Oružane snage Sjedinjenih Američkih Država sve su više zainteresovane, i sve više koriste ili ispituju letelice slovenačkog proizvođača Pipistrel, koga je marta 2022. godine kupio američki vazduhoplovni konglomerat Tekstron. Nakon što je američka Komanda za specijalne operacije (SOCOM) maja 2020. godine otkrila da koristi besposadne letelice „Surveyor“ (bazirane na Pipistrelovom avionu Virus SW 121), SOCOM bi uskoro u operativnoj upotrebi mogao imati još jedan originalan Pipistrelov proizvod.
Pre dve nedelje su se pojavile informacije da bi SOCOM uskoro u Indo-Pacifičkom regionu mogla da započne operacije sa besposadnom letelicom koja je projektovana na osnovi još jednog Pipistrelovog aviona.
U objavljenom zahtevu za obezbeđivanje letačkog osoblja i logističkih usluga navodi se da Komanda za specijalne operacije Mornaričkog korpusa (MARSOC – Marine Forces Special Operations Command) za potrebe SOCOM već koristi besposadne letelice sa oznakom RQ-29A. One su bazirane na ultralakom sportskom avionu Pipistrel Sinus 912.
Kako se navodi, letelice RQ-29 opremljene su različitom opremom: tu su optoelektronski i infracrveni snezori, oprema za prikupljanje obaveštajnih podataka, osmatranje i izviđanje (ISR), prikupljanje podataka putem signala (SIGINT) i primopredajni sistem podataka VORTEX kompanije L3 Haris. U izveštaju se isto tako može videti da su letelice raspoređene na udaljene lokacije van kontinentalnog dela SAD.
Takođe se može pročitati da potpuno operativni sistem, osim letelice RQ-29, čine i jedinstveni sistemi misije i korisni tereti koji su razvijeni po zahtevima SOCOM: tu je potom oprema za podršku na zemlji, kao i zemaljska stanica za upravljanje. Napominje se i da će potpuno operativni sistem biti podeljen na dva elementa: „Element kontrole misije za izvršenje operacija“ i „Element za poletanje i sletanje za procese poletanja, sletanja i održavanje letelice“.
Smatra se da bi korišćenje ovih letelica, čak i da one budu otkrivene, privuklo mnogo manje pažnje nego letelica poput vojnih izviđačko-borbenih BPL tipa MQ-9 Reaper. Navodi se i da zbog toga RQ-29 predstavlja idealnu platformu za izvođenje neupadljivih, učestalih misija prikupljanja obaveštajnih podataka u vazdušnom prostoru u kome je malo vretovanto da letelica može biti ugrožena.
Letelica, kako kažu korisnici, pomaže u borbi protiv terorizma, kao i drugim operacijama niskog intenziteta što odlikuje trenutne aktivnosti američke vojske na Bliskom istoku.
Kompanija koja će za potrebe MARSOC/SOCOM koristiti RQ-29 je američka „Technology Service Corporation“ (TSC) koja za ovu letelicu navodi da joj je krstareća brzina 185 km/h, operativni vrhunac leta nešto preko 5.000 metara, sa autonomijom većom od 40 sati, dok je autonomija kompletno opremljene letelice 24 časa. TSC ističe male operativne troškove, mali broj ljudi koji je potreban za korišćenje i održavanje, kao i da je potrebno samo 6 nedelja za obuku pripadajućeg sastava.
TSC-ov RQ-29 (projekat Long Endurance Aircraft) je treća do sada poznata besposadna verzija aviona Pipustrel Sinus. Kao što je Tango Six već prenosio, prethodno su sličnu varijantu Sinusa u periodu od 2015. do 2017. razvijali Saudijci (letelica ‘‘Al Nawras‘‘) kao i američka kompanija UAVOS (BPL koja nosi naziv Albatross 2.2).
Pored toga, u uvodu ovog teksta već spomenuti Pipistrel Virus SW 121 ima još jednu besposadnu verziju, i to naoružanu. Tango Six je januara ove godine preneo da je krajem decembra 2023. prikazan naoružani besposadni SW 121 koji je rezultat saradnje ministarstva odbrane Slovenije i slovenačke kompanije „Timtec“. Tada je najavljeno da bi operativan i ispitan avion trebao da bude završen do sredine 2025. godine.
Interesantno je da je sličan koncept 2015. godine na sajmu naoružanja i vojne opreme ‘‘Partner‘‘ prikazala srpska kompanija „Aero East Europe“. U pitanju su bili modeli besposadne letelice nastale doradom ultralakog aviona Sila 750. Ideja predlagača koncepta tada je bila da se, osim optoelektronskog sistema, na letelicu stave i lanseri nevođenih raketnih zrna kalibra 57 mm.
Upotreba ultralakih aviona u vojne svrhe primećena je i u aktuelnom rusko-ukrajinskom ratu. Ukrajinci su do sada za različite namene koristili par tipova civilnih ultra-lakih aviona, neke besposadne letelice nastale su njihovom preradom.
Kao dronove-kamikaze napunjene eksplozivom ili čak avio-bombama, korišćeni su avioni „Nynja“ i „Sky Ranger“ francuske kompanije „Best Off“, kao i ukrajinski Aeroprakt A-22.
Yrraf
„Pipistrel, koga je marta 2022. godine kupio američki vazduhoplovni konglomerat Tekstron.“ i naravno da ne može neko uradi bilo kakav tehnološki pomak a da ga SAD ne uzmu. Biontec, ASML, Pipistrel, ne dozvoljavaju Amerikanci „saveznicima“ da se puno razmašu, visoka tehnologija ostaje pod gazdinom šapom uvek. Ovo mi sve liči na Varšavski pakt samo sa mnogo boljim marketingom.
