga benzinski ili dizel motor.

Međutim, mobilnost ovog vozila je prilično ograničena. Razvijen je kao sistem tačkaste odbrane, umesto da deluje zajedno sa manevarskim elementima Kopnene vojske (trupna PVO). Potrebno je oko 5 minuta da se rakete lansiraju sa zastanka. Postoji i vučna varijanta.

Krotal akviziciona stanica (Crotale Acquisiton Unit ACU) nalazi se na istoj oklopnoj šasiji “Hotchkiss P4R 4k4” i opremljena je osmatračko-akvizicijskim radarom koji otkriva ciljeve, prati ih, identifikuje i utvrđuje da li su prijateljski ili neprijateljski. ACU istovremeno može otkriti do 30 i pratiti 12 ciljeva. Domet otkrivanja je 18,4 km, a daljina za praćenje ciljeva je 17 km.

Sistem PVO Krotal u novijoj varijanti Croatale NG

Tipična baterija Krotal sastoji se od dva ili tri vozila sa raketama i radarom za navođenje i jednog vozila sa osmatračko-akvizicijskim radarom. Vozila sa raketama i radarima za navođenje i Krotal Akviziciona Stanica (ACU) povezani su kablovima. Njih podržava više vozila za održavanje i podršku. Potrebna su dva minuta za dopunu sve četiri rakete.

Standardna raketa je dugačka 3 m i teška 84,5 kg. Ima raketni motor na čvrsto gorivo, koji omogućava raketi maksimalnu brzinu od 2,3 maha (750 m / s) i domet od 12 km po daljini. Može da dejstvuje na helikoptere, letelice, krstareće rakete, rakete vazduh-zemlja i protivradarske rakete. Minimalni domet dejstva je oko 500-700 m. Može dejstvovati na ciljeve na nadmorskoj visini od 5,5 km. Raketa ima visoko-eksplozivnu fragmentarnu bojevu glavu od 15 kg (HE-FRAG) sa kontaktnim i blizinskim upaljačima. Jedna raketa ima verovatnoću pogotka 80%, a ako se dve rakete lansiraju na isti cilj, verovatnoća pogotka je 96%.

Osnovna vatrena jedinica sistema PVO Krotal

Krotal se proizvodi u više verzija, a postoji i više modifikacija. Pretpostavka bi bila da bi Hrvatska verovatno nabavila (ako do nabavke dođe) neku od poslednjih varijanti ovog sistema. U tom smislu ću se osvrnuti na poslednje dve modifikacije koje su danas najviše u opticaju kod Francuza i koje bi najverovatnije bile predmet nabavke.

Krotal NG (Nova generacija) pojavio se 1990. godine i predstavlja znatno redizajniranu verzija osnovnog Krotala. Maksimalna brzina projektila je 3,5 maha, radijus dejstva fragmenata bojeve glave je 8 m. Takođe, projektili su znatno pokretljiviji, poboljšani su radar i sistem upravljanja vatrom. Krotal NG ima radare za navođenje raketa i akviziciju ciljeva koje nosi ista jedinica, stoga je svako pojedinačno vozilo sa raketama sposobno za autonomni, samostalni rad. Može se montirati na vučenu tro-osovinsku prikolicu ili niz različitih šasija.

Krotal Mk.3 je dalji razvoj Krotal NG, pojavio se 2008. godine. Projektil je poboljšan, ima sasvim novu raketu dometa od 16 km i može dejstvovati na ciljeve na visinama od 9 km. Sistem ima novi osmatračko-akvizicijski radar.

Na kraju, osvrnuću se i na svakako najzanimljiviji sistem, VL MICA – Vertical Launched MICA (Vertikalno Lansirana MICA).

Proizveden je u kopnenoj i brodskoj verziji. Modularni sistem VL MICA uključuje Taktički operativni centar (TOC) sa do četiri multi-raketna lansera. MBDA je sistem prvi put prikazao u februaru 2000. godine na izložbi “Asian Aerospace 2000 Show” u Singapuru. Prvo vertikalno lansiranje rakete VL MICA dogodilo se 2001. godine na poligonu “Centre d’Essais des Landes” u Francuskoj.

U decembru 2005. MBDA je dobio ugovor za razvoj sistema za sva tri francuska vida vojske. VL MICA bi se u varijanti za ratno vazduhoplovstvo koristio za zaštitu vazduhoplovnih baza, u kopnenoj vojsci za zaštiru raspoređenih snaga na terenu i kao u mornarici za odbranu glavnih površinskih brodova.

Izgled raketa MICA RF i MICA IR

Raketa sa vertikalnim lansiranjem mase 112 kg izrađena je u dve verzije, sa aktivnim radarom MICA RF sa zašiljenim nosnim konusom, i pasivnim infracrvenim tragačem MICA IR sa zaobljenim vrhom. MICA RF je u proizvodnji od 1996. godine, a MICA IR od 2000. godine.

Oba senzora su prilično otporna na ometanja, elegantna struktura rakete identična je strukturi sa originalnom raketom vazduh-vazduh MICA. Četiri pokretna krilca za upravljanje, u obliku slova L, instalirana su na zadnjem delu tela rakete. Dužina rakete je 3,1 metar, a prečnik rakete iznosi svega 160 mm. Raketa MiCA RF opremljena je programabilnim impulsnim Dopler radarskim tragačem u J bandu sa zašiljenim keramičkim vrhom. Aktivni radarski tragač, koji su obezbedili “Thales” i “Alenia Marconi Systems”, radi na frekventnom opsegu između 12 i 18 GHz. Tragač je dokazanog dizajna i performansi, a takođe je ugrađen i u raketu Aster.

