Nakon dolaska poslednjih novonaručenih vazduhoplova u Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije, Tango Six je imao ekskluzivnu priliku da provede dva dana u njihovoj bazi na aerodromu „Nikola Tesla“, dobije do sada nezabeležen pristup ovoj letačkoj organizaciji koja trenutno koristi najnovije i najmodernije letelice u Srbiji i da svojoj čitalačkoj publici u naredna tri nastavka ispriča sve o novopridošlim Super Pumama, Kamovu ali i još nekim novinama koje ćete, kao i obično, moći da pročitate jedino na našem portalu.
U tri odvojene reportaže, saznaćete šta je novo u Helikopterskoj jedinici, pročitaćete odgovore na pitanja do kojih smo došli kroz otvorene i stručne razgovore koje smo vodili o sposobnostima, kapacitetima i planovima jedinice. Takođe, pročitaćete i detaljnija predstavljanja dva nova tipa helikoptera koja su nedavno stigla u jedinicu.
Naš domaćin ponovo je bio Nenad Nedić, pilot helikoptera i komandant jedinice. Nedić nam je povezao dosadašnje događaje, pojasnio neke česte mitove koji se pojavljuju u stručnoj javnosti u vezi jedinice, a tiču se izbora tipova i sastava njene flote kao i druge nedoumice. Sa velikim entuzijazmom nas je proveo kroz poslednjih par godina intenzivnih aktivnosti koje su vazduhoplovnu komponentu srpske policije promenili iz korena.
Godine promena
Ubeđen sam da i vazduhoplovno najpismeniji među vama često ne cene koliko se srpsko vazduhoplovstvo promenilo od 2010. godine do danas. Počevši u segmentu generalne avijacije, preko ratnog vazduhoplovstva i onog „većeg“ civilnog – ne postoji državna ili privatna letačka operacija koja nije dramatično zanovila svoj hardver.
Helikopterska jedinca MUP-a Srbije jedna je od organizacija koja je doživela najintenzivniju promenu. Tango Six je bio jedini domaći medij koji je, do najsitnijih detalja, pratio njenu transformaciju.
Nakon što su kompanije Erbas i Etihad rešile glupost koju su Milošević i tadašnji mu poltroni iz domaćih vazduhoplovnih krugova zakuvali, 2016. godine, krajem decembra, evropski (i) proizvođač helikoptera iz Donevorta i Marinjana vratio se u Srbiju. Sve je počelo potpisivanjem ugovora za nabavku nemačkih dvomotornih lakih višenamenskih helikoptera Airbus H145M. Umesto prvobitno planirana tri od ukupno devet ugovorenih helikoptera, došlo je do predomišljanja, pa je MUP na kraju ipak dobio četiri, a RV i PVO Vojske Srbije pet. Primopredaja prva dva policijska H145M sa registracijama YU-MED i YU-ICE izvršena je 20. decembra 2018. godine u Nemačkoj, da bi 8. jula 2019. godine bili isporučeni helikopteri YU-MED i YU-SAR, dok je YU-ICE stigao 29. jula iste godine. Poslednji, četvrti primerak YU-MUP sleteo je u Srbiju 11. juna 2020. godine.
Za skoro tri i po godine korišćenja helikoptera tipa H145M, Helikopterska je uspešno izvršavala širok spektar zadataka što je Tango Six prilično detaljno pratio. Srpske policijske ‘‘145-ce‘‘ su tako, između ostalog, korišćene i u policijskim pokazno-taktičkim vežbama, zajedničkim vežbama sa vojskom, za gašenje požara u zemlji i inostranstvu, pa čak i u noćnom patroliranju iznad Beograda tokom pandemije Korona virusa.
Drugi novi tip letelice Helikopterske jedinice stigao je takođe iz Erbasa. Francuski dvomotorni srednji višenamenski helikopter H215 Super Puma. O potencijalnoj nabavci ovih helikoptera saznalo se još aprila 2018. godine, razmatrana je prvo nabavka dva, zatim tri helikoptera, pominjane su polovne (iz jedne Azijske zemlje), kao i nove letelice. Na samom kraju 2018. se, uvidom u planirana državna budžetska sredstva, moglo zaključiti da se helikopteri sigurno kupuju, a konačno smo sredinom februara 2019. godine dobili potvrdu da će biti nabavljene tri novoproizvedene Super Pume.