K
Kakva urnebesna glupost. Pa nije američka država naredila privatnoj firmi Tekstron da kupi Pipistrel, niti je Pipistrel morao prihvatiti ponudu. Vas nikako maknuti iz komunističkog mindseta da država mora i može uvijek sve kontrolirati.
goran
@K
Naravno da može. To i rade. Ne postoji startup bilo gde koji predje par stotina miliona (sa izuzetkom nekih automobila, tu amerikanci imaju svoju formulu), a da ne bude kupljen. Važno je samo da je tehnološki. Yrraf je samo primetio da se i ovo uklapa u taj obrazac. U EU nema šanse da nadješ startup koji vredi par stotina miliona (Rimac je najvredniji evropski startup i tu je negde po vrednosti, ali to su na kraju samo dizajnerski automobili). Pa i najveće evropske IT kompanije vrede manje od prosečnih američkih startupova. Nisu oni komunisti nego klanovi koji vode sistem koji je zamena i za komunizam i kapitalizam, kroz tranformaciju pojimanja svojine i čuveno pravo pristupa koje se percipira kao svojina i zajedničke vrednosti u jednoj imperiji. Ostalo je razbacivanje i ubacivanje nasilja.
Djukao
Kada su amerikanci „uzeli“ Biontech? On je akvionarsko drustvo, akcije kupuje ko zeli i ja sam ih posedovao, Pipsteel ke druga vrsta „kupovine“.
Provatne firme vlasnici prodaju kako im je volja u kapitalizmu!
Yrraf
@K
Da da naravno, isto tako „nije američka država naredila izvorno holandskom ASML“ da ne prodaje svoje mašine na najperspektivnijem tržištu nego je privatna kompanija sama to odlučila. Privatna kompanija radi u državi, plaća porez i itekako može biti sapletena od strane države, tako da da, radi onako kako joj se kaže i u skladu sa strateškim interesima države. Na isti način ta država štiti privatnu kompaniju od konkurencije. Ili ste jedan od onih što veruju da je Huawei stvarno bezbednosna pretnja postao baš onog momenta kad je razvio telefon u rangu I phone-a?
Pajo
@Yrraf,
mislim da ipak miješati dvije stvari. Jedna stvar je sloboda tržišta po pitanju kupovine/prodaje udjela tj. dionica nekog poduzeća. Tu su oduvijek velike ribe progutale male ali ne prisilno nego je to uobičajeno.bila nemoralnog visoka financijska ponuda koju mali generqlno nije mogao odbiti ali je u principu imao tu mogućnost.
Potpuno druga stvar je prodaja osjetljive i tehnološki naprednih proizvoda potencijalnim neprijatelju kojom on nije ovladao.
Bile to mašine za izradu čipova ili CNC strojevi za izradu propelera za podmornica (slučaj Toshiba 1987).
U suprotnom podlijezete sankcijama i potencijalnoj propasti tvrtke.
Potpuna sloboda tržišta ipak nije potpuna i kontroliranu je ali samo za strateške stvari.
Isto to rade i Rusi doduse za strateškim sirovininama i Kinezi sa.svojim proizvodima.
SAD je posebno.osjetljiva na Kinu jer u principu kineske tvornice u velikoj većini slučajeva nisu 100% tržišne nego su pod državnom kontrolom i koriste državne subvencije.
K
A da, Pipistrel je bas tu negdje vazan kao ASML.
Djuka
Tvoje ogorcenje prema kapitalizmu i zap. sisitemu totalno te oslepljuje, najperspektivnije trziste je zpadno, da nije tako ASML bi prosto ignorisao USA i nastavio po starom sa Kinom. No to nije tako, ne moze ASML decenijama koristit zapadni skolski sistem i slobodno trziste da bi kreirao svoju gamu proizvoda i onda tek tako promeniti stranu. To ni liberalni zapad nije lud da prihvati i nadam se da ce takvih ogranicenja biti vise u buducnosti. Dok god oni ratuju protiv nas i truju svoj narod antizapadnom propagandom, ne treba im dozvoliti nikakav transfer tehnologija, Dovoljo je ovo sto je bilo u zadnjih 30 godina, sada mogu sami dalje, ko im brani da naprave firmu jacu od ASML-a?
KK
Kupovina potencijalne konkurencije je stari nacin rada. Jer jeftinije je zatrti konkurenciju u startu nego im dozvoliti da se razmasu i postanu nesto vece. Npr Bayraktar koji je postao trazena roba posvuda, a mogao je biti reaper ili nesto drugo. Isto tako, sto je novac danas u uslovima inflacija devalvacija itd, a velike dobro iskapitalizirane s masnim obrambenim ugovorima imaju zalihe za ovakve projekte.
Goljak
Sve korektno navedeno.
Djuka
Ti ne razumes da je preduzetniku koji je stvorio firmu u jednom trenutku postalo jasno da je projekat doveo do kraja, da je cena odlicna i da covek zeli ili da se penzionise ili da sa kapitalom dobijenim od prodaje krene u nove projekte. Potpuno normalna stvar u kapitalistickom preduzetnistvu, ali ocigledno nije vama u patriJotskoj ekonomiji gde firmama lepite nekakve drzavne priapdnosti i nacionalne etikete.
PasTom
Bravo susjedi! Odlično za ekonomiju i tehnološki razvoj države.