MICA IR koristi Sagemov pasivni dvopojasni infracrveni tragač, 3-5 i 8-12 µm, sa zaobljenom infracrveno-providnom staklenom kupolom. Odeljak za vođenje opremljen je inercijalnim referentnim sistemom navođenja. Usmerenu usitnjenu fragmentacijsku visokoeksplozivnu bojevu glavu, težine 12 kg, isporučuje “TDA Armements”, zajedničko ulaganje koje su osnovali “Thales i EADS”. Bojeva glava se nalazi iza tragača i opremljena je trenutnim upaljačem i radarskim blizinskim upaljačem.

U srednjem delu projektila nalazi se startni motor na čvrsto gorivo, koji isporučuje kompanija “Protac”. Projektil tokom leta trpi opterećenje do 50 g na daljinama do 7 km, odnosno do 30 g na daljinama do 12 km.

Jedna vatrena jedinica VL MICA ima od četiri do šest lansera postavljenih na kamion koji su izvedeni kao zatvoreni kontejnerski sistem. Lansirni sistem je instaliran na kamionu od 5 t i može se puniti bilo kojom kombinacijom od četiri rakete MICA RF i MICA IR. Sistem vertikalnog lansiranja zasnovan je na tehnologiji vertikalnog lansiranja koju je za pomorsku raketu PVO “Seawolf” razvio “BAE Systems”.

Sistem distribucije podataka omogućava preuzimanje podataka o ciljevima sa različitih senzora, tako da sistem VL MICA može da radi autonomno, koristeći sopstveni osmatračko-akvizicijski radar ili objedinjeno, integrisan u veliku široko rasprostranjenu mrežu PVO. Ovakve sposobnosti sistemu VL MICA omogućio je Taktički operativni centar (TOC) i/ili Unapređena stanica za upravljanje vatrom, koja od 2011. godine zamenjuje TOC.

Od osmatračko-akvizicijskih radara, obično se koriste radari TRML-3D, RAC-3D ili bilo koji radar iz porodice Eriksonovih Giraffe-100. Oznaka i parametri dodeljenog cilja se pre lansiranja predaju na raketu. Podaci o određivanju ciljeva mogu se dobiti putem radara ili optičkog sistema za otkrivanje i akviziciju.

VL Mica osnovne komponente; – Taktički-operativni centar – TOC, osmatračko-akvizicijski radar i samohodno lansirno oruđe / Foto: MBDA

Raketa se lansira vertikalno koristeći upravljanje vektorom potiska. Letom rakete se upravlja pomoću programabilnog inercijalnog sistema navođenja u srednjoj fazi, a zatim u završnici pomoću tragača za navođenje (RF ili IR). Startni motor na čvrsto gorivo i marševski motor, omogućavaju projektilu maksimalnu brzinu veću od 3 Maha. Maksimalni domet cilja je do 20 km po daljini i 9 km po visini. Interval lansiranja između lansiranja raketa je dve sekunde.

Raketni lanseri zbog vertikalnog lansiranja, pokrivaju sektor od 360 stepeni. Jedno samohodno lansirno oruđe nosi do 4 rakete, koje se mogu lansirati u salvama sa razmakom od po dve sekunde, pa je teoretski moguće dejstvovati na do 4 različita cilja sa po 1 raketom iz jednog lansirnog oruđa u vremenu od 6 sekundi.

Čitavoj vatrenoj jedinici ranga vod/baterija koja se sastoji od 3D osmatračko-akvizicijskog radara, Taktičkog operativnog centra TOC (koji se već zamenjuje novom Unapređenom stanicom za upravljanje vatrom) iz koga se vrši daljinsko upravljanje radarom i lansirnim sistemima i predstavlja komandno mesto voda/baterije i 4-6 lansirnih oruđa sa po 4 rakete, treba oko 10 minuta za prelazak u borbeni položaj iz marševskog i obratno i oko 15 minuta za popunu lansirnih oruđa novim raketama. Za borbeni rad, upravljanje i nadzor rada sistema, potrebna su samo tri operatora (nivo raketnog voda-baterije).

Pored francuskih oružanih snaga, kopneni sistem VL MICA danas koriste i Saudijska Arabija, Maroko, Tajland, Gruzija i Bocvana. Pored toga, verziju ovog sistema na brodovima i avionima koristi veći broj svetskih armija.

Šta izabrati?

Prvo što bi se moglo konstatovati je da bi Hrvatska nabavkom sva tri navedena sistema, uz postojeće, postavila solidne temelje budućem slojevitom, ešaloniranom sistemu PVO. Ipak, treba naglasiti da je potrebno nabaviti i barem dva sistema koji bi imali veći domet od navednih, kako bi sistem PVO bio koliko-toliko kompletan.

Što se tiče moguće lokacije postavljanja ovih sistema, gotovo sigurno je da će Zagreb kao glavni grad biti prva štićena lokacija. Hrvatska svakako ne bi trebala stati na tome. Nedavno smo mogli da pročitamo jedan iznenađujući članak u kome se navodi da Norveška, kao jedan od glavnih proizvođača danas veoma popularnog raketnog sistema PVO NASAMS, nema zaštićen glavni grad Oslo, već samo dve glavne vazduhoplovne baze.