Tango Six je ove godine pratio pojavljivanje fotografija, predstavljanje i isporuke sva tri H215. Prvi helikopter YU-VIP primećen je u Francuskoj sredinom aprila, njegova primopredaja izvršena je 21. juna, a helikopter je isporučen 12. jula. Prve fotografije druge Super Pume, YU-HHJ objavljene su prilikom fabričkih probnih letova 30. juna, a isporuka je realizovana 8. novembra. Poslednji helikopter, takođe maskirni YU-OPS stigao je 22. novembra.
Enterijer helikoptera YU-VIP je, kako se može naslutiti iz registracije, opremljen u „executive“ konfiguraciji ili po naški „salonski“. Ostala dva primerka su maskirna i biće višenamenska, sa naglaskom na podršku specijalnim jedinicama policije i Žandarmerije, zatim za traganje i spasavanje, medicinsku evakuaciju, prevoz ljudi i transport unutrašnjeg i podvesnog tereta. Sva tri helikoptera mogu da koriste protivpožarno vedro samim tim i da prenosu spoljni teret. Sve tri letelice opremljene su sistemom za aktivnu samozaštitu od raketa zemlja – vazduh Hensold.
Za razliku od prva dva navedena tipa helikoptera, nabavka trećeg novog tipa letelice je za mnoge bila neočekivana i iznenađujuća, pogotovo što je reč o usko specijalizovanom helikopteru, ruskom Kamovu Ka-32. Od prvih naznaka moguće nabavke (mart 2021. godine) do isporuke prvog helikoptera prošlo je svega oko godinu i po dana, a od prve zvanične najave iz avgusta 2021. godine svega nešto više od godinu dana. Primopredaja prvog od dva kupljena protivpožarna Ka-32A11BC izvršena je u Rusiji krajem jula ove godine, helikopter je isporučen sredinom septembra a MUP je (preciznije njegov prethodni ministar) iznad Beograda organizovao snimanje letelice iz vazduha početkom oktobra, da bi YU-HRS bio zvanično predstavljen krajem istog meseca.
Ne treba zaboraviti „menjaže“ sa Helikopterskim servisom Republike Srpske, kao ni izgradnju novog većeg hangara za jedinicu odmah blizu postojećeg.
Broj letelica, broj kadrova
Novi, veći, hangar je preko potreban. Helikopterska jedinica MUP-a trenutno u svojoj floti poseduje ukupno 21 helikopter. Kako komandant Nedić priča za Tango Six, godišnji nalet jedinice je u stalnom porastu:
– Kako bih vam to dočarao, uzmimo za primer dolazak Erbasovih H145M. Zahvaljujući ovom tipu helikoptera nalet je povećan preko 90%. Povećan je broj operacija sa upotrebom bočne dizalice, NVIS letova (Night Vision Imaging System), kao i broj letova koji se obavljaju po pravilima instrumentalnog letenja.
Prosečan nalet pilota iznosi oko 180 sati godišnje, instruktori i ispitivači u letu, piloti koji su osposobljeni za sve vrste letačkih operacija ostvaruju najveći nalet koji iznosi između 250 i 350 sati godišnje. –
Nekadašnji vojni piloti koji su prešli u MUP trenutno su, kada se posmatraju kao jedinica, najkvalifikovaniji piloti helikoptera u Srbiji. Kada pričamo o kvalifikacijama, one se svakako ogledaju u ovlašćenjima koje piloti poseduju kao i po vrsti letačkih zadataka koje izvršavaju. Dodati na sve to da su piloti Helikopterske osposbljeni često da lete i više tipova, lete misije gde koriste bočne dizalice, NVG i druge misije posebne namene. Sve to zahteva da minimalni standard osposobljenja zapravo bude onaj najviši:
– Još pre osam godina doneli smo odluku da svi naši piloti moraju imati dozvolu Saobraćajnog pilota helikoptera, jednom kada steknu uslove za sticanje iste. Zatim, tu je i obavezno posedovanje ovlašćenja za letenje u instrumentalnim uslovima. Naravno da su se uslovi za ostvareni nalet morali ispuniti na multi pilot i multi engine helikopterima. Danas je 87% pilotskog sastava nosilac ATP-a, najviše pilotske dozvole.
