[ANALIZA] Zbog čega Vučić sada pominje H125M u Francuskoj: Da li je konačno došao trenutak za novi nivo saradnje sa Erbasom?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć nakon sastanka sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u Parizu da je, između ostalog, razgovarano i o „sastavljanju Erbasovih helikoptera H125M u Srbiji“. Vučić je takođe kazao da je pričano i o kompaniji MBDA, odnosno „Mistralima i raketama za Rafale“.

Da li se radi o neplaniranoj političkoj improvizaciji, zbog čega je predsednik Srbije baš sada pomenuo ove projekte i kakve sve prilike i dalje tvrdoglavo čekaju srpsku vazduhoplovnu industriju?

Tango Six je već izveštavao o ideji projekta linije za finalno sklapanje koja bi se u formi „greenfield“ postrojenja pokrenula u Srbiji još pre dve godine.

Tada smo ekskluzivno objavili informaciju da Srbija i Erbas razmatraju projekat linije za sklapanje helikoptera. Tip helikoptera je samo mesec dana kasnije identifikovan kao H125M.

Kako Tango Six saznaje, inicijativa o postrojenju koje bi u Srbiji sastavljalo sekcije H125M proizvedene u Francuskoj predložena je srpskom državnom vrhu i Ministarstvu odbrane nekoliko meseci pre njenog prvog pominjanja na Buržeu te 2023. godine.

Predlog da se ovakvo postrojenje prvo ponudi Srbiji (bitno je naglasiti pre drugih zemalja) potekao je originalno iz Erbasa. Obuhvatao je ne samo liniju za finalno sklapanje sekcija letelice proizvedenih u Francuskoj već i naoružavanje helikoptera, kompletiranje i centar za preuzimanje od strane kupaca.

Erbas se tu nije zaustavio, već je Srbiji ponudio i učešće u tada novom projektu borbene besposadne letelice SIRTAP. Srbija bi, prema elementima tog predloga, bila partner u delu proizvodnje delova kompozitnih struktura nove letelice.

Od kraja 2023. godine, sve do sinoć, Srbija nije pokazala interes za učešće u projektu postrojenja za sklapanje i naoružavanje H125M. Takođe, umesto da se odluči za učešće u proizvodnji SIRTAP-a Srbija, u kratkom vremenskom roku, kupuje izraelski Hermes.

Verovatno kao posledica ponuda koje nisu realizovane, Erbas odlučuje da ne učestvuje kao izlagač na ovogodišnjem Partneru i na tom sajmu potpisuje dokument sa Ministarstvom odbrane o projektu koji već postoji i traje.

Evropski konzorcijum na Tango Six Events konferenciji Vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope u aprilu prošle godine Srbiji indirektno nudi kupovinu transportnih aviona A400M i par meseci kasnije organizuje akademsko predstavljanje civilnog i vojnog programa iznajmljivanja satelitskog nadzora.

Proaktivnost Erbasa u nuđenju projekata saradnje ogledala se i u potencijalnom učešću kompanije kao partnera u kreiranju budućeg eko-sistema tehnologija i procedura upotrebe „letećih taksija“ u Srbiji ali Erbas Helikopteri, nevezano za predlog Srbiji, kasnije obustavljaju aktivnosti u tom segmentu.

U civilnom segmentu, Erbas se sa bori sa Embraerom za nastupajuću kupovinu putničkih aviona od strane Er Srbije koja se očekuje za par godina.

Za razliku od brazilskog proizvođača koji dva puta promoviše svoj E2 u Srbiji (i prvi je doleteo da promoviše svoj vojni program) Erbas, za sada, politički lobira niže nivoe odlučivanja i u minut do 12 vraća se u igru samostalnom odlukom srpskog nacionalnog avio-prevoznika da operativno testira Erbasov A220 kao trenutno pogodnije ACMI opcije.

Kada je reč o razgovorima sa, takođe francuskom, kompanijom MBDA, kako Tango Six saznaje, Srbija se već odlučila za trenutne IC i radarske verzije MICA raketa.