Sistemi NASAMS su mobilni i mogu brzo zauzeti pozicije tamo gde treba, tvrde zvaničnici. Međutim, kritika (sa kojom se lično slažem) kaže da je moguće sukobiti se sa silom (a sada svi znamo na koga se misli) koja može jednovremeno napasti veliki broj gradova, baza, aerodroma, luka, tako da ta mobilnost sistema PVO to prosto ne može kompenzovati. Dakle, potrebno je imati barem minimalno potreban broj sistema PVO raspoređenih na najvažnije lokacije, a mobilnost tih sistema (ako postoji) će svakako u tom slučaju biti dodatni kvalitet i donekle popuniti neke rupe u odbrani.

U tom smislu bi Hrvatska svakako trebala oformiti barem nekoliko takvih jedinica PVO koje bi, pored Zagreba, pokrivale i prilaze Zagrebu i ostalim zapadnim delovima Hrvatske (Istra, Rijeka) i južnim delovima (Dalmacija, Split). Dakle, svakako bi bilo potrebno imati dežurne jedinice PVO koncentrisane prema područjima odakle se eventualno može očekivati nekakvo iznenađenje. Obzirom na trenutna dešavanja u svetu, rat u Ukrajini i članstvo Hrvatske u NATO, verovatno bi taj očekujući pravac bio okrenut prema Istoku, odnosno prema Rusiji, tako da bi te dežurne jedinice prve pokušale pravovremeno otkriti i naravno dejstvovati pre prilaska ciljeva (aviona, krstarećih raketa, bespilotnih letelica i slično) prema glavnom gradu Zagrebu i ostalim područjima na zapadu i jugu države.

Sa druge strane, nevezano za trenutnu situaciju u svetu, bilo bi dobro imati zaštitu barem područja oko najvećih gradova, dakle Zagreba, Splita, Rijeke i Osijeka, a ostalo može pokrivati lovačka avijacija i mobilna PVO. Hrvatskoj donekle otežava odbranu u smislu PVO (ali i uopšte) i izdužena, razuđena teritorija i veoma dugačke granice.

Treba primetiti da Srbija ipak ima takvu odbranu oko 4 najveća grada i okolnih područja u skladu sa dometom odgovarajućeg sistema, bez obzira što nisu svi sistemi PVO koji ih štite najsavremeniji. Mobilnost većine sistema PVO koje koristi Vojska Srbije može u određenoj meri nadoknaditi i zatvoriti rupe u odbrani. Ostaje da se vidi, nakon što pristignu preostali naručeni sistemi PVO i radari, kako će na kraju izgledati prostorni raspored jedinica PVO u Srbiji.

Na kraju, ni sama Rusija, koja sigurno ima najjaču kopnenu protivvazduhoplovnu odbranu na svetu, nema pokriven svaki pedalj svoje teritorije, tako da kod ocenjivanja nečije PVO treba biti realan.

 

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran je koautor nove knjige „Ešalon – Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije“ i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Predstavljanje nove Zoranove knjige i način na koji je možete naručiti pročitajte ovde – https://tangosix.rs/2022/19/07/nova-knjiga-esalon-sve-o-sovjetskim-i-ruskim-radarskim-sredstvima-komandno-informacionim-sistemima-i-sistemima-automatizacije/

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters=1 counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

mi

Korektan i realan članak.

Odgovori
Ne

g. Vukosavljević, hvala Vam za odličan tekst. Možete li iznjeti (procjenjenu ili stvarnu) cijenu baterije navedenih sustava odnosno cijenu rakete za popunu (ili cijenu cijelog paketa sa obukom i logistikom po iskustvima drugih država koje su bile zainteresirane za nabavku tih sustava).

Odgovori
Ze

Rakete su cenovno rangirane od 100holjada do milion evra za najnapedniju micu

mi

@Netko ne-poznat
Kolika god da je cena vi to možete da platite za razliku od nas jer vi ste bogata zemlja a i vaši stručnjaci će sigurno odabrati šta treba.Sjajan izbor vidi se da se kod vas zna šta ko radii da postoji sistem, bravo komšije.

Mi

Hrvatska ne mora da nabavlja neke prevelike kolicine raketa. Hrvatska je u NATO i bitno je uvesti ove sustave u naoruzanje. U slucaju potrebe kamo jento potreba Ukrajincima , rakete ce se dopremati kao sto se oruzje doprema i Ukrajini. Racune cemo kasnije svoditi.

Zu

Hvala na toplim željama i preporukama. Što se tiče lovačke avijacije propale tvorevine zaboravili ste (najveći) vojni aerodrom Željava (lociran u Republici Hrvatskoj), samo 3. eskadrila je bila detaširana u Puli i služila je za obuku pilota. Ne spominje se ni hrvatski sustav S-300 i tako dalje…

Odgovori
Vl

Koji S300? Prazni kontejneri na šleperima?
Željava nije samo u HR…

Mi

U Hr. nije samo dio jedne od poletnonsletnihbstaza. Vecindio kompleksa jest bio u Hr. Za S300 samo znamo da nije bio kompletan. Medjutim svi akteri u toj prici ukljucujuci Zubaka koji je dogovorio njegovu isporuku i sudi se sa drzavom oko naplate kazu da rakete jesu bile isporucene.