Podsetiću da su se naši piloti obučavali za sticanje Instrument Rating ovlašćenja u Italiji, Norveškoj, i Španiji. S namerom smo svaki put birali drugi trening centar u cilju sagledavanja iskustava drugih. Na primer, uslovi za letenje helikopterom u Norveškoj su izuzetno složeni dok su Italijani pioniri u uspostavljanju „low level“ IFR ruta. –
Međutim, toliko novih helikoptera i novih tipova svakako su izazov za HR službu ili kako bi konkretnije pitali: ko će sve to da leti i održava? Helikopterska je i više nego svesna tog izazova i čini sve da, u saradnji sa državom i njenim drugim institucijama, uradi nešto i po tom pitanju:
– Kada pričamo o nedostatku pilota i mehaničara moramo prvo konstatovati da to nije samo srpski problem i problem samo naše jedinice. Ceo svet se suočava sa ovim problemom budući da je školovanje pilota jako skup i veoma dug proces. Najviša dozvola pilota helikoptera jeste dozvola saobraćajnog pilota koja iziskuje određeno iskustvo za koje je potreban duži vremenski period. Uslovljena je časovima naleta na Multi pilot i Multi engine tipovima helikoptera. Zatim, ne smemo zaboraviti i ovlašćenje za instrumentalno letenje koje zapravo predstavlja osnovnu pismenost svakog pilota. Uz to treba dodati i da naša jedinica izvodi sve vrste operacija koje su predviđene za izvođenje ovakvom vrstom vazduhoplova.
To u praksi znači da naši piloti lete minimum tri do četiri različita tipa helikoptera, izvode zadatke sa upotrebom bočne dizalice na helikopterima AB-212, H145M i H215. Zatim, učestvuju u gašenju šumskih požara i lete u operacijama sa pripadnicima Specijalne antiterorističke jedince i Žandarmerije. Mi duži vremenski period ističemo problem kadra i lično mislim da se treba ozbiljno posvetiti ovom problemu. – priča Nedić.
Vazduhoplovni mehaničari podjednako su deficitarni. Helikopterska je specifična i po činjenici da se u okviru jedinice nalazi i Part 145 organizacija za održavanje. Jedinica ovde održava helikoptere, obavlja sve vrste pregleda i radova do „overhaul“, odnosno nivoa remonta. Na odobrenoj listi radova imaju sve tipove helikoptera koje jedinica koristi i svaki novi tip dobija novi program održavanja pre uvođenja u upotrebu.
– Moram istaći da Helikopterska jedinica ima izuzetne vazduhoplovne mehaničare koji su mnogo puta dokazali da su u samom vrhu svoje struke. Mnogima je, na primer, kompanija Erbas ponudila odlične uslove da pređu u Donevort ili Marinjan. – počinje Nedić o najbitnijem delu kada pričamo o „hardveru“ i odgovara na naša pitanja o održavanju novih Erbasa i Kamova:
– Da, možda vizuelno izgleda da H215 ima najveće motore do sada u našoj jedinici ali to nije tačno. Imali smo veće motore kada smo koristili helikoptere Mi-17 i Mi-24 ali trenutno Puma je helikopter sa najvećom pogonskom grupom. Njeni motori imaju 3000 sati resursa do većih radova.
Kada pričamo o manjem Erbasu, 145-ce su prošle godine imale veće radove, trogodišnje, odnosno 800 časovne. Helikopterima se svakako izvode jednogodišnji pregledi koji podrazumevaju ispitivanje svakog dela letelice i njene opreme. – kaže Nedić
Kad smo kod „malog“ Erbasa
Kako je Tango Six već izveštavao, ne samo da je srpski politički vrh pokrenuo priču oko upotrebe H145M za gašenje šumskih požara, primetili su to i iz Erbasa.
– Naše gašenje šumskih požara uz upotrebu 145-ce bila je premijera na svetskom nivou.
Do tada, niko od korisnika tog tipa helikoptera nije ga leteo na zadacima gašenja požara. Razlog je jednostavan. Njegova osnovna namena nije u protivpožarnim misijama – poseduje ograničenu količinu vode koju može da ponese u vedru. Međutim, predstavljao je odlično iskustvo za pilote koji su njime leteli i suočavali se sa mnogim ograničavajućim faktorima kao što je na primer nedostatak raspoložive snage kao posledica veoma visokih temperatura, male gustine i velike vlažnosti vazduha. Svakako smo kao jedinica sve ovakve zadatke izvršili bezbedno i efikasno i to se ispostavilo kao dragocena priprema za helikoptere koji su neuporedivo većih mogućnosti u takvim vrstama zadataka.
Naravno da H215 i Ka-32 prevazilaze kapacitete 145-ce što se tiče zapremine vedra i mogućnosti da ponesu mnogo veću količinu vode. Oba proizvođača helikoptera i njihovi eksperti za prodaju naravno govore da H215 može poneti 4,5 tona a Kamov 5 tona vode. Slažem se. Ali u standardnim ISA uslovima.