Srpska strana zainteresovana je i za kupovinu novije verzije MICA NG jednom kada ta raketa bude kompletirana kao proizvod.

Gde je zapelo?

Odnosi Erbasa i Srbije na površini deluju pozitivno i višeslojno ali ni izdaleka nisu došli do nivoa saradnje koji je moguć.

Politički aspekt bio je ključan da se nakon hitne i prema izvoru finansiranja improvizovane nabavke ruskih helikoptera nakon poplava 2014. godine Srbija odluči za Erbas.

Nemački deo Erbas Helikoptera tako je u decembru 2016. godine dobio prvu narudžbinu od strane Srbije, da bi 2021. godine usledila druga.

Francuski deo Erbas Helikoptera zadovoljen je u februaru 2019. godine kupovinom tri helikoptera H215.

Erbas je, pored uspeha u direktnim prodajama u okviru svake od njih nudio, za Srbiju i njen stepen vazduhoplovno-industrijskog razvoja, više nego vredne projekte industrijske saradnje.

Kako je Tango Six detaljnije izveštavao, prvi korak industrijske saradnje Erbasa i Srbije bio je fokusiran na dodatno osposobljavanje i sertifikaciju remontnog zavoda Moma Stanojlović.

Ubrzo nakon toga usledila je druga faza industrijske saradnje u formi integracije srpskog nevođenog naoružanja na helikopter H145M koja je inženjerima Vojnotehničkog instituta Ministarstva odbrane omogućila do tada nezabeležen pristup rada na jednom od najmodernijih evropskih vazduhoplova. VTI je tako sada u dobrom polaznom položaju za potencijalne projekte na H-Force 3 standardu koji će Srbija uskoro operativno koristiti.

Pre nego što se RV i PVO ponovilo transportnim avionima T-75 2023. godine, treba podsetiti i na Erbasov gest na početku rata u Ukrajini kada sa Srbijom potpisuju Memorandom o razumevanju sa Vazduhoplovnom akademijom koja ovih dana pušta u upotrebu Level D simulator Erbasovog tipa A320.

Uprkos brojnim navedenim projektima Erbasov predlog o liniji za sklapanje i naoružavanje H125M svakako bi bio vrhunac kako u poslovnom tako i industrijskom segmentu. Nije poznato zbog čega je srpski državni i vojni vrh bio indiferentan prema ovoj prilici do sada, imajući u vidu da RV i PVO Vojske Srbije takođe ima interes u ovom poslu.

Naime, uslov Erbasa za zajednički projekat postrojenja za sklapanje i naoružavanje H125M je kupovina većeg broja ovog helikoptera za srpsko ratno vazduhoplovstvo koje već više godina želi da zameni jugoslovenske Gazele. Helikoptere za obuku i jurišna dejstva kojih je u svakom trenutku operativno tek između 10 i 15.

Ministarstvo odbrane i državni vrh verovatno vagaju između uslova kupovine helikoptera (čiji je jedini konkurent američko-kanadski proizvod) i „risk-sharing“ učešća u projektu koji možda i ne uspe jer se radi o konceptu platforme koja, kako vidimo na ukrajinskom bojištu, i nije nešto preživljiva.

Sinoćna izjava predsednika Srbije o aktuelizaciji projekta H125M linije može se čitati kao nastavak politčko-industrijske saradnje koja je započela najvećom pojedinačnom srpskom vojnom kupovinom u njenoj modernoj istoriji ili kao potreba novog političkog trenutka.

Srbija je već najavljivala slične inicijative i neke, mnogo hitnije, se nisu materijalizovale.

Ipak, nikako se ne sme zanemariti trud iza scene da već godinama dođe do većeg stepena saradnje između najvećeg unificiranog vazduhoplovno-industrijskog konglomerata na planeti i srpske vazduhoplovne industrije koja disproporcionalno veličini svog kapaciteta konstantno ima najsmelije ambicije.

Potreban je izgleda samo još jedan hrabriji korak da se ova priča popne na novi, konkretniji, nivo.