Da

Gospodin Vukosavljević zna koliko je potrebno vremena o konstantne obuke da se stvori jedan efikasan sistem PVO, praktično govorimo o decenijama, prema tome može se kupiti svašta, a velika je verovatnoća da će se završiti kao da Kiowama – fijaskom.

@Zulume

Najveći i najznačajniji aerodrom SFRJ bio je o do dan danas je ostala Batajnica, ne samo što su ti bazirale elitne lovačke eskadrile, nego i zato što je tu bio VOC, VMC, VZ Moma Stanojlović itd.

Odgovori
Mi

Eto prvi out cujem da su Kiowe fijasko?? Naprotiv. To je najuspjesnija prica kompletnog HV-a!

Mi

Kad je rijec o fijasku onda je to nabavka bilo cega iz Rusije u zadnje vrijeme poput Mi35 ili Pantsira. Ide nova zeljezna zavjesa i Srbija ce ili biti sa ove strane nasuprot Rusiji ili ce biti izolirani otok poput Kube sa svim posljedicama koje to nosi. Opet bacite pogled na Kubu da shvatite sta to znaci i na sto lici.

om

Stvarno…Kiowe nisu nikakav fijasko već vrlo dobra akvizicija za darovane mašine. Prvi smo izabrali potpuno remontirane i najmlađe letjelice sa minimalnim satima naleta.
Isti su opremljeni sa raketama helfire i čine respektabilni faktor u lancu naše doktrine ratovanja.
Napisati da su Kiowe i helfire fijasko je neozbiljno ili zlonamjerno. Ovaj helikopter se ne izlaže direktnoj vatri već djeluje iz zasjede ili iz pozadine, sa svojim naprednim osmatračkim sistemima i pametnom helfire raketom po skupim i utvrđenim fortifikacijama i oklopnim vozilima.

Yo

Pošto je Hrvatska reagovala na aktuelni konflikt između Rusije i Ukrajine, tj. na dron i pošto se Rusija percipira kao najveća pretnja NATO-u, što objektivno i jeste, onda bi možda trebali krenuti da zidaju pvo-kuću od krova umesto od temelja…
Ako su ruske rakete i dronovi pretnja br. 1 – a jesu – možda je bolje pvo odbranu zasnovati na sistemu koji može rano otkriti i uništiti ciljeve što dalje od njene teritorije – dakle, od dalekometne pvo, pa uskladiti niže slojeve tako da budu što kompatibilniji sa njim.
Ne kažem da treba da pazare THAAD, ali najnoviji Patrioti verovatno nemaju alternative, a za kraće domete – ono najkompatibilnije sa njima – i sve to pazariti u paketu i sukcesivno uvoditi u službu – gde će izvesno pre stići oni kraćeg dometa.
Hrvatskoj je lako u pogledu izbora i nabavke – ima čistu situaciju u pogledu savezništva i sl., ali i zaebanog potencijalnog protivnika, a nama je teže nabaviti i dopremiti, ali nemamo nategnute odnose sa supersilama i iskreno više možemo dobiti ako se oslonimo na sopstvene snage – uz pretpostavku da prethodno stavimo na svoje mesto one koji promovišu kao kakve patriote one ljude koji su obukli tuđe uniforme koje ne priznaju, pa je skinuli.
Ako ne uspemo u tome – pa – džaba nam i nosač aviona…

Odgovori
da

Ti bi radio kuću od krova??? Valjda se prvo riješi kratki domet, pa srednji domet pa se sve dobro uveže. Tek onda se može pričat o nabavi sustava dugog dometa. A to tek negdje iza 2025./2026.

Yo

Kuću od krova – figurativno rečeno – ne bukvalno…
Možda Hrvatska 2025/26. treba da dočeka sa kompletnom i spremnom pvo odbranom, a u textu navedeno nije se pokazalo u Ukrajini ni protiv aktuelnih dronova i raketa.
Uzgred, Rusi teraju sprdačinu sa Crotale – nazivajući ga nesrećnom imitacijom Tora koja nema perspektive ni sa eventualnom budućom ozbiljnom modernizacijom.
Puštaju rojeve iranskih dronova na Kijev usred dana – na koje dejstvuju samo obični vojnici svojim oružjem – jer ih pvo sistemi ne detektuju ili promaše zbog slabog ic odraza. A Kijev je najbranjeniji – tamo je krem doniranih pvo sistema…

Fe

Da li si video šta mogu Lanceti i Greani(jumi)? Geran(ijum)/Šahid, tj Muškatla ima dolet izgleda oko 2000km, a košta koliko 1% neke ozbiljnije rakete, tako da je Patriot tu rešenje koje ti garantuje zvrjanje i detonacije sve dok druga strana ne reši da si dobio dovoljno, ili ustanovi da više nemaš raketa, pa tek onda krene avijacijom, klasično nadletanje avionima i lasersko navođene bombe su nezamenljivi – garantuju sa se neće ostati bez bombi, trajalo koliko trajalo. Inače, s obzirom na b/g od 40kg može da bude i krajnje izbiljna pretnja – bez problema može da nosi i malu taktičku b/g od oko 1kt. Za iste pare kao za npr salvu Kalibara od 100 raketa dobija se 50-100 rojeva sa po 100 komada ljutih zujalica, pa još mogućnost da nanosi i manje nuklearne udare ako bi situacija to zahtevala.