Uostalom, videćemo, ali na osnovu dosadašnjeg iskustva sve zavisi od lokacije gde se izvodi gašenje požara, temperature, nadmorske visine, vlažnosti i gustine vazduha, količine goriva koje morati imati i udaljenosti vodozahvata od mesta požara. U svakom slučaju, Kamov 32 i Super Puma predstavljaće okosnicu flote za gašenje požara i ponosno ističem da bolju kombinaciju helikoptera nismo mogli imati. – zaključuje komandant Helikopterske jedinice.
Dugoročno gledano, Nedić potvrđuje da jedinica ide ka što manjem broju tipova helikoptera u floti. Dok ćemo na pitanje zbog čega je izabrana baš Super Puma odgovoriti u posebnoj reportaži posvećenoj ovom helikopteru, razmišljanje vezano za drugi tip evropskog proizvođača i treći koji će možda tek doći teklo je na sledeći način:
– Pre otpočinjanja pregovora sa Erbasom u vezi potencijalne nabavke helikoptera H145M, stručni tim Helikopterske jedinice doneo je odluku da se flota mora unificirati, odnosno da je čine helikopteri jednog proizvođača. Glavni problem jedinice bio je komplikovan sistem održavanja koji je zahtevao velike napore u planiranju i realizaciji redovnog servisiranja postojeće flote. Nabavka rezervnih delova kao i opreme je uveliko bila usložnjena činjenicom da su različiti proizvođači imali različite filosofije uspostavljanja sistema održavanja i politike podrške korisnicima. –
Na naše pitanje koje su šanse da Erbas plasira i svoj treći tip helikoptera Nedić odgovara:
– Kada se analiziraju opcije helikoptera vezane za budućnost, zamene za postojeće manje višenamenske jednomotorne, nameće se zaključak da bi idealna zamena za postojeće Gazele i 206-ce bio Erbasov helikopter H125. Mnogi na primer ne znaju da pomenuti helikopter i pored toga što je jednomotorni može poneti veću količinu vode u vedru za gašenje požara u odnosu na H145 uz ponovo napomenu da 145-ci osnovna namena nije gašenje požara iz vazduha. –
Darko
„Ubeđen sam da i vazduhoplovno najpismeniji među vama često ne cene koliko se srpsko vazduhoplovstvo promenilo od 2010. godine do danas. Počevši u segmentu generalne avijacije, preko ratnog vazduhoplovstva i onog „većeg“ civilnog – ne postoji državna ili privatna letačka operacija koja nije dramatično zanovila svoj hardver.“
Ovo je Petre ključna rečenica, na sreću nas koji smo istinski zaljubljenici u vazduhoplovstvo i koliko-toliko smo vazduhoplnovno pismeni, a volimo ovu zemlju, u naredne dve-tri godine bićemo još „hardverski“ pojačani.
Pozdrav
Profa Fini
Nadam se da što veći broj starijih helikoptera, proizvedenih odavno, ipak neći ići na rashod ako se ispostavi da su u dobrom stanju, jer iako je nesumnjivo da novi helikopteri svakako donose kvalitet, uvek je faktor po sebi i kvantitet letelica i dobro je imati ih što više na raspolaganju.
lordsirgiga
Ja se nadam da ce helikopterska jedinica MUPa Srbije da odradi kalendar za 2023 godinu i da pokloni nekoliko komada tango Sixu a on nama koji budemo bili te srece.
Bitno je da su nove makine stigle da su piloti i tehnicki sastav obuceni za rad sa i oko helikoptera. helikopteri su novi i nadamo se da nece imati posla .
Savo
Fotografije su odlične, svaka čast za Ivana Uroševića. Kroz njegov objektiv jedan realno ružan helikopter izgleda lep ko lutka.
Srbofil
„Nalet izmedju 250 i 350h godisnje“. Evo odgovora zasto se radi o jednoj od najbolje obucenih ekipa helikopterskih pilota na svetu. Jedva cekam detaljnije o Pumama. Nisam video crnog pantera u Novom Sadu, ali nadam se da cu videti zelenu ili plavo-sivu Pumu ;)
Predrag
Da,zato piloti helikoptera u vojsci nemaju ni upola manje sati naleta.Svaka vlast vise ulaze u MUP,a znamo i zbog „cega“.Okrenuce se valjda i to, neko to „svesno“ radi.