Yo

@Feline
Ameri će, izvesno, u narednih par godina ukloniti u Ukrajini primećene nedostatke zapadnih pvo sistema, za druge članice NATO – nisam siguran da mogu u tako kratkom roku.
Za rojeve dronova Patrioti nisu rešenje jer su im Huti tim iranskim dronom roknuli „patriotski“ lanser u Saudijskoj Arabiji, ali za opake rakete i veće dronove – teško da ima boljeg rešenja od Patriota…
Za zaštitu od rojeva dronova se mora poraditi na posebnom rešenju.
Mi imamo Pasars sa tempirnom municijom koji ih može uspešno eliminisati uz ekonomičan utrošak municije – pod uslovom da imamo dovoljno Pasarsa i mogućnost da dronove i rojeve blagovremeno otkrijemo.
Municija poput Lanceta je veći problem – i to bi trebalo nekako „prošvercovati“ iz Rusije – ako je moguće – ili dovršiti naše analoge – Gavrane ili sl.
Po meni, tj. ja bih na mestu Hrvatske najpre potražio najefikasnije moguće rešenje protiv najvećih pretnji (ruskih raketa i sl.) – a to su, valjda – Patrioti, a na nižem nivou bih birao ono što je najkompatibilnije sa njima u smislu brzine i preciznosti reakcije.
To možda mogu biti i francuski ili norveški ili već svejedno čiji sistemi…

De

Šta se tiče nabave srednjeg dometa ipak je u pitanju strateško vezivanje Hrvatske za Francuze i samim time pregovara se za sustav Aster(15, 30)

Odgovori
Ze

Za Aster se razgovaralo o 4 baterije za pocetak,tako je pisalo u njihovoj stampi

R2

Obzirom na kupnju Rafala kupnja MICA VL sustava za kratki do srednji domet je logičan odabir. Za sustav srednjeg do dugog dometa svakako bi trebalo uzeti David’s Sling uzevši pritom u obzir geografski oblik države.

Odgovori
Be

Sta ti ja zovem ostavstinom socijalisticka promisljanja, zastita politickih centara moci olitiga glavnih gradova.

Ne, ne treba trositi resurse na zastitu betona.

Odgovori
Ob

Rukovodstvo i partija moraju biti zasticeni od kapitalisticke agresije iz vazduha da bi mogli organizovati ustanak i opstenarodnu odbranu ( i drustvenu samouzastitu)!

Me

Po meni trebalo bi ovakvim sistemima štiti ključne industrijske i energetske objekte i infrastrukturu. Po pravilu je takva koncentrisana oko većih urbanih celina, zbog potrebe radne snage, pa izgleda kao da se zapravo štite veliki administrativni centri, tj. beton.

Fe

A šta je to prioritetnije za zaštitu (prstenovima) sistemima/sistema PVO od vojnih aerodroma, komandnih centara i sl? Tzv “SFR “ je imala prilično brojnu lovačku avijaciju, i dva vojna bloka pored od kojih ne bi mogla uopšte da se odbrani bez rivalskog bloka na svojoj strani.

Be

Prstenovi….alo, koje su to gluposti?

Kakvi prstenovi, o cemu se tu lupeta?

Nema toga danas vise.
Kad znas od kud prijetnja dolazi, ucinis sve da ga unistis prije nego stvarna prijetnja i postane.

Tocka.
Nema dalje.

Koji ce nam djava sve to?

Srbija prijetnja Hrvatskoj?

Dajte me ne nasmijavajte s tako djetinjastim vicevima.

To

Korektan tekst osim u djelu borbenog zrakoplovstva.Onaj koji stvarno prati temu zna da je aktuelna od 2000g pa na dalje.Avioni se nisu kupili zbog srpskih migova nego isteka resursa migova 21 i uopce opstanka nadzvucno borbene komponente HRZ.Malo pretenciozna zamjena teza,kao napr navodna kupnja Rafala za Srbiju nakon odabira Hrvatske.Ostatak teksta je strucno i korektno napisan.

Odgovori
Mi

Upravo tako. Srbija i da nije ulozila u MiG 29 to ne bi sprijecilo Hrvatsku u obnovi zrakoplovstva.

K

Da, slažem se, dosta netočna primjedba o kupnji Rafalea.

Od ranih 2000-ih se u Hrvatskoj raspravlja i govori o kupnji nove eskadrile modernih zrakoplova, sa tri konkretna trenutka, prvo u Račanovoj a kasnije u Milanovićevoj pa Plenkovićevoj vladi, u kojima je kupovina ozbiljno razmatrana a na kraju ne izvršena.

Račanova vlada, prva kojoj je novi zrakoplov bio a dnevnom redu, odlučila ići na jeftiniju opciju modernizacije. Tada je neslavno na modernizaciju prvo poslana eskadrila starijih Migova, sa ciljem da se noviji moderniziraju drugi, da bi se na kraju te novije ostavilo da trunu na Plesu nakon odustajanja od druge šihte moderznizacije.

Kasnije, u vladi Zorana Milanovića se opet ozbiljno raspravljalo o nabavci novih zrakoplova ali zbog svjetske financijske krize je odlučeno ipak samo Migovima produžiti resurs. Iz tog perioda nam je poznata „afera“ sa ukrajinskim remontom i prekucanim brojevima na nekim „novim“ dijelovima i trupovima.

Finalno, pretpostavljam da je sada vec lako zaboraviti da se Plenkovićeva vlada i u svojem prvom mandatu ozbiljno (suzdržimo se od smijanja) pozabavila tim problemom i na kraju i donjela odluku o kupovini eskadrile rabljenih Izraelskih F-16-ica, da bi ona na kraju propala zbog neuspjeha Izraela da osigura potrebne dozvole za izvoz od SAD-a.

Tako da je, za razliku od nabavke PZO sustava koja je zaista ozbiljno započeta tek nakon pada drona u Zagrebu, nabavka novog višenamjenskog zrakoplova za HRZ prilično dugotrajna odiseja ispunjena nizom najblaže rečeno zanimljivih detalja koji su nam sigurno poznati. I najvažnije, na isti način kao i nabavka sustava PZO sada (kao što je i autor sam primjetio), Hrvatska nabavka višenamjenskog borbenog aviona nema nikakve veze sa tim što je i kada Srbija odlučila kupiti – koliko god nekim kompleksima takva ideja možda godi.

Be

@Tomass Točno. Petnaest godina se je znalo da MIG21 traju do 2024 godine i da se to tada mora naći zamjena, gdje se je pokušavalo i uvijek se završavalo… ahhh bolje ne pisati. Zapravo je Srbija sada krenula u moguću nabavku novih aviona, nakon što je Hrvatska kupila „superiorne“ ( u usporedbi sa MIG29 ) RafaleF3R, gdje su odjednom elitni srbijanski modernizirani MIG29 postali „nedovoljni“ ( zastarjeli ).

Sr

@Beduinko
Cini mi se da dosta komentatora nije zavrsilo osnovnu skolu i ne zna da sabira i oduzima. HV i VS su obe nastale od JNA. Oprema je kupovana u isto vreme, logicno da ce i resurs isteci, gle cuda, u isto vreme.

Srbija je remontovala Migove 2008 i resursi su isticali 2018, ovo je bio poslednji fiziciki moguci remont zbog starosti, to je to, kraj. RViPVO se odlucilo nakon komparativne analize za Rafale jos 2012. godine, zapravo jos 2006. su zeleli nove avione, zamisli isto kao i HRZ! Ali nije bilo novca.

Niti je Srbiji Hrvatska igrala ulogu, niti je Hrvatskoj Srbija igrala ulogu, ali gomila vas to nikako da ukapira.

Mi

Hmm daa. Da probamo onda ovako. Da li stvarno mislite da bi Hrvatska trošila pare na polovne skupe Rafale F3 sa obzirom na sve,.li nešto logičnije, jeftin je, praktičnije za početak nove ere kao recimo M-346, FA-50 da Srb8ja nije zadržala lovačku avijaciju i modernizovala MiG-29 sa R-77.
Jako su i Srbiji i Hrvatskoj potrebni Rafali. Za šta? Hrvatskoj da se bori protiv Rusije? Ili možda Srbijinda se brNi od celog NATO pakta, ili da sa tim dvomotorcima tuče nekenteroriste na Kosovu? Ma dajte… sve jento kupljeno da se politicari takmiče pred nama. Koliko god smesno to bilo Rafali su izabrani jer su bolji od MiG-29.

da

Srbofil
Pričaš nebuloze. Migovi 21 bis koje koristi Hrvatska nisu migovi iz ex JNA. Dvije eskadrile su nabavljene 1993. -1994. (po nekima iz Rusije, po nekima iz Ukrajine, nebitno). Tako da je nemoguće da ex JNA srpskim migovima 21 istječe resurs u isto vrijeme kao ovim hrvatskim MIG 21 nepoznatog porijekla. Još kompariraš resurse MIG 21 i MIG 29 koji su nabavljeni sredinom/krajem 80-tih, a Hrvatska nikad nije ni imala MIG 29.? Još onda zanemaruješ činjenicu da je HRV remontirala 2015. MIG 21 i produžila im vijek trajanja do 2024. Dakle, uopće ne stoji činjenica da su srpsko i hrvatskom zrakoplovstvo (u tehničko-materijalnom smislu, ne naravno u obrazovnom) nastale iz ex JNA. Niđe veze. Toliko o završenim školama i poznavanju materije. Miješaš frogs and grandmothers.

da

Miloš77
Opet nebuloze. „Koliko god smesno to bilo Rafali su izabrani jer su bolji od MiG-29.“ U zadnjih 15 g. koliko traje saga o nabavi novog HRV višenamjenskog borbenog zrakoplova, koji su zrakoplovi bili sve u igri? Rabljeni F16 block50 (tamo negdje 2007.), Gripen C/D, propala priča F16 Barak, novi F16 Block 70 te Rafall FR3. Pa svaki od ovih zrakoplova (neki više, neki manje) je bolji od inačice MIG 29 koju koristi Srbija, čak u ako u nju uračunamo čuvenu modernizaciju za koju nitko pouzdano ne zna što točno uključuje. Rafalli su odabrani (i to je glavni razlog) jer su jedino Francuzi garantirali da ih mogu isporučiti do isteka resursa MIG 21, tj. do 2024. M-346, FA-50? Da ponovimo, Hrvatska od 2005. traži višenamjenski borbeni zrakoplov, a ubi me, ova dva navedena tipa zrakoplova to nisu. Doduše, jako bi dobro došli za naprednu obuku pilota.

Sr

@darac
JNA je nabavila poslednji kontigent Migova 21 ’83, 29ke ubrzo nakon toga. To je to, nikakva bitna razlika, Bisovi su poslednja varijanta sovjetskih 21ica, ujedno i „najmladji“, ako su u resursu i dalje, moraju biti iz 80ih. Migovi 21 HRZ ce u penziju 2024, Migovi-29 RViPVO ce 2027-2030, nije neka razlika zar ne? Resursi 29kama su isticali 2018(HRZ Migovima 2015), krenulo u remont i cuvenu „modernizaciju“ gde i sam generalstab kaze da su prelazno resenje, Hrvatska nakon remonta se odlucuje za nove avione jer vise ne moze da racuna na stare. Gle cuda „u isto vreme“ Srbija mora da razmislja o novim avionima jer ce stari uskoro postati prestari. Stvar je ocigledno tehnicke prirode.

Be

Kratki domet Mistral, srednji domet će sigurno biti VL MICA, gdje se koriste iste rakete za Rafale, pa će se jednostavno kupiti zalihe, gdje ne trebaš izmišljati toplu vodu. Više me zanima koji sistem dugog dometa će se uzeti narednih godina. Američki Patriot sistem sigurno ne, preskup sistem. Sigurno će se gledati Izraelci, Francuzi, Njemci…

Odgovori
Be

Izmisljanje tople vode jeste nabava Rafala

Be

Ne, to bi bio F35. Sljedeći avion Hrvatske…

Ma

Mistral-3 preslab.
MICA-VL je precenjena i preskupa, jedna raketa 1,2-1,6 miliona EUR. Zamisli da gadjas dron od par stotina EUR ovom raketom…
Uz odgovarajucu kolicinu i pametnu upotrebu, Crotale Mk.3 je optimum, i to na kamionu ili oklopnom vozilu 8×8 (Patria). Jedno vozilo = jedna samostalna mobilna vatrena jedinica. 16km u daljinu i 9km u visinu je dovoljno, a za sve ostalo tu im je NATO.
MICA-VL debelo precenjena i preskupa, jedna raketa 1,2-1,6 miliona EUR.

Odgovori
Be

MICA je jako dobra raketa u svojoj grupi. Ako sam zapamtio dobro, Francuzi imaju oko 4.000 MICA i samo par stotina Meteora.

Be

Zna se cime se komarci, citaj dronovi’ skidaju.

CIWS majka za te stvari

Bo

Na Patriji je tesko izvodljivo. Kao prvo, morala bi se cela sasija prilagoditi novom oruzju. Drugo za dozvolu bi se moralo platiti Fincima, koji to moraju odobriti. Licno je direktor Djure Djakovica izjavio. Za svaku prepravku, pa cak i dodavanje kupole, mora se traziti dozvola i za to platiti Fincima. Tako da je mnogo jednostavnije i jeftinije postaviti na kamion.

St

Zna li se konačna količina sistema FK-3 koja će biti uvedena u naše naoružanje? Koliko ja znam, do sada je isporučen jedan divizion, to jest 4 baterije FK-trojki, planira li se još? Pretpostavljam da je cilj zameniti sve Neve, što bi bilo oko 3 diviziona u totalu?

Odgovori
Zo

Ja mislim da su isporučene samo 2 baterije. Ako grešim neka me neko ispravi.

Th

Verovatno ce uzet samo nekoliko Mistrala-3 najjeftinije izvedbe ali po posebnoj vecoj ceni. Mozda kupe rabljene Francuske Crotale NG. Ne verujem da ce kupiti VL MICA. Za RAFALe ce se nabaviti samo minimalni broj raketa Mica. METEORe nece ni viditi.
Ionako nebi uspeli da obore tu besposadnu letelicu. Nisu to ni Madjari .
Kupuje se bezkoristno oruzje zbog politike. Za jedinu pretnju se smatra Srbija.

Odgovori
Mi

Ide meteor sigurno.

Mi

Bit ce meteor dio posebnog ugovora. Polako, dok avioni dodju.

to

@Thomas papagajsko ponavljanje viđeno toliko puta.Prva faza nece kupit,nemaju para,nedaju ameri.Druga faza kupuju minimalno,najeftinije,najlosije
Treca faza kriv je Vatikan,svemirci,cia,ustase itd..I na kraju mica ne valja,i mistral bi bio los da ga vi niste kupili..

To

Znaci opet po starom.Ovakvi komentari podjeljeni po fazama.Prva je nece kupiti,nemaju para.Ameri ne daju,nema obucenih posada.Druga faza je kupuju najeftinije,najlosije,bez opreme,prevarili su ih,bez raketa.I na kraju treca opjevana i legendarna fraza,kriv je Vatikan,Cia,ameri itd..Po sabloni.

Be

@Thomas Meteor sigurno dolazi za Hrvatsku. Možda ne odmah sa prvom dostavom aviona, ali sigurno. Hrvatska je država Europske Unije i NATO, tako da nema dvojbe. Naravno da neće doći sto komada, jer i sami Francuzi imaju samo par stotina Meteora.

Th

@TOMASS
Imaju para ali nemaju volju. Ko im brani da kupe bilo sta ? Imaju druge prioritete. Pitaju se sta ce nam. Jedina pretnja je Srbija. Sa njima je lako. Tako razmisljaju. Ako zagusti tu je NATO. Ja se pitam ko ce branit Nemacku. Ko ?

Zaboravio si da im Italijani nedaju da imaju podmornice itd.

Yr

Mistral apsolutno dobar izbor za kratki domet. Krotal opet zanimljiv, dobro bi došao na mesto Strela 10 u HV. VL MICA, NASAMS, SPYDER i sl. iako deluju fino i zanimljivo su meni uvek upitni u pogledu cene. Uzeti sofisticiranu v-v raketu dugog dometa i onda je ispaliti iz za nju energetski nepovoljne pozicije da bi obarao vrlo često cilj koji je jeftiniji od same rakete, na opet ne tako impresivnom dometu. Ne znam. Bugarska nabavlja 8 (slovima 8) AMRAMA za svoje borbene avione a država veličine Hrvatske ili Srbije treba da nabave takve rakete u količinama da imaju solidnu PVO? Deluje mi nategnuto. Ono što je ideja kod Pancira mi je mnogo racionalnije za te domete. Nažalost na zapadu takvih sistema nema a od Rusa se više nabaviti ne može. Za HV je svakako dobro da se kreće od temelja i to je zdrav pristup, pa videćemo dokle će ići. Svakako izuzetno skup sport.

Odgovori
Fe

Pitanje za sve prisutne je kako se zamišlja odbrana od dronova kamikaza, tj loitering munitions? Lepo se vidi da ukrajinska PVO (koja uopšte nije slaba – ukupno oko 250 lansera S-300 na početku rata) nije u stanju da izađe na kraj sa Geranijumima/Šahidima, ima snimaka gde i IRIS-T tuku po vazduhu (samouništenje raketa) jedne pored druge, i nikakvih froncli da padaju odozgo. Lancet i katastrofu koju nanosi samim sistemima PVO da i ne pominjem.

A ovde se nekad razvio celi pokret vernika crkve TB2. ;)))

Odgovori
Ha

https://www.youtube.com/watch?v=pb5_F4_Eod8 ovo nije loše za početak.

ma

Te jeftine dronove ruši protuavionski top sa municijom od par dolara Sigurno neće dugo proći dok se nekom gepardu ne napravi softver koji će biti specijaliziran za takve niske i spore mete, sada očito postoji potreba za time.
S druge strane pitanje je koliko su ti dronovi uopće korisni u vojnom smislu – sva infrastruktura koju su Rusi unistili su pogodili raketama, nema nikakvih dokaza da su ti dronovi padali na išta drugo osim civilnih objekata.
TB2 dokumentirano uništava cijele konvoje i druge visokovrijedne vojne ciljeve.

Ra

Retko čitam ovakve komentare, ne mogu da se načudim svima koji se ovde javljaju.
KO ĆE SVE VAS DA NAPADNE I SRBE I HRVATE I OSTALE. Osvestite se, ovde se radi samo o zaradi od prodaje oružja. BRUTALNO.
Kakve vasionske potrebe ima Rusija da napadne Hrvatsku? Neviđene gluposti.
Opametite se ljudi i trošite vreme za mnogo lepše stvari, život je prolazan.

Zo

Feline, mislim da naš Pasars nije loše rešenje ukoliko bi ga imali u velikom broju. Naravno i neka Krasuha ili nešto slično. Sve ostalo je neisplativo.

Fe

@ Hakan, max, zox

Jeste, kad znaš odakle dolaze i kad napadaju sam sistem PVO. Šta sa elektro centralama, železnicom, rafinerijama, industrijom, benzinskim pumpama i sl? Kako u realnim uslovima to sprečiti? Koliko komada tog Wunderwaffe treba da se brani celokupna teritorija čak i neke manje države?

ma

Zna se otkud dolaze jer se svi lansiraju iz istog lansera i zna se šta gađaju, nije potrebno nasumično po teritoriji postaviti hrpu topova.
Ponavljam, sve strateške ciljeve su Rusi pogodili raketama. Iranski dronovi uglavnom teroriziraju civile po gradu neprecizno kao Hitler sa V2 po Londonu.
TB2 je daleko opasniji u vojnom smislu jer precizno gadna i očito ga je teže ometati jer ga i dalje navode a ovi iranski dronovi gdje padnu padnu.

YP

@Zox

Adekvatna „zaštita“od dronova mogu biti samo balističke rakete srednjeg i dugog dometa i to u velikom broju, koje će biti odgovor na svaki napad dronova. Pa kad raspališ ovim raketama po termo i hidroelektranama, saobraćajnim čvorištima i infrastrukturi u dubini teritorije neprijatelja, onda neka se češe.

De

Odlican tekst!

Odgovori
DW

Sličan sistem francuskom MICA-VL je južnoafrički Umkhonto. Srbija što pre treba da krene u značajnu modernizaciju i pravljenje novih jedinica PVO kao i traženje potencijalnih alternativa ruskim sistemima (pri tom ne mislim na zapadne sisteme). Naravno uz vraćanje obaveznog vojnog roka